„Izgubili smo“: kako su studenti pobedili Vučića na izborima

Ažurirano 29. oktobra 2026. u 11.15. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je 28. oktobra da se glasanje ponovi na 53 od 8.392 biračka mesta: na 31 biračkom mestu nisu mogli da se utvrde rezultati, a na 22 je glasanje poništeno. Ponovljeno glasanje biće održano u nedelju, 1. novembra, na drugu godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, izvestio je Radio Slobodna Evropa. Prema ažuriranim preliminarnim podacima RIK-a sa 8.338 biračkih mesta, Studentska lista ima 53,04 odsto (2.349.689 glasova), a lista „Ujedinjena Srbija“ predvođena SNS-om 38,97 odsto (1.726.375 glasova), prema istom izvoru. Ako ponovljeno glasanje prođe bez prigovora, konačni rezultati mogli bi biti objavljeni u prvoj nedelji novembra, i tek tada počinju da teku rokovi za novu Skupštinu i vladu, objasnio je novosadski portal NS uživo. Brojke u tekstu odražavaju stanje prebrojavanja od 26. i 27. oktobra i nisu menjane; deo o ponavljanju glasanja u odeljku „Sada moraju da vladaju“ je ažuriran.

Aleksandar Vučić, bivši predsednik Srbije, stao je u noći 25. oktobra pred pristalice u izbornom štabu svoje stranke u Beogradu i izgovorio ono što je malo ko u zemlji očekivao da čuje: „jasno je da smo mi ove izbore izgubili“. Lista nastala iz studentskog pokreta, bez lidera, bez stranačke mašinerije i bez ikakvog iskustva u vlasti, osvojila je apsolutnu većinu, 140 od 250 mandata prema preliminarnoj zvaničnoj raspodeli, i okončala 14 godina dominacije Srpske napredne stranke (SNS). Glasanje je održano gotovo dve godine pošto se na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica, usmrtivši 16 ljudi i pokrenuvši proteste iz kojih je pokret izrastao. Međunarodni posmatrači ocenili su da su izbori bili takmičarski, ali u neravnopravnim uslovima, a autor ovog teksta nije pronašao nijednog birača Srpske napredne stranke koga bi mogao da citira; o oba nedostatka biće reči u nastavku.

Noć u kojoj je „čovek jake ruke“ rekao „izgubili smo“

Birališta u Srbiji zatvorena su u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova. Otprilike sat i po kasnije, prema Asošijeted presu (AP), čovek koji je zemljom upravljao 14 godina, „s praktično apsolutnom vlašću“, izašao je za govornicu u štabu SNS-a na Novom Beogradu. Bi-Bi-Si na srpskom zabeležio je da je „cela Srbija zastala“ oko 21.30 da bi ga gledala.

Vučić još nije imao konačne brojke i to je rekao. Prema transkriptu govora koji je objavio Danas (Danas je jedan od medija kojima je SNS te večeri zabranio ulazak u štab), rekao je: „Neću da čekam, da se ne biste mučili, nemamo mi konačne rezultate, želim da vas obavestim da, na osnovu uzorka, stratifikovanog dakle, jasno je da smo mi ove izbore izgubili. Pobedila je studentsko-blokaderska lista, imaće između 135 i 140 mandata, mi oko 105.“ Strani mediji su tu rečenicu preneli u nešto različitim verzijama, i u svima je izostala reč „blokaderska“. Gardijan i AP pisali su prosto o pobedi „Studentske liste“, a Dojče vele na engleskom zadržao je izraz „na osnovu stratifikovanog uzorka“. Smisao priznanja isti je u svim verzijama; pogrdni prizvuk, koji je Vučić zadržao i u trenutku poraza, ostao je samo u originalu.

Nije sve priznao bez ostatka. AP je izvestio da je Vučić za poraz okrivio nezavisne medije u Srbiji, ali i navodno mešanje neimenovanih evropskih zemalja i „američke duboke države“, kao krivce za poraz. Pristalicama je poručio i da je stranka spremna za novu ulogu: „Naravno, od nas će sad otići neki biznismeni, neki moguli, od nas će otići neki ljudi, ali naša struktura je veoma čvrsta. Mi smo veoma jedinstveni, mi smo veoma snažni. Na opoziciju smo naučili.“ (Ovaj deo govora preneo je i Rojters, u engleskom prevodu.)

Na drugom kraju grada, u štabu Studentske liste, raspoloženje je bilo potpuno suprotno. Pristalice su skandirale „Pobeda, pobeda!“, aplaudirale, plakale i grlile se, izvestio je Gardijan, dok je u ime pokreta govorio Radomir Saičić, profesor hemije na Univerzitetu u Beogradu: „Draga Srbijo, večeras se čuje glas naroda. Večeras slavimo pobedu, sutra gradimo budućnost.“ (Prevod sa engleskog; originalnu izjavu na srpskom nismo pronašli.)

U istom satu dogodilo se i nešto mračnije. Dojče vele na srpskom zabeležio je da su „u 21:42 u nedelju stotine momaka, s kapuljačama i maskama kao u vreme pandemije“, dvanaest minuta posle priznanja poraza, izašli iz beogradskog Pionirskog parka, gde se nalazio provladin šatorski kamp, i nekuda otišli, dok je „poneki pripadnik Žandarmerije, koji je do maločas te iste momke u crnom obezbeđivao, sada bio vidno zadovoljan“. AP je, sa svoje strane, izvestio da je okupljeni svet „brzo demontirao ograde i šatore“ kampa i da je jedan šator potom zapaljen.

Brojke prema prvom prebrojavanju

Vučić je rekao da će njegova lista imati oko 1,7 miliona glasova, a studentska 2,2 miliona. Prebrojavanje koje je usledilo uglavnom se s tim složilo. Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), koje je preneo javni servis Vojvodine RTV, Studentska lista osvojila je 52,71 odsto glasova i 140 mandata, a lista „Ujedinjena Srbija“ predvođena SNS-om 39,17 odsto i 104 mandata. Preostalih šest mandata pripalo je četirima listama nacionalnih manjina. Istraživačke agencije CeSID i Ipsos projektovale su na celom uzorku 141 mandat za studente i 103 za SNS, posle ranije projekcije od 140 i 103 na osnovu 96 odsto uzorka. Posmatračka organizacija Crta, na osnovu svog uzorka, studentima je dodelila 138 mandata. Izvori se, dakle, razlikuju za najviše tri mandata; zvanična raspodela je preliminarna, a konačni izveštaj RIK-a još nije bio objavljen u trenutku pisanja ovog teksta.

Još jedna brojka važna je za kontekst. Dojče vele podsetio je da su isti istraživači iz Ipsosa koji su objavili procenu u izbornoj noći „nekoliko dana ranije tvrdili da Vučić vodi sa sedam procentnih poena“. Gardijan je ankete iz kampanje opisao kao „veoma neujednačene“. Šta god još da je ta noć pokazala, podsetila je koliko malo su anketari, a i mnogi političari, očekivali ovakav ishod.

Jutro posle: Beograd miriše na slobodu

Do ponedeljka ujutru bivše šatorsko naselje u centru Beograda pretvorilo se u radilište. N1 je izvestio da su građani i radnici gradskih preduzeća, Vodovoda, Gradske čistoće i Zelenila, punili kese smećem u parku koji je bio zatvoren za javnost oko godinu i po dana i koji je po svojim stanovnicima dobio ime „Ćacilend“. (Prema pisanju Danasa, Vučićeva stranka je N1, Novoj S, Radaru i Danasu zabranila pristup štabu u izbornoj noći, a veliki deo izveštavanja na srpskom jeziku korišćenog u ovom tekstu potiče upravo iz tih medija, čije izveštavanje odražava njihov urednički stav.)

Najupečatljiviji glasovi nisu bili zvanični. Jedna Beograđanka rekla je za N1 da je došla pravo s posla. „Presrećna sam, baš komentarišem s kolegama: mi smo izašli s posla da čistimo zajedno. Prošle nedelje sam prošla ovuda, besna i nemoćna, i ovo je, što bi rekli, odavno trebalo da se desi“, rekla je. (Citati iz izvora na srpskom jeziku u ovom tekstu navode se u originalu; citati iz stranih izvora prevod su autora, osim kada je drugačije naznačeno.) Komšinica koja živi preko puta rekla je da dve godine nije prolazila tom stranom ulice. „Ovo je fenomenalno“, rekla je. „I evo, emotivna sam.“

Nisu svi imali spreman odgovor. Kada je reporter N1 pitao zašto park tako dugo nije bio očišćen, komunalni radnici su se uglavnom sklanjali. Jedan, koji je ipak govorio, rekao je: „Pa sve je bilo zatvoreno, nismo smeli, milicija, kako smo smeli da uđemo?“ Reporteri američkog javnog radija NPR zatekli su volontera Radomira Delića kako iz trave skuplja opuške. „Juče je bila velika pobeda, pa danas miriše na slobodu“, rekao je. „Mi smo u smeću, ali to je miris slobode.“

Slavija, druga noć

U ponedeljak uveče slavlje se preselilo na Slaviju, jedan od velikih beogradskih trgova i mesecima omiljeno okupljalište studenata. Prema nedeljniku Nedeljnik, trg je ispunilo desetine hiljada ljudi, uz pesmu, skandiranje, baklje i vatromet; to je procena jednog medija, a policijsku ili nezavisnu procenu nismo pronašli. Novinarka Bi-Bi-Si-ja pisala je kako se probija kroz gužvu u kojoj se „u vazduhu oseća miris dima i baruta od vatrometa“, a glasovi koje je zabeležila bili su mešavina neverice i radosti. „Ovo je najsrećniji dan u mom životu“, rekla je Ljubica Vojnović, ogrnuta zastavom. „Iako sam verovala u pobedu Studentske liste, ovo mi ne deluje stvarno.“

Radost nije bila jedini ton. Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jednog od 16 ljudi poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, bila je u izbornoj noći među okupljenima. „Dve godine čekam ovaj trenutak“, rekla je, jecajući, za N1, kako je preneo AP (prevod sa engleskog). N1 je izvestio da su aktivisti SNS-a u kampu pevali „Srpkinja je mene majka rodila“ dok je ona štrajkovala glađu; to je navod N1 i ovde nije nezavisno potvrđen. Na novosadskoj stanici, mestu nesreće, Saša Ivković je dan posle izbora rekao za Bi-Bi-Si: „Tužno je uvezati smrt 16 ljudi sa promenom vlasti.“

Ni među onima koji su slavili raspoloženje prema Vučiću nije bilo jednoznačno trijumfalno. Jedna žena rekla je za DW da nije očekivala priznanje poraza. „Moram da priznam da je to sa njegove strane ipak možda dobar gest“, rekla je, „da se izbegnu sukobi i nemiri i da se zaslužena pobeda proslavi na pravi način.“

Drugačiju verziju tih sati ispričala je ruska televizija. N1 je, u pregledu izveštavanja svetskih medija, citirao reporterku ruske televizije Dariju Grigorjevu, koja je slavlje opisala kao „noćne pogrome“ u kojima su učesnici „poskidali ograde, rasturili šatore i spalili taj kamp“. N1 je ukazao da se reči „pogromi“ i „neredi“ ponavljaju kroz celu reportažu, što je protumačio kao zabrinutost Moskve da bi nova srpska vlast mogla da uvede sankcije Rusiji. To tumačenje je N1, a ne utvrđena činjenica. AP-ov izveštaj, citiran gore, potvrđuje da su ograde i šatori srušeni i da je jedan šator zapaljen u napuštenom kampu.

Kako je jedan čovek nadigrao sve, dok nisu došli studenti

Da bi se razumelo zašto je rezultat šokirao toliko građana Srbije, ali i posmatrača, korisno je pogledati ko je izgubio. AP-ov profil Vučića opisuje ga kao populističkog „čoveka jake ruke“ koji je „14 godina dominirao politikom balkanske zemlje“, koji je „u prošlosti lako nadigravao političke protivnike i mislio da može ponovo“. Pedesetšestogodišnji Vučić bio je devedesetih ekstremni nacionalista, zagovornik „Velike Srbije“ i ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića, u vreme kada su, prema AP-u, mediji kritični prema vlasti kažnjavani visokim kaznama ili zatvarani. Oko 2012. godine, uoči prve izborne pobede svoje stranke, okrenuo se deklarativno proevropskom kursu, a SNS od tada vodi zemlju; Vučić je bio premijer od 2014. i predsednik od 2017, izvestio je JAMnews.

Dejan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, opisao je za AP njegov metod: „On je takmičar koji je ovladao tehnologijom vladanja zasnovanom na šargarepi i štapu i na ideji da niko osim njega nije u pravu.“ Država je, dodao je Pavlović, „stvorila čitavu novu elitu u srpskom društvu, a ta elita je znala da bude zahvalna“.

Tradicionalna opozicija je, u međuvremenu, godinama bila u senci. Bi-Bi-Si na srpskom navodi koliko je temeljno zbrisana 25. oktobra. Socijalistička partija Srbije, stalni deo vlasti od devedesetih, prvi put je ispala iz parlamenta, sa 2,16 odsto glasova. Koalicija „Evropska Srbija“, okupljena oko Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i drugih, osvojila je 0,28 odsto. Dojče vele je zaključio da su izbori bili „čistilište za sitnije političke stranke“: u novoj Skupštini neće biti veterana poput socijaliste Ivice Dačića ili opozicionara Dragana Đilasa. Miloš Jovanović, nosilac liste „Autentična desnica“, čestitao je pobednicima: „Čestitam Studentskoj listi, koja je pobedila na ovim izborima i koja će, po svoj prilici, preuzeti vlast i odgovornost za vođenje države“, rekao je, prema B92, mediju koji je uglavnom naklonjen vlasti. Dačić je na Instagramu napisao, kako je preneo tabloid Telegraf: „Nije strašno pasti, važno je ustati.“

Vučićev tabor, primetio je AP, nije vodio pasivnu kampanju. Podneo je ostavku na mesto predsednika da bi se kandidovao za premijera „po uzoru na svog saveznika“ Vladimira Putina, a zatim vodio žestoku kampanju koja je uključivala „naklonjeno izveštavanje državnih medija danonoćno“, deljenje novca biračima i obećanja o većim penzijama, novim putevima i jeftinijim lekovima. Optužba da je deljen novac potiče od AP-a; u izvorima pregledanim za ovaj tekst ona nije nalaz nijednog suda ni izbornog organa.

Važno je jasno reći i šta mu je ostalo. AP je naglasio da je Vučić „zadržao znatnu podršku mnogih birača u Srbiji“, za koje je on sposoban lider koji može da provede zemlju kroz globalnu neizvesnost. Osvojio je oko 1,7 miliona glasova. Izveštaji pokazuju i da je SNS izgubio prestonicu, ali ne i sva uporišta: Nova je pisala da su SNS i Vučić pobedili u samo tri od 29 gradova, dok je Danas rezultat uokvirio drugačije, naslovom „Studenti pobedili u 22 grada, Vučić bolji u dva, na Kosovu i u zatvorima“. Izvori se ne slažu oko broja gradova; ovaj tekst se ne oslanja ni na jedan od ta dva obračuna.

Najzad, tu je i regionalno poređenje koje je povukao gotovo svaki međunarodni medij. Rojters je primetio da studentska pobeda „podseća na poraz mađarskog premijera Viktora Orbana u aprilu“. Gardijan je napisao da je Vučićevo brzo priznanje poraza odjek Orbanovog od pre šest meseci, „što podgreva nade u demokratski preporod srednje Evrope“.

Od srušene nadstrešnice do pokreta bez lidera

Priča o Studentskoj listi počinje 1. novembra 2024, kada se na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica i usmrtila 16 ljudi. Hronologija portala JAMnews beleži da je stanica neposredno pre toga bila renovirana, što je odmah otvorilo pitanja o kvalitetu radova i transparentnosti javne nabavke, te da je istraga pokrenuta, ali nije otklonila sumnje u korupciju i pokušaje izbegavanja odgovornosti.

Ono što je tragediju pretvorilo u pokret delom je bio njegov oblik. Prema JAMnews-u, studenti su odluke donosili na zborovima, plenumima, a pokret od početka nije imao jednog lidera čije bi uklanjanje moglo da ga zaustavi. Svakog dana u 11.52, u minutu kada je nadstrešnica pala, demonstranti su zastajali u tišini, a održavali su i šesnaestominutne tišine za 16 stradalih. Dvadeset drugog novembra studenti beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti napadnuti su tokom tihog protesta, što je demonstracijama dalo novi fokus, a blokade fakulteta proširile su se iz Novog Sada i Beograda po celoj zemlji. Dvadeset osmog januara 2025. ostavku je podneo premijer Miloš Vučević, a otprilike u isto vreme povukao se i gradonačelnik Novog Sada; studenti su nastavili, poručujući da pojedinačne ostavke ne odgovaraju na pitanje ko je odgovoran niti koliko je pravosuđe nezavisno. JAMnews navodi da je na velikom skupu u Beogradu u martu 2025. učestvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, što je podatak jednog medija i treba ga shvatiti kao procenu, a ne kao prebrojavanje. Petog maja 2025. pokret je zatražio vanredne parlamentarne izbore.

Vučić im je u septembru 2026. dao ono što su tražili i raspisao prevremene izbore za 25. oktobar, posle, rečima JAMnews-a, gotovo dve godine protesta koje su predvodili studenti. Ostavku na mesto predsednika podneo je 27. septembra da bi predvodio kampanju SNS-a, prema pisanju Bi-Bi-Si-ja na srpskom. I AP i Gardijan pišu da je studente proglašavao pokušajem rušenja vlasti koji predvode ili usmeravaju stranci, što su studenti odbacivali.

Dvesta pedeset imena, nijedan lider

Studenti su odlučili da odgovore listom. Gardijan je izvestio da je Studentska lista za parlament od 250 mesta istakla 250 kandidata, „od akademika do sportista i poljoprivrednika“, pod sloganom „Srbija ili mafija?“, i da su studenti držali skupove, išli od vrata do vrata i obilazili seoske krajeve koji su dugo bili Vučićeva uporišta. Gardijan je procenio da je na poslednjem predizbornom skupu u Beogradu bilo oko 150.000 ljudi, što je, kao i većina podataka o broju okupljenih, procena.

Četiri imena pominju se najčešće. Ilija Srdanović, kardiolog i profesor novosadskog Medicinskog fakulteta, bio je nosilac liste. Radomir Saičić, profesor hemije na Univerzitetu u Beogradu, govorio je u ime studenata u izbornoj noći. Često se pominje i Dejan Šoškić, bivši guverner centralne banke; Dojče vele na srpskom napisao je da se njegovo ime „često spominje“ kada je reč o tome ko bi mogao da predvodi vladu, ali ništa nije potvrđeno. Gardijan je zabeležio i da se na listi nalazi bivši košarkaš Dejan Bodiroga.

Šta pokret želi? Ana Mirković, pedagog i psiholog i kandidatkinja Studentske liste, rekla je za Gardijan da je prvi prioritet „socijalna i psihološka detoksikacija“ zemlje. Nova vlast će, rekla je, razgraditi „sistem zastrašivanja“ i nastojati da „obnovi društvo od temelja: potpuno objavljivanje svih ugovora i finansijskih tokova; departizacija i jačanje pravosuđa; obnova obrazovnog i zdravstvenog sistema“. Gardijan je sažeo pisani program: nezavisna policijska jedinica odgovorna tužilaštvu, a ne Ministarstvu unutrašnjih poslova, čistka policajaca povezanih s organizovanim kriminalom, zabrana postavljanja stranačkih kadrova u javna preduzeća i nezavisna kontrola velikih infrastrukturnih ugovora.

Spoljna politika je namerno držana u drugom planu. Rojters je pisao da pokret ne priznaje nezavisnost Kosova, ali da želi referendum o pristupanju EU, a Radio Slobodna Evropa preneo je Srdanovićeve reči da će odluku o pristupanju „doneti građani“. Gardijan je primetio da je lista „namerno držala sporna spoljnopolitička pitanja, uključujući odnose sa EU i Rusijom, u drugom planu“.

Drugi glasovi stavljaju pokret u širi okvir. Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe ocenio je za Bi-Bi-Si na srpskom da trijumf Studentske liste predstavlja „snažan politički zemljotres“, jer je prvi put u Evropi pobedio široki pokret koji je odoleo pritiscima da se organizuje kao politička stranka. Dušan Vučićević, analitičar koga je citirao AFP, a preneo Gardijan, rekao je da je „eksperiment u demokratiji odozdo na kraju osvojio više od 50 odsto glasova“, ali da je „nejasno da li bi sličan model mogao da funkcioniše u drugim zemljama“. Fondacija Roza Luksemburg, levo orijentisana nemačka fondacija koja javno navodi svoje političko opredeljenje, tvrdila je ranije da je Vučićeva kampanja delovala „tromo i šablonski“ pored „kolektivne mladalačke kreativnosti“ studenata; to je zagovarački stav, a ne neutralno merenje.

Najljudskije su priče samih studenata. Student predstavljen samo imenom, Filip, rekao je za N1 u štabu Studentske liste: „Verovali smo sebi, verovali smo narodu. Znali smo da promena može da se desi. Upravo zbog toga, deluje mi sad nadrealno da stojim ovde posle dve godine, da je rezultat ovakav kakav jeste.“ Studentkinja Tanja rekla je da im cilj nikada nije bio „samo da ode SNS sa vlasti“: „Mi smo želeli da izgradimo Srbiju u kakvoj želimo da ostanemo.“ Sanja Belić, profesorka novosadskog PMF-a i kandidatkinja Studentske liste, rekla je: „Nikada nisam planirala da se bavim politikom, ali rečenica koja me je išamarala je ’mirno spavaj svete, nije tvoje dete’. Nismo ćutali i danas smo došli do pobede.“

Šta kažu brojke

Gola aritmetika 25. oktobra je jednostavna: ubedljiva pobeda uz veoma visoku izlaznost. Detalji su manje jednostavni, a izvori se na nekoliko mesta ne slažu.

Glasovi. Prema rezultatima objavljenim u ponedeljak, Studentska lista imala je nešto više od 52,6 odsto glasova, a lista predvođena SNS-om 39,2 odsto, na osnovu 8.135 od 8.392 biračka mesta, izvestio je Balkan Insight. Drugi preseci Republičke izborne komisije, napravljeni u nešto drugačijim trenucima prebrojavanja, davali su studentima između 52,65 i 52,73 odsto. Pretvoreno u glasove, izračunao je Bi-Bi-Si na srpskom, studenti su osvojili više od 2,2 miliona glasova, a koalicija predvođena Vučićem 1,7 miliona, razlika od pola miliona. CeSID i Ipsos, na osnovu uzorka, procenili su odnos od 52,9 prema 38,8 odsto. Crta, posmatračka organizacija civilnog društva, procenila je da su studenti osvojili 52,45 odsto, uz marginu greške od 1,5 procentnih poena.

Mandati. Preliminarna raspodela Republičke izborne komisije dala je studentima 140 od 250 mandata, a listi SNS-a 104, uz šest za manjinske liste. Koje manjinske liste? Balkan Insight, prenoseći projekciju CeSID-a i Ipsosa, naveo je Savez vojvođanskih Mađara, albansku koaliciju i dve bošnjačke liste. Izvori se razlikuju kada je reč o mađarskoj manjini: projekcija CeSID-a i Ipsosa dala je njenoj listi tri mandata, dok joj preliminarna raspodela komisije, kako je preneo RTV, daje dva (a dva i albanskoj koaliciji). Ovde se koristi zvanični podatak.

Izlaznost. Izlaznost je bila „blizu 70 odsto“, što je Rojters, pozivajući se na istraživače i izbornu komisiju, nazvao najvišom od raspada Jugoslavije 1992. Balkan Insight, pozivajući se na komisiju, imao je 68,8 odsto u trenutku svog preseka, a srpski nedeljnik NIN izvestio je o procenjenih 69,3 odsto, što je nazvao najvišom izlaznošću od 2008. Bi-Bi-Si na srpskom nazvao je to rekordom „u poslednjih 20 godina“. Izvori se, dakle, ne slažu koliko je izlaznost bila istorijska; slažu se u tome da je bila veoma visoka. Do 19 časova Crta je zabeležila 67,8 odsto, naspram 55,5 odsto u isto vreme 2023, a CeSID i Ipsos 67,6 odsto. Zabeleženi su i redovi od po dva sata na nekim biračkim mestima, uključujući i ono na kome je glasao Vučić.

Odakle su došli glasovi. Regionalni portal Una.rs, čije je izveštavanje manje pouzdano od velikih agencija i tako ga treba i čitati, objavio je raspodelu po regionima. U Beogradu je Studentska lista osvojila 62,96 odsto, naspram 31,63 odsto liste SNS-a. U Vojvodini 52,19 prema 39,56, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 50,82 prema 39,9. U južnoj i istočnoj Srbiji lista SNS-a bila je ispred, 45,93 prema 44,15 odsto, a među biračima na Kosovu osvojila je 71,63 odsto naspram 21,09. Geografija je važna za ono što sledi: SNS je ubedljivo izgubio prestonicu i veći deo severa, ali nije nestao s mape.

Jedan rečit lokalni detalj zabeležio je Bi-Bi-Si na srpskom: na biračkom mestu 140 na Novom Beogradu, gde je glasao sam bivši predsednik, Studentska lista dobila je 70,2 odsto glasova, a lista okupljena oko SNS-a 25,2 odsto.

Ostali učesnici. Socijalistička partija Srbije, partner u vlasti tokom većeg dela poslednje tri decenije, pala je ispod cenzusa sa 2,16 odsto. Cenzus nisu prešle ni lista „Autentična desnica“ ni koalicija „Evropska Srbija“. Bi-Bi-Si na srpskom je napisao da je Socijalistička partija do ovih izbora bila na vlasti gotovo neprekidno od devedesetih.

Fer borba? Posmatrači, nepravilnosti i sporni uslovi

Svaki pošten prikaz ovih izbora mora istovremeno da drži dve stvari. Samo glasanje bilo je, po većini merila, dobro sprovedeno, a nadmetanje oko njega bilo je, prema oceni međunarodnih posmatrača, nagnuto u korist SNS-a.

Međunarodna posmatračka misija, čiju je preliminarnu izjavu objavio ODIHR, izborna kancelarija OEBS-a, saopštila je da su izbori „održani u atmosferi duboke polarizacije, uz ozbiljno narušenu ravnopravnost u kampanji“. Dodala je da su „ukorenjene prednosti vladajuće stranke, uključujući zloupotrebu državnih resursa, zajedno sa zastrašivanjem i pritiscima na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanje aktivnosti u kampanji, dodatno narušili izborno okruženje“. U izjavi se beleži i „izražena pristrasnost praćenog medijskog izveštavanja u korist vladajuće stranke“, a, pozitivnije, i da je misija „pozitivno ocenila sve faze izbornog dana na velikoj većini posmatranih biračkih mesta“. Ali „prijavljeni slučajevi fizičkog nasilja izazvali su ozbiljnu zabrinutost“. To su preliminarni nalazi; konačni izveštaj tek sledi.

Šef kratkoročne posmatračke misije OEBS-a rekao je novinarima, kako je preneo Bi-Bi-Si na srpskom, da su uslovi bili neravnopravni i da „nepoverenje u verodostojnost biračkog spiska i dalje postoji, jer dosadašnje vlasti nisu na pravi način objasnile nepravilnosti“.

Domaći posmatrač Crta imao je detaljniju sliku. Njen programski direktor Raša Nedeljkov rekao je da je „prvi put u Srbiji biračima blokiran pristup RIK-u“ i da je „običnim građanima uskraćeno pravo da prijave bilo kakvu nepravilnost, pa čak i da priđu zgradi“. Rekao je i da je tužno što „predstavnicima Evropskog parlamenta treba policijska zaštita dok obilaze Beograd i Srbiju“. Prema portalu European Western Balkans, Crta je zabeležila fotografisanje glasačkih listića na polovini biračkih mesta, a na 80 odsto njih u Beogradu, glasanje bez važeće isprave na 8 odsto mesta i glasanje u ime drugih na 13 odsto. Crta nije mogla da utvrdi da li su birači listiće fotografisali dobrovoljno ili pod pritiskom, ali je, s obzirom na zastrašivanje dokumentovano pre izbornog dana, ocenila da je ta praksa tesno povezana s prinudom. To je ocena jedne organizacije, zasnovana na posmatranju, i tako je treba čitati.

Danas, jedan od listova kojima je SNS zabranio ulazak u štab u izbornoj noći, nabrojao je incidente tog dana: od „napada na kontrolore, bugarskih vozova, paralelnih spiskova, kol centara do slučajeva eskalacije nasilja na ulicama širom gradova u Srbiji“. Isti tekst beleži da su provladini mediji prvi javili da je napadnuta Vučićeva majka Angelina i da je jedan muškarac priveden; ta tvrdnja pripisuje se tim medijima i ovde nije proverena. Fridom haus je u izveštaju o zemlji za 2026. napisao da „država i vladajuća stranka utiču na privatne medije delom i putem ugovora o oglašavanju i drugih posrednih subvencija“.

Suprotan stav dolazi od SNS-a i vredi ga preneti u punoj težini. Vučić je pristalicama u izbornoj noći rekao: „Hoću da ljudi znaju, ovo je bila verifikacija revolucije koju su sproveli uz podršku direktno različitih evropskih zemalja i duboke američke države, ona koja je protiv predsednika Trampa.“ Strani mediji su tu rečenicu preneli različito: AP kao „verification of a revolution“, Balkan Insight kao „a verification of a revolution“ uz „US’s deep state“, dok je RFE/RL na engleskom upotrebio reč „legitimization“ (legitimizacija); i nedeljnik Vreme preneo je izraz „verifikacija revolucije“, još jedan znak koliko prevodi oblikuju ono što čitaoci čuju. Za pobednike je rekao da su „samo izvođači radova, izvođači prljavih radova koje je neko drugi osmislio da bi srušio jednu suverenu zemlju“, i dodao, prema prikazu RFE/RL i transkriptu Danasa: „Na neki trenutak ste uspeli, dokle, videćemo.“ Ceo pasus u transkriptu glasi: „Ja im čestitam, iako su oni samo izvođači radova, izvođači prljavih radova koje je neko drugi osmislio da bi srušio jednu suverenu zemlju.“

Brajtbart njuz, američki medij koji je s Vučićem napravio intervju u maju, ponovio je taj okvir u naslovu, u kojem pobednike naziva „studentskim pokretom koji podržava ’duboka država’“. Brajtbart iznosi tu optužbu kao činjenicu. Kada je reč o konkretnoj optužbi da je Crta, glavni posmatrač, paravan finansiran iz inostranstva, dostupni dokazi ukazuju na suprotno. Pointer je 2025. godine, posle policijskog upada u prostorije Crte u februaru te godine, izvestio da „nema dokaza da je Crta kršila uslove svog ugovora sa USAID-om“ i da je Međunarodna mreža za proveru činjenica (IFCN) Crtu nazvala „uglednom organizacijom civilnog društva“. To nije dokaz da u srpskom civilnom društvu ne postoji strano finansiranje; to je nalaz o jednoj organizaciji i jednom ugovoru.

Radi konteksta, isti obrazac pojavio se i na prethodnim parlamentarnim izborima. OCCRP je izvestio da su posle izbora u decembru 2023. posmatrači Crte na dan izbora pronašli znake „organizovanih migracija birača“ na 71 biračkom mestu u Beogradu, odnosno 14 odsto posmatranih, i da je jedna statistička metoda dala procenu od najmanje 30.000 dodatnih glasova za vladajuću stranku; ovaj tekst te brojke ne prenosi na 2026, ali one pomažu da se objasni zašto su posmatrači stigli s dugim spiskom zabrinutosti.

Koliko je sve to uticalo? Tu dokazi prestaju. Ništa u pregledanim izvorima ne ukazuje da je ishod promenjen: sam Vučić ga je prihvatio sat i po posle zatvaranja birališta, a novoizabrani poslanik Studentske liste, sociolog Jovo Bakić, rekao je za DW: „Najverovatnije je da je razlika tolika da muljanja ne može biti“, što je mišljenje pobednika, a ne dokaz. Ono što posmatrači opisuju jeste neravnopravna trka koju je izazivač ipak dobio.

Gubitnik govori: Vučić, SNS i ono što je ostalo

Vučićev govor kojim je priznao poraz trajao je mnogo duže od rečenice koja je završila u naslovima, i vredi ga pažljivo pročitati, jer pokazuje kako je u realnom vremenu pokušao da oblikuje značenje svog poraza. Danas je objavio transkript, koji je izvor za odlomke u nastavku; citati su navedeni u originalu.

Govor je imao tri registra. Prvi je bio administrativni i bio je najvažniji za ono što je usledilo. „Mi nećemo, mi nećemo da se igramo sa tužbama, žalbama, prigovorima Upravnom sudu“, rekao je. „Neka ovo računaju za priznate rezultate izbora.“ Kasnije je otišao i dalje i odgovorio na strah, često izražavan u danima pred glasanje, da bi SNS mogao da iskoristi skupštinsku proceduru kako bi kočio studentsku vladu: „Tako da oni čim zakažu Skupštinu, mi da im pravimo probleme, da odlažemo, da blokiramo, da nećemo da verifikujemo mandate, ništa od toga nećemo. Mogu da naprave Skupštinu za deset, petnaest dana, i za deset, petnaest dana mogu da uđu u vladu.“ Pravni stručnjaci koje je citirala Nova, o čemu će biti reči u nastavku, kažu da SNS ne bi mogao da blokira proces ni da je to želeo.

Drugi registar bio je borben. „Imaćemo 105 poslanika, 100, 105, 106, kao da je važno“, rekao je, i obećao: „borićemo se i pokazati im šta je opozicija i šta je sila.“ Pobednike je nazvao „izvođačima prljavih radova“ koje je neko drugi osmislio da bi srušio „jednu suverenu zemlju“, rezultat je opisao kao „verifikaciju revolucije“ sprovedenu uz podršku evropskih zemalja i „duboke američke države“ i rekao da će nova vlast uraditi „sve ono što nisu hteli da vam kažu“. Predvideo je da „neće proći do marta ili aprila, imaćete uvedene sankcije Ruskoj Federaciji“. To je prognoza čoveka s očiglednim interesom za takvu tvrdnju, i ona protivreči onome što su pobednici do sada govorili: Indipendent piše da su studenti izjavili da ne planiraju usklađivanje s EU i uvođenje sankcija Moskvi. Rekao je i da će „već za šest meseci“ videti „kako više niko neće da bude veseo i radostan“, te: „Znamo mi da ćemo biti meta progona.“

Posegnuo je i za rečnikom kojim se godinama obračunavao s novinarima, govoreći o „najprljavijem ološu sa N1 i Nove S“, a u rečenici koja će zbuniti čitaoce koji ne poznaju srpsku politiku čestitao je borkinji za ljudska prava Nataši Kandić: „Čestitam Nataši Kandić, njena politika je pobedila.“ Rečenica deluje kao žaoka, a ne kao kompliment, a pregledani izvori je dalje ne objašnjavaju.

Treći registar bio je lični. „Da l’ mi je ovo drago? Pa nije mi drago“, rekao je pred kraj. „I ne zbog sebe. Nije mi drago zbog zemlje.“ I: „Život je borba. Nisi uspešan ako nikada ne padneš.“ Završio je pevajući „Ruzmarin“, pesmu Merime Njegomir, dok su pored njega stajali Milorad Dodik, crnogorski političar Milan Knežević i čelnici SNS-a Miloš Vučević i Ana Brnabić.

Nova je kasnije prenela preliminarne rezultate Republičke izborne komisije: 2.267.615 glasova za Studentsku listu i 1.685.022 za njegovu listu, što je blizu brojki iz uzorka, oko 2,2 miliona i 1,72 miliona, koje je izneo u govoru. Tvrdio je i da je SNS „pobedio svuda gde Srbi žive“, uključujući Kosovo, gde je njegova lista zaista vodila; unutar Srbije, regionalni podaci pokazuju da je bio ispred samo na jugu i istoku, i to tesno.

Štab, stranka i ono što je usledilo

Raspoloženje u štabu SNS-a, kako ga je opisao Danas, bilo je daleko od samouverenih proslava iz prethodnih izbornih noći. Danas, kome je stranka, zajedno sa N1, Novom S i Radarom, zabranila ulazak u zgradu, napisao je da je na provladinoj televiziji Informer, čiji je glavni urednik Dragan J. Vučićević poručio da je SNS ubedljivo pobedio, vladala pobednička atmosfera, a da se program, kada se slikom prebacio u izborni štab, zatekao na „parastosu“. Izveštavanje lista odražava njegov urednički stav i činjenicu da je bio isključen sa događaja, a reč je njegova.

Funkcioneri SNS-a govorili su odmerenije. Marina Raguš, kandidatkinja na listi, izjavila je u izbornoj noći da SNS prihvata rezultate i da će nastaviti političku borbu u parlamentu, gde očekuje „više od 105 mandata“, prema B92, mediju uglavnom naklonjenom vlasti. Ivica Dačić, čija je Socijalistička partija Srbije pala ispod cenzusa sa oko 2,2 odsto, napisao je na Instagramu: „Nije strašno pasti, važno je ustati. Kao i uvek do sada ustaćemo, još jači i čvršći. […] Živeće ovaj narod i ova partija!“ Socijalisti nisu prešli cenzus, a politikolog Đorđe Vukadinović, u izjavi koju je preneo novosadski portal 021, ocenio je da će SPS teško preživeti ovakve rezultate.

Nije svaki susret bio dostojanstven, ni na jednoj strani. N1, pozivajući se na nedeljnik Vreme, izvestio je da se Brnabić, treća na listi SNS-a, a sada i predsednica raspuštene Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike, u centru Beograda raspravljala s grupom koja je slavila pobedu Studentske liste. Prema tom izveštaju, rekla im je da su je, dok je prolazila, vređali, dovikivala im „hapsite me“ i „jašite“, a okupljeni su je ispratili pesmom „A, sad adio!“. Izveštaj N1 ne govori šta je prethodilo raspravi osim njenog sopstvenog opisa, pa ga ovaj tekst tretira kao jednostran izveštaj o uličnoj raspravi, a ne kao utvrđen sled događaja.

Kada je grupa ušla u televizijski studio

Najneprijatnija epizoda za pobedničku stranu dogodila se sledeće večeri, i pošten prikaz mora da je uključi, uz jednu ogradu: izvori opisuju „grupu građana“, a ne članove Studentske liste, i nijedan ne utvrđuje ko su oni bili, osim onih koji su imenovani. U ponedeljak oko 18.40, prema RTV-u, javnom servisu Vojvodine, grupa građana upala je u studio Informera i prekinula program. Vučićević i njegove kolege napustili su studio, a on je uživo u programu pozvao policiju i Hitnu pomoć. Hrvatski dnevnik Slobodna Dalmacija izvestio je da je među onima koji su ušli bila i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jednog od šesnaestoro stradalih u padu novosadske nadstrešnice, i da je grupa tražila izvinjenje zbog navodne izjave o „16 lažnih žrtava“, koju Informer negira da je izrekao. Vučićević je u programu, prema tom listu, rekao: „Ubit će nekoga, u zgradi ima i djece“ (citat kako ga je preneo hrvatski list). Građani su se okupili i ispred zgrade javnog servisa RTS, gde je, prema RTV-u, atmosfera bila dovoljno mirna da su zaigrali kolo, kao i ispred zgrade TV Pink, gde je, prema naslovu N1, kordon policije štitio zgradu dok su letela jaja i flaše.

Studentska lista reagovala je brzo. Saopštila je da ne podržava upade u medije i institucije niti na njih poziva i, u objavi koju je preneo RTV, dodala: „Medije ćemo oslobađati u Skupštini, institucionalnom borbom za slobodu i profesionalno novinarstvo.“ Ilija Srdanović, nosilac liste, pozvao je ljude da ostanu „dostojanstveni i odgovorni“.

Vučić je incident iskoristio već sledećeg dana. Govoreći na stranačkoj slavi, rekao je, prema N1: „Ne bude li država reagovala, mi ćemo u danima koji dolaze morati da donesemo svoje odluke. […] Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo. I neka znaju da nose svu odgovornost za to.“ Izjava je dvosmislena i ne treba joj pripisivati više nego što kaže: to je uslovno upozorenje poraženog lidera čija stranka i dalje kontroliše lokalne samouprave i pokrajinsku upravu, što, kako napominje Bi-Bi-Si na srpskom, zadržava. Ali pokazuje da će prvi test novog poretka biti da li može da drži sopstvene pristalice u granicama zakona dok isto traži od starog državnog aparata.

Sada moraju da vladaju

Studentska lista osvojila je većinu; državu još nije. Put od ubedljive pobede do funkcionalne vlade vodi kroz niz ustavnih rokova koji još nisu sasvim određeni, jer sat ne počinje da otkucava dok Republička izborna komisija (RIK) ne objavi konačne rezultate.

Kako objašnjava RTV, komisija ima 96 časova od prijema svih izveštaja lokalnih izbornih komisija da objavi ukupan izveštaj. Nova dodaje da potom ima deset dana za dodelu mandata, da prva sednica nove Skupštine mora biti održana u roku od 30 dana od objavljivanja rezultata i da sednicu saziva predsednik prethodnog saziva Skupštine, a to je Brnabić. Vlada mora biti formirana u roku od 90 dana nakon toga, prema Al Džaziri. Član RIK-a Dušan Dinčić rekao je za 021 da rok za prigovore ističe u sredu i da bi konačni rezultati mogli biti objavljeni već u četvrtak; ista stranica navodi da početak roka od 96 sati zavisi od toga da li će biti prigovora. Vučić je, kao što je navedeno, rekao da SNS neće podnositi prigovore.

Vodila se javna rasprava o tome da li SNS može da razvlači ovaj proces. Nova je pitala dvoje pravnih stručnjaka i oboje su rekli da ne može. Jelena Jerinić, profesorka prava i bivša poslanica, rekla je: „Konstituisanje nove Skupštine ne zavisi od volje SNS. Uslov za konstituisanje parlamenta jeste potvrđivanje mandata dve trećine narodnih poslanika. Potvrđivanje mandata nije isto što i prisustvo na sednici ili glasanje na sednici. To je jedan tehnički postupak.“ Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije Beograda, rekao je da se proces formiranja vlasti još može „razvlačiti“ samo ponavljanjem glasanja na nekim biračkim mestima, a da tu ključnu ulogu igra RIK. To je bila hipoteza u trenutku pisanja ovog teksta; RIK je 28. oktobra naložio ponavljanje glasanja na 53 biračka mesta (videti napomenu na početku teksta). Pre te odluke, naslov u Danasu u kome se citira Nedeljkov, da je poništavanje izbora na nekim biračkim mestima realan scenario, jedini je znak da je to nešto više od teorije, a za ovaj tekst bio je dostupan samo naslov, ne i sam članak.

Predsednička funkcija donosi još jedan rok. Vučić je ostavku podneo 27. septembra, a Brnabić je vršilac dužnosti predsednika; Gardijan piše da novi predsednički izbori moraju biti održani pre 27. decembra. Nijedan pregledani izvor ne navodi predsedničkog kandidata liste, a Raša Nedeljkov iz Crte rekao je da izbori moraju biti raspisani do 27. novembra. Predsednički izbori su, dakle, sledeće mesto na kome SNS, sada opoziciona stranka, ali i dalje s lokalnom vlašću, može da pokuša da povrati teren.

Ko će voditi i šta su obećali

Ko će biti premijer i dalje je otvoreno pitanje. Al Džazira opisuje Srdanovića, kardiologa i profesora Univerziteta u Novom Sadu koji je bio nosilac liste, kao „najverovatnijeg kandidata za sledećeg premijera“, ali dodaje da nije jasno ko će preuzeti ključna ministarstva. Dojče vele na srpskom piše da se „često spominje ime bivšeg guvernera i profesora ekonomije Dejana Šoškića“. Pokret je, rečima Gardijana, „namerno bez lidera“. Srdanović nije isključio mogućnost da postane premijer, ali je rekao da lista ima „više od jednog kandidata za svaku funkciju“, prema Radiju Slobodna Evropa.

Program opisan u izvorima pre svega je antikorupcijski: nezavisna policijska jedinica odgovorna tužilaštvu, a ne Ministarstvu unutrašnjih poslova, čistka policajaca povezanih s organizovanim kriminalom, zabrana postavljanja stranačkih kadrova u javna preduzeća i javna kontrola velikih infrastrukturnih ugovora. Ana Mirković, univerzitetska predavačica i kandidatkinja, rekla je za Gardijan da pobednici „rezultat izbora ne vide kao sticanje vlasti i privilegija, već kao preuzimanje istorijskog duga prema sopstvenom narodu“ i da im je prvi prioritet „socijalna i psihološka detoksikacija“ zemlje. Ekonomska platforma, kako je sažima Indipendent, cilja na monopole u maloprodaji radi nižih cena hrane i na poresku reformu kojom se povećavaju nameti za najbogatije; MMF predviđa rast od 3 odsto ove godine, dok je inflacija u septembru dostigla 4,1 odsto. To su deklarisani ciljevi programa i spoljna prognoza; u dostupnim izvorima nijedan od tih ciljeva još nije javno finansijski razrađen.

Teži deo

Nekoliko analitičara, iz različitih uglova, slaže se da će vladati biti teže nego pobediti. Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu rekao je nemačkoj televiziji Tagesšau da širok pokret „može da sruši vladu, ali ne i da vlada“ i da je prošlo vreme kada se moglo biti „pametan do nedelje uveče“: „Sada moraju da izađu u javnost. Sada moraju da budu i transparentniji.“ (Prevod sa nemačkog.) Njegov bečki kolega Vedran Džihić rekao je da je rušenje režima „jedna stvar, a pokretanje novog demokratskog početka u Srbiji drugo pitanje“, napominjući da je spoljna politika uglavnom bila „izostavljena“. U Beogradu je filozof Ivan Milenković rekao za DW: „Tu mora da postoji mera odlučnosti. Jer, vlast je teže održati nego osvojiti. Nužno je poseći sve pipke hobotnice, ali uz pridržavanje zakona.“ Nikola Burazer iz Centra savremene politike rekao je da proces odlučivanja u pokretu mora „da se ubrza“, jer je izbor kandidata trajao mesecima.

Gardijan je povukao paralelu s Mađarskom, gde je stranka Tisa Petera Mađara ovog proleća pobedila vladu Viktora Orbana, napominjući da se i jedni i drugi suočavaju s javnim institucijama u kojima rade službenici lojalni odlazećem režimu. Poređenje je Gardijanovo, a dve situacije se razlikuju: Studentska lista ima još veću većinu, ali nema prethodno izgrađenu stranačku strukturu.

Što se tiče spoljne strane, Indipendent navodi dileme koje su pobednici držali van kampanje. Srpska rafinerija zavisi od američkih izuzeća od sankcija dok ruski udeo u energetskoj kompaniji NIS čeka prodaju mađarskom MOL-u, a ruski Gasprom isporučuje oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje po cenama nižim od tržišnih; studenti su to nazvali „akutnom ekonomskom zavisnošću“, a ne „geopolitičkim svrstavanjem“. Stav liste o Kosovu, koje naziva „privremeno okupiranim područjem“, u suprotnosti je sa članstvom u EU, koje zahteva normalizaciju odnosa s Prištinom, napominje list. Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe rekao je u izveštaju Bi-Bi-Si-ja na srpskom da će kosovski Srbi sada „biti slobodni da biraju predstavnike bez pritiska iz Beograda“.

Kako je svet pročitao rezultat

Međunarodne reakcije stigle su brzo i podelile se, grubo rečeno, na one koji su videli demokratsko otvaranje i one koji su videli geopolitički znak pitanja.

U Briselu je ton bio topao. Ursula fon der Lajen napisala je: „Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i snažnih demokratskih institucija.“ Marta Kos, komesarka za proširenje, rekla je da „za Srbiju može da počne novo poglavlje. Vrata EU su otvorena.“ Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse pozdravio je to što je Vučić prihvatio rezultat. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da će Berlin „aktivno podržati evropski put Srbije“. Od suseda, hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da očekuje „bolje odnose“, pošto je iz pobedničkog tabora čuo „vrlo umerene, racionalne i razumne poruke“, a mađarski premijer Mađar rekao je da je telefonom razgovarao s njegovim liderima.

I odgovor iz Kijeva bio je topao, a tačna formulacija razlikuje se od izvora do izvora. Volodimir Zelenski napisao je da je „ovo očigledno novo poglavlje u istoriji zemlje i njenog naroda“, u verziji Kijiv indipendenta, koju citira i Gardijan; Evromajdan pres i Interfaks-Ukrajina prenose poruku pod naslovom da je Ukrajina „spremna da nastavi s jačanjem saradnje“. Zelenski je, prema Gardijanu, zahvalio Srbiji i na tome što „poštuje naš narod, našu državu i našu nezavisnost“, što je upečatljiva rečenica s obzirom na to da je Vučić odbijao da se pridruži sankcijama EU Rusiji.

Prva reakcija Vašingtona bila je odmerena. Bi-Bi-Si na srpskom citirao je portparola Stejt departmenta: „Pozdravljamo učešće srpskog naroda na parlamentarnim izborima. Videli smo preliminarne rezultate, kao i postupak bivšeg predsednika Vučića“, uz poruku: „Radujemo se proširenju našeg partnerstva sa Srbijom.“ Vašingtonski portal Pavlović tudej (The Pavlovic Today) preneo je izjavu na engleskom: „Pozdravljamo učešće srpskog naroda na parlamentarnim izborima… Radujemo se nastavku širenja našeg partnerstva s novoizabranim poslanicima Srbije i njenim narodom, nadovezujući se na zamah stvoren u poslednjih godinu dana, uključujući i pokretanje Strateškog dijaloga.“ Isti medij navodi i 139 mandata za studente i 97 za SNS, što se ne poklapa s projekcijama RIK-a ili CeSID-a navedenim drugde u ovom tekstu, pa se njegove brojke ovde ne koriste. Nijedan od ta dva izvora ne pominje izjavu Bele kuće, i nijedna nije pronađena.

Reakcija Moskve bila je uzdržanija i stizala je kroz nekoliko različitih glasova. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija „visoko ceni“ Vučićev doprinos, dodavši da je „za tango potrebno dvoje“. Agencija TASS, kako je preslikao portal Pravda Srbija, citira ga rečima: „Uvažavamo rezultate izbora održanih u Srbiji.“ Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je, u verziji Bi-Bi-Si-ja na srpskom: „Očekujemo da će rukovodstvo Srbije posle formiranja vlasti na osnovu izbornih rezultata očuvati postojeći pozitivni zamah u našim odnosima.“ Konstantin Kosačov, potpredsednik Saveta Federacije, rekao je da bi ishod mogao da znači da će „u Evropi biti jedna suverena zemlja manje“, dok je nacionalistički tajkun Konstantin Malofejev pozdravio Vučićev poraz, nazvavši ga presudom „političkom licemerju i dvoličnosti“. Podela među ruskim glasovima vredi pažnje: Kremlj je bio oprezan, jedan senator je oglasio uzbunu, a jastrebovski vlasnik medija je slavio.

Ovde je potrebno upozorenje o propagandi. Prema pregledu svetskih medija koji je napravio N1, reporterka ruske državne televizije opisala je slavlje u Beogradu kao „pogrome“, a N1 je to protumačio kao pokušaj da se gledaoci zastraše idejom srpske vlade koja bi mogla da uvede sankcije Rusiji. To tumačenje je N1, a ne utvrđena činjenica. Portal Pravda Srbija, koji preslikava TASS, izvor je blizak državi i ovde se koristi samo da potvrdi šta je Peskov rekao, a ne za bilo kakvu ocenu događaja.

Dodik: čestitka i dosije

Nijedna regionalna reakcija nije izazvala više komentara od one Milorada Dodika, lidera bosanskih Srba i najbližeg regionalnog saveznika SNS-a. Stajao je pored Vučića dok je ovaj priznavao poraz, a Vučić ga je zamolio da sarađuje s novim rukovodstvom. Nekoliko sati kasnije Dodik je na mreži X napisao: „Čestitam Studentskoj listi na pobjedi. Građani Srbije i svi politički akteri su još jednom demonstrirali demokratski karakter jednog od najstarijih državotvornih naroda u Evropi“, i zahvalio Vučiću, jer to „nije bila samo politička podrška – to je bilo razumijevanje istog naroda, iste sudbine i istog interesa“. Dodao je: „Republika Srpska i Srbija nastavljaju dalje zajedno. […] Jer Srbi sa obje strane Drine su jedan narod i tako će ostati.“ (Dodik je objavu napisao ćirilicom, na ijekavici; ovde je preneta latinicom.)

Čestitka se teško uklapala u njegov raniji stav. Danas, prenoseći tekst portala Klix.ba, podsetio je da je u intervjuu beogradskom tabloidu Alo, objavljenom 15. oktobra, tvrdio da Studentska lista „neće i ne može pobediti“, da Srbija nije toliko luda da preda ključeve „ljudima koji mrze pola svog naroda“ i da bi Republika Srpska bila njihova prva meta. Isti tekst podseća na govor sa mitinga iz februara 2025, u kome je pomenuo „smradove“ koji se predstavljaju kao intelektualci, što su opozicionari shvatili kao napad na demonstrante, iako studente nije izričito spomenuo. Dodikov zaokret je jedan podatak, a ne dokaz o njegovom ličnom stavu, koji izvori ne otkrivaju. Slično su reagovali i drugi u Republici Srpskoj: Draško Stanivuković, predsednik Pokreta Sigurna Srpska, čestitao je listi i rekao da je uveren da će Srbija i Republika Srpska „nastaviti da neguju najbliže bratske veze“.

Šta ne znamo

Pošten prikaz ovog vikenda mora da označi granice onoga što je utvrđeno. Više izvora potvrđuje glavne obrise: Studentska lista je pobedila, s prednošću od oko 13 procentnih poena nad SNS-om prema preliminarnim rezultatima; Vučić je priznao poraz iste noći; a međunarodni posmatrači ocenili su da su izbori bili takmičarski, ali u neravnopravnom okruženju. Mnogo toga drugog je manje čvrsto.

Konačni rezultati se još čekaju. Svaki procenat i broj mandata u ovom tekstu je preliminaran. Izvori se ne slažu oko tačne raspodele mandata: prvo prebrojavanje RIK-a dalo je studentima 140, a listi SNS-a 104 mandata, CeSID i Ipsos 141 i 103, sopstvena procena Crte bila je 138, a Vučić je za svoju stranu rekao 105. Mandate mađarske manjine Nova je procenila na dva, a Al Džazira i Vučić na tri. Danas je, pozivajući se na preliminarne podatke Crte, studentima dao 51,47 odsto, a listi SNS-a 40,42, što je drugačije čitanje od RIK-ovih 52,71 i 39,17.

Ankete se pre glasanja nisu slagale. Nemački Maršalov fond (German Marshall Fund), sumirajući predizborna istraživanja, naveo je da je anketa Crte u julu studentima davala 44,9 odsto, a SNS-u 35,7, dok je Faktor plus u septembru SNS-u davao 48,6, a studentima 37,1, a NSPM studentima 44,4, a SNS-u 41,7. Nijedna od te tri ankete nije predvidela razliku tako veliku kao oko trinaest poena u preliminarnim rezultatima, a DW je primetio da je Ipsos, jedna od firmi koje su u izbornoj noći projektovale rezultat, nekoliko dana ranije tvrdio da Vučić vodi sa sedam procentnih poena. Zašto su se ankete razišle, pitanje je na koje nijedan izvor ne odgovara.

Izlaznost se različito uokviruje. RIK je u trenutku tog preseka objavio 68,8 odsto; NIN je procenio 69,3 odsto, „najviše od 2008“, dok je Bi-Bi-Si naziva rekordom „u 20 godina“, a Gardijan najvišom od 1992. Poređenje zavisi od toga koji se raniji izbori uzimaju za osnovu, a izvori se oko toga ne slažu.

Broj okupljenih i incidenti potiču iz pojedinačnih medija. Desetine hiljada na Slaviji potiču od Nedeljnika, nedeljnog lista, i portala 021; policijsku ili nezavisnu procenu nismo pronašli. O incidentu u Informeru izvestili su regionalni javni servis, jedan hrvatski dnevnik i N1; jedini detalj koji je jasno sporan, izjava o „16 lažnih žrtava“, Informer negira, a ovde nije proveren.

Broj gradova se razlikuje. Nova je izvestila da je SNS pobedio u samo tri od 29 gradova, dok je u naslovu Danasa stajalo da su studenti pobedili u 22 grada, a Vučić bio bolji „u dva, na Kosovu i u zatvorima“. Pregledani izvori ne objašnjavaju kako su ta dva obračuna napravljena.

Šta jednostavno nedostaje. Nismo pronašli izjave birača SNS-a date pod punim imenom, što je nedostatak u ravnoteži: glasovi 1,7 miliona onih koji su glasali za Vučićevu listu ovde se čuju samo kroz zvaničnike same stranke i kroz ono što je on sam rekao. Reakciju NATO-a i bilo kakvu izjavu Bele kuće nismo uspeli da pronađemo. Stanje eventualnih krivičnih postupaka povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu pregledani izvori ne obrađuju, pa se o tome ovde ne govori. A namere pobednika u spornim pitanjima, uključujući EU, Kosovo i Rusiju, poznate su samo iz izjava iz kampanje, od kojih su neke protivrečne.

Posle slavlja

Izvori se slažu kako se noć završila, čak i ako se razlikuju u tome šta ona znači. Lider koji je dominirao srpskom politikom od 2014. stao je pred svoje pristalice i rekao da je izgubio, a već sutradan su desetine hiljada ljudi ispunile ulice prestonice, očistile park i pevale. To je glavni tok priče, i dokazi iza njega su čvrsti.

Kritičko čitanje jednako je dobro potkrepljeno. Teren je bio nagnut, kao što su posmatrači zabeležili; pobednici nemaju program za pitanja koja će biti najvažnija u prvim mesecima; a pristalice samog pokreta su druge večeri upale u televizijski studio i uplašile zaposlene, što je Studentska lista osudila u roku od nekoliko sati. I dalje znatna baza SNS-a, njegova kontrola nad lokalnim samoupravama i poruka njegovog lidera da će „biti primorani da se samoorganizuju“ pokazuju da tranzicija nije zagarantovano glatka.

Alternativno čitanje, koje nudi Vučić i koje je ponovljeno u naslovu jednog američkog medija, da je rezultat režiran iz inostranstva, ne nalazi potvrdu u jedinoj proveri činjenica koju je ovaj tekst uspeo da pronađe, a koja nije našla dokaze da je Crta prekršila ugovor sa USAID-om, mada se taj nalaz odnosi na jednu organizaciju. Bolje ga je shvatiti kao političku nego kao činjeničnu tvrdnju, a ono nije sprečilo Vučića da prihvati rezultat.

Završna napomena, označena kao stav autora. Pravi test ovih izbora možda je manje ono što se dogodilo u nedelju, a više ono što će pobednici uraditi u prvih sto dana. Odsustvo lidera i strpljenje možda su im pomogli da pobede, iako nijedan izvor u ovom tekstu ne može da pokaže da je upravo to, a ne bes zbog pada nadstrešnice ili zamor od stare vlasti, bilo presudno. Vladanje zahteva imena, rokove i odluke, a isti pokret sada će biti meren merilom koje je postavio ljudima koje je zamenio: da li poštuje pravila kada ima moć da ih savija. Birači u Srbiji dali su mu priliku da to pokaže, a izlaznošću su pokazali da će ga posmatrati.