Balkanski krisis

1. august 2025. godine postao je dan kada su dve paralelne političke krize na Balkanu dostigle novu tačku ključanja. U Beogradu je tužilaštvo uhapsilo šestoro visokopostavljenih zvaničnika po slučaju korupcije pri rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, gde je u novembru 2024. godine poginulo 16 ljudi. Istog dana u Sarajevu je apelacioni sud potvrdio presudu lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku - godinu zatvora i šest godina zabrane političkih aktivnosti zbog separatističkih akcija.

Ovi eventi se dešavaju na pozadini najvećih protesta u Srbiji poslednjih decenija. Ono što je počelo kao studentska akcija posle tragedije u Novom Sadu, za devet meseci je preraslo u opštenacionalni pokret, koji je obuhvatio više od 400 gradova i mobilisao preko 355.000 ljudi. Režim Aleksandra Vučića, koji vlada zemljom 13 godina, suočio se sa najozbiljnijim izazovom za celu istoriju svog postojanja.

Tragedija koja je pokrenula lavinu

1. novembra 2024. godine u 11:52 na nedavno rekonstruisanej železničkoj stanici u Novom Sadu urušio se betonski krov. Pod ruševinama je poginulo 16 ljudi, uključujući decu. Stanica je svečano otvorena tek četiri meseca ranije, u julu 2024. godine, posle masovne rekonstrukcije koja je koštala 943 miliona evra.

Projekat rekonstrukcije železničke linije Novi Sad - Subotica bio je deo veće inicijative za povezivanje prestonica Srbije i Mađarske. Radove je izvršavao konzorcijum kineskih kompanija China Railway International Co. i China Communications Construction Company (CRIC-CCCC) u okviru inicijative "Pojas i put". Ugovor je potpisan još u julu 2018. godine, a sami radovi su počeli u novembru 2021. godine.

Tragedija je momentalno izazvala talas ogorčenja. Već 3. novembra u Novom Sadu su počeli prvi protesti. Ljudi su optužili vlasti za korupciju i nehat, tražili objavljivanje svih dokumenata o rekonstrukciji i kažnjavanje krivaca. Do decembra su protesti prerasli u studentsku pobunu - omladina je počela da zauzima univerzitete i blokira puteve.

Korupcija i krah kineskog projekta

1. avgusta 2025. godine tužilaštvo je uhapsilo šestoro zvaničnika, uključujući bivšeg ministra Tomislava Momirovića. Oni su uvećavali račune od kineskog konzorcijuma China Railway International Co. i China Communications Construction Company sa 943 mil evra na 1,214 mlrd dolara. Šteta budžetu - 115,6 mil dolara. (Reuters, SeeNews)

Ovo je drugi talas hapšenja - u decembru 2024. uhapšeno je 11 ljudi. Oba ministra - Momirović i Goran Vesić - članovi su vladajuće partije Vučića, podneli su ostavke. U martu 2025. Evropsko tužilaštvo (EPPO) je počelo proveru mogućih zloupotreba sredstava EU. (Povratak Puta svile) Stanica, svečano otvorena u julu 2024, posle četiri meseca je postala grob za 16 ljudi.

Studentska pobuna: od univerziteta do nacionalne mobilizacije

Za devet meseci lokalni protest u Novom Sadu se transformisao u najveći pokret u istoriji moderne Srbije - više od 355.000 učesnika u 400+ gradova. (Wikipedia)

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu prvi su počeli blokadu krajem novembra 2024. godine posle napada na demonstrante. (European Western Balkans) Pridružili su im se profesori, farmeri, pravnici, lekari - najšira koalicija od pada Miloševića.

Demonstranti su razvili jasne zahteve:

1 Potpuna objava svih dokumenata povezanih sa rekonstrukcijom stanice u Novom Sadu

2 Skidanje svih optužbi sa uhapšenih demonstranata

3 Privođenje krivičnoj odgovornosti onih koji su napadali studente od novembra 2024. godine

4 Povećanje budžeta za visoko obrazovanje minimum za 20%

Dušan Spasoević, profesor Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta, objašnjava razloge masovnosti protesta: "Razlog zbog koga su ovi protesti dobili takav zamah je odsustvo političke odgovornosti u Srbiji tokom poslednje decenije. Rušenje krova železničke stanice postalo je previše velika tragedija da bi je građani mogli da prihvate bez ozbiljne reakcije". (European Western Balkans)

Originalni citat: "The reason these protests have gained such momentum is the lack of political accountability in Serbia over the past decade. The collapse of the railway station canopy was simply too great a tragedy for citizens to accept without a serious reaction."

Jelena Vasilević, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i socijalnu teoriju, dodaje: "Javno nezadovoljstvo se nakupljalo godinama zbog serije skandala i tragedija, za koje niko nije poneoddgovornost. Posmatramo potpuni neuspeh institucija, kada je vladajuća partija faktički zauzela državu. Ovi protesti predstavljaju eksploziju nakupljenog nezadovoljstva, koji se dogodio posle ove tragedije". (European Western Balkans)

Originalni citat: "Public frustration has been building up for years due to a series of scandals and tragedies for which no one has been held accountable. We are witnessing a complete failure of institutions, with the ruling party effectively taking over the state. These protests represent an outburst of accumulated discontent that has now exploded in the wake of this tragedy."

Metodi protesta se odlikovali kreativnošću i upornošću. Svakog dana tačno u 11:52 - tačno vreme urušavanja krova - širom zemlje su održavane 16-minutne blokade puteva u sećanje na poginule. (Deutsche Welle) Studenti su okupirali univerzitetske zgrade, pretvorivši ih u centre otpora. Između gradova su organizovani marševi solidarnosti.

24. januara 2025. godine održan je opštenacionalni štrajk, podržan od sindikata nastavnika. Preduzeća širom Srbije zatvorila su vrata, mnoge škole prestale su sa radom. Protestni marševi održani su ne samo u Beogradu i Novom Sadu, već i u južnom gradu Nišu i manjim gradovima, uključujući Jagodinu. (Deutsche Welle)

1-2. februara 2025. godine studenti su održali akciju "Tri meseca, tri mosta" u Novom Sadu. Stotine studenata prošle su 80-kilometarski marš iz Beograda u Novi Sad za dva dana, posle čega su blokirale tri glavna mosta grada, uključujući 24-časovnu blokadu Mosta slobode. (RFE/RL) Kilometarske gužve paralisale su saobraćaj u gradu sa 380.000 stanovnika.

"Ne mislim da se nešto slično ikada desilo u Novom Sadu ranije. I sigurna sam da će generacija Z doneti promene, jer verujem u sve ove mlade ljude", izjavila je studentkinja pravnog fakulteta Nedeljka Mijanović. (RFE/RL)

Originalni citat: "I don't think anything like this has ever happened in Novi Sad before. And I am certain that Gen Z will bring change because I believe in all these young people.»

22. decembra 2024. godine u Beogradu je održan najveći protest u istoriji grada - na ulice je izašlo više od 100.000 ljudi. (Wikipedia) Ovo je postala najmasovnija demonstracija u Srbiji od pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.

23. januara 2025. godine dogodio se prekretni momenat. Posle napada članova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na studentkinju u Novom Sadu, premijer Miloš Vučević bio je primoran da podnese ostavku - bezprecedan slučaj u najnovijoj istoriji Srbije. (European Western Balkans) Predsednik Vučić izjavio je da je primio ostavku "nevoljno", jer, po njegovim rečima, Vučević "nije uradio ništa loše". (RFE/RL)

Kulminacija zimskog protestnog pokreta bio je marš u Kragujevac 15. februara 2025. godine - na Dan državnosti Srbije, istorijski značajan datum, koji obeležava Prvi srpski ustanak 1804. godine i usvajanje prvog ustava zemlje 1835. godine. (European Western Balkans)

Oko 400 studenata sa univerziteta Beograda, Niša i Novog Sada prošlo je pešice 140 kilometara iz prestonice u Kragujevac za četiri dana. U samom Kragujevcu pridružile su im se desetine hiljada lokalnih stanovnika. Demonstranti su blokirali glavni bulevar grada 16 sati - po sat u spomen na svaku žrtvu tragedije.

Lokalna stanovnica Slavica Nikolić ispričala je: "Posle dugog vremena možemo da osetimo pozitivnu energiju u vazduhu, na ulicama, među ljudima. Kada razgovaram sa ljudima, čini se da se nada probudila. Dobro se sećamo mračnijih vremena. Ovo je konačno neka nova nada, da će se u ovoj zemlji desiti nešto dobro". (RFE/RL)

Originalni citat: "After long time, we can feel positive energy in the air, on the streets, among the people. When I talk to people, it feels like hope has woken up. We remember well some uglier times. This is finally some sort of new hope, that something good is going to happen in this country."

"Mi smo ovde da se borimo za bolje sutra, protiv korupcije", izjavio je 20-godišnji student Jovan, koji je došao iz Beograda. (Reuters)

Originalni citat: "We are here to fight for a better tomorrow, against corruption."

"Nisam bila toliko srećna i ponosna dugo vremena", priznala je 52-godišnja profesorka Verica iz Kragujevca, koja je izašla na protest sa ćerkom tinejdžerkom. (Reuters)

Originalni citat: "I have not been so happy and proud for a long time."

"15 za 15": najveći protest u istoriji Srbije

Prema podacima policije, na ulice prestonice izašlo je više od 100 hiljada ljudi. (U Srbiji prošao najveći protest protiv vlade - Novaja gazeta Evropa). Srpski nezavisni mediji izjavili su da je učesnika bilo mnogo više. Najveći u istoriji Srbije miting u Beogradu 15. marta okupio je oko 300 hiljada demonstranata.

15. marta 2025. godine u Beogradu je održan miting koji je ušao u istoriju kao najveća antivladina demonstracija u modernoj Srbiji. Akcija je dobila simbolično ime "15 za 15" (srp. 15. за 15), što je postalo simbol namere demonstranata da povezuju svoj marš sa poštovanjem sećanja na 15 žrtava tragedije na stanici u Novom Sadu. (Završio se najveći u Srbiji protest "15 za 15" - Covalent Bond)

Priprema za miting počela je mnogo pre 15. marta. Do ponoći prethodnog dana, petka 14. marta, studenti i građani koji ih podržavaju pristizali su u prestonicu iz brojnih gradova na motociklima, biciklama i pešice. Oko 31 hiljade protestnih studenata se okupilo u Beogradu još dan pre najavljena velike ulične akcije 15. marta.

Vlasti su preduzele bez prethodnih mera za ograničavanje učešća na mitingu. Istog dana otkazani su svi javni putnički prevozi u pravcu Beograda. Železnički vozovi su otkazani uz objašnjenje da je prethodne noći stigao anonimni poziv sa upozorenjem o mogućem miniranju nekih linija. Autobuski prevoz je otkazan, po rečima zaposlenih, u cilju "bezbednosti". (Završio se najveći u Srbiji protest "15 za 15" - Covalent Bond). Nekoliko novinara iz susednih Hrvatska i Slovenije vraćeno je na granici Srbije, rečeno im je da njihovo prisustvo na mitingu "predstavlja pretnju bezbednosti". (Euronews)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u danima pre događaja mnogo puta je upozoravao na opasnost i nasilje u subotu 15. marta. Osnovne teze Vučića bile su: "skup nije legitiman", "...dok sam živ - neću dozvoliti da postoji privremena vlada", kao i "nemoguće je izbećem nasilje na predstojećem protestu, ali svi buntovnici će biti uhapšeni". (Završio se najveći u Srbiji protest "15 za 15" - Covalent Bond)

Protest celu subotu je prošao mirno. Demonstracija 15. marta počela je kod Brankovog mosta preko reke Save, koja služi kao granica centra prestonice i proteže se 2,5 kilometara, do trga Slavija. Veliki skupovi demonstranata sa zastavama ispunili su centralm deo prestonice, uprkos povremeno kiši. Među demonstrantima uočen je bivši predsednik Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica. (Novaja gazeta Evropa)

Incident sa zvučnim oružjem

Međutim tokom petnaestominutne tišine, koja je postala stalan atribut protesta studenata, za 2 minuta pre njenog završetka (7PM GMT+1) na videu je zabeležena istovremena i brza reakcija demonstranata, koja je izgledala kao haotično metanje svakog čoveka pojedinačno. Prema izveštaju N1, reč može biti o korišćenju nesmrtonosnog zvučnog oružja, namenjenog za "onesposobljavanje" potrebnih objekata i uvođenje ih u stanje nesposobnosti. (Završio se najveći u Srbiji protest "15 za 15" - Covalent Bond)

Mnogi svedoci opisali su svoje stanje kao osećaj da se tebi munje brzo približava nešto poput automobila ili drugog predmeta, od koga pokušavaš da se sklanjaš. O velikom broju onih koji su se obratili sa sličnim simptomima izjavila je, prema izveštaju Radio Slobodna Evropa, nevladina organizacija "Beogradski centar za ljudska prava".

Reč može biti o LRAD (Long Range Acoustic Device) - uređaju koji se koristi pri opsadama, kontroli gomile, u morskom brodarstvu ili za zaštitu kritične infrastrukture. Takvi uređaji mogu biti usko usmereni i široko usmereni, kratkog dometa (300-600 metara) i dalekog (do 5 km) i koriste opseg frekvencija oko 2-4 kHz. Snaga emitovanog zvuka oko uređaja može da dostigne 160 i više dB, što dovodi do nepovratnog oštećenja sluha.

Pored ovog incidenta, miting nije prošao bez drugih dešavanja. Čovek koji je navodno tvrdio da ima bombe uhapšen je od policije u civilu. (Euronews) Automobil je udario u gomilu demonstranata, 50-godišnji vozač je uhapšen.

Reakcija vlasti

Na konferenciji za novinare predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukázao je na "ogromnu negativnu energiju, bes i gnev prema vlastima", opisujući završeni protest. Uprkos tome što vlast u Srbiji ocenjuje proteste kao "pokušaj" "obojene revolucije", Vučić je takođe primetio da većina građana ne želi "obojenu revoluciju", a "99% studenata ne želi incidente". (Završio se najveći u Srbiji protest "15 za 15" - Covalent Bond)

Predsednik je izjavio da broj povređenih iznosi 56 ljudi, a broj uhapšenih - 22. Osim toga, rečeno je da je vlast "razumela poruku", a "svi ljudi na vlasti moraju da razumeju poruku, kada se okupi toliko ljudi. Moraju sebe da menjaju".

Jedan od učesnika protesta, Dejan Simić, izrazio je raspoloženje demonstranata:

"Ovo je samo početak kraja, proces koji se, nadam se, uskoro završava". (Euronews)

Miting 15. marta postao je kulminacija višemesečnog protestnog pokreta i pokazao neviđene razmere nezadovoljstva režimom Vučića. Međutim, kako su pokazali kasniji događaji, do sredine proleća činilo se da je poslednji talas studentskih protesta izgubio zamah i postupno se stišava. Dok je najveći u istoriju Srbije miting u Beogradu 15. marta okupio oko 300 hiljada demonstranata, na demonstraciji 1. maja bilo je već samo 18 hiljada ljudi. (Novaja gazeta Evropa)

Vidovdan 2025: simbolička bitka za budućnost Srbije

28. jun 2025. godine - Vidovdan (Dan svetog Vida) - istorijski značajan datum za Srbe, povezan sa Kosovskom bitkom 1389. godine, pretvorio se u novu tačku konsolidacije građanskog protesta. (Vidovdan: tačka zbirke za građanski protest u Srbiji - Covalent Bond)

Uoči Vidovdana vlasti su preduzele preventivne mere zastrašivanja. Antiteroristička jedinica MUP-a uhapsila je studenta Fizičkog fakulteta Stevana Tomića, predavši mu optužbu za terorizam - bezprecedan korak koji su pravozaštitnici nazvali činom informacionog pritiska. Profesor Medenica komentarisao je: "Ovo je jasan čin informacionog pritiska. Prava poruka od vlasti građanima: ne dolazite u Beograd na Vidovdan. Za njih su važne cifre - boje se velikih skupova ljudi". (Vidovdan: tačka zbirke za građanski protest u Srbiji - Covalent Bond)

Uprkos pritisku masovna akcija se odrţala. Protest je počeo danju na trgu Slavija u Beogradu, odakle se višehiljadna kolona uputila u centar grada. Učesnici su nosili srpske zastave i plakate sa portretima 16 poginulih pri rušenju u Novom Sadu. Prema podacima policije, u akciji je učestvovalo oko 36.000 ljudi, međutim nezavisni posmatrači procenili su broj demonstranata na 140.000. (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond)

Ključni momenat bile su 16 minuta ćutanja u sećanje na žrtve tragedije. Jedan od studenata pročitao je simboličku izjavu: "Danas, 28. juna 2025. godine, proglašavamo sadašnju vladu nezakonitom". (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond)

Oko 21:00 akcija je zvanično završena, međutim posle toga došlo je do sukoba kod Pionirskog parka. Policija je primenila suzavac, povređeni su novinari agencija Fonet i N1. (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond)

5. juna protesti su se nastavili sa novom snagom. Demonstranti su blokirali ključne saobraćajne arterije Beograda, uključujući most preko Save, postavivši barikade od kontejnera za otpatke i uličnih ograda. Najmanje 38 ljudi uhapšeno je od policije tokom dana. Ukupan broj uhapšenih za vikend dostigao je 77 ljudi. Protesti su se proširili na druge gradove, uključujući Novi Sad. (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond)

Predsednik Vučić optužio je učesnike protesta za pokušaj državnog udara i izjavio o "spoljašnjem mešanja i podstrekavanju izvana". Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić upozorio je da će policija delovati "svim zakonskim sredstvima". Unutrašnje trupe stavljene su u punu pripravnost, pojačana je zaštita administrativnih zgrada i televizija. (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond)

Važno je primetiti transformaciju protestnog pokreta. Ako se inicijalno fokusirao na tragediju u Novom Sadu, do leta 2025. godine dnevni red se proširio: zaštita univerzitetske autonomije, borba protiv korupcije u infrastrukturnim projektima, zahtev za prevremene parlamentarne izbore. Simbolika Vidovdana dobila je novo značenje - iz dana sećanja na srednjovekovnu bitku pretvorio se u dan moderne borbe za demokratske vrednosti.

Akademski otpor: profesori se pridružuje studentima

Paralelno sa studentskim protestima razvojio se pokret univerzitetskih nastavnika. Od 8. do 25. juna 2025. godine profesori vodećih univerziteta Srbije - Beogradskog, Novosadskog i Niškog - održali su 17-dnevno neprekidno dežurstvo kod zgrade vlade pod nazivom "Fakulteti na raskršću". (Vidovdan: tačka zbirke za građanski protest u Srbiji - Covalent Bond)

Protest je bio usmeren protiv nove redakcije uredbe o akademskim standardima, koja, po mišljenju nastavnika, potkopava autonomiju visokih škola i otežava naučnu atestaciju. Posle 17 dana protesta profesori su dobrovoljno sklonili šatorski logor, ali su objaviii pridruživanje studentskim akcijama na Vidovdan.

"Institucije ponovo nisu obavile svoj posao. Ali ne predajemo se. Jednostavno menjamo format protesta", izjavio je jedan od koordinatora pokreta. (Vidovdan: tačka zbirke za građanski protest u Srbiji - Covalent Bond)

Osnovni zahtevi akademske zajednice uključivali su:

• Odustajanje od nove redakcije uredbe o akademskim standardima

• Prekidanje pritiska na nastavnike i studente

• Zaštita autonomije univerziteta

• Nedopustivost politizacije obrazovne sfere

⠀Političko zemljotres: režim Vučića pod pretnjom

Masovni protesti naneli su razorni udarac političkom sistemu kojeg je Vučić izgradio za 13 godina vladavine. Prvi put za to vreme vlast je bila primorana da ide na ozbiljne ustupke. Pored ostavke premijera, u ostavku su još dva ministra. Tužilaštvo je podiglo optužnice protiv 13 ljudi u vezi sa tragedijom u Novom Sadu.

Međutim ove mere nisu umirile demonstrante. Svakodnevne akcije se nastavljaju, studenti i dalje kontrolišu univerzitete, a blokade puteva postale su uobičajena pojava srpskog života. "Želimo da nastavimo studije, ali samo kada naši zahtevi budu ispunjeni", izjavio je 22-godišnji student mašinstva Đorđe Vujović. (Reuters)

Originalni citat: "We want to be able to continue our studies but only when our demands are met."

Reakcija Vučića na proteste bila je predvidiva - optužio je demonstrante za pokušaj "uništavanja Srbije" i nagovestio podršku protestima neimenovanih zapadnih zemalja. "Njihov cilj nije svrgavanje Vučića, već uništavanje Srbije", izjavio je predsednik na kontramitingu u Sremskoj Mitrovici 15. februara, gde su dovezli pristalice ne samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske u Bosni. (Reuters)

Originalni citat: "Their goal is not to topple Vucic, but to bring down Serbia."

Vlada je objavila pokretanje antikorupcijske kampanje i poirče optužbe za korupciju. Međutim poverenje u vlast potkopano je toliko da se ove izjave doživljavaju skeptično čak i kod tradicionalnih pristalice režima.

Paralelna kriza: presuda Dodiku i podela Bosne

Istog dana kada su u Beogradu hapsili korupcionaše, u Sarajevu je apelacioni sud Bosne i Hercegovine potvrdio presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Godina zatvora (koja po bosanskom zakonodavstvu može biti zamenjena kaznom) i šest godina zabrane političkih aktivnosti - takva je kazna za ignorisanje odluka Ustavnog suda i međunarodnog predstavnika za mir. (AP News)

Dodik, proruski nacionalista, godinama zastupa odvajanje Republike Srpske od Bosne i priključivanje Srbiji. On sistematski sabotira rad centralnih institucija vlasti i odbija da izvršava odluke Kancelarije visokog predstavnika (OHR), koji prati izvršavanje Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, koji su završila krvavi rat.

Reakcija Dodika bila je izazivačka: "Ne prihvatam presudu. Obratiću se za pomoć Rusiji i napisati ću pismo administraciji SAD". (Reuters)

Originalni citat: "I do not accept the verdict. I will seek help from Russia and I will write a letter to the U.S. administration."

Obećao je da će nastaviti da radi kao predsednik Republike Srpske, dok ima podršku lokalnog parlamenta, i naredio je svojim saradnicima da ne komuniciraju sa ambasadorima EU.

Advokat Dodika Goran Bubić izjavio je o nameri da ospori odluku u Ustavnom sudu i da se bori za odlaganje izvršavanja presude. U međuvremenu je u Republici Srpskoj zakonodavno veće na Dodikovu inicijativu zabranilo na svojoj teritoriji delatnost tužilaštva, suda i obaveštajne službě Bosne i Hercegovine - bezprecedan korak, koji faktički znači pravni separatizam.

Evropska unija reagovala je oštro: "Presuda je obavezujuća za izvršavanje. EU poziva sve strane da priznaju nezavisnost i nepristrasnost suda". (RFE/RL)

Originalni citat: "The verdict is binding and must be respected. The EU calls on all parties to acknowledge the independence and impartiality of the court, and to respect and uphold its verdict."

Kao preventivna mera evropski mirotvorci razmestili su u Bosni rezervne snage. (Reuters)

Istorijski kontekst: duhovi prošlosti

Kriza oko Dodika to nije prosto juridički kazus, već pretnja celoj arhitekturi mira na Balkanu. Rat 1992-1995. godine u Bosni odnio je živote oko 100.000 ljudi i doveo do premeštanja miliona. Počeo je kada su bosanski Srbi ustali protiv nezavisnosti Bosne od Jugoslavije i pokušali da stvore sopstvenu državu za ujedinjenje sa Srbijom.

Dejtonski sporazum, potpisan uz posredovanje SAD 1995. godine, stvorio je složen sistem od dva autonomna obrazovanja - Federacije Bosne i Hercegovine (bosansko-hrvatske) i Republike Srpske - pod slabom centralnom vladom. Zemlja je dobila troglavo predsedništvo (Bošnjak, Srbin, Hrvat) i sistem kočnica i protigtegova, koji treba da spreči dominaciju jedne etničke grupe.

Ovaj sistem radi sa promenljivom uspehom 30 godina, ali akcije Dodika prete njegovim konačnim krahom. On je pod sankcijama SAD i Velike Britanije upravo zbog pokušaja potkopavanja Dejtonskog sporazuma. (RFE/RL) Njegov konflikt sa međunarodnim predstavnikom Kristianom Šmitom, koji po Dejtonskom sporazumu ima pravo da donosi obavezujuće odluke i menja zakone, traje već nekoliko godina.

Međunarodna dimenzija: geopolitička šahovska tabla

Obe krize - i srpska, i bosanska - imaju važnu međunarodnu dimenziju. Istraga Evropskog tužilaštva dodaje još jedan nivo složenosti - EU ne može da ignoriše zloupotrebe svojih sredstava u zemlji kandidatu za članstvo.

Rusija aktivno podržava Dodika, vidi u njemu instrument destabilizacije regiona i suprotstavljanja evroatlantskoj integraciji Balkana. Obraćanje Dodika Moskvi i administraciji Trampa pokazuje njegovu strategiju - igra na protivrečnostima velikih sila.

EU se našla u složenom položaju. S jedne strane, Brisel ne može da dozvoli raspad Bosne i novi konflikt na Balkanu. S druge - instrumenti uticaja su ograničeni. Raspoređivanje dodatnih mirotvoraca to je više simbolički gest nego stvarna sila.

Šta dalje: scenariji razvoja

Istraga korupcije će se produbljivati, posebno uzimajući u obzir uključenost EPPO. Ovo može dovesti do novih hapšenja i razotkrivanja, dalje potkopavajući legitimnost režima. Kineske kompanije verovatno će se suočiti sa reputacionim gubicima i revizijom ugovora.

U Bosni je situacija još eksplozivnija. Dodik je sebe gurnuo u ćorsokak - povlačenje bi značilo političku smrt, a eskalacija može dovesti do novog konflikta. Mnogo će zavisiti od pozicije Beograda. Vučić, koji se bori za opstanak kod kuće, teško da će želeti da otvori drugi front podrškom separatizmu Dodika.

Međunarodna zajednica biće primorana da se aktivnije meša. EU može pooštrijti sankcije i povećati vojnom prisustvo. SAD pod administracijom Trampa mogu zauzeti oštriju poziciju prema proruskim silama na Balkanu. Rusija će nastaviti da podržava Dodika, ali njene mogućnosti su ograničene geografijom i resursima.

Novo pokolenie protiv starog sistema

Važna karakteristika sadašnjih protesta postalo je liderstvo potpuno novog pokoljena aktivista. Jelena Vasilević primiće: "Ovi studenti predstavljaju potpuno novo pokolenje, koje se izražava politički prvi put, što olakšaava mnogim građanima identifikaciju sa njima. Mnogi od njih možda još nisu ni glasali - oni još uvek formiraju svoj politički i socijalni identitet". (European Western Balkans)

Originalni citat: "These students represent an entirely new generation expressing itself politically for the first time, making it easier for many citizens to identify with them. Many of them may not have even voted yet—they are still shaping their political and social identities."

Ovo je pokolение Z, odraslo u eri socijalnih mreža i globalizacije, koristi principijelno druge metode organizacije i komunikacije. Oni izbegavaju tradicionalnu partijsku politiku, fokusirajući se na konkretne zahteve bez ideološke boje. Profesor Spasoević naglašava: "Opozicione partije nisu dobile značajnu podršku, a sindikati su izgubili poverenje mnogih radnika. Studenti su ispunili ovaj vakuum, održavajući otvorenu poziciju i fokusirajući se isključivo na jasne zahteve, ne uključujući se u ideološka ili druga sporna pitanja. Ovo je bilo odlučujući faktor u proširivanju podrške pokreta". (European Western Balkans)

Originalni citat: "Opposition parties have not gained significant traction, and trade unions have lost the trust of many workers. Students have stepped into this vacuum, maintaining an open stance while focusing exclusively on clear demands without engaging in ideological or other divisive issues. This has been crucial in broadening support for the movement."

Istorijske paralelе sa studentskim protestima 1968. godine i antimileševićevskim demonstracijama 1990-ih su neizbežne. Vasilević primećuje: "Studenti su igrali odlučujuću ulogu u artikulaciji političkog nezadovoljstva u ključnim momentima srpske istorije. Mnogi ljudi veruju da oni mogu da ispune tu ulogu još jednom danas". (European Western Balkans)

Originalni citat: "Students have played a crucial role in articulating political discontent at key moments in Serbian history. Many people believe they could fulfil that role once again today."

Kriza predstavništva i neuspeh institucija

Protesti su otkrili duboku krizu predstavništva u srpskom društvu. Tradicionalni mehanizmi političkog učešća - partije, sindikati, građanske organizacije - izgubile su poverenje stanovništva. Spasoević karakteriše situaciju kao potpuni neuspeh sistema: "Priroda incidenta olakšala je povezivanje tragedije direktno sa korupcijom i potpunim odsustvom nadzora i odgovornosti u poređenju sa prethodnim talasima protesta". (European Western Balkans)

Originalni citat: "The nature of the incident made it easier than previous protest waves to link the tragedy directly to corruption and the complete lack of oversight and accountability."

Ali postoje i ohrabrujući znakovi. Masovni protesti u Srbiji pokazali su da građansko društvo nije mrtvo. Mlado pokolenje, odraslo u relativnom miru i povezano sa Evropom, nije spremno da se miri sa korupcijom i autoritarizmom.

Čvrst stav bosanskog suda po slučaju Dodika pokazuje da institucije pravde još uvek funkcionišu, uprkos pritisku. Podrška EU, makar i ograničena, daje nadu da Bosna neće ostati sam sa svojim demonima.

Međunarodna reakcija i geopolitičke posledice

Protesti u Srbiji privukli su pažnju međunarodne zajednice. Evropska unija pažljivo prat razvoj događaja, posebno posle toga što je u martu 2025. godine Evropsko tužilaštvo počelo istragu korupcije prilikom korišćenja sredstava EU u projektu rekonstrukcije stanice u Novom Sadu.

Za Kinu je tragedija postala ozbiljan udarac po imidž. Peking se našao u složenom položaju - otvorena podrška korumpiranom režimu potkopaceće reputaciju, a odbijanje podrške može dovesti do gubitka uticaja na Balkanu.

Rusija, tradicionalno podržava Vučića, takođe je zauzela iščekujuću poziciju. Moskva ne može sebi da dozvoli da izgubi saveznika na Balkanu, ali otvorena podrška represijama protiv demonstranata negativno će se odraziti na imidž Rusije u regionu.

SAD pod administracijom Trampa zasad se uздržавaju od jasne pozicije, mada je Dodik iz Republike Srpske već izjavio o nameri da napiše pismo američkoj administraciji. Ovo pokazuje da balkanski političari računaju na aktivnije uključivanje Vašingtona u regionalne procese.

Ekonomske posledice: od blokada do sistemske krize

Svakodnevne blokade puteva, štrajkovi i protesti nanose ozbiljnu štetu ekonomiji Srbije. Po neslužbenim procenama, gubici od protestne aktivnosti već su premašili stotine miliona evra. Posebno su pogođeni:

• Transportni sektor: svakodnevne 16-minutne blokade i periodične dugotrajan zatvaranja puteva parališu logistiku

• Obrazovanje: okupacija univerziteta narušava obrazovni process

• Turizam: negativne vesti zastašuju potencijalne turiste

• Investicije: politička nestabilnost primorava investitore da preispitaju planove

Posebnu zabrinutost izaziva sudbina kineskih investicija. Posle skandala sa korupcijom u Novom Sadu pod pitanje su doći drugi veliki infrastrukturni projekti sa učešćem kineskih kompanija. Ovo može dovesti do revizije ili čak otkazivanja ugovora za milijarde dolara.

Medijski rat i informaciono suprotstavljanje

Važan front suprotstavljanja postalo je informaciono prostranstvo. Državni mediji, kontrolisani od vlasti, predstavljaju demonstrante kao "agente Zapada" i "neprijatelje Srbije". U odgovoru studenti aktivno koriste socijalne mreže za širenje informacija i koordinaciju akcija.

Pokazatan je bio incident 28. juna 2025. godine, kada su tokom protesta na Vidovdan nastradali novinari nezavisnih medija Fonet i N1 od akcija policije. (Simbol, ulica i pendrek - Covalent Bond) Ovo je izazvalo proteste novinarskih organizacija i pojačalo kritiku režima od strane međunarodnih pravozaštitnih organizacija.

Studenti su stvorili sopstvene medijske platforme, koje prenose proteste uživo i šire informacije zaobilazeći državnu cenzuru. Ovo im je omogućilo da sačuvaju kontrolu nad narativom i ne dozvole vlastima da monopolišu informaciono prostranstvo.

Podela u vladajućoj eliti

Hapšenja Momirovića i Vesića - bliskih saradnika Vučića - otkrila su duboke protivrečnosti unutar vladajuće elite. Predsednik je spreman da žrtvuje čak i najbliže savjute zarad čuvanja vlasti, što slabi režim iznutra.

Zaključak

Srpski protesti, početi kao reakcija na tragediju u Novom Sadu, prerasli su u širok pokret za demokratske promene. Paralelna kriza u Bosni i Hercegovini, povezana sa separatističkim akcijama Milorada Dodika, dodaje regionu nestabilnost.

Protesti su otkrili duboke probleme srpskog društva: korupciju, koja prožima sve nivoe vlasti; neuspeh kineskih investicija, koje su se okrenule tragedijom; krizu tradicionalnih političkih institucija; razdor između pokolenja i vrednosti.

Ali su takođe pokazali snagu građanskog društva, sposobnost mladog pokolenja za samoorganizaciju, spremnost ljudi da se bore za svoja prava uprkos represijama. Simbolično je da je Vidovdan - dan istorijske tragedije - pretvorio se u dan moderne borbe za достоинstvo i pravednost.

Hoće li Balkan moći da prevaziđe nasleđe autoritarizma i korupcije? Hoće li novo pokolenje uspeti da izgradi demokratsko društvo? Hoće li region moći da izbegne nove konflikte i pronađe put ka stabilnom razvoju? Odgovori na ova pitanja determiniće ne samo budućnost Srbije i Bosne, već i celog balkanskog regiona na decenije unapred.