Povratak Puta svile

17. jula 2025. godine pažnja analitičara ponovo je usmerena na kinesku inicijativu „Pojas i put“ (BRI), koju je pre više od deset godina pokrenuo Si Đinping. Razlog su rekordni nivoi investicija: samo u prvoj polovini 2025. godine u okviru BRI potpisani su ugovori u vrednosti od 124 milijarde dolara, uključujući 44 milijarde u energetici i 25 milijardi u metalurgiji. To su najveći pokazatelji od početka programa 2013. godine, kako navodi Griffith Asia Institute.

Inicijativa BRI, poznata i kao „Jedan pojas, jedan put“, zvanično je predstavljena 2013. godine sa ciljem da se izgradi novi sistem globalnih trgovinskih ruta — kopnenih (Ekonomski pojas Puta svile) i pomorskih (Pomorski put svile 21. veka). Danas obuhvata više od 150 zemalja i uključuje stotine projekata u Aziji, Africi, Evropi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, do 2024. godine ukupna vrednost potpisanih ugovora premašila je 1,175 triliona dolara, uključujući 70,7 milijardi dolara u novim projektima samo tokom 2024.

Ključni ciljevi inicijative ostaju nepromenjeni: infrastrukturna povezanost, razvoj trgovine, koordinacija politike, finansijska integracija i „ljudske veze“ među zemljama učesnicama, kako je navedeno u zvaničnom stavu kineske vlade. Ipak, tokom protekle decenije program je prevazišao granice infrastrukturnih investicija — postao je strateški instrument spoljne politike Pekinga.

Prema podacima CSIS China Power Project-a, transformacija BRI naročito je uočljiva tokom poslednje dve godine: Kina je preusmerila fokus sa kreditiranja na direktne strane investicije (FDI), naročito u sektorima visoke tehnologije, „zelene“ energije i logistike. To ukazuje na „sazrevanje“ BRI-ja: od finansijskog ekspanzionizma ka strategiji dugoročnog prisustva i upravljanja ključnim čvorištima međunarodne ekonomije.

Kako navodi Green Finance & Development Center, najveći rast beleže projekti u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i u zemljama Bliskog istoka, Centralne Azije i Afrike. Istovremeno, kineska ekspanzija u Evropi se nastavlja, pri čemu Srbija ostaje jedan od najvažnijih čvorišnih partnera Kine.

Srbija u sistemu BRI: investicije, uticaj i cena netransparentnosti

Srbija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koja je potpisala memorandum o saradnji sa Kinom u okviru inicijative „Pojas i put“. Od tada je postala ključno čvorište na Balkanu u kineskoj strategiji transportne povezanosti sa Evropskom unijom, ali i laboratorija za testiranje modela kineskog učešća u infrastrukturi, energetici i industriji.

Prema podacima organizacije Blue Europe, ukupna vrednost kineskih investicija u Srbiju od početka 2010-ih premašuje 10 milijardi dolara, uključujući direktne strane investicije, državne kredite i projektno finansiranje. Prema drugim procenama, od 2010. do 2023. godine ukupna suma iznosi oko 5,5 milijardi evra, od čega se 1,4 milijarde odnosi samo na 2022. godinu — što je rekordni iznos.

Među najvećim sektorima:

• Rudarstvo: Godine 2018. kineska kompanija Zijin Mining kupila je 63% akcija srpskog rudarskog giganta RTB Bor za 1,26 milijardi dolara. To je bio jedan od najvećih privatizacionih ugovora u zemlji.

• Metalurgija: Godine 2016. Hesteel Group preuzeo je železaru u Smederevu. Fabrika je jedan od najvećih poslodavaca i izvoznika u Srbiji.

• Automobilska industrija: Kineske kompanije poput Minth Automotive investirale su u proizvodnju auto-komponenti u Šapcu i Loznici.

• IT i telekomunikacije: Kompanije poput Hisense razvijaju proizvodnju elektronike, dok se kineska oprema široko koristi u srpskoj telekomunikacionoj infrastrukturi.

• Infrastruktura: Ovde se izdvajaju vodeći projekti, uključujući rekonstrukciju železničke pruge Beograd–Budimpešta, auto-puteve, mostove, pa čak i projekat metroa u Beogradu.

• Energetika: Godine 2024. potpisan je memorandum vredan 2 milijarde evra sa kompanijom Shanghai Fengling o izgradnji solarnih, vetro i vodoničnih postrojenja ukupnog kapaciteta od 2 GW, sa realizacijom do 2028. godine (Reuters).

Železnica Beograd–Budimpešta predstavlja centralni deo transportnog koridora od kineske luke Pirej u Grčkoj do Centralne Evrope, sa ukupnom vrednošću od 2,89 milijardi dolara. Srpski deo koštao je oko 350 miliona dolara samo na deonici Beograd–Stara Pazova, što, kako navode stručnjaci iz Strategic Analysis, značajno premašuje evropske proseke po kilometru.

Tragedija u Novom Sadu: posledica BRI-ja ili strašna slučajnost?

Rekonstrukcija stanice — deo BRI projekta

Glavna železnička stanica u Novom Sadu rekonstruisana je od 2021. do sredine 2024. godine u okviru projekta brze pruge Beograd–Budimpešta, koji su realizovali kineski izvođači CRIC i CCCC — China Railway International Co. i China Communications Construction Company. Zvanično otvaranje renovirane zgrade održano je 5. jula 2024.

Samim tim, tragedija sa urušavanjem nadstrešnice na stanici direktno je povezana sa velikim projektom BRI-ja u Srbiji.

Tragedija i protesti

1. novembra 2024. godine betonska nadstrešnica srušila se na putnike, pri čemu je poginulo 16 ljudi. Ovo je postalo okidač za masovne proteste: studenti i građanski aktivisti zahtevali su potpunu objavu dokumentacije o rekonstrukciji i odgovornost za nadležne, o ćemu je vaš pokorni sluga pisao zadnji put ovde.

Od stručnjaka — o uzrocima i nedostajućim podacima

• Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu objavio je spisak ključnih nedostajućih dokumenata, uključujući ugovor od 28. maja 2018. između Vlade Srbije, Infrastrukture železnice Srbije i kineskog konzorcijuma JV CRIC‑CCCC, kako je preneo European Western Balkans.

• Prema podacima organizacije Transparency Serbia, ministarstvo je delimično objavilo dokumenta, ali su izostavljeni važni ugovori o finansijama, podizvođačima i kontroli kvaliteta.

• Transparency Serbia navodi da su pojedini dokumenti, koji su ranije bili dostupni na zvaničnim portalima (uključujući CEOP, Centralni evidencioni obveznik javnih nabavki), nakon incidenta uklonjeni iz javnog pristupa.

• Korisnici Reddita, pozivajući se na inženjerske forume i profesionalne izveštaje, istakli su da su noseće konstrukcije bile preopterećene za oko 107 kg/m² iznad propisane granice, čelik je bio korodiran, a vizuelni znaci habanja su postojali — ali su zanemareni.

Šta zahtevaju stručnjaci

• Potpun javno dostupan ugovor, uključujući uslove rada i finansiranja, sa detaljima o podeli zadataka između CRIC i CCCC, kao i podizvođača — dokument od 28. maja 2018. i dalje nije objavljen.

• Tehnička dokumentacija: projektna rešenja, izveštaji o opterećenju, zapisnici o prijemu konstrukcija, laboratorijski izveštaji o kvalitetu čelika — sve to ili nedostaje ili je dostupno samo delimično.

Bez tih materijala nemoguće je rekonstruisati uzroke tragedije, što dovodi u pitanje kredibilitet same istrage.

Uticaj na građanski pokret

Katastrofa je postala simbol borbe protiv korupcije i netransparentnosti. Đaci, studenti i sindikati organizuju marševe, štrajkove glađu i obustave rada; veliki deo protesta zahteva oslobađanje i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji. Ovo je postao najjači protestni pokret u Srbiji od 2024. godine.

Kako ističe izveštaj CEPA (Centar za analizu evropske politike), glavna kritika kineskih projekata u Srbiji odnosi se na izostanak otvorenih tendera, direktne međudržavne sporazume i zatvorenost ugovornih uslova — od cena do tehničkih specifikacija. CEPA otvoreno navodi da kineske kompanije „deluju van standardnog okvira transparentnosti EU“, a ključni projektni ugovori nikada nisu javno objavljeni.

Sličnu kritiku donosi i Financial Times, koji naglašava da se železnički projekat sprovodi bez pristupa srpskog parlamenta ili revizora detaljima sporazuma, uprkos njegovom strateškom značaju. Slučaj Pupinovog mosta u Beogradu je sličan — kako navodi B Blue Europe, projekat je realizovan sa precenjenim troškovima i bez javne konkurencije.

Ovakva situacija pre svega se objašnjava političkom voljom — brzina izgradnje i obim projekata imaju presudnu ulogu. U uslovima kada EU zahteva striktne ekološke i finansijske standarde, BRI nudi fleksibilniji, ali manje transparentan mehanizam — što se pokazuje privlačnim za zemlje koje teže brzoj modernizaciji.

Dugovna svila: kritika BRI-ja i upozorenja na „zamku zavisnosti“

Uprkos spolja impresivnim razmerama investicija i projektima velikih razmera, inicijativa „Pojas i put“ je od samog početka praćena sumnjama zapadnih analitičara i međunarodnih institucija. Ključna zamerka odnosi se na rizik od dužničke zavisnosti, posebno u državama sa niskom ekonomskom otpornošću.

Najpoznatiji slučaj je Šri Lanka. Godine 2017, vlasti te zemlje bile su primorane da kineskoj strani ustupe luku Hambantota u zakup na 99 godina nakon što nisu bile u mogućnosti da otplate dug od oko 1,4 milijarde dolara, kako je zabeleženo u pregledima na Wikipediji i u izveštajima agencije AP.

Slična situacija nastala je u Pakistanu, gde Kina sprovodi obiman CPEC (Kinesko-pakistanski ekonomski koridor). Prema podacima CSIS China Power, ukupna vrednost projekata prelazi 60 milijardi dolara, što značajno opterećuje dugoročne obaveze zemlje i izaziva zabrinutost MMF-a i zapadnih partnera. U Zimbabveu, kineski projekti praćeni su ugovorima koji ograničavaju suverenitet zemlje nad upravljanjem prirodnim resursima — posebno u rudarskom sektoru.

Svi ovi primeri podstiču narativ o tzv. „dužničkoj diplomatiji“ Pekinga, u kojoj infrastrukturne investicije postaju mehanizam političkog uticaja i strateške kontrole nad ključnom imovinom zemalja primalaca.

Srbija i rizici netransparentnosti

Iako Srbija nije tipičan primer zemlje podložne dužničkom bankrotu, upravo netransparentnost uslova kineskih investicija izaziva zabrinutost i unutar zemlje i među međunarodnim posmatračima. Za razliku od mehanizama EU, BRI projekti se često sprovode bez otvorenih tendera i bez objavljivanja finansijskih uslova.

Kako naglašava Strategic Analysis, cena srpskog dela železnice Beograd–Budimpešta procenjuje se znatno višom u poređenju sa sličnim deonicama u EU. Razlog se vidi u zatvorenim međudržavnim sporazumima, u okviru kojih kineski izvođači dobijaju privilegovane uslove, dok sami ugovori ostaju nedostupni za javnu kontrolu.

Novinari i građanski aktivisti takođe ukazuju na nedostatak informacija o tačnoj vrednosti projekata, obimu državnih garancija i pravnim obavezama Srbije. Izveštaj CEPA naglašava da ni Narodna skupština, ni Državna revizorska institucija nisu imale pristup potpunim kopijama ugovora za niz strateških projekata — od auto-puteva do energetskih sporazuma.

Pored toga, brojni analitičari ukazuju na rastuću zavisnost Srbije od kineskih izvođača u ključnim sektorima — od saobraćaja do elektroenergetike. Takva praksa, kako se ocenjuje u više izveštaja, stvara institucionalnu inerciju: buduće vlade bi mogle biti primorane da nastave saradnju sa istim akterima, jer pravne i finansijske obaveze iz sklopljenih ugovora ostavljaju malo prostora za promene.

Evropski odgovor: Global Gateway i borba za standarde

U uslovima rastućeg kineskog uticaja kroz inicijativu BRI, Evropska unija je pokrenula sopstveni globalni odgovor — strategiju Global Gateway, zvanično predstavljenu u decembru 2021. godine. Prema opisu sa Wikipedije, ovaj projekat ima budžet do 300 milijardi evra za period do 2027. godine, namenjen investicijama u infrastrukturu, digitalizaciju, zelene tehnologije i zdravstvo u partnerskim zemljama.

Global Gateway teži da postane transparentna alternativa kineskim ulaganjima, posebno u zemljama Zapadnog Balkana. Glavne razlike u odnosu na kinesku inicijativu su:

• svi ugovori podležu otvorenim tenderima i nezavisnoj reviziji;

• poštuju se standardi ekološke održivosti, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG);

• prioritet imaju projekti koji štite prava lokalnih zajednica i minimizuju ekološke rizike;

• ne postoji dugoročna zavisnost od jednog dobavljača tehnologije ili izvođača radova.

Međutim, kako ističe Green Finance & Development Center, pristup EU suočava se s nizom ograničenja. Pre svega — duži rokovi usklađivanja, administrativno opterećenje i izostanak „trenutnog efekta“ koji karakteriše kineske projekte. To je naročito važno u zemljama gde političko rukovodstvo teži brzim rezultatima infrastrukturnih ulaganja.

Srbija je jasan primer takvog izbora. Iako je zvanični kandidat za članstvo u EU i učestvuje u projektima koji se finansiraju evropskim sredstvima, zemlja i dalje intenzivno sarađuje sa Kinom, opravdavajući to fleksibilnošću, brzinom i obimom kineskih ponuda. Ipak, nijedan od najvećih BRI projekata u Srbiji ne ispunjava standarde konkurentnosti i transparentnosti EU, kako ističu analitičari CEPA.

Ovakav balans između Istoka i Zapada stvara strukturnu dvostrukost: s jedne strane, Srbija deklarativno prihvata evropske norme; s druge — pristaje na kineske uslove saradnje koji podrazumevaju minimalnu javnu kontrolu. Kako navodi Strategic Analysis, ovaj model „donosi kratkoročne koristi, ali može dugoročno ograničiti zemlju — i institucionalno i spoljnopolitički“.

Svileno raskršće: između koristi i transparentnosti

Kineska inicijativa „Pojas i put“ nastavlja da se transformiše — od mega-projekta infrastrukturnog razvoja ka instrumentu dugoročnog uticaja. U 2025. godini, u kontekstu geopolitičkih tenzija i sve veće konkurencije sa SAD i EU, program beleži rekordnu aktivnost: 124 milijarde dolara investicija u prvih šest meseci, fokus na energetiku, tehnologije i direktne investicije umesto ranijeg oslanjanja na kredite (Griffith Asia Institute).

Srbija ostaje jedno od centralnih evropskih čvorišta BRI-ja. U poslednjih 15 godina zemlja je privukla više od 10 milijardi dolara kineskih ulaganja u infrastrukturu, metalurgiju, energetiku i digitalne tehnologije. Projekti poput železnice Beograd–Budimpešta, železare u Smederevu, rudarskih kompleksa RTB Bor ili novog „zelenog“ energetskog programa vrednog 2 milijarde evra potvrđuju visoku investicionu aktivnost (Reuters, CEPA).

Međutim, pored investicione atraktivnosti, BRI nosi i strukturne rizike: nedostatak transparentnosti, zatvoreni ugovori, izostanak parlamentarne kontrole, zavisnost od izvođača iz jedne države. Kao što pokazuju primeri Šri Lanke, Pakistana i Zimbabvea, takvi mehanizmi mogu prerasti u dužničke zamke i dugoročno oslabiti ekonomski suverenitet zemlje (CSIS, AP).

EU nudi alternativu kroz inicijativu Global Gateway, sa fokusom na održivost, otvorene tendere i ekološke standarde. Ali zbog manjih finansijskih obima i strožijih uslova, mnoge zemlje — uključujući Srbiju — i dalje balansiraju između kineskog novca i evropskih pravila.

Tako se Srbija nalazi na raskršću dva sistema: s jedne strane — obećanja brze modernizacije kroz kineske projekte, s druge — zahtevi za institucionalnom transparentnošću od strane EU. Odgovor na pitanje kojim putem će zemlja krenuti u budućnosti zavisi ne samo od geopolitičkih okolnosti, već i od sposobnosti domaćih institucija da obezbede odgovornost, javnu kontrolu i strateško planiranje.