Treće leto. Bez izbora. Uz protest

Nakon objavljivanja prethodnog autorskog teksta „Bez datuma, bez govora, bez centra“, posvećenog rastućem građanskom aktivizmu u Srbiji i reakciji vlasti na njega, događaji u zemlji ne samo da nisu utihnuli, već su dobili novu dinamiku. Protesti, koji su započeli kao lokalizovane akcije studenata i aktivista, početkom jula 2025. godine prerasli su u širi pokret.

Samo u prvoj nedelji meseca desetine ljudi su privedene, a ulične blokade i mitinzi proširili su se na desetine naseljenih mesta, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i druge. Građansko društvo sve aktivnije učestvuje u uličnoj politici — uprkos hapšenjima, zastrašivanju i oštroj retorici zvaničnika.

Sezona protesta: treće leto zaredom

U emisiji televizije Nova pod nazivom „Srbija — treće leto zaredom u protestima: sličnosti i razlike“ primećuje se postojan ritam protestnih aktivnosti: „Od 2020. godine na ovamo leto se pokazalo kao najkritičniji period za bunt i nezadovoljstvo“ (Nova.rs, 7. jul 2025).

Jul 2025. godine, prema mišljenju autora emisije, postao je najintenzivnija faza protesta: za razliku od prethodnih godina, akcije obuhvataju više regiona, nivo policijskog pritiska je viši, a broj građana koji se priključuju pokretu primetno je porastao. Primećuje se i cikličnost: leti se protesti intenziviraju, na jesen ili zimu vlast ide na ciljane ustupke ili izbore. Ali 2025. godine — prvi put u tom ciklusu — zvanični Beograd saopštava da izbora neće biti do 2027.

„Ne svi, ali već treće leto zaredom mnogi ga provode na ulicama, trotoarima i mostovima Beograda i drugih gradova sa zahtevima za pravdu“ — navodi se u opisu emisije (Nova.rs, 7. jul 2025).

Aktuelna mobilizacija: od 28. juna do početka jula

Kako je autor već pisao, 28. jun 2025. godine postao je prelomna tačka za protestni pokret: u više gradova Srbije — Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru — započele su blokade puteva, ulična okupljanja i kampovi sa šatorima. Nekoliko dana kasnije, 3. jula, usledila je oštra reakcija policije: kako javlja agencija Reuters, tokom „gušenja protesta“ uhapšeno je 79 osoba, uključujući studente, profesore, medicinske radnike i poljoprivrednike. Policajci su rasterivali blokade i demonstracije, u pojedinim slučajevima — uz upotrebu fizičke sile:

„Srpska policija uhapsila je 79 osoba, uključujući studente univerziteta i druge učesnike protesta… U nekoliko gradova pripadnici specijalnih jedinica rasterivali su demonstrante pendrecima… Četvoro studenata je hospitalizovano“ — Reuters, 3. jul 2025.

Paralelno sa masovnim hapšenjima, u zemlji su se aktivirale međunarodne organizacije za ljudska prava. Kako javlja AP News, Savet Evrope, Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava i Human Rights Watch izrazili su ozbiljnu zabrinutost povodom događaja u Srbiji. U njihovim saopštenjima ističe se:

„Izveštaji o prekomernoj upotrebi sile, progonima i proizvoljnim hapšenjima moraju biti odmah istraženi. Vlasti su dužne da poštuju pravo na mirna okupljanja“ — AP News, 4. jul 2025.

Ove informacije nisu prošle nezapaženo u samoj Srbiji: aktivisti su uputili poziv na solidarnost, a organizacije za ljudska prava organizovale su monitoring dešavanja u sudovima i pritvorima.

Dinamika građanskih inicijativa

Užice: protestna iskra u zapadnoj Srbiji

Jedan od simbola novog talasa postao je grad Užice, gde je nakon hapšenja sedmoro učesnika blokada započela široka lokalna mobilizacija. Kako izveštava Nova.rs, uhapšeni su optuženi za narušavanje javnog reda tokom protesta organizovanih posle 28. juna. Međutim, prema mišljenju lokalnih aktivista, to su bili legitimni oblici građanskog izražavanja:

„Sedam osoba je uhapšeno zbog učešća u blokadama koje od 28. juna traju širom Srbije — kao legitimnom obliku građanskog protesta“ — Nova.rs, 8. jul 2025.

Nakon 48-časovnog zadržavanja, sud je doneo odluku o 30 dana pritvora.

„Advokat Mihajlo Krstić izjavio je za agenciju Beta da nije postojala nijedna osnova za određivanje pritvora osumnjičenima za krivično delo ‘napad na službeno lice’, jer, kako kaže, nikakvog napada na policiju nije bilo“ — Nova.rs, 9. jul 2025.

Među uhapšenima se našao i advokat Radovan Novaković, zbog čega je Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo odluku o trodnevnoj obustavi rada.

U znak protesta, građani, advokati i lokalni lideri organizovali su miting ispred zgrade suda i tužilaštva u Užicu, zahtevajući momentalno oslobađanje pritvorenih. Ispred zgrade postavljeni su transparenti, a okupljenima su se pridružili i predstavnici advokatskih komora iz drugih gradova.

U znak solidarnosti, Advokatska komora Čačka donela je odluku o trodnevnoj obustavi svog rada, navodeći u saopštenju da postupci vlasti „nanose štetu pravnoj državi“ (Nova.rs, 9. jul 2025).

Dodatni odjek izazvalo je i svedočenje oca jednog od uhapšenih, koji je u emisiji lokalne televizije istakao da uhapšeni „nisu ekstremisti niti provokatori“, već „kičma društva“.

Podrška iz drugih gradova

Protest u Užicu nije ostao izolovan: akcije solidarnosti održane su u Požegi, Kosjeriću, Čačku, Novoj Varoši i drugim mestima regiona. Prema informacijama Nova.rs, učesnici su izašli sa transparentima i uzvikivali parole protiv „političkog nasilja i zastrašivanja“, a žandarmerija je bila prisutna, ali nije intervenisala.

„Svako nasilje od strane vlasti na kraju puca u zapadnoj Srbiji. To je istorijska zakonitost“ — Nova.rs, 9. jul 2025.

Novi oblici protesta: studenti, nastavnici, advokati

Na pozadini pojačanog policijskog pritiska, demonstranti pribegavaju netipičnim oblicima izražavanja neslaganja:

– tihi protesti,

– pešačke marševe,

– blokade sudova, opštinskih zgrada i obrazovnih ustanova.

Kako javlja N1, studentkinja privedena na ulici bez objašnjenja bila je izložena pritisku od strane policijskog rukovodstva, uključujući Tatjanu Drobnjak, visokopozicioniranu službenicu MUP-a:

„Službenica policije Tatjana Drobnjak privela je studentkinju, izrugivala joj se na ulici i zahtevala da se izjasni — da li podržava Vučića ili ne“ — N1info, 9. jul 2025.

Paralelno se nastavljaju i akcije solidarnosti unutar akademske zajednice: profesori podržavaju studente, brane pravo na protest i osuđuju nasilje od strane policije. Prema rečima profesorke Univerziteta u Beogradu:

„Napori studenata probudili su solidarnost i među nama, profesorima. Ovo više nije borba mladih — ovo je borba svih nas“ — N1info, 8. jul 2025.

Reakcija vlasti

Na talasu rastućih protesta, zvaničnici su zauzeli oštar i nedvosmislen stav. Predsednik Aleksandar Vučić je u javnim nastupima odbacio mogućnost vanrednih izbora do isteka mandata 2027. godine. Štaviše, vlast je prešla od optužbi za „destruktivnost“ na kvalifikaciju protesta kao pretnje nacionalnoj bezbednosti.

Kako izveštava Cadena SER, predsednik Srbije optužio je studente za „terorističke aktivnosti“, ističući da „to više nije politika, već pokušaj destabilizacije države“:

„Ono što oni rade — nije politika, to je terorizam. Država mora reagovati oštro“ — Cadena SER, 9. jul 2025.

Ova retorika bila je praćena konkretnim represijama. Prema podacima N1, u pojedinim slučajevima zabeležena su izolovana hapšenja bez podizanja optužnice, noćna saslušanja, kao i pritisak na članove porodica učesnika demonstracija. U Užicu je jedan od pritvorenih, Novica Antić, stupio u štrajk glađu u beogradskom pritvoru, protestujući zbog uslova i uskraćivanja prava na advokata:

„Novica Antić, jedan od pritvorenih, stupio je u štrajk glađu. Odbija hranu i zahteva hitnu reakciju suda“ — N1info, 9. jul 2025.

Pravnici ističu da situacija izlazi izvan okvira pravne države. Advokat Mario Ninić, branilac Antića, izjavio je da se radi o „kafkijanskom procesu“, u kojem čak ni optužbe nisu precizno definisane:

„Ne znamo za šta ga tačno terete. Ovaj proces je kafkijanski: bez dokaza, bez suđenja, bez prava na odbranu“ — N1info, 9. jul 2025.

Paralelno sa jačanjem retorike i hapšenjima, vlast pušta na slobodu aktiviste bliske vladajućoj stranci, čak i kada učestvuju u provokacijama, što je zabeleženo u blogovima i strimovima na N1. To stvara atmosferu dvostrukih aršina i izaziva oštre kritike u pravničkoj i akademskoj javnosti.

Dodatno, policija nastavlja sa preventivnim zastrašivanjem: prema rečima novinarke Jasmine Paunović, na mitinzima i marševima građane zastrašuju, hapse bez objašnjenja i primenjuju fizičko nasilje, uključujući i prema ženama:

„Policija se iživljava nad ljudima i primenjuje nasilje na mirnim okupljanjima. Ljude odvode bez naloga, bez svedoka“ — N1info, 9. jul 2025.

Rezimirajući, reakcija vlasti ušla je u fazu produbljene represije, u kojoj se kombinuju krivični progon, upotreba sile i diskreditacija demonstranata na državnom nivou. To izaziva sve veću zabrinutost međunarodnih posmatrača, uključujući institucije EU, UN i organizacije za ljudska prava.

Zaključci i perspektiva

Događaji početkom jula 2025. godine konačno su promenili pejzaž građanskog protesta u Srbiji. Od lokalnog studentskog pokreta, protest je prerastao u raširenu i višeslojnu inicijativu, u kojoj učestvuju profesori, advokati, lekari, prosvetni radnici, poljoprivrednici i penzioneri. Protesti su poprimili horizontalni i mrežni karakter — bez centra, ali sa izraženim pulsom.

Činjenica da se akcije odvijaju već treće leto zaredom ukazuje na rastuću frustraciju, politički zamor i nepoverenje u institucionalni sistem. Protesti su ciklični, ali su 2025. godine prvi put dostigli razmere u kojima čak i periferijski gradovi postaju žarišta otpora — primer za to je Užice.

Istovremeno, zvanični Beograd ne pokazuje spremnost za dijalog. Predsednik Aleksandar Vučić isključio je mogućnost vanrednih izbora i pojačao represivnu retoriku, optužujući demonstrante za „terorizam“. Protiv studenata i aktivista primenjuju se hapšenja, kazne, psihološki pritisak i diskreditacija.

Kako ističe politikolog Miloš Bešić u intervjuu za Nova.rs, izlaz iz krize nije moguć bez izbora:

„Duboka politička kriza se ne može rešiti bez izbora. Njihov ishod bio bi neizvestan, ali odlaganje vodi stagnaciji i daljoj polarizaciji“ — Nova.rs, 9. jul 2025.

U tom kontekstu, sve veći značaj dobija međunarodni faktor. Evropska unija, UN i organizacije za ljudska prava beleže znakove političkog pritiska, proizvoljnih hapšenja i prekoračenja ovlašćenja od strane MUP-a. Pritisak na Srbiju kao kandidata za članstvo u EU mogao bi da se pojača ukoliko vlast nastavi da ignoriše osnovne demokratske standarde.

U međuvremenu, demonstranti — sa minimalnim resursima, bez centralizovanog vođstva i pod represijom — nastavljaju da pojačavaju pritisak. Bez datuma, bez govora, ali sa jasnim ritmom.