Carine napisane rukom: kako Tramp kroji ekonomiju kroz zareze i velika slova

Pismo sa grbom i upozorenjem

 

— Je l’ stvarno ovako to poslao? — autor sa nevericom okreće ekran ka sagovorniku.

 

 

Na monitoru — fotografija pisma sa grbom SAD, masnim potpisom i početkom koji odiše nečim istovremeno arhaičnim i pretećim: “Dear Mr. President…” Ovo obraćanje, kako se kasnije saznalo, bilo je namenjeno ženi — predsednici Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željki Cvijanović. U Beloj kući niko nije proverio pol šefa države pre nego što je poslao zvanično pismo sa ekonomskim ultimatumom.

 

 

Ali ta greška je samo vrh ledenog brega. Jer na pismu je stajao potpis Donalda Trampa. A to je značilo jedno: trgovinski rat se vraća. Samo sada — u formi personalizovanih poruka sa pretnjama, carinama i mogućnošću “preispitivanja odnosa”. Bez fanfara, bez konferencija za štampu, bez saslušanja u Senatu. Prosto: “Povećaćemo carine. Ili ćete popustiti.”

 

 

U ponedeljak, 7. jula 2025. godine, predsednik SAD započeo je novu fazu globalne ekonomske konfrontacije. Svoju kampanju oblikovao je kao epistolarni munjeviti udar — četrnaest pisama za četrnaest država. Japanci su dobili 25 %, Bosanci — 30 %, Kambodžanci — 36 %. Na Laos i Mjanmar palo je rekordnih 40 %. A potpis na dnu ponavljao je: “These tariffs may be modified, upward or downward, depending on our relationship with your country.”

 

 

Pisma su bila praćena objavama na Truth Socialu — nijedna velika pres-služba ne bi mogla smisliti bolji medijski povod. Finansijska tržišta reagovala su odmah: S&P 500 pao je za 0,8 %, Russell 2000 — za 1,6 %. Azijske berze, naprotiv, ostale su smirene — kao da su već navikle na američku nepredvidivost.

 

 

Ali u stvarnosti se dešavalo nešto više. Ovo nije bio samo napad na uvoz, niti samo akt pritiska na spoljnu trgovinu. Ovo je bio povratak Trampovog modela — sveta u kome međunarodni sporazumi bivaju zamenjeni ličnom voljom, a ekonomske poluge postaju produžetak predizborne kampanje.

 

 

“Nikada nećete biti razočarani u Sjedinjene Američke Države”

 

 

Šta se nalazilo u tim pismima?

 

 

Formalno — obaveštenje. Nezvanično — pretnja. U praksi — trgovinska ucena, napisana na zvaničnom memorandumu sa grbom SAD.

 

 

Tekst pisama gotovo se nije razlikovao od zemlje do zemlje. Bukvalno kopipejst sa zamenom procenta. Poređenje poruka objavljenih na Truth Socialu i onih koje su procurele u medije omogućava rekonstrukciju šablona:

 

 

“Ako otvorite svoja do sada zatvorena tržišta i uklonite sve barijere, možda ćemo razmisliti o ublažavanju ovog pisma.”

 

 

“Carine mogu biti izmenjene — naviše ili naniže — u zavisnosti od toga koliko se dobro slažemo.”

 

 

“Nikada nećete biti razočarani u Sjedinjene Američke Države.”

 

 

Velika slova, preteće neodređene formulacije, obećanja i uslovi — sve to zvuči kao dobro režirana TV-propoved: strogo, ambivalentno, personalizovano. U pismu Japanu posebno se naglašava da ako zemlja uvede protivmere, Amerika će “prosto dodati njihov procenat na već određene 25 %”. Tramp ne ostavlja prostor za pregovore — samo za kapitulaciju ili “lični preispit”.

 

 

Ali to nije diplomatija. To je nastup pred biračima koji se maskira u državnu politiku. O tome najviše govori ne ton pisama, već platforma njihove distribucije. Nisu poslata putem Stejt departmenta. Objavljena su na društvenoj mreži predsednika — kao manifest.

 

 

Analitičari govore o povratku “tramponomike” — metode u kojoj trgovina postaje oblik moralnog pritiska i element spoljnopolitičkog cenkanja. Samo što se, za razliku od 2018, sada pisma šalju ne u okviru opšteg trgovinskog spora sa Kinom, već kao personalizovana dosijea: Japanu — 25 %, Srbiji — 35 %, Bangladešu — 35 %, Laosu — 40 %.

 

 

Formula je jednostavna: ko se ne slaže — dobija više. Ko pokuša da uzvrati — dobija duplo. A ko pokorno prihvati američku robu i popusti — možda zasluži “razmatranje korekcije ovog pisma.”

 

 

Koga je Tramp odabrao — i zašto baš njih?

 

 

Spisak država koje su primile pisma na prvi pogled izgleda kao slučajan skup. Azija, Balkan, Afrika, muslimanski svet, autoritarni i demokratski režimi. Evo liste sa propisanim carinama:

 

 

• Laos, Mjanmar — 40 %

 

 

• Tajland, Kambodža — 36 %

 

 

• Bangladeš, Srbija — 35 %

 

 

• Indonezija — 32 %

 

 

• Bosna i Hercegovina, Južna Afrika — 30 %

 

 

• Japan, Južna Koreja, Malezija, Tunis, Kazahstan — 25 %

 

 

Na površini — geografski i politički eklekticizam. Ali čim se zagrebe — isplivava čudna logika. Skoro sve ove države:

 

 

• aktivno izvoze u SAD, ali nisu deo formalnih trgovinskih saveza sa Vašingtonom;

 

 

• imaju negativan trgovinski bilans sa SAD (prodaju više nego što kupuju);

 

 

• ne poseduju simetrične mehanizme pritiska — ni vojne ni ekonomske;

 

 

• ranije nisu postale partneri u “reviziji trgovinskih uslova” koje je Tramp nudio.

 

 

U prevodu: to su ili slabe, zavisne ekonomije, ili saveznici bez dovoljne snage da uzvrate simetrično. Na primer, Laos i Kambodža — tipični “tihi” izvoznici koji verovatno ne mogu sebi da priušte trgovinsku konfrontaciju. Indonezija — zemlja sa ozbiljnim izvozom u SAD (posebno tekstila i elektronike), ali bez formalnih instrumenata pritiska na Vašington.

 

 

Balkanski par — Bosna i Srbija — odudara. Trgovina sa njima je minimalna, ali simbolika je važna. Ta pisma, kako veruju analitičari, nisu o ekonomiji, već o demonstraciji geopolitičkog stiska: čak i na rubovima Evrope, SAD zahtevaju “ravnotežu”, i čak uslovni saveznici dobijaju packe.

 

 

Jedan sagovornik u Briselu to je nazvao “izviđanjem borbom”: Tramp ispituje ko će da se povije, a ko da ga pošalje dođavola. I to radi unapred, javno, sa maksimalnim efektom za vesti.

 

 

— That’s the trump card for Trump — kaže sagovornik sa zlobnim osmehom, uživajući u igri reči.

 

 

Reakcije bez emocija, tržišta bez iluzija

 

 

Uprkos oštrom tonu pisama, reakcije većine zemalja bile su svesno diplomatske. Bilo šta drugo bilo bi neprikladno: u pitanju su milijarde dolara, radna mesta i pristup najvećem potrošačkom tržištu na svetu.

 

 

Japan

 

 

Premijer Šigeru Išiba nazvao je Trampovu odluku “zaista žalosnom” — frazom koja u japanskoj diplomatiji zvuči kao udarac pesnicom o sto. Ipak, Išiba je dao do znanja: Tokio će nastaviti pregovore radi uzajamno korisnog sporazuma.

 

 

Južna Koreja

 

 

Ministarstvo trgovine saopštilo je da će pojačati pregovore do 1. avgusta kako bi “smanjilo neizvesnost”. U političkom prevodu — spremnost na ustupke, ali bez ponižavanja.

 

 

Malezija

 

 

Ministarstvo za investicije potvrdilo je spremnost na “uravnotežen i sveobuhvatan sporazum” — što znači: spremni smo da pregovaramo, ali ne klečeći.

 

 

A šta rade tržišta?

 

 

Američko tržište akcija odmah je reagovalo: Dow Jones pao je za više od 500 poena, Nasdaq — za skoro 1 %. Nije to kolaps, ali jeste jasan signal uzbune. Investitori su shvatili: ovo nije samo predizborna buka, već stvarni korak ka prekidu lanaca snabdevanja i poskupljenju uvoza.

 

 

U Aziji — drugačija slika. Nikkei je porastao za 0,2 %, KOSPI — za 1,4 %, Hang Seng — za 0,8 %. Zašto? Jer lokalni akteri ili ne veruju u Trampovu strogoću, ili su već naučili da ukalkulišu njegove pretnje kao sezonski faktor — poput kišne sezone.

 

 

Na diplomatskom frontu

 

 

Do 8. jula potvrđena su samo tri sporazuma: sa Velikom Britanijom, Kinom i Vijetnamom. Ostali — u zastoju. Vašington obećava “nekoliko sporazuma u roku od 48 sati”, ali za sada — to su samo reči.

 

 

U sred svih tih pretnji i procenata, američki mediji su se podsetili Trampovog starog nadimka iz prve trgovinske ofanzive: TACO — Trump Always Chickens Out. I zaista, još pre glasnih pisama dogovor postignut je samo sa tri zemlje. Ostale čekaju, tržišta su u neizvesnosti, a Tramp već obećava da će potpisati “90 velikih trgovinskih sporazuma za 90 dana.”

 

 

Dogovori sa Velikom Britanijom pomenuti su u tekstu “Vašingtonski klatno: od tržišta do mirovnih inicijativa”, a sa Kinom — u tekstu “Trgovinsko primirje u Londonu: Kina ukida ograničenja na retke minerale, SAD — deo tehnoloških sankcija.”

 

 

U međuvremenu, EU i UN pažljivo prate: da li je ovo početak nove ere ne samo protekcionizma, već otvorene ekonomske dominacije kroz poniženje?

 

 

Značajno je što je u slučaju Kambodže stopa smanjena sa 49 % na 36 % — što može značiti da su pregovori počeli još pre nego što su pisma poslata. Ili, pak, Tramp demonstrira “velikodušnost” tamo gde očekuje brzu kapitulaciju.

 

 

Pisma kao ultimatumi. Proza Donalda Trampa i njena diplomatska kriptografija

 

 

Na prvi pogled — tipična diplomatska prepiska: zvanične titule, datum, potpis, čak i “Njeno Ekselencijo” gde treba. Ali ispod fasade — sasvim druga muzika. Ta pisma više liče na udžbenik trgovinske agresije u pakovanju učtivosti nego na komunikaciju među državama.

 

 

1. Ponavljajuća struktura

 

 

Sva pisma, koliko je autor uspeo da rekonstruiše, imaju isti šablon. To podseća na tipičan komercijalni ultimatum:

 

 

• uvod sa “priznanjem partnerstva”;

 

 

• konstatacija “disbalansa”;

 

 

• objava carina;

 

 

• pretnja “zrcalnim” merama;

 

 

• i završna poruka o mogućnosti “preispitivanja” u slučaju ustupaka.

 

 

U pismu liderima Japana i Južne Koreje, Tramp piše:

 

“Ako poželite da otvorite do sada zatvorena tržišta za SAD, uklonite svoje tarifne i necarinske barijere, možda ćemo razmotriti mogućnost preispitivanja ovog pisma.”

 

Zatim — direktna pretnja:

 

 

“Ako slučajno povećate svoje carine — nebitno za koliko — mi ćemo jednostavno dodati tu cifru na naših 25 %.”

 

 

Ova formulacija zvuči kao pravilo iz kartaške igre u kojoj je jedna strana već odredila i pravila i pobedu.

 

 

Međutim, državama koje su dobile 25 % carina dodatno se poručuje: “Ove carine su već niže nego što to realni razmeri trgovinskog disbalansa zahtevaju.”

 

 

Tako se čak i 25 % predstavlja ne kao čin dobre volje, već kao velikodušnost koja može brzo biti povučena. To pojačava efekat ucene — primalac pisma ne samo da mora da popusti, već da bude zahvalan što mu za sada uzimaju “manje nego što bi mogli”.

 

 

2. Politički stil: velika slova, pozivi na “pravdu”

 

 

Tramp u ovim pismima koristi svoje standardne trikove:

 

 

• Reči velikim slovima poput “TRADE”, “TARIFFS”, “RELATIONSHIP” — naglašavaju ono što on smatra važnim;

 

 

• Stalni pozivi na pravdu, kao da su SAD oštećena strana, a ne ekonomski gigant:

 

 

“These Tariffs may be modified, upward or downward, depending on our relationship with your Country.”

 

 

Fraza “depending on our relationship” — gotovo je ucena prevedena na birokratski jezik.

 

 

Reč “depending” zvuči meko. Ali u sebi nosi suštinu kontrole: odluka se donosi jednostrano, bez obzira na objektivne okolnosti. Podseća na rečenicu iz klasične mafijaške retorike:

 

 

“Dobri odnosi sa nama — u vašem su interesu.”

 

 

3. Pojedinačne greške i simbolični detalji

 

 

U pismu predsednici Predsedništva BiH Željki Cvijanović, Tramp je napravio grešku, obratio joj se sa “Dear Mr. President” — iako je red iznad tačno naveo “Her Excellency”. Kasnije je pismo ispravljeno.

 

 

Takve greške ukazuju da su pisma pisana brzo, moguće automatskom zamenom imena i titula. Ali njihovo objavljivanje na Truth Socialu sa ličnim potpisom Trampa pretvara ih u simbol neuredne, ali promišljene diplomatije: važna nije nijansa, već poruka.

 

 

4. Potpis i kraj: kao slogan

 

 

Pisma se završavaju patetično:

 

 

“You will never be disappointed with The United States of America.”

 

 

To nije samo završna rečenica. To je reklamni slogan, dizajniran za efekat. Diplomate u tome vide narcizam i agresivnu samouverenost. Trampovi birači — prepoznatljiv brend.

 

 

Ova pisma imaju težak rukopis i lagan sadržaj. U njima ima svega — osim diplomatije.

 

 

Obraćanja su pomešana, formulacije viču, pretnje su umotane u “možda”. To nisu dokumenta. To su flajeri.

 

 

U njima nema ni nijanse, ni stida, ni sumnje. Samo vera da ako dovoljno jako zalupiš carinama — neko će ti otvoriti.

 

 

I ako ti niko ne odgovori — nije bitno. Važno je da su birači to videli.

 

 

Korišćeni izvori i publikacije

 

 

Materijal je pripremljen na osnovu analize zvaničnih pisama objavljenih na platformi Truth Social, kao i izveštaja i curenja informacija zabeleženih u sledećim anglofonim (i ne samo) medijima:

 

 

• Reuters, 8. jul 2025. (kompletan tekst pisama i reakcije vlada);

 

 

• Time, 7. jul 2025: As Tariff Deadline Looms, What to Know About Trump’s Trade Deals — pregled pauze, ciljeva „90 sporazuma za 90 dana“ i situacije po drugim zemljama;

 

 

• Al Jazeera, 7. jul 2025. (potvrda procenata i formata slanja);

 

 

• NDTV, 8. jul 2025. (detalji po zemljama, rokovima i reakcijama iz Azije);

 

 

• Politico, 8. jul 2025. (pregled kampanjskih strategija i „personalizovane diplomatije“);

 

 

• Radio Free Europe / Radio Slobodna Evropa, 7. jul 2025. (tekst pisma Bosni i Cvijanović);

 

 

• Axios, 7. jul 2025. (opis pisama i Trampove formulacije, uključujući: “These tariffs may be modified…”);

 

 

• Wall Street Journal , 7. jul 2025. (odlaganje roka za tarife do 1. avgusta i detalji o pretnjama);

 

 

• The Daily Beast , 8. jul 2025. (greška “Dear Mr. President” u pismu predsednici Predsedništva BiH);

 

 

• The Guardian, 7. jul 2025. (live-blog: detaljna lista zemalja i tarifa, uključujući maksimum od 40 % i pomeranje roka);

 

 

• The Guardian, 6–7. jul 2025. (pojašnjenje o pomeranju tarifnog roka i geopolitičkom kontekstu pretnji);

 

 

• The Guardian, 8. jul 2025. (analitički tekst o tome zašto su azijske zemlje na udaru, sa sveobuhvatnim pregledom efekata).

 

 

Citati i formulacije u tekstu predstavljaju direktnu rekonstrukciju na osnovu navedenih publikacija.