Baterija, koalicija, ultimatum

Dana 21. jula, u sedištu NATO-a u Briselu, održan je još jedan sastanak Ukraine Defence Contact Group (UDCG) — platforme na kojoj saveznici Ukrajine koordiniraju isporuke oružja, logistiku i finansijsku podršku. Na prvi pogled — još jedan u nizu redovnih sastanaka. Ali upravo je ovaj sastanak bio trenutak kada je od konsultacija izrasla prava sistemska struktura — i kada je svako razumeo koju tačno ulogu u toj strukturi igra.

Kako je agencija Reuters izvestila još pre sastanka 21. jula, Sjedinjene Države izrazile su spremnost da isporuče dodatne baterije sistema Patriot Ukrajini, pod uslovom da finansiranje preuzmu evropski saveznici. Taj pristup dobio je dalji razvoj upravo na samom sastanku UDCG u Briselu, o čemu je nakon pregovora izvestio i AP News: raspravljalo se o „zrcalnom modelu“ odbrambene pomoći, u kojem Vašington isporučuje, a Evropa finansira.

Dodatnu potvrdu ovog modela objavio je Financial Times uoči sastanka: saveznici su razgovarali o parametrima transformacije koju je pokrenula Trampova izjava — „50 dana da se usvoji nova arhitektura“.

Ono što se još u proleće pominjalo kao hipotetička transformacija lendliza, 21. jula je postalo nova norma: SAD ostaju isporučilac, Evropa — naručilac, Ukrajina — krajnja tačka isporuke, a NATO i koalicione strukture — arhitekte cele logističke nadgradnje.

Kako naglašava AP News, sastanak u Briselu održan je svega nekoliko sati nakon masovnog raketnog napada Rusije na Kijev, u kojem su poginule dve osobe, a uništeni stambeni objekti, supermarket i dečji vrtić. To je dodatno pojačalo težinu donetih reči i odluka: razgovaralo se ne u režimu strateškog planiranja, već u uslovima goruće hitnosti.

Upravo zato današnji datum zaslužuje posebnu pažnju: u Briselu se nije samo govorilo o pomoći — tamo je napravljen korak koji konačno uspostavlja model zapadne podrške Ukrajini. Model o kojem se na Covalent Bond-u već govorilo u julu, kada je autor analizirao samit URC u Rimu i sve što je iza njega stajalo.

ŠTA JE UDCG — I ZAŠTO JE 21. JUL BIO PREKRETNICA

Ukraine Defence Contact Group (UDCG) je međunarodni format uspostavljen u aprilu 2022. godine na inicijativu SAD, i deluje kao ključna platforma za koordinaciju vojne pomoći Ukrajini. Učesnici su više od 50 zemalja, uključujući sve članice NATO-a, kao i Japan, Australiju, Švedsku, Južnu Koreju i druge partnerske države. Sastanci se održavaju svakog meseca, ali ne nose svi isti politički značaj. Sastanak 21. jula 2025. u Briselu ušao je u istoriju kao trenutak promene odgovornosti i čitave arhitekture pomoći.

Do sada je format UDCG više ličio na tehničku platformu: države su izveštavale o već isporučenim paketima pomoći, usklađivale logistiku, raspravljale o kompatibilnosti sistema. Ali ovog puta, u centru pažnje bio je princip: ko plaća, ko isporučuje, i kako se vojna odgovornost raspodeljuje između SAD i Evrope.

Kako je izvestio Reuters, kao odgovor na ultimatum Donalda Trampa, saveznici su počeli raspravu o konkretnoj šemi: evropske zemlje kupuju američke PVO sisteme Patriot i direktno finansiraju njihovu isporuku Ukrajini. SAD — isporučuju, ali ne subvencionišu.

Detalji ovog plana, kako ističe Financial Times, i dalje su nejasni: raspravlja se o obimu, rokovima, finansijskim mehanizmima, pitanjima osiguranja i logistike. Ali glavni zaključak je jasan: po prvi put u istoriji UDCG nije se raspravljalo o onome što je već isporučeno, već o potpuno novom modelu isporuka.

Zato je ovaj sastanak bio prekretnica:

• SAD su jasno stavile do znanja da Patriot više nije humanitarni poklon, već roba.

• Evropljani su prvi put prihvatili takav pristup, ali su tražili jasnoću i ravnopravan pristup proizvodnim linijama.

• Velika Britanija i Nemačka, prema informacijama AP, pripremaju zajedničku izjavu o sufinansiranju.

• Napad na Kijev postao je neformalni deo dnevnog reda, naglašavajući hitnost opremanja PVO sistema.

Tako UDCG prestaje da bude „savet dobavljača“ i prerasta u neformalni štab ugovorene evropske odbrane. SAD — više nisu glavni donator, već tehnički izvođač. Evropa — više nije samo saveznik, već naručilac oružja. Ukrajina — frontovski korisnik, iza kojeg stoji koalicioni centar donošenja odluka.

NE JEDNOSTAVNE KONSULTACIJE, VEĆ ČVOR SISTEMA: KAKO JE UDCG POVEZAN SA KOALICIJOM VOLJNIH, NATO-OM I RIMOM

Da bismo razumeli zašto sastanak 21. jula nije bio samo operativna konsultacija, već deo sistemske promene, moramo sagledati širu sliku. UDCG danas predstavlja jednu od tri ključne karike arhitekture podrške Ukrajini, zajedno sa sledećim komponentama:

• Coalition of the Willing — politička platforma koja postavlja okvir međunarodne podrške;

• NSATU (NATO Security Assistance and Training for Ukraine) — NATO struktura zadužena za obuku, logistiku i tehničko obezbeđenje;

• URC (Ukraine Recovery Conference) — ekonomsko-diplomatska platforma na kojoj se definišu investicioni i politički prioriteti.

Upravo je 21. jula UDCG po prvi put postao stvarni most između ova tri nivoa.

Coalition of the Willing: politički front

Prema informacijama AP News, 10. jula u Parizu je ozvaničeno formiranje štaba „Koalicije voljnih“ — platforme nastale kao rezultat Londonske konferencije u martu i samita u Rimu. Njena misija je da koordinira aktivnosti država koje su spremne da idu dalje od standardnih okvira NATO-a: da pružaju pomoć, uključujući vojno-tehničku, uz preuzimanje političke odgovornosti.

Na sastanku u Briselu 21. jula, svi ključni akteri ove koalicije bili su uključeni. Diskutovana formula „vi plaćate — mi isporučujemo“ postala je konkretna realizacija onoga što je Reuters opisivao kao „izvoz političkog suvereniteta“ — kada saveznici svesno preuzimaju odgovornosti koje su ranije bile rezervisane za velike sile.

NSATU: logistika, obuka, infrastruktura

Isporuka sistema Patriot nije samo predaja baterije. To uključuje:

• obuku ukrajinskih timova;

• obezbeđenje goriva;

• tehničko održavanje sistema;

• izgradnju sistema upozorenja i upravljanja vatrom.

Ovim se bavi NSATU — NATO struktura osnovana 2024. godine, sa sedištem u Vizbadenu (Nemačka). Kako navodi Reuters, upravo preko NSATU se trenutno koordinira premeštanje sistema Patriot u Ukrajinu, uključujući pripremu osoblja, logistiku i tehničku podršku. NSATU takođe upravlja podacima o stanju prenesene opreme i komunicira sa koalicijom preko SHAPE (NATO komandni centar u Monsu).

Dakle, sve što je razmatrano 21. jula u Briselu sada operativno sprovodi NSATU. UDCG postavlja pravac, NSATU ga realizuje.

URC-2025: arhitektura saglasnosti

Kako je istaknuto u julskoj autorskoj analizi na Covalent Bond, URC-2025 u Rimu nije bio fokusiran samo na obnovu. Na tom skupu odlučivani su temeljni koordinacioni mehanizmi: ko je za šta odgovoran, ko vodi logistiku, ko potpisuje garancije.

U tom kontekstu, sastanak UDCG bio je prvi javni trenutak u kojem se dogovori sa URC-a počinju sprovoditi. Upravo je URC potvrdio:

• politiku „podeljenog lendliza“,

• princip ekonomskog sufinansiranja odbrane,

• koncept logističkih čvorišta unutar EU.

Sada se ti dogovori konkretizuju kroz odluke o sistemima Patriot, donete na UDCG sastanku.

Zaključak ovog dela teksta glasi:

Sastanak UDCG 21. jula nije bio događaj u vakuumu. Postao je tačka spajanja tri sistema: političkog, operativnog i institucionalnog. Na tom sastanku oni se prvi put nisu samo ukrstili — već su počeli da funkcionišu kao jedinstven mehanizam.

KADA ANALIZA POSTAJE POLITIKA: POTVRDA „RIMSKOG KRUGA“

U članku „Rimski krug: Patriot, nafta i 500 %“, objavljenom 11. jula na Covalent Bond, autor je napisao da su SAD spremne da isporuče Patriot Ukrajini. Ali po novoj logici, to nije poklon — to je „iznajmljena odgovornost“. Evropa plaća. SAD isporučuju. Ukrajina se brani.

Gorivo, logistika, obuka: potvrda u detaljima

U „Rimskom krugu“ poseban akcenat je bio na sekundarnim komponentama pomoći — na tome da Patriot ne može biti izolovana isporuka: postaviti bateriju je kao dati tastaturu bez ekrana, miša i kabla za napajanje. Gde je gorivo? Gde je veza? Gde je osiguranje u slučaju kvara?

Dana 21. jula sve je to postalo predmet rasprave. Kako je izvestio Reuters, NSATU organizuje logistiku i obučava ukrajinske vojnike za rad sa sistemima. Razmatraju se isporuke goriva, potrošnog materijala, komunikacionih sistema. Čak je i daljinsko praćenje u režimu „udaljene dijagnostike“ uključeno u razmatrani paket.

To je upravo ono što je autor nazvao „kompleksnim odbrambenim paketom“, koji ne počinje isporukom, već infrastrukturnom sposobnošću da se isporuka prihvati. Sada ta formula funkcioniše.

Dakle, šta je potvrđeno?

MENJA SE NE SAMO FORMAT — MENJA SE ULOGA

Šta vidimo 21. jula? SAD odbijaju da budu glavni sponzor. Ali se ne povlače. One postaju operater proizvodnje i prenosa oružja. Evropa — nije više samo zahvalni primalac pomoći, već organizator finansiranja i naručilac složenih PVO sistema. Ukrajina — nije više samo bojno polje, već tačka zbog koje se pokreće čitava ova mašina.

To je neformalna razmena uloga:

• Amerika prestaje da bude mecena — i postaje izvođač.

• Evropa prestaje da bude zavisna — i postaje finansijski čvorište.

• Ukrajina prestaje da bude objekat pomoći — i postaje ravnopravan učesnik sistema.

Prvi put od 2022. godine, podrška Ukrajini prelazi iz „dobre volje“ u institucionalni model.

PROMENA JEZIKA: PROČITATI POLITIKU KAO TEKST

U članku „Preambula Rima“, objavljenom na Covalent Bond 15. jula, izneta je suštinska teza: glavno više nije u tome ko pomaže. Glavno je — kako je ta pomoć strukturisana. Ako ostane stara logika — jaki daje, slabi zahvaljuje — dobićemo ne savez, već milostinju. Ako se logika promeni — svako postaje suvlasnik.

Upravo ta promena logike obnarodovana je 21. jula na sastanku UDCG:

• Evropljani su prvi put prihvatili ne iznos, već pravo da raspravljaju o parametrima isporuke;

• Amerikanci su prvi put odbili da diktiraju, ponudivši da budu izvođači;

• Ukrajinci su prvi put čuli da nisu primaoci, već operateri sistema.

Tako „Preambula“ postaje ne samo analitika, već i novi jezik opisivanja stvarnosti, na koji sada moraju da se oslone i političari, i vojni lideri, i diplomate.

IZ SAVEZA — U SAGLASNOST

Događaj od 21. jula nije izgledao svečano. Bez pompe. Bez zastava. Bez podijuma. Ali u mrežnoj arhitekturi, baš tako nastaju prave institucije: tiho, ali nepovratno.

Za dva sata u Briselu se formirao novi tip partnerstva:

• bez jednog lidera;

• sa podeljenim funkcijama;

• sa svešću: više neće biti „pomoći“.  Biće — zajednički posao.