EXIT kao ogledalo slobode

Na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu čuje se muzika, svetla trepere, hiljade ljudi plešu uz Carla Coxa i The Prodigy. Ali iza te scene ne stoje samo zvuk i svetlo, već i gorka jeka: 2025. godina mogla bi biti poslednja godina EXIT festivala u Srbiji. Festival koji je započeo kao studentski protestni pokret protiv diktature, četvrt veka kasnije našao se u sukobu sa vlašću koju je nekada pomogao da se smeni.

Dvadeset pet godina kasnije, EXIT se ponovo našao na liniji fronta — ovog puta ne protiv režima Miloševića, već protiv tihe represije, povlačenja finansiranja i pokušaja njegovog proterivanja iz zemlje. Bez državnih subvencija, bez podrške onih koji su nekada ponosno isticali njegov međunarodni simbol slobode, festival je ipak počeo. Ne iz lojalnosti — već iz principa.

Ovo nije samo muzički događaj. Ovo je ogledalo — onoga što se dešava u društvu. Onoga što se menja. I onoga što pokušavaju da izbrišu.

EXIT 2000-ih: festival kao oblik otpora

Nije nastao kao komercijalni projekat. Niti kao turistički poduhvat. EXIT je započeo 2000. godine — direktno u Studentskom kampusu Novog Sada, kao studentska akcija građanske neposlušnosti. Tadašnji organizatori bili su deo pokreta Otpor!, koji se borio protiv režima Slobodana Miloševića. Festival nije imao ambiciju da postane globalni brend. Ali je imao ideju — muzika kao oblik oslobađanja, di-džej kao politički subjekt, bina kao govornica za promene.

Na prvom EXIT-u nastupali su Roni Size, Moloko, Urban & 4, Asian Dub Foundation — imena koja su govorila glasnije od slogana. Ovi izvođači predstavljali su protestni talas s kraja devedesetih — antiautoritarni, antifašistički, antimilitaristički. U vreme oštrih represija i informacione izolacije, festival je postao retki prostor u kojem je moglo ne samo da se pleše, već i da se govori. I da se bude saslušan.

Formula je bila jednostavna: “muzika + politika = akcija”. EXIT je postao mesto gde su se spajali DJ setovi, video protesti, antiratne instalacije, okupljanja opozicionih intelektualaca i panel diskusije. Sve to — u atmosferi klupske kulture i subkulturne slobode.

Nakon pada Miloševića u oktobru 2000. godine, EXIT nije nestao — već se transformisao. Od aktivističkog kampa postao je kulturna institucija nove Srbije, zadržavši svoj buntovni duh, ali se integrisao u međunareki festivalski ekosistem. EXIT su počeli da nazivaju „jugoslovenskim Vudstokom“, ali su sami organizatori više voleli drugo poređenje — „naš Glas. Glasan. I nezavistan.“

Most kroz 25 godina: šta je EXIT danas postao

Četvrt veka kasnije, EXIT se pretvorio u nešto mnogo više od samog festivala. Danas je to najveći muzički događaj u jugoistočnoj Evropi, nagrađen priznanjima European Festival Awards, sa publikom od preko 200.000 ljudi iz desetina zemalja. Uvršten je među najuticajnije open-air festivale na svetu. Ali suština je ostala ista: ovde je bina — izjava.

EXIT 2025, možda poslednji u Srbiji, okupio je zvezde iz celog sveta: Black Eyed Peas, Carl Cox, Bonobo, Gucci Mane, Klangkuenstler, Röyksopp, The Prodigy, ARTBAT, Amelie Lens, Dixon. Ovo nije samo lajnap zbog prodaje karata — svako od njih donosi u Novi Sad svoju priču, svoj politički dah, svoje značenje. I upravo ove godine — svaki izlazak na binu zvuči kao čin solidarnosti.

Na binama se ne čuju samo setovi i vokali — čuje se i stav. Organizatori su dostavili vodu i hranu protestujućim studentima koji su blokirali univerzitete širom Srbije, zahtevajući transparentne izbore, ostavke rektora i istragu o tragediji u Novom Sadu. Takođe su obezbedili volontere i tehniku za aktiviste, dali medijski prostor predstavnicima građanskog društva. Sve to — ne zbog granta, ne zbog budžeta. Zbog ideje.

EXIT 2025 nije „završni koncert“. To je pre manifest na pozadini zatvorenih vrata, koji se sve glasnije čuje sa svakim danom festivala. A u toj buci nije samo muzika — već i izazov. Festival je ponovo stao uz protest. Kao i 2000. godine. Samo što je sada vlast drugačija. I, čini se, teže podnosi disonancu.

Politički pritisak 2025. godine

To je bila godina kada je EXIT ostao bez domovine. Ne fizički — već pravno, ekonomski, simbolički. Sve je počelo u proleće, kada su organizatori festivala otvoreno podržali studentske proteste — one iste koji su blokirali fakultete i tražili odgovore posle tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ne parolama, već delima: festivalske bine postale su prostor za građanski govor, resursi — podrška.

Ubrzo je usledila reakcija. Republika, Autonomna pokrajina Vojvodina i grad Novi Sad — tri nivoa vlasti — sinhrono su povukli finansijsku podršku EXIT-u, bez obrazloženja. Otišli su i državni sponzori, na koje se vršio pritisak uz nagoveštaj: ne treba finansirati „politisan događaj“.

Po proceni organizatora, radi se o 15% godišnjeg budžeta — otprilike €1,5 miliona, uključujući marketing, bezbednost i tehničke službe. Novac koji je prethodnih godina redovno dodeljivan festivalu u okviru državne kulturne strategije — odjednom je postao „neprimeren“.

Dušan Kovačević, osnivač festivala, u intervjuu za DJ Mag rekao je:

„Ovo je, bez sumnje, najteža odluka u istoriji EXIT-a. Nikada ranije za 25 godina nismo se suočili sa tolikom količinom mržnje i pritiska.“

Le Monde ovo ne naziva samo sukobom: „Radi se o kazni zbog nelojalnosti“. A The Guardian je u junu pisao otvoreno: vlast smatra učešće EXIT-a u protestima — „opasnim presedanom“.

Tako je festival koji je nekada pomagao u izgradnji nove Srbije postao „strano telo“ u sopstvenoj zemlji. Njegova reputacija oslobađanja postala je razlog njegovog izgona. EXIT ponovo govori — ali sada ne kao gost vlasti, već kao prognanik.

Egipat, Nemačka ili zbogom?

Kada su u junu organizatori EXIT-a objavili da 2025. godina može biti poslednja godina festivala u Srbiji, to je u početku delovalo kao emotivni gest. Ali ubrzo je postalo jasno — radi se o stvarnom „egzilu“. I pregovori su već u toku.

Prva destinacija bio je Egipat. Prema podacima Radija Slobodna Evropa, organizatori su potpisali memorandum o saradnji sa egipatskom kompanijom Venture Lifestyle. Ne radi se samo o sponzorstvu, već o mogućem potpunom premeštanju EXIT-a 2026 — u podnožje piramida u Gizi. Izvor tvrdi: egipatska strana ponudila je logističku i finansijsku podršku.

Ali ne samo Egipat. Kako potvrđuje IQ Magazine, razmatraju se alternativne lokacije u Nemačkoj, Hrvatskoj i Rumuniji. Opcije — od Berlina do Zagreba — razlikuju se po veličini, ali se sve posmatraju kao rezervna pista za sletanje.

Ipak, organizatori ne žure da proglase „novu prestonicu slobode“. Još uvek postoji šansa za dijalog sa srpskim vlastima. U intervjuu za Complete Music Update, predstavnici festivala izjavili su da će konačna odluka biti doneta tek nakon leta, i da se i dalje prednost daje Novom Sadu — ako se obezbede garancije nezavisnosti i podrške.

U međuvremenu, na društvenim mrežama, u štampi i na samom festivalskom prostoru — pozivi: „EXIT ostaje ovde“. Građanski aktivisti objavljuju otvorena pisma u kojima naglašavaju da je festival javno dobro, i da je odbijanje njegove podrške zapravo odricanje od samog pojma kulture kao kritičkog prostora.

U intervjuu za The Guardian, osnivač festivala Dušan Kovačević nazvao je ovo „bolnim, ali neophodnim korakom“, dodavši: „Borili smo se protiv diktature 2000. godine, i borimo se protiv nje ponovo sada“. On je istakao da EXIT nije samo bina ili brend, već ideja koju treba braniti. „Ako Srbija ne želi EXIT — neko drugi će ga želeti“, dodao je.

Paralele i zaključak

EXIT je 2000. godine rođen kao čin protesta. U 2025. godini ponovo se našao u opoziciji. Samo što je tada pomagao da se sruši režim, a danas se odupire pokušaju da bude tiho istisnut — bez hapšenja, ali budžetskim makazama.

Slično vreme — druga vlast. Ali mehanizam star koliko i sama vlast: ako nisi lojalan — nisi potreban. U tom smislu, istorija se zatvorila u krug. Tada su studente gušile represije. Danas — ekonomsko gušenje, pristojno i precizno izvedeno. EXIT je ponovo uz protest. Tada — Otpor!. Danas — blokade univerziteta, zahtevi za odgovornošću, pozivi da se ne zaborave žrtve.

On se nije promenio. Promenila se zemlja. Ili — promenio se sistem, koji ponovo ne toleriše glasne, slobodne, međunarodne.

Ako EXIT zaista napusti Srbiju, neće sa sobom odneti samo muzičku ekonomiju Novog Sada. Otići će i mit o tome da kultura u ovoj zemlji može biti nezavisna. Otići će i simbol vere u nešto drugo. U nešto bolje. U dvehiljadite.

Reakcija vlasti i javno mnjenje

Same vlasti reaguju na situaciju sa festivalom gotovo hladnokrvno. Ministarstvo kulture upadljivo ćuti — nema nijedne izjave, nijednog pokušaja da se objasni stav države, a od pokrajinskih vlasti ne dolaze ni opravdanja ni obrazloženja. Jedina konkretna činjenica: EXIT u 2025. godini nije dobio ni jedan jedini dinar iz pokrajinskog budžeta, što su organizatori ocenili kao direktni finansijski pritisak zbog njihove podrške studentskim protestima, prema podacima N1.

Nema banera po gradu. Nijednog plakata, ni zastave na ulicama — Novi Sad kao da okreće leđa svom sopstvenom simbolu. Kako prenose meštani, čak ni uoči otvaranja nije se osećalo da će uskoro početi najveći muzički događaj u regionu.

Sa strane gradskih vlasti nije bilo zvaničnih saopštenja o razlozima ukidanja podrške. Ali u nizu intervjua, uključujući i materijal Nova.rs, zvaničnici su tvrdili da festival navodno „gubi kulturni fokus“ i „postaje politizovan“ — iako nijedna od tih optužbi nije bila potkrepljena konkretnim primerima.

U međuvremenu, javnost očigledno nije na strani vlasti. Na društvenim mrežama se dele arhivske fotografije: EXIT-2000, EXIT-2025, uz natpise — „Tada — za promene. Danas — da bi promene ostale“. Na međunarodnoj sceni — solidarnost: muzičari, umetnici i producenti masovno izražavaju podršku. Kako piše DJ Mag, za organizatore je ovo „najteža odluka u poslednjih 25 godina“, ali je postala neizbežna zbog „političkih i ekonomskih napada punih mržnje“.

Festival nije sam. Okružen je muzikom, ljudima i sećanjem. A to je — mnogo više od budžetske stavke.

Izvori korišćeni u pisanju teksta

O početku festivala i simboličnoj 2025. godini

1. Radio Slobodna Evropa (na srpskom) – početak EXIT 2025, „možda poslednji u Srbiji“. (10. jul 2025)

2. Zvanični sajt EXIT festivala – datumi 10–13. jul, jubilej 25 godina, lajnap.

3. N1 Info – izostanak festivalske atmosfere, tišina u gradu, zvanično otvaranje, The Prodigy. (10. jul 2025)

O osnovama festivala i njegovoj istoriji

4. Wikipedia: Exit (festival) – hronologija, učešće pokreta Otpor!, prvi izvođači.

5. Radio Slobodna Evropa (arhiva) – EXIT i protestna prošlost, intervju sa Kovačevićem. (15. februar 2016)

O ukidanju državnog finansiranja i političkom pritisku

6. The Guardian – prestanak podrške, politička reakcija na učešće festivala u protestima. (17. jun 2025)

7. DJ Mag – izjava Kovačevića o „najtežoj odluci“ i povlačenju sponzora. (18. jun 2025)

8. IQ Magazine– hronologija pritiska, procene gubitaka i moguće preseljenje. (20. jun 2025)

9. Complete Music Update (CMU) – saopštenje EXIT-a: „ogroman finansijski i politički pritisak“. (20. jun 2025)

10. Nova.rs – pritisak na kulturne institucije u Novom Sadu, optužbe za „politizaciju“. (5. jul 2025)

O planovima preseljenja festivala u inostranstvo

11. Le Monde (na engleskom) – pritisak, mogućnost preseljenja, reakcije međunarodnih medija. (3. jul 2025)

12. Dispatches Europe – razmatranje nove lokacije, Egipat i druge opcije. (5. jul 2025)