8. avgust 2025: Rok istekao, sastanak na Aljasci zakazan

8. avgusta 2025. godine svet se suočio sa neprrecedentnom situacijom u istoriji ekonomskih sankcija. Tog dana je istekao ultimatum koji je predsednik SAD Donald Tramp postavio Rusiji: ili trenutno prekid vatre u Ukrajini, ili opsežne sekundarne sankcije protiv svih zemalja koje nastavljaju da kupuju rusku naftu. (BBC)

Međutim, umesto objavljivanja novih oštrih sankcija, uveče 8. avgusta Tramp je neočekivano objavio sastanak sa Vladimirom Putinom, koji će se održati 15. avgusta na Aljasci. "Dugoočekivani sastanak između mene, kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i predsednika Vladimira Putina iz Rusije održaće se sledeći petak, 15. avgusta 2025. godine, u velikoj državi Aljasci", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. (The Guardian)

Originalni citat: "The highly anticipated meeting between myself, as President of the United States of America, and President Vladimir Putin, of Russia, will take place next Friday, August 15, 2025, in the Great State of Alaska."

Prvobitno je Tramp postavio rok od 50 dana za postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Međutim, krajem jula, razočaran odsustvom napretka u pregovorima, američki predsednik je drastično skratio rok, postavivši ga na petak, 8. august. (The Guardian) Ova odluka je zatekla mnoge učesnike međunarodnog energetskog tržišta nespremne i izazvala grozničavu diplomatsku aktivnost u svetskim prestonicama.

Indija - prva žrtva nove sankcijske politike

Ne čekajući istek roka, 6. avgusta 2025. godine Tramp je potpisao izvršnu naredbu o uvođenju dodatne 25-procentne tarife na sve robe uvezene iz Indije. (White House) Ove mere će stupiti na snagu 27. avgusta, dovodeći ukupnu tarifu na indijsku robu do 50% - jedan od najviših nivoa ikad uvedenih od strane Sjedinjenih Država protiv velike ekonomije.

U zvaničnoj izjavi Bele kuće, objavljenoj istog dana, navodi se: "Predsednik je ustanovio da Indija trenutno uvozi naftu Ruske Federacije. Shodno tome, da bi se pozabavio vanrednim stanjem nacionalnog karaktera uzrokovanim aktivnostima Vlade Ruske Federacije protiv Ukrajine, uvodi dodatnu 25% tarifu na uvoz iz Indije, na snazi od 27. avgusta, zbog direktnog ili indirektnog uvoza ruske nafte od strane Indije."

Originalni citat: "The President found that India is currently importing Russian Federation oil. Accordingly, to address the national emergency stemming from the Government of the Russian Federation's actions taken against Ukraine, he is imposing an additional 25% tariff on imports from India, effective August 27, due to India's direct or indirect importation of Russian Federation oil."

Tramp nije skrivao svoje ogorčenje aktivnostima Indije. U svojoj izjavi je naglasio: "Indija ne samo da kupuje ogromne količine ruske nafte, oni zatim prodaju veliki deo kupljene nafte na otvorenom tržištu sa velikim profitom... Zbog toga ću značajno povećati tarifu koju Indija plaća SAD."

Originalni citat: "India is not only buying massive amounts of Russian Oil, they are then, for much of the Oil purchased, selling it on the Open Market for big profits ... Because of this, I will be substantially raising the Tariff paid by India to the USA."

Ekonomske posledice za Indiju

Prema podacima analitičara, u fiskalnoj 2025. godini Indija je uvezla rusku naftu u vrednosti od 50,3 milijarde dolara, što predstavlja više od trećine od ukupnog računa za uvoz sirove nafte od 143,1 milijardu dolara. (Times of India) Ovo čini Indiju drugim najvećim kupcem ruske nafte posle Kine.

Sankcije SAD su posebno bolne za Indiju, uzimajući u obzir da se u 2025. godini projektivao rast potrošnje nafte u zemlji koji će prevazići kineski, čineći 25% od ukupnog svetskog rasta potrošnje nafte. (CNBC)

Indijska vlada je već izjavila svoju odlučnost da nastavi kupovinu ruske nafte uprkos Trampovim pretnjama. Vladini izvori su rekli Reutersu da će Indija "učiniti ono što treba da učini" da obezbedi svoju energetsku bezbednost, koja je "glavni prioritet". (Reuters)

Kina - glavna meta, ali najsloženiji cilj

Kina ostaje najveći kupac ruske nafte, čineći 32% ruskog naftnog izvoza u 2024. godini, što iznosi približno 219,5 milijardi dolara od početka bojkota EU. (AP News) Ovo čini Kinu ključnim igračem u bilo kojoj pokušaju ekonomskog izolovanja Rusije.

Međutim, uvođenje sankcija protiv Kine predstavlja mnogo složeniji zadatak za Trampovu administraciju od pritiska na Indiju. Uvoz SAD iz Kine je pet puta veći od uvoza iz Indije, a značajan deo tog uvoza čine potrošačka dobra kao što su igračke, odeća i elektronika. (BBC)

Profesor Sajmon Evenett iz poslovne škole IMD upozorava: "Ovaj tip preeskalacije verovatno neće impresionirati Kineze." On objašnjava da će biti "veoma teško" odvojiti Kineze od Rusa bez dobrog razloga, uzimajući u obzir koliko su blisko predsednici Si i Putin radili zajedno u poslednjim godinama.

Originalni citat: "This type of over-escalation is unlikely to impress the Chinese."

Rejčel Ziemba, viši saradnik Centra za novu američku bezbednost, napominje da ako Indija bude kažnjena, a Kina - najveći kupac većine ruske sirove nafte - ne, ruska trgovina naftom može jednostavno ići još dublje u podzemlje. (The Guardian)

Rizici za trgovinske odnose SAD i Kine

Sekundarne tarife usmerene protiv Pekinga takođe rizikuju da pokvare mnogo šire trgovinske pregovore između dve najveće ekonomije sveta, koje Tramp vodi od svog prvog predsedničkog mandata. (BBC)

7. avgusta Tramp je upozorio da bi mogao uvesti dodatne tarife na Kinu, slične 25% carinama objavljenim ranije za Indiju, za kupovinu ruske nafte, "u zavisnosti od toga šta se dogodi". (Reuters)

Poslednji put kada je Tramp pokušao da koristi trocifrane tarife protiv Kine, otkrio je da to ne funkcioniše - skoro je potpuno zaustavilo trgovinu između dve zemlje. Još jedan sličan potez mogao bi pojačati inflacioni pritisak u SAD, protiv kojeg se Tramp odavno obavezao da se bori, a takođe bi mogao koštati ogroman broj radnih mesta u proizvodnoj industriji Kine u vreme kada se njena ekonomija već bori na nekoliko frontova.

Druge zemlje pod pretnjom: Turska, Brazil i ostatak uvoza EU

Turska - strateški partner u teškoj situaciji

Turska, članica NATO-a, našla se u posebno delikatnoj situaciji. Od uvođenja sankcija protiv Rusije, zemlja je uvezla rusku energiju u vrednosti od 90,3 milijarde dolara, postajući treći najveći kupac posle Kine i Indije. (AP News)

Za Tursku, koja je strateški partner SAD u okviru NATO-a, potencijalne sekundarne sankcije stvaraju ozbiljnu dilemu. S jedne strane, zemlja zavisi od ruske energije za svoju ekonomiju, s druge - ne može da priušti prekid sa zapadnim saveznicima.

Brazil - latinoamerički kupac na nišanu

Brazil se takođe našao na listi zemalja kojima prete sekundarne sankcije. Američki ambasador u NATO Metju Vitaker je direktno naveo Brazil među zemljama protiv kojih bi sankcije mogle biti uvedene. Rekao je u utorak: "Sekundarne sankcije i tarife protiv Kine, Indije i Brazila, koji kupuju rusku naftu, su očigledan sledeći korak u pokušaju zaustavljanja konflikta."

Originalni citat: "Secondary sanctions and tariffs against China, India and Brazil, which buy Russian oil, are the obvious next step in an attempt to stop the conflict."

Evropska unija - ostatak uvoza stvara probleme

Uprkos zvaničnom bojkotu ruske nafte uvedenom nakon početka punosežne invazije na Ukrajinu, EU nastavlja da uvozi neku količinu ruske energije. Prema podacima finskog Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha, EU ostaje među najvećim kupcima ruske energije. (BBC)

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je priznala problem u junu 2025. godine, rekavši: "Rusija je više puta pokušala da nas ucenjuje korišćenjem svojih energetskih isporuka kao oružja." EU planira da potpuno prekine uvoz ruske energije do kraja 2027. godine.

Originalni citat: "Russia has repeatedly attempted to blackmail us by weaponizing its energy supplies."

Trgovinski odnosi između SAD i EU su najveći na svetu, i strane su upravo dogovorile nove trgovinske uslove koji predviđaju primenu 15% tarife na većinu izvoza EU u SAD. Mnogi u EU su kritikovali ovaj dogovor, govoreći da će tarife naštetiti evropskim izvoznicima. (BBC)

Sada se takođe plaše da bi sekundarne sankcije na EU mogle prouzrokovati još veću štetu. Dodavanje 100% tarifa za kupovinu ruske energije moglo bi značajno smanjiti obim robe koju EU prodaje u SAD. Međutim, najveći prodavci su farmaceutski proizvodi i oprema, koje može biti teško dobiti iz drugih izvora - što znači da Amerikanci neće imati izbora osim da plaćaju više.

Ekonomske posledice: od Rusije do svetskih tržišta

Ruska ekonomija pod pritiskom

Uprkos naizgled otpornosti ruske ekonomije, koja je pokazala rast od 4% u 2023. i 2024. godini i drži nezaposlenost na nivou od 2%, znaci napetosti postaju sve očigledniji. (The Guardian)

Ključni indikatori ekonomskog pritiska na Rusiju uključuju:

• Deficit federalnog budžeta dostigao je 3,7 triliona rubalja (40,4 milijarde dolara) u prvoj polovini 2025. godine - to je 97% od ciljnog pokazatelja za celu godinu od 3,8 triliona rubalja. Ovo je više od pet puta veći deficit nego u prvoj polovini 2024. godine i 57% veći od najvećeg deficita u prva šest meseci u poslednjim godinama (2023).

  
  

• Kamatne stope su na nivou od 18%, što ukazuje na pokušaje Centralne banke Rusije da obuzdaju inflaciju.

  
  

• Inflacija ostaje uporno visoka uprkos čvrstoj monetarnoj politici.

  
  

• Prihodi od izvoza nafte su projektovani na nivou od 163 milijarde dolara u 2025. godini, što je 16% manje od 189 milijardi dolara u 2024. godini, a dalji pad na 151 milijardu dolara se očekuje u 2026. godini.

  
  

Državni prihodi Rusije od nafte i gasa u maju-junu bili su 35% niži nego u istom periodu 2024. godine. Cene nafte verovatno se neće značajno oporaviti, što znači da će Rusija promašiti svoj budžetski cilj sa velikim razmakom, povećavajući zavisnost od Fonda nacionalnog blagostanja (FNB) i domaće emisije duga.

Likvidna sredstva FNB su takođe pod pritiskom, a očekuje se da će Rusija aktivno koristiti ove rezerve do kraja godine. U tom slučaju postoji rizik da Rusija "može skliznuti u recesiju".

Opšti razlog je jednostavan: nivo vojnih troškova, uključujući troškove dobrovoljne regrutacije, iskrivljuje ekonomiju. Ekonomista Janis Kluge, koji sprovodi istraživanja o Rusiji u berlinskom analitičkom centru SWP, smatra da ukupni vojni troškovi Rusije čine od 8 do 10% BDP, ako se uzmu u obzir svi troškovi.

Uticaj na svetske cene nafte

Kiran Tompkins iz Capital Economics napominje: "Ključni kanal kroz koji sekundarne tarife na kupce ruske energije mogu uticati na svetsku ekonomiju biće nivo cena energenata."

Originalni citat: "The key channel by which secondary tariffs on buyers of Russian energy could impact the global economy would be through the level of energy prices."

Ako tarife budu delovale, one će smanjiti tok ruske nafte i gasa na svetska tržišta. Sa manjom ponudom, cene mogu porasti, kao što se dogodilo kada je Rusija počela svoju punosežnu invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Ovo je dovelo do skoka inflacije širom sveta.

Međutim, predsednik Tramp izjavljuje da nije zabrinut zbog rekordne proizvodnje nafte u SAD. Tompkins ukazuje da ovog puta postoje i drugi razlozi da se pretpostavi da uticaj na cene neće biti tako primetljiviji. On objašnjava da je "trenutna pozadina situacija u kojoj OPEK+ [grupa velikih naftnih zemalja proizvodjača i njihovih saveznika] ima značajne rezervne kapacitete koji mogu biti korišćeni."

Flota senki i zaobilazhenje sankcija

Rusija je razvila ceo sistem za zaobilazhenje postojećih sankcija, koji bi mogao biti koristan za pomaganje njenim trgovinskim partnerima u izbegavanju sekundarnih tarifa koje je zapretio Tramp. Na primer, njena tako zvana "flota senki" - koja se sastoji od stotina tankera sa nejasnim vlasništvom - može biti korišćena za skrivanje porekla izvozne ruske nafte i gasa.

Ričard Nefju, ekspert za sankcije SAD iz Univerziteta Kolumbija, kaže: "Održavanje sankcija je jednako veliki zadatak kao i njihovo uvođenje u prvom redu." To je zato što strana pod sankcijama preduzima korake da ih zaobiđe.

Originalni citat: "Sanctions maintenance is as big a task as the imposition of sanctions in the first place."

U poslednjim mesecima, kako su cene nafte padale, postalo je očigledno da je plafon od 60 dolara po barelu postavljen previsoko. Plafon je takođe doveo do pojave flote senki naftnih tankera koji rade bez zvaničnog osiguranja, koji sada padaju pod sankcije EU, SAD i Velike Britanije.

Pregovori u poslednji trenutak: od Vitkofove misije do sastanka na Aljasci

Uprkos isteku roka i oštroj retorici, Trampova administracija nije odustala od pokušaja diplomatskog rešenja. 6. avgusta specijalni predstavnik predsednika SAD Stiv Vitkof je stigao u Moskvu već peti put za pregovore u poslednji trenutak sa ruskim rukovodstvom. (The Guardian)

7. avgusta Vitkof se sastao sa Putinom, a Tramp je okarakterisao ovaj sastanak kao "visokoproduktivan". "Svi se slažu da ovaj rat mora doći kraju, i mi ćemo raditi na tome u narednim danima i nedeljama", izjavio je američki predsednik. (CNBC)

Originalni citat: "Everyone agrees this War must come to a close, and we will work towards that in the days and weeks to come."

Istorijski sastanak na Aljasci

Tramp-Putinov sastanak 15. avgusta će biti prva poseta ruskog predsednika SAD-u u deset godina. Putin je poslednji put bio u Sjedinjenim Državama u septembru 2015. godine, kada se susreo sa Barakom Obamom na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. (The Guardian)

Izbor Aljaske kao mesta sastanka nije slučajan. Uzimajući u obzir da je Putin pod sankcijama Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine od 2023. godine i podleže hapšenju u 125 zemalja, pronalaženje neutralnog mesta za samit bilo je izuzetno teško. Aljaska, kao deo teritorije SAD, obezbeđuje Putinu bezbednost od međunarodnog gonjenja.

Putinov plan sa teritorijalnim ustupanjima

Prema podacima Wall Street Journal-a, objavljenim 8. avgusta, Vladimir Putin je predstavio Trampovoj administraciji predlog za prekid vatre u Ukrajini koji predviđa ozbiljna teritorijalna ustupke od strane Kijeva. Prema izvorima izdanja, plan zahteva od Ukrajine da preda Donbas na istoku zemlje, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti evropskih zvaničnika.

"Evropski i ukrajinski zvaničnici, koje su obavestili predsednik Tramp i Vitkof u nizu poziva ove nedelje, zabrinuti su da Putin jednostavno koristi ovaj predlog kao trik da izbegne nove američke sankcije i tarife dok nastavlja rat", izveštava Journal.

Bloomberg takođe izveštava da bi sporazum mogao učvrstiti neke teritorijalne dobitke Putina u Ukrajini, efektivno zamrzavajući front linije u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.

Važno je napomenuti da je uoči Vitkofovih pregovora u Moskvi Tramp, koji obično nastoji da reklamira svoje poluge uticaja pre pregovora, dao samo šematske detalje kazni sa kojima se mogu suočiti uvoznici ruske energije, bilo u vidu američkih sankcija na strane rafinerije koje uvoze rusku naftu, ili američkih tarifa na zemlje koje uvoze rusku naftu.

Sam Tramp je u petak priznao da ne misli da će sankcije imati veliki uticaj, jer su Rusi "lukavi likovi i prilično dobri u izbegavanju sankcija."

Originalni citat: "[Russians are] wily characters and pretty good at avoiding sanctions"

Takođe je dao sebi maksimalnu slobodu za političke manevere, obezbeđujući da američki Senat ne usvoji zakonodavstvo pre letnjeg odmora koje bi mu dalo ovlašćenja da nametne razorne 500% tarife na izvoz iz zemalja koje uvoze rusku naftu, uglavnom Indije, Kine, Brazila i Turske.

Tramp je tvrdio da zakonodavstvo Kongresa nije potrebno jer može delovati kroz izvršne naredbe, umesto toga spomenuvši 100% tarife na ekonomije koje uvoze rusku naftu - impresivan broj, čak i ako je niži od 500% koje je predložio republikanski senator Lindzi Grem.

Reakcija Ukrajine: "Nećemo dati zemlju okupatorima"

9. avgusta 2025. godine ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je dao prvu reakciju na objavljivanje Tramp-Putinovog sastanka, izjavivši da Ukrajina "neće dati svoju zemlju okupatorima." (BBC)

U izjavi na Telegram-u Zelenski je naglasio da će bilo koje odluke bez učešća Ukrajine biti "odluke protiv mira". "Ovaj rat mora biti završen - i Rusija ga mora završiti. Rusija ga je počela i razvlači, ignorišući sve rokove, i to je problem, a ne nešto drugo", izjavio je ukrajinski predsednik.

Originalni citat: "This war must be brought to an end - and Russia must end it. Russia started it and is dragging it out, ignoring all deadlines, and that is the problem, not something else."

Obraćajući se direktno Tramp-Putinovom sastanku, Zelenski je primetio da se samit dešava "veoma daleko od ovog rata koji divlja na našoj zemlji, protiv našeg naroda, i koji se u svakom slučaju ne može završiti bez nas, bez Ukrajine."

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga je podržao poziciju predsednika, rekavši: "Rusija ne sme biti nagrađena za pokretanje ovog rata. Ukrajinci zaslužuju pravedan mir zasnovan na međunarodnom pravu i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta i granica definisanih našim ustavom."

Originalni citat: "Ukrainians deserve a just peace based on the international law and respect for our territorial integrity and borders defined by our constitution."

Nesuglasice oko cenovnog plafona: SAD protiv EU i Velike Britanije

Jedan od ključnih sporova u zapadnom pristupu ograničavanju ruskih naftnih prihoda ostaje pitanje cenovnog plafona. G7 je uvela cenovni plafon na rusku naftu u decembru 2022. godine na nivou od 60 dolara po barelu. Mehanizam funkcioniše povlačenjem osiguranja od bilo koje brodarske kompanije koja nije dobila sertifikat da prodaje rusku naftu ispod 60 dolara po barelu, ali se pojavilo mnogo problema.

Velika Britanija i EU su se složile da snize cenovni plafon od 2. septembra na 47,60 dolara po barelu, priznajući da je trenutni nivo previsok u uslovima opadajućih cena nafte. Međutim, Tramp zadržava američki plafon na nivou od 60 dolara po barelu - recept za zaobilazhenje sankcija. (The Guardian)

Ako se Tramp pridruži sankcijama, SAD i Evropa će morati doći do zajedničke odluke o kontinuiranoj vrednosti složenog cenovnog plafona - uređaja iz Bajdenove ere dizajniranog da stisne rusku naftnu dobit održavajući nisku svetsku cenu nafte.

NATO i međunarodna koalicija

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je izrazio punu podršku čvrstoj poziciji SAD. U julu je upozorio: "Ako ste predsednik Kine, premijer Indije ili predsednik Brazila, i nastavljate da trgujete sa Rusijom i kupujete njihovu naftu i gas, tada znate: ako čovek u Moskvi ne shvati mirovne pregovore ozbiljno, nametnuću 100-procentne sekundarne sankcije"

Originalni citat: "If you are the President of China, the Prime Minister of India, or the President of Brazil, and you continue to trade with Russia and buy their oil and gas, then you know: if the man in Moscow doesn't take the peace negotiations seriously, I will impose 100 per cent secondary sanctions"

Ova izjava demonstrira da pretnja sekundarnih sankcija ima podršku ne samo od SAD, već i od šire zapadne koalicije, što povećava pritisak na zemlje koje nastavljaju da trguju sa Rusijom.

Reakcija tržišta i biznisa

Naftna tržišta

Naftna tržišta su reagovala obuzdano na Trampovo objavljivanje sankcija protiv Indije. 7. avgusta nafta je zatvorena sa padom od 1% nakon što je predsednik objavio nove tarife za Indiju. (CNBC)

Trgovci, izgleda, veruju da Tramp zaista neće sprovesti svoje pretnje u potpunosti. Eksperti napominju da tržište veruje da će Tramp ustuknu od tarifa na kupce ruske sirove nafte, posebno uzimajući u obzir njegovo prethodno iskustvo sa trocifranim tarifama protiv Kine, koje su dovele do skoro potpunog prestanka trgovine između dve zemlje.

Uticaj na kompanije

Posebnu pažnju privlači situacija sa američkom kompanijom Apple, koja prebacuje većinu proizvodnje iPhone-a u Indiju, specifično proizvodnju telefona koje želi da prodaje u SAD. (BBC)

Ako ovi proizvodi padnu pod nove tarife, cene za američke potrošače mogu značajno porasti. To je zato što tarife plaćaju kompanije koje uvoze robu, a te kompanije obično prebacuju većinu, ako ne i sav, povećanje svojih troškova na svoje kupce.

Microsoft je ove nedelje suspendovao softverske usluge za indijsku rafineriju Nayara Energy nakon što je pala pod sankcije EU. Druge rafinerije mogu biti stavljene pod sankcije - a Velika Britanija će verovatno slediti ovaj primer.

Brodarstvo i osiguranje

Prema Reutersu, već 1. avgusta je izveštavano o preusmeravanju tankera sa ruskom naftom od indijskih luka zbog straha od sankcija. Dva broda, Achilles i Elyte, tovarena ruskom naftom, pripremala su se za istovaro ruske nafte Urals za Reliance, ali oba ova broda su pod sankcijama Velike Britanije i Evropske unije. (Reuters)

Dugoročne posledice i scenariji razvoja

Scenario 1: Punosežne sekundarne sankcije

Ako Tramp odluči da uvede 100% tarife protiv svih glavnih kupaca ruske nafte, uključujući Kinu, to bi moglo dovesti do:

• Naglog porasta svetskih cena nafte zbog smanjene ponude na tržištu

  
  

• Pojačanog inflacionog pritiska u SAD i drugim razvijenim zemljama

  
  

• Preusmeravanja trgovinskih tokova sa stvaranjem novih alternativnih ruta snabdevanja

  
  

• Produbljivanja podele između Zapada i zemalja BRIKS

  
  

• Ubrzavanja dedolarizacije međunarodne trgovine energentima

  
  

Scenario 2: Selektivne sankcije

Verojatniji scenario pretpostavlja da će Tramp selektivno primenjivati sankcije, kažnjavajući slabije ekonomije kao što je Indija, ali izbegavajući direktnu konfrontaciju sa Kinom:

• Stvaranje višeslojnog sistema sankcija sa različitim nivoima pritiska

  
  

• Očuvanje trgovinskih odnosa sa Kinom uz istovremeni pritisak na nju

  
  

• Postupno pojačavanje sankcija u zavisnosti od napretka u pregovorima o Ukrajini

  
  

• Korišćenje pretnje sankcijama kao pregovaračkog alata bez njihove pune primene

  
  

Scenario 3: Povlačenje i pregovori

Uzimajući u obzir skepticizam samog Trampa o efikasnosti sankcija i njegovu izjavu da su Rusi "lukavi likovi", moguć je scenario u kojem:

• Rok će biti produžen pod izgovorom napretka u pregovorima

  
  

• Sankcije će biti ublažene ili odložene u zamenu za delimične ustupke

  
  

• Fokus će se pomeriti sa sankcija na direktne pregovore između Trampa i Putina

  
  

• Biće postignut kompromis koji će omogućiti objema stranama da sačuvaju obraz

  
  

Lekcije iz istorije sankcija

Iransko iskustvo

Iskustvo sankcija protiv Irana pokazuje da čak ni najoštrije ekonomske mere ne dovode uvek do željenih političkih promena. SAD su uvele ograničenja protiv Irana 1979. godine nakon zauzimanja američke ambasade u Teheranu. (State Department) Iran je decenijama živeo pod sankcijama, razvijajući alternativne ekonomske veze i mehanizme za zaobilazhenje ograničenja. Prema podacima Reutersa, iranska kompanija Sahara Thunder je razvila složene šeme za pomeranje sankcionisane nafte širom sveta. (Reuters)

Kubanski embargo

Više od 60-godišnji američki embargo protiv Kube demonstrira da sankcije mogu postati trajna karakteristika međunarodnih odnosa, ne postižući svoje prvobitne ciljeve. Kuba se prilagodila izolaciji, pronašavši alternativne trgovinske partnere u SSSR-u, a zatim Venecueli i Kini, razvijajući samodostatnost u ključnim sektorima.

Sankcije protiv apartheida u Južnoj Africi

Jedan od retkih uspešnih primera - sankcije protiv režima apartheida u Južnoj Africi, koje su u kombinaciji sa unutrašnjim pritiskom doprinele političkim promenama. Međunarodne sankcije, uključujući trgovinski embargo i bojkote, počele su 1960-ih i pojačane su 1980-ih. Međutim, to je potrajalo decenijama i zahtevalo je široku međunarodnu koaliciju koja je uključivala UN, Organizaciju afričkog jedinstva i pokret nesvrstanih.

Alternativni mehanizmi plaćanja i zaobilazhenje sankcija

Nacionalne valute

Rusija, Kina i Indija aktivno razvijaju mehanizme trgovine u nacionalnim valutama, zaobilazeći američki dolar. Prema analitičarima FX Street, zemlje BRIKS razvijaju alternativni sistem plaćanja koji bi mogao ubrzati proces dedolarizacije. (FX Street)

Ovo uključuje:

• Rupijsko-rubljevske obračune između Indije i Rusije

  
  

• Juar kao valuta obračuna za kinesko-rusku trgovinu - Kina je razvila sistem CIPS (Cross-Border Interbank Payments System) (FX Street)

  
  

• Razvoj SPFS - ruska alternativa SWIFT-u - Rusija i Kina su pokrenule vlastite prekogranične platne mehanizme (Cambridge)

  
  

• Digitalne valute centralnih banaka kao potencijalni alat za zaobilazhenje sankcija - BRIKS je objavio planove za stvaranje blockchain sistema plaćanja (Investing News)

  
  

Bartarske pogodbe

Oživljavanje bartarske trgovine postaje sve verojatniji scenario:

• Nafta u zamenu za robu - direktna razmena energenata za industrijske proizvode

  
  

• Trilateralne pogodbe sa učešćem posrednika iz neutralnih zemalja

  
  

• Kompenzacijske sporazumi sa odloženim plaćanjima i međusobnim obračunima

  
  

Uticaj na globalni energetski prelazak

Ubrzavanje prelaska na obnovljive izvore energije

Kriza sa ruskom naftom mogla bi ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalne investicije u energiju će narasti na 3,3 triliona dolara u 2025. godini, pri čemu će investicije u obnovljive izvore premašiti 2,2 triliona dolara. (IEA)

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izjavio da "sunce izlazi nad erom čiste energije", napominjući da je 90% projekata obnovljivih izvora energije već jeftinije od fosilnih goriva. (The Guardian)

• Povećanje investicija u solarnu i vetro energiju - troškovi za struju i obnovljive izvore će premašiti 1,5 triliona dolara, što je 6% više nego u 2024. godini (WEF)

  
  

• Razvoj vodonikove ekonomije kao alternative ugljovodonicima

  
  

• Elektrifikacija transporta za smanjenje zavisnosti od nafte

  
  

• Poboljšanje energetske efikasnosti kao način smanjenja potrošnje - Indeks energetskog prelaska 2025 je zabeležio rast od 1,1% godišnje (WEF)

  
  

Geopolitika energetske bezbednosti

Trenutna kriza će preoblikovati globalnu energetsku arhitekturu:

• Regionalizacija energetskih tržišta sa stvaranjem zatvorenih trgovinskih blokova

  
  

• Diversifikacija dobavljača kao prioritet nacionalne bezbednosti

  
  

• Strateške rezerve energenata postaju kritično važne

  
  

• Energetska diplomatija dolazi u prvi plan međunarodnih odnosa

  
  

Unutarnje političke posledice u SAD

Uticaj na potrošače

Američki potrošači već počinju da osećaju efekat Trampovih tarifa. Prema podacima AP News, troškovi benzina su porasli za 1% samo od maja do juna, a cene hrane su porasle za 0,3%. Cene za kućne aparate, igračke, odeću, obuću i sportsku opremu - sve to roba koja se mnogo uvozi - takođe su porasle. (AP News)

Prema podacima CNBC, indeks potrošačkih cena je porastao za 2,7% godišnje u junu 2025. godine, u poređenju sa 2,4% u maju. Ekonomisti upozoravaju da pun efekat Trampovih tarifa tek predstoji. (CNBC)

Potrošači mogu da se suoče sa:

• Rastom cena benzina ako sankcije dovedu do nestašice nafte

  
  

• Poskupljenjem uvoznih roba iz zemalja pod sankcijama - Goldman Sachs projektuje mesečni rast osnovne inflacije od 0,3-0,4% u narednim mesecima (Reuters)

  
  

• Inflacionim pritiskom koji može zahtevati pooštravanje monetarne politike

  
  

• Smanjenjem izbora robe ako se lance snabdevanja naruše

  
  

Politički rizici za Trampa

Agresivna sankcijska politika stvara rizike za administraciju:

• Optužbe za eskalaciju konflikta umesto njegovog rešavanja

  
  

• Kritike od strane biznisa koji je pogođen sankcijama

  
  

• Napetost u odnosima sa saveznicima koji mogu biti pogođeni sekundarnim sankcijama

  
  

• Pitanja o efikasnosti ako sankcije ne dovedu do željenih rezultata

  
  

Pozicija ključnih međunarodnih igrača

Indija: između čekića i nakovalnje

Indijska vlada se našla u teškoj situaciji. S jedne strane, zemlja treba jeftinu rusku naftu za svoju rastućuu ekonomiju. S druge - ne može da priušti potpuni prekid sa SAD, koje su ključni strateški partner. Kao što je već izvešteno gore, vladini izvori su rekli Reutersu da će Indija "učiniti ono što treba da učini" da obezbedi svoju energetsku bezbednost. (Reuters)

Ministarstvo spoljnih poslova Indije je izjavilo da je "ciljano proganjanje Indije neosnovano i nerazumno", ukazujući na dvostruke standarde SAD, koje same nastavljaju da trguju sa Rusijom, iako u manjim obimima.

Kina: strateško čekanje

Kina je zauzela poziciju strateškog čekanja. Peking ne komentariše američke pretnje direktno, ali daje do znanja da će braniti svoje ekonomske interese. Kineski analitičari napominju da će bilo koji pokušaji izolacije Kine od ruskih energetskih resursa samo ubrzati stvaranje alternativnog svetskog finansijskog sistema.

Evropska unija: balansiranje interesa

EU se nalazi u delikatnom položaju. S jedne strane, blok podržava sankcije protiv Rusije. S druge - plaši se da sekundarne sankcije SAD mogu naštetiti evropskoj ekonomiji, posebno ako se dotaknu ostatka uvoza energenata potrebnog za neke zemlje članice.

Tehnološki aspekti sankcija

Blockchain i kriptovalute

Razvoj blockchain tehnologija stvara nove mogućnosti za zaobilazhenje sankcija. Prema podacima Reutersa, ruske naftne kompanije aktivno koriste kriptovalute za olakšavanje valutnih razmena između indijske rupije, kineskog juana i ruskog rublja. (Reuters)

• Kriptovalutna plaćanja za međunarodnu trgovinu - Rusija je usvojila zakonodavstvo koje legalizuje kriptovalutna plaćanja za međunarodnu trgovinu (Chainalysis)

  
  

• Pametni ugovori za automatizaciju obračuna bez učešća banaka

  
  

• Decentralizovane berze za trgovinu energentima - korišćenje platformi poput Tornado Cash-a je izazvalo sporove o granicama OFAC ovlašćenja (Chainalysis)

  
  

• Tokenizacija roba kao način zaobilaženja tradicionalnih tržišta

  
  

Veštačka inteligencija u praćenju sankcija

SAD i njihovi saveznici koriste napredne tehnologije za praćenje usklađenosti sa sankcijama. BBC izveštava da se sateliti i veštačka inteligencija aktivno koriste za praćenje trgovine robama i identifikovanje brodova prekršaja. (BBC)

Prema podacima Centra za ekonomska i politička istraživanja (CEPR), razvijeni su novi modeli klasterovanja brodova za otkrivanje brodarstva senki povezanog sa transportom sankcionisane nafte. (CEPR)

• Satelitsko nadgledanje kretanja tankera - koristi se za praćenje "mračnih brodova" koji isključuju transpondere (Marketplace)

  
  

• Analiza velikih podataka za identifikovanje šema zaobilaženja - kompanija Kpler je pratila 117 tankera koji su prevozili rusku naftu u 2024. godini (Kpler)

  
  

• Mašinsko učenje za predviđanje novih ruta snabdevanja

  
  

• Automatizovani sistemi za kontrolu finansijskih transakcija

  
  

Zaključak: svet na raskršću

8. avgust 2025. godine može ući u istoriju kao prekretan trenutak u korišćenju ekonomskih sankcija kao alata spoljne politike. Trampova odluka o tome kako delovati nakon isteka roka će odrediti ne samo tok konflikta u Ukrajini, već i budućnost svetske trgovine energentima.

Svet posmatra da li pretnja sekundarnih sankcija može primorati Rusiju na ustupke, ili će dovesti do dalje fragmentacije globalne ekonomije na suparnične blokove. Ulozi su visoki ne samo za direktne učesnike konflikta, već i za ceo sistem međunarodnih ekonomskih odnosa koji se razvio nakon Drugog svetskog rata.

Kao što je primetio bivši ambasador Makfol, citirajući Džordža Šulca: "Nikad ne uperavaj oružje na nekoga ako nisi spreman da pucaš." Pitanje je da li je Tramp spreman da povuče obarač ekonomskog oružja za masovno uništavanje, ili će u poslednji trenutak pronaći način da izbegne eskalaciju koja može imati nepredvidljive posledice po svetsku ekonomiju.

U svakom slučaju, događaji od 8. avgusta 2025. godine demonstriraju da era neograničene globalizacije dolazi kraju, ustupajući mesto novoj realnosti gde se ekonomske veze sve više određuju geopolitičkim razmatranjima. Pitanje je samo koliko će bolan biti ovaj prelazak i da li će međunarodna zajednica moći da pronađe novu ravnotežu koja će sprečiti sklizavanje u punosežni ekonomski rat.