Šamar Balkanu: kako je 35% postalo znak neslaganja

Na početku jula Donald Tramp, ponovo postavši ključna figura u američkoj politici, potpisao je seriju pisama — gotovo identičnih po sadržaju — upućenih četrnaest zemalja. Među adresatima su neočekivano bile Srbija i Bosna i Hercegovina. Formulacije su bile oštre: od 1. avgusta na izvoz ovih zemalja u SAD biće uvedena carina od 35 % za Srbiju i 30 % za Bosnu. O tome je autor pisao u tekstu „Carine iz ruke: kako Tramp piše ekonomiju kroz zareze i velika slova“.

Iznosi izvoza? Beznačajni. Pravi ekonomski efekat? Skoro nikakav. Ipak — ovo nije slučajnost niti tehnička greška. Ovo je urađeno javno, oštro i personalno.

Zašto su onda dve male balkanske zemlje dospele na nišan najveće ekonomske sile sveta?

Da bi se to razumelo, potrebno je odbaciti logiku računovodstva — i preći na jezik simbola, signala i političke strategije. Ova priča nije o novcu. Ova priča je o poretku u svetu i o tome ko odlučuje kome je dozvoljeno, a kome nije.

Ekonomija bez gubitaka — ali sa aluzijom

Da li Srbiju plaši carina od 35% na izvoz u SAD?

Ne. Jer nema čega da se plaši.

• Prema zvaničnim podacima USTR, ceo srpski izvoz u SAD iznosi oko 436 miliona dolara godišnje, a uvoz oko 500 miliona.

• Za Bosnu — cifre su još skromnije: 100–120 miliona dolara u obe strane.

• To je manje od 0,02% od ukupnog spoljnotrgovinskog prometa SAD.

Uporedimo:

• Samo iPhone uređaji, koji se uvoze iz Kine, donose 65 milijardi dolara godišnje.

• Izvoz automobila iz Japana je oko 40 milijardi.

• Čak i Vijetnam, koji je takođe dobio pisma, izvozi 30 puta više nego Srbija.

Da je Tramp želeo stvarno da kazni ekonomiju — izabrao bi sasvim druge ciljeve. Ali izabrao je Balkan. Zašto?

Odgovor: jer ovde nije u pitanju roba, već smisao.

Carine nisu udarac po novčaniku, već ubod po samopoštovanju.

Tako funkcioniše politika 2025. godine:

1. Prvo se pojavljuje oštar simbol.

2. Zatim — reakcija medija.

3. Posle toga — prerada tog simbola unutar zemlje.

I nije važno koliko je aluminijumskih cevi isporučila Bosna. Važno je da je predsednik SAD zvanično zapretio sankcijama.

Ovo nije ekonomija. Ovo je javni šamar. Izbačena na sto vizit karta sa natpisom: „ti si sledeći“.

I to će biti shvaćeno — ne na carini, već u vestima, u parlamentu, na mitinzima i talk-šou programima.

Politička geografija udarca: Kina, Evropa, Balkan... i Rusija

Ovo je važno: ovo nisu carine za kaznu, već carine za podsećanje. Podsećanje ko je ovde gospodar igre — i kome ne treba da padne na pamet da zaboravi to.

Rusija — senka iza balkanskog teatra

Srbija i Republika Srpska su ključni evropski saveznici Rusije. To su:

• jedine u Evropi koje nisu podržale sankcije,

• aktivno se protive priznanju Kosova (što je u korist Kremlja),

• zvanično primaju ruske delegacije i prenose narative koji podržavaju Moskvu.

Na tom fonu pismo Trampa Željki Cvijanović, kao lideru upravo proruske RS, a ne cele Bosne, izgleda kao simboličan hitac u najbližeg saveznika Kremlja.

Može se reći: udar nije toliko po ekonomiji regiona, koliko po političkoj arhitekturi ruskog uticaja na Balkanu.

Posebno je to važno 2025. godine — godini u kojoj je Tramp već:

• odriče se Putina, optužujući Rusiju za „prekomernu agresiju“;

• vraća patriotsku retoriku u kojoj nema mesta formalnim saveznicima koji se igraju sa neprijateljima SAD. Loajalnost postaje test — i onima koji balansiraju između Vašingtona, Moskve i Pekinga jasno se stavlja do znanja: igranje na dva fronta više ne prolazi;

• uvodi carine protiv BRIKS-a, uključujući i preko posredničkih instrumenata.

Tako Tramp ne samo da pokazuje zube Kremlju — on to radi preko najbližeg saveznika Rusije, makar i malog. Balkanska šahovska tabla postala je deo velike partije.

Kineski put kroz Balkan

Srbija je ključni čvor „Balkan Silk Road“ projekta — u koji je Kina već uložila milijarde:

• brza železnica Budimpešta–Beograd (kineski izvođač CRBC),

• auto-putevi koji se grade po kreditima iz Pekinga,

• Huawei, koji je pridružio digitalizaciji srpske infrastrukture,

• sporazumi o direktnim plaćanjima u juanima.

I tu se pojavljuje Amerika, koja iznenada stavlja Srbiju u isti rang sa Bangladešom i Kambodžom — zemljama tradicionalno zavisnim od kineskih subvencija i trgovinskih šema.

To je kao da vlasnik kluba iznenada počne da proverava dokumenta starom poznaniku.

— S kim si, Srbija? Sa nama ili sa Pekingom?

Tramp daje do znanja: čak i ako si „mali“, nije ti dozvoljeno da igraš na dva fronta. Ili si sa SAD — ili si u grupi rizika. Čak i ako imaš svega 400 miliona dolara trgovine.

Evropa — takođe meta

Prema informacijama Politico, ovaj talas carina je direktan pokušaj da se isteraju Nemačka i Francuska iz pregovora o Kosovu.

Ako Nemačka ne želi da se meša u rešavanje — to će učiniti SAD. Oštro. Jednostrano.

Balkan Insight direktno piše da je Trampov potez — ne ekonomski akt, već igra izbacivanja Evrope sa Balkana: Tramp je uveo oštre carine za Srbiju i Bosnu.

A Bosna? Tamo je komplikovanije

Bosna i Hercegovina nije jedinstvena država, već konfederacija triju etničkih zajednica:

• Bosnjaka (muslimana),

• Srba,

• Hrvata.

Predsednik SAD šalje lično pismo ne zvaničnom predstavniku zemlje, već regionalnom lideru — predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović. To izaziva zabrinjavajuća pitanja o mešanju u unutrašnju ravnotežu Bosne:

Zašto pismo nije upućeno celoj Bosni, već samo njenom srpskom delu? To je mešanje u delikatnu etnopolitiku ravnotežu.

Trampov gest se doživljava kao otvorena podrška RS (Republici Srpskoj) — što može biti tumačeno kao legitimizacija njenih separatističkih tendencija.

A to je unutrašnja kriza ne trgovine, već identiteta. Tako se ne stvaraju sukobi, već pretpostavke za njih.

Kako će to doživeti — i iskoristiti — lokalni mediji i političari

1. Mediji: ko šta kaže narodu

Balkan nije jedan televizijski kanal i nije jedna istina. To su paralelne realnosti u kojima ista vest može biti predstavljena dijametralno suprotno.

Važno: nijedan stanovnik Bosne ili Srbije neće lično pročitati Trampovo pismo. On će ga čuti preko televizije. A to znači — kroz interpretaciju koju ponude elite.

2. Političari: kako će to biti iskorišćeno

Carine nisu samo spoljna politika. To je prilika za unutrašnju mobilizaciju.

Tako da, čak i ako carine ne budu sprovedene, njihova pretnja već postaje događaj.

Tumačenja su važnija od činjenica

Niko u Beogradu neće pamtiti koliki procenat srpskog izvoza ide u SAD. Ali svi će pamtiti da je predsednik SAD nazvao njihovu zemlju dostojnom carine od 35 %. Ovo nije ekonomija — ovo je poniženje, ili, u zavisnosti od tumačenja, izazov koji treba prihvatiti.

Šta to znači za običnog Srbina ili Bošnjaka?

Ni cene ni inflacija — nema direktnog udara

Niko neće postati siromašniji zbog carina:

• Proizvodi iz SAD na policama su retki.

• Coca-Cola se proizvodi u regionu, iPhone se uvozi iz EU.

• Bošnjačke i srpske kompanije skoro i ne izvoze u Ameriku.

Dakle: neće biti materijalnih posledica.

Ali efekat percepcije — ogroman

Upravo zato što nije jasno zašto i zbog čega, pretnja carinama može izazvati:

• nepoverenje prema SAD;

• jačanje slike „povređene nacije“;

• porast nacionalnog ponosa ili pak melanholiju — u zavisnosti od konteksta prezentacije.

To je emotivni okidač, a ne ekonomska mera.

Ljudi ne reaguju na carine — oni reaguju na objašnjenje

Kako će političari i mediji predstaviti ovu vest biće presudno:

• „Amerika hoće da nas slomi“ — reći će jedni.

• „Amerika brani pravdu“ — reći će drugi.

• „Treba nam Kina“ — reći će treći.

Zato je važno pratiti ne samu carinu, već njenu interpretaciju.

Retorički talas pred izbore

Za mnoge aktere unutar Srbije i Bosne ovo je poklon:

• Nacionalistima: prilika da pokažu snagu i nezavisnost.

• Proruskim: povod da optuže Zapad za neprijateljstvo.

• Evroskepticima: mogućnost da promovišu tezu o nepouzdanosti EU.

Čak i bez stvarnih posledica, carina postaje politički odskočna daska.

Ove carine su kao udar bičem u vazduh: niko neće fizički nastradati, ali svi će instinktivno zadrhtati.

I u tom trenutku političari će podmetnuti svoje objašnjenje: „Evo zašto vam je strašno — jer oni ponovo vladaju vama.“

Simboli, a ne cifre, upravljaju emocijama

Čak i ako carine ne stupe na snagu, one su već proizvele efekat: odvojile su „svoje“ od „tuđih“. I sada svaki političar na Balkanu — od premijera do lokalnog odbornika — odlučuje kako da ovaj signal okrene u svoju korist. Ili u korist drugog.