Rimski krug: Patriot, nafta i 500 %

Veče pre samita

9. jula 2025. godine, Rim. Sa dolaskom večeri u kongresnom centru La Nuvola — još pre nego što samit o obnovi Ukrajine zvanično počne — održani su neformalni sastanci koji nisu bili navedeni u zvaničnom programu.

Upravo ovde, iza zatvorenih vrata, desio se ključni razgovor: predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se sa Vilijamom Kellogom, specijalnim izaslanikom SAD za obnovu Ukrajine.

Formalno, Kellogg je predvodio američku delegaciju na međunarodnoj konferenciji Ukraine Recovery Conference (URC), čije je otvaranje bilo planirano za naredni dan, 10. jula. Ali u stvarnosti — bio je prvi pregovarač s kojim je Zelenski razgovarao ne o obnovi, već o oružju, sankcijama i ličnom stavu Bele kuće.

Prema podacima Reutersa, glavna tema bila je isporuka oružja i jačanje protivvazdušne odbrane, kupovina američkog naoružanja, zajednička proizvodnja vojne opreme i napori ka lokalizaciji proizvodnje u Ukrajini. Drugi ključni blok bila je detaljna rasprava o predlogu za pooštravanje sankcija protiv Moskve.

Ko je Kellogg

General-potpukovnik Vilijam “Kit” Kellogg — poznata, ali ne i javna ličnost. Godine 2024. postao je specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu i Rusiju, a početkom 2025. dobio je status zvaničnog izaslanika SAD za pitanja obnove Ukrajine. U njegovim rukama nalazi se ne samo diplomatska koordinacija, već i uticaj na američku politiku pomoći: od vojno-industrijskih ugovora do učešća SAD u međunarodnim fondovima i forumima.

Ranije je Kellogg bio savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa, jedan od arhitekata prelaska SAD ka strategiji „trgovinskog pritiska sa vojnim odvraćanjem“. Suštinski, njegov stil odlikuje se strogom kontrolom, minimalizmom u obećanjima i osloncem na direktnu korist za SAD. Upravo to ga čini idealnim pregovaračem u situaciji kada Bela kuća želi da zadrži podršku Ukrajini, ali restrukturira sistem pomoći na način koji je povoljniji po američke interese.

Na konferenciji u Rimu, Kellogg takođe rukovodi neformalnom diplomatskom inicijativom pod radnim nazivom „Koalicija voljnih“ — alijansa zemalja spremnih da deluju brže od EU ili NATO-a. Kako navodi portal Anewz.tv, prvi sastanak ove grupe održava se upravo 10. jula — paralelno sa zvaničnim programom URC-a.

Pregovori sa Kelloggom: oružje i nafta

U suštini, sastanak Zelenskog sa Kelloggom 9. jula bio je unutrašnji prolog konferencije, neformalno određivanje prioriteta pre početka javnih govora. A glavne teme nisu se ticale investicija i humanitarnih programa, već naoružanja i sankcionog pritiska.

Prema informacijama RFE, Zelenski se obratio Kelloggu sa zahtevom za „oštrim“ sankcijama na rusku naftu i drugim merama koje bi primorale Moskvu da sedne za pregovarački sto. Dana 9. juna zabeležen je najmasovniji napad na Ukrainu od početka rata — 728 dronova, od kojih je 300 bilo iranskog tipa Šahed, i 13 balističkih raketa.

Američka strana je 7. juna potvrdila da su isporuke obnovljene — nakon kratke, ali rezonantne pauze. Kako se navodi u tekstu autora „Pauza i zaokret“, neki analitičari su pretpostavili da je obustava isporuka oružja Ukrajini bila deo političke linije Trampove administracije, koja kombinuje kurs „America First“ sa željom da izvrši pritisak na saveznike.

Sekundarne sankcije kao tačka pritiska

Druga ključna tačka pregovora bio je nacrt zakona o sekundarnim sankcijama, usmeren protiv zemalja koje nastavljaju da kupuju rusku naftu, gas, uranijum i sirovinske komponente. Reč je o zakonu Sanctioning Russia Act of 2025 (S.1241), koji su predložili senatori Lindzi Grejem i Ričard Blumental. On predviđa uvođenje carinske tarife do 500 % na proizvode iz zemalja koje omogućavaju zaobilaženje sankcija. Detaljna analiza nalazi se u tekstu autora „Multipolarna diplomatija SAD“.

Zelenski je podržao ovaj zakon i izrazio nadu da Trampova administracija neće staviti veto niti odlagati njegovu primenu. Kako navode Reuters i Anewz.tv, ukrajinska delegacija insistirala je na hitnoj primeni „sankcionog pritiska 2.0“ kao osnove nove politike obuzdavanja Rusije i pritiska na njene partnere u Aziji i Africi.

Konferencija URC: od simbola do uslova

Konferencija Ukraine Recovery Conference (URC) po prvi put se održava ne samo kao simbol podrške, već i kao platforma sa oštrom finansijskom agendom, konkretnim projektima i političkim uslovima. Formalno, URC-2025 organizovali su vlade Italije i Ukrajine uz podršku Evropske komisije i grupe G7 (AP).

Glavna lokacija — kongresni centar La Nuvola u rimskoj četvrti EUR, gde se tokom dva dana održavaju desetine sesija, pregovora, panela i neformalnih sastanaka. Prema proceni italijanskog Ministarstva spoljnih poslova, u radu konferencije učestvuje oko 5 000 delegata iz više od 100 zemalja, uključujući lidere EU, SAD, Japana, Kanade, kao i privatni sektor, međunarodne banke, nevladine organizacije i tematske eksperte.

Ko je ko

Na otvaranju konferencije govorili su:

• Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine;

• Đorđa Meloni, premijerka Italije;

• Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije;

• nemački kancelar i lideri Poljske, Holandije, Grčke i drugih zemalja.

Zelenski je izjavio da je Ukrajina spremna da međunarodnim partnerima ponudi desetine gotovih projekata, sa svim tehničko-ekonomskim analizama, pravnim okvirima i mehanizmima za osiguranje rizika. On je naglasio: ne radi se o „apstraktnoj pomoći“, već o obostrano korisnim investicijama, u kojima Ukrajina ne nudi samo tržište, već i partnerstvo kao buduća članica EU.

Struktura konferencije: 4 pravca i desetine sesija

URC-2025 organizovana je prema „berlinskom modelu“, usvojenom na prethodnom samitu. Svi projekti, diskusije i dokumenti klasifikovani su po četiri pravca:

1. Poslovna dimenzija (Business Dimension)

• investicije u infrastrukturu, energetiku, tešku industriju

• osiguranje od ratnih rizika

• ubrzan pristup malih i srednjih preduzeća (MSP) kreditiranju

2. Ljudska dimenzija (Human Dimension)

• integracija interno raseljenih lica

• programi rehabilitacije veterana

• uključivanje mladih i rodna ravnopravnost

3. Lokalna i regionalna dimenzija (Local and Regional Dimension)

• podrška decentralizaciji

• razvoj opština

• digitalizacija regiona

4. Evropska dimenzija (EU Dimension)

• reforme u skladu sa standardima za članstvo u EU

• prilagođavanje zakonodavstva i transparentnosti

• antikorupcijske inicijative

Više informacija — na zvaničnom portalu Ministarstva spoljnih poslova Italije.

Konkretni rezultati prvog dana

• Italija je najavila paket podrške u iznosu od 300 miliona evra za mala i srednja preduzeća koja će učestvovati u obnovi infrastrukture Ukrajine (The Guardian, 9. jul).

• EU i EBRD su saopštili da proširuju garancijske mehanizme kako bi privukli privatne investicije u ukrajinski energetski i logistički sektor (EBRD).

• UNHCR je predstavio model za predviđanje povratka izbeglica, zasnovan na podacima o migracionim tokovima, rizicima i stanju infrastrukture u ukrajinskim regionima (UNHCR, saopštenje za javnost).

• Vatikan je, preko pape Lava XIV, predložio da se Apostolska stolica koristi kao platforma za potencijalne mirovne pregovore. Kako navodi The Guardian, Kremlj nije reagovao na predlog.

Sekundarne sankcije i “Trampova opcija”

U senci rimskog samita sve glasnije se čuje tema koja nije direktno navedena u agendi URC-a, ali određuje strateški pejzaž: sekundarne sankcije protiv zemalja koje nastavljaju da kupuju ruske energetske resurse. Upravo ovo pitanje Volodimir Zelenski je pokrenuo tokom sastanka sa Vilijamom Kelloggom 9. jula — uoči zvaničnog otvaranja konferencije.

S.1241: zakon sa tarifom od 500 %

Reč je o nacrtu zakona Sanctioning Russia Act of 2025 (S.1241), koji su sastavili senatori Lindzi Grejem (republikanac) i Ričard Blumental (demokrata). Ovaj zakon predviđa:

• Uvođenje sekundarnih sankcija u vidu carinske tarife od 500 % na robu iz zemalja koje održavaju trgovinske odnose sa Rusijom (posebno kupujući njenu naftu, gas, uranijum i metalurške proizvode);

• Mogućnost uvođenja direktnih sankcija kompanijama koje koriste ruske komponente u lancima snabdevanja;

• Sankciona ograničenja u pomorskom saobraćaju, osiguranju i preradi robe ruskog porekla.

Kako se navodi u članku autora „Multipolarna diplomatija SAD“, zakon podržava više od 80 senatora i predstavlja se kao dvostranačka inicijativa koja može da promeni globalni model sankcionog pritiska. Njegov cilj nije samo da ograniči ruski izvoz, već i da stvori „sankcionu ogradu“ oko svih posrednika — od Turske do Indije, od UAE do Singapura.

Podrška Ukrajini i signal Kelloggu

Tokom sastanka u Rimu, Zelenski je jasno izjavio da su sekundarne sankcije ključni instrument — naročito u uslovima sve učestalijih zaobilaženja preko zemalja trećeg sveta. Kijev ne samo da podržava nacrt zakona, već zahteva njegovu brzu i strogu implementaciju.

Prema navodima Anewz.tv, Kellogg je prihvatio stav ukrajinske strane i obećao da će predloge preneti Beloj kući. Takođe je naglasio da sankcije treba da budu praćene fleksibilnim mehanizmima izuzeća (waiver), kako se ne bi nanela šteta ključnim saveznicima SAD.

Donald Tramp: “at my option”

Situaciju dodatno komplikuje to što će u konačnu verziju zakona S.1241 biti ugrađen politički osigurač: predsednik ima pravo da delimično ili u potpunosti odustane od primene tarife ako proceni da je to korisno. 

U intervjuu od 8. jula Donald Tramp je izjavio da sankcije posmatra kao sredstvo pritiska, a ne kao obavezu. Njegova fraza „at my option“ već je postala politički marker: Sjedinjene Države su spremne na oštre mere — ali nisu dužne da ih automatski primene (Bay News 9).

Predsednik SAD je tom prilikom rekao: „U našu adresu stalno leti gomila sranja od Putina, ako želite da znate istinu. On je stalno veoma ljubazan, ali se ispostavi da je to potpuno beznačajno“ — što je jedno od njegovih najoštrijih izjava na račun ruskog lidera.

Senator Grejem je reagovao na mreži Х na reči vrhovnog komandanta, pohvalivši Trampa da je „apsolutno u pravu“ i obećavši da će „uskoro pokrenuti oštar zakon o sankcijama“ .

Tramp je takođe naglasio da ne isključuje uvođenje tarife od 500 % u slučaju nastavka “nepovoljne politike” od strane Turske, Kine ili Indije, ali da je u isto vreme “spreman da pregovara” pod uslovima poštene trgovine.

Politička formula: pretnja bez obaveze

Na taj način, zakon S.1241 postaje deo šireg modela „uslovne čvrstine“, pri kojem SAD demonstriraju spremnost na krajnje mere, ali sebi ostavljaju pravo da deluju selektivno. U rukama Donalda Trampa, to je istovremeno i sredstvo ucene i diplomatije: za pritisak na Moskvu, za pregovore sa Pekingom, za kontrolu nad saveznicima.

U kontekstu konferencije u Rimu, to stvara paradoks: Evropa raspravlja o transparentnim mehanizmima pomoći, dok SAD pojačavaju svoju poziciju centra moći, od kojeg zavise i sankcije, i odbrana, i novac.

„Koalicija voljnih“: paralelna arhitektura

Dok se zvanični program konferencije Ukraine Recovery Conference odvija u rimskoj La Nuvoli po jasno utvrđenom diplomatskom protokolu, u kulisama se formira drugačija struktura — neformalna alijansa koju u Vašingtonu nazivaju „Koalicija voljnih“. Njena osnova nisu deklaracije i fondovi, već spremnost da se deluje brzo, bez konsenzusa EU i višestranih mehanizama.

Šta je “Koalicija voljnih”

Prema podacima Anewz.tv, ovu grupu je okupio specijalni izaslanik SAD Vilijam Kellogg uoči konferencije URC. U nju ulaze:

• zemlje Istočne Evrope (uključujući Poljsku i Litvaniju),

• Velika Britanija,

• neke baltičke i skandinavske države,

• Kanada i Japan (u statusu posmatrača).

Formalni statut ili dokument o osnivanju koalicije ne postoji. Sve se zasniva na bilateralnim sporazumima i „paketnim ponudama“, koje omogućavaju učesnicima da koordiniraju isporuke oružja, finansiranje obnove i zaštitu infrastrukture van okvira EU i NATO-a.

Zašto se pojavila baš sada

„Koalicija voljnih“ predstavlja direktan odgovor na odugovlačenje EU sa ispunjavanjem sopstvenih obaveza. Kako ističe AP, SAD sve češće šalju signal: podrška Ukrajini ne može biti „razvodnjena“ konsenzusom 27 zemalja. Konstrukcije poput ove koalicije omogućavaju da se deluje:

• brže,

• manje javno,

• sa više fleksibilnosti — uključujući pitanja sankcija i vojne logistike.

Sastanak Kellogga sa Zelenskim 9. jula, u suštini, postao je početna tačka za aktivaciju ove grupe u okviru URC. Dana 10. jula, u kulisama konferencije, održana je prva neformalna sesija ove koalicije na kojoj su razmatrani:

• otvaranje novog centra za popravku i proizvodnju vojne tehnike na zapadu Ukrajine;

• zaštita logističkih čvorišta od ruskih napada;

• finansiranje projekata obnove od strane zemalja koje nisu članice EU.

loga SAD i Trampa

Za vreme Donalda Trampa, „koalicije voljnih“ postaju deo opšteg principa segmentirane podrške: ne kroz multilateralne sporazume, već kroz mreže lojalnih država koje su spremne da preuzmu rizik — u zamenu za pristup tehnologijama, zaštitu i bilateralne trgovinske povlastice.

Kako se ističe u tekstu „Pauza i zaokret“, model donošenja odluka o isporukama oružja već je delimično izmešten iz Stejt departmenta u novo Koordinaciono veće, u kojem ključnu ulogu ima Kellogg. To omogućava izbegavanje blokada i birokratskih kašnjenja.

Rizici i perspektiva

Sama ideja „Koalicije voljnih“ nosi dvostruku poruku:

• Ukrajini — podrška će postojati, ali pod uslovima političke lojalnosti i brzine sprovođenja;

• Evropi — ako ne želite da platite, nemojte ometati one koji su spremni.

To pojačava raskol između „stare Evrope“, koja se zalaže za formalizovanu pomoć, i „nove arhitekture“, u kojoj SAD deluju selektivno i kroz pouzdane partnere. Takav model odgovara Trampu: naglašava kontrolu, eliminiše slabe tačke i formira sopstveni krug saveznika van globalnih organizacija.

Vašington, Rim i krug moći

Samit o obnovi Ukrajine u Rimu, sa svojim uredno organizovanim sesijama, ekonomskim prezentacijama i tehničko-pravnim mapama puta, u stvarnosti je postao politički akcelerator mnogo oštrije igre. U pozadini kitnjastih govora o transformaciji i reformama — vodili su se pregovori o Patriot raketama, sankcijama od 500 % i stvaranju paralelne arhitekture podrške.

SAD su demonstrirale tri nivoa uticaja:

1. Lična kontrola: Vilijam Kellogg, kao specijalni izaslanik, sproveo je direktne pregovore sa Zelenskim pre početka konferencije, određujući uslove podrške pre nego što su evropske institucije donele zvanične odluke.

2. Sankciona pretnja: nacrt zakona S.1241, predložen u Senatu, postao je signal svim trgovinskim partnerima Rusije: ili ste sa nama, ili podlazite carini od 500 %. Istovremeno, Tramp je sebi ostavio ključno pravo odlučivanja: „at my option“.

3. Mrežna diplomatija: formiranje „Koalicije voljnih“ mimo starih struktura (EU, NATO, UN) otvara SAD put ka novom formatu svetske politike — bez saveza, ali sa polugama moći.

Ukrajina, nalazeći se u centru ove geopolitičke matrice, ulaže ulog u američko vođstvo — sa svom njegovom nepredvidivošću, ali i sa njegovim resursima. Evropa prima signal: ili ubrzava korak, ili gubi težište. A Donald Tramp — bez obzira da li izgovara reči podrške ili pritiska — postaje arhitekta novog modela pomoći: kontrolisanog, uslovnog, selektivnog.

Rim je postao arena na kojoj se ne obnavlja samo Ukrajina, već i sam poredak snaga u atlantskom svetu. I dok Evropa još piše manifeste, SAD već postavljaju figure.