Višepolna diplomatija SAD: od oštrih sankcija do humanitarne krize

3. juna 2025. godine, spoljna politika Sjedinjenih Država dobila je naročito intenzivan i višedimenzionalan karakter: od strožih sankcija Rusiji i diplomatskih manevara u odnosima sa saveznicima do eskalacije trgovinskog konflikta s Kinom i produbljivanja vojne saradnje s Tajvanom. Paralelno, na Bliskom istoku pojačana je pažnja prema humanitarnoj krizi u Gazi i razvoju kontroverznih inicijativa vezanih za pojas Gaze.

1. Stroge sankcije protiv Rusije: nova amplituda pritiska

5. juna senator Lindsey Graham zvanično je predstavio „Sanctioning Russia Act of 2025“, koji predviđa uvođenje kaznenih tarifa do 500 % na robu iz zemalja koje nastavljaju aktivno da trguju s Moskvom (pre svega sa Kinom i Indijom). Takve mere treba da potpuno preseku alternativne kanale finansiranja ruskog režima. Predlog zakona zapao je u zastoje delom zbog kolebanja bivšeg predsednika Trumpa, koji je u početku skeptično reagovao na ideju još strožih ograničenja, ali je u poslednje nedelje počeo da iskorišćava temu ukrajinskog sukoba, dajući Grahamu nadu u usvajanje ključnih odredbi.

Graham aktivno koordinira svoju poziciju s evropskim partnerima: istovremeno je vodio pregovore u Kijevu i Briselu, nastojeći da formira jedinstven front protiv mogućih rupa koje bi Moskva mogla da iskoristi za zaobilaženje zapadnih sankcija. Po rečima senatora, pooštravanje tarifa treba da postane „poslednje sredstvo da se pokaže kako cena podrške ruskom ratu raste eksponencijalno“.

2. Smanjenje američkog prisustva u Kontakt grupi za odbranu Ukrajine

Prvi put od osnivanja Kontakt grupe za odbranu Ukrajine 2022. godine, ministar odbrane SAD Pete Hegset nije učestvovao na njenom sastanku u Briselu ни лично, ни virtuelно. Umesto njega, Sjedinjene Države predstavljao je komandant Evropskog komande generala Christopher Cavoli. O tome izveštava AP News.

Zvaničnici Pentagona obrazložili su Hegsetovo odsustvo potrebom da se fokusira na šire strateške zadatke, uključujući suprotstavljanje Kini. Ipak, saveznici su izrazili ozbiljnu zabrinutost: predsednik Francuske Emmanuel Macron direktno je upozorio da „svako smanjenje američkog prisustva u koordinaciji pomoći Kijevu potencijalno podriva poverenje u SAD kao pouzdanog partnera“.

U Briselu je primećeno da je Cavoli dobro informisan o situaciji na frontu, ali je upravo odsustvo šefa Pentagona pojedini evropski ministri protumačili kao signal da Vašington možda preusmerava prioritete s ukrajinske krize na indo-pacifički region.

3. Poseta nemačkog kancelara Friedricha Merza Vašingtonu

Prema izveštajima Reuters, nemački kancelar Friedrich Merz stiže u Vašington u četvrtak, 5. juna 2025. godine, radi sastanka s predsednikom SAD Donaldom Trumpom. Tokom pregovora planirano je da se razgovara o trgovinskim carinama (posebno pretnji SAD da uvedu 50 % carine na automobile i druge industrijske proizvode iz EU), situaciji u rusko-ukrajinskom sukobu i pitanjima Bliskog istoka. Nemačka strana izražava zabrinutost da bi prekomerne carine mogle da gurnu EU ka zbližavanju s Kinom, dok SAD pokušavaju da sačuvaju „prednost“ u strateški važnim industrijama.

4. Nove carine na kineski čelik i priprema razgovora Trumpa sa Si Đinpingom

Neposredno nakon Merzove posete, na sajtu Ministarstva trgovine SAD objavljeno je saopštenje o povećanju carine na kineski čelik na 50 %. Ovu odluku doneli su nakon zaključka da Peking prekomerno subvencioniše metalurške gigante, veštački snižavajući cene na svetskom tržištu. Kao odgovor, kineski mediji izrazili su žaljenje, ali istovremeno naglasili da „Peking je spreman da štiti interese nacionalnih preduzeća“.

Istovremeno su se pojavile informacije da Donald Trump i predsednik NR Kine Si Đinping planiraju da održe telefonski razgovor „u narednim danima“ radi stabilizacije trgovinskih kanala. Izvori Reuters navode da Bela kuća nada da će pregovori doprineti ublažavanju napetosti, iako ostaje mogućnost daljih mera usmerenih na zaštitu strateški važnih američkih industrija.

5. Tajvan i Vašington: „tijesna razmena informacija“ o carinama

Tajvan se nije povukao sa strane i, prema podacima Reuters, vodi „tijesnu razmenu informacija“ s američkom administracijom po pitanju uvoznih i izvoznih carina. Izvorno, Vašington je planirao da uvede 32 % carine na većinu tajvanskih proizvoda (osim poluprovodnika) do 1. aprila 2025. godine, ali je Trump u poslednjem trenutku produžio prekid za još šest meseci, dajući Tajpeju vremena za pregovore.

Tajvanski zvaničnici navode da se vode „otvorene i konstruktivne“ 

diskusije, iako su detalji i dalje poverljivi. Tajvanska strana je uverena da će uspeti da se dogovori o obostrano korisnim uslovima, budući da ostrvska ekonomija direktno zavisi od izvoza visokotehnoloških komponenti, a SAD su zainteresovane za stabilnost lanaca snabdevanja poluprovodnicima.

6. Shangri-La dijalog: Kina kao „neizbežna pretnja“

Na godišnjoj regionalnoj konferenciji Shangri-La dijalog u Singapuru, američki ministar odbrane Pete Hegset upozorio je saveznike na „neizbežnu“ pretnju iz Kine. Po rečima Hegseta, Peking ne samo da pojačava naoružanje, već se zapravo priprema za moguću pokušaj aneksije Tajvana. Ova izjava pojačava tenzije, jer su se Evropa i Australija već izrazile zabrinutim zbog preraspodele resursa — strahuju da bi, u svetlu rastuće pretnje u indo-pacifičkom regionu, SAD mogle da „preusmere“ pažnju i finansiranje iz zone odgovornosti NATO-a. Informacije o Hegsetovom nastupu objavila je AP News.

Australijski sagovornici u razgovorima u kulisama dijaloga odobravaju povećanje nivoa vojne podrške Tajvanu, ali kritikiju „agresivne carine“ koje destabilizuju regionalnu ekonomiju. Analitičari napominju da u takvom kontekstu američka politika postaje sve više višeslojna: s jedne strane, SAD pojačavaju vojni pritisak na Kinu, a s druge uvode trgovinske sankcije koje pogoduju ne samo Pekingu već i njegovim bliskim partnerima.

7. Novi ugovori o oružju za Tajvan

Praktična posledica kursa na jačanje odbrane Tajvana jesu pregovori o novim ugovorima. Prema izveštajima Reuters, u naredne četiri godine Sjedinjene Države planiraju da potpišu ugovore čija vrednost prelazi 18,3 milijardi dolara (što je obim prodaje tokom Trumpovog prvog mandata). Glavni fokus biće na raketnim sistemima, municiji i bespilotnim letelicama. Ovaj potez ima za cilj da ojača odbrambeni potencijal Tajvana suočenog sa rastućim pritiskom Kine. Još prošlog meseca Trump je više puta naglašavao da „Tajvan mora imati sredstva za samoodbranu“, i ta se pozicija podržava kako u Pentagonu, tako i kod brojnih kongresmena obe stranke.

8. Sećanje na Tjanjanmen kao strateška poruka

3. juna svet je obeležio 36. godišnjicu događaja na trgu Tjanjanmen. Predsednik Tajvana Lai Čing-te i predstavnik Stejt departmenta SAD izdali su zajedničko saopštenje u kojem su istakli da će Pekingovo „minimiziranje“ posledica tih događaja ometati sećanje na žrtve i podrivati težnju ka demokratiji.

Kako prenosi Reuters, Vašington i Tajpe pozvali su međunarodnu zajednicu da ostane budna i ne dozvoli ponavljanje represija protiv mirnih demonstranata. Za Kinu, ovo sećanje ostaje bolna opomena o neprihvaćenoj alternativi jednopartijskog sistema, a američke i tajvanske izjave na godišnjicu poslužile su kao signal unutrašnje solidarnosti demokratskih snaga u azijskom regionu.

9. Humanitarna kriza u Gazi: tragedija kod punkta za podele hrane

Dvadeset sedam osoba poginulo je, a desetine su ranjene u blizini punkta za podelu hrane u Rafašu, koji je organizovala U.S. – Gaza Humanitarian Foundation (GHF). 

Prema izveštaju Time, ljudi su stajali u redu po hranu kada su izraelski vojnici otvorili vatru, navodno zato što su neki skretali s propisanih ruta. Organizacija Ujedinjenih nacija zahtevala je sprovođenje nezavisne istrage incidenta, a zagovornici ljudskih prava govorili su o mogućim ratnim zločinima.

Samo dva dana kasnije, 4. juna, na sednici Saveta bezbednosti UN trebalo je raspravljati o rezoluciji o bezuslovnom prekidu vatre u pojasu Gaze i puštanju svih talaca. Kako navodi Reuters, nacrt rezolucije već je podržalo deset nestalnih članica, ali se rizikuje da ga blokira veto jedne od pet stalnih članica. Ova situacija ilustruje koliko je teško postići jedinstvo čak i po najhumanijim pitanjima.

10. GHF: kriza poverenja i promena rukovodstva

Usred humanitarne krize u Gazi, U.S. – Gaza Humanitarian Foundation suočila se s unutrašnjim i spoljnim problemima. 3. juna postalo je poznato da je GHF imenovao za predsednika Rev. dr. Johnniea Moora, poznatog evangeličkog lidera i bivšeg savetnika Trumpa. Ovo imenovanje izazvalo je kritike UN i velikih nevladinih organizacija, koje su optužile GHF za „militarizaciju“ humanitarne pomoći.

Pored toga, Boston Consulting Group objavila je obustavu svog učešća u projektu i povlačenje svog tima iz Tel Aviva. Zaposleni u BCG protestovali su protiv optužbi da njihov rad „komlikuje i odlaže“ isporuku pomoći, a na GHF je vršen pritisak od strane zagovornika ljudskih prava koji zahtevaju veću transparentnost u raspodeli sredstava i resursa.

Istovremeno, Visoki komesarijat UN za ljudska prava izjavio je da namerno ograničavanje pristupa hrani civilima u Gazi „može se kvalifikovati kao ratni zločin“, osuđujući sistematske napade u blizini humanitarnih punktova. Ove izjave naglašavaju ozbiljnost problema: isporuka hrane u Gazu i njena bezbednost postaju pitanja ne samo humanitarne pomoći nego i međunarodnog prava.

11. Skandalozni plan Trumpa za „preuzimanje“ pojasa Gaze

Još u februaru 2025. godine, Donald Trump predložio je koncept da „preuzme kontrolu“ nad čitavim pojasom Gaze, pretvarajući ga u „Rivijeru Bliskog istoka“. Po njegovoj zamisli, trebalo je deportovati više od 2 miliona Palestinaca i ukloniti stotine miliona tona ruševina. Ovaj plan izazvao je oštar prigovor UN i brojnih država, koje su ga nazvale kršenjem međunarodnog prava i „kolektivnim zločinom“. Uprkos pokušajima pojedinih članova administracije da ublaže formulacije, Trump je istrajavao na tome da „pojas Gaze pripada SAD“. Detalje donosi Reuters.

Reakcija svetske zajednice bila je nepopustljiva: mnoge zemlje su saopštile da neće priznati takve teritorijalno-političke pretenzije. Kao rezultat, do leta 2025. tema „preuzimanja“ Gaze praktično je nestala, ali je ovaj potez ostavio ozbiljnu reputacionu fleku na Trumpu kao međunarodnom akteru.

12. Poziv za sprečavanje Trumpovog učešća na samitu G7

Paralelno s tenzijama na Bliskom istoku i evropskim debatama, organizacija Genocide Watch uputila je otvoreno pismo premijeru Kanade, pozivajući ga da ne dopusti učešće Donalda Trumpa na samitu G7 (15–17. juna 2025. u Kananasikseu, Alberta). Aktivisti tvrde da Trumpova politika „potkopava vrednosti saradnje i demokratije“, a da njegove trgovinske ratove i podrška ruskoj agresiji protiv Ukrajine „ugrožavaju bezbednost saveznika“. Genocide Watch ističe da Kanada treba da iskoristi platformu G7 kako bi izrazila neslaganje sa američom podrškom Kremlju u ovom periodu.

Zaključak: Višepolni pejzaž američke diplomatije

Pregled ključnih događaja 3–4. juna 2025. godine pokazuje da SAD deluju istovremeno na više frontova:

1. Sankcijska politika: novi zakon Lindseyja Grahama postavlja temelje za maksimalni ekonomski pritisak na Rusiju, pokazujući čvrstu spremnost Kongresa na zaoštravanje kursa.

2. Vojna pomoć Ukrajini: smanjenje ličnog učešća ministra odbrane u Kontakt grupi jasno ukazuje na preusmeravanje prioriteta, što izaziva zabrinutost među evropskim saveznicima.

3. Trgovinski pregovori s EU i Kinom: prvo Merzova poseta Vašingtonu; zatim nove carine na čelik i priprema razgovora Trumpa sa Si Đinpingom. To ukazuje na nameru da se politika preusmeri u pravcu zaštite domaće industrije.

4. Odnosi s Tajvanom: kako u trgovinskom, tako i u vojnom smislu — SAD podržavaju blizak dijalog o carinama i povećavaju prodaju oružja.

5. Humanitarni rizici na Bliskom istoku: tragedija u Rafašu, kontroverzna imenovanja u GHF, povlačenje BCG i izjave UN o mogućim ratnim zločinima ističu složenost ne samo političkih nego i pravnih aspekata događaja u Gazi.

6. Skandalozne inicijative Trumpa: od predloga za „preuzimanje“ Gaze do poziva Genocide Watcha da ga spreče na samitu G7 — sve to narušava imidž SAD u svetu i stvara nove „crvene zastavice“ za saveznike.

Zaključno, ovi događaji pokazuju da su američka diplomatija i bezbednost 3–4. juna 2025. u stanju dinamične transformacije: strogo ophođenje prema Rusiji, rastuća zabrinutost za budućnost Ukrajine, trgovinski sukobi s Kinom, jačanje veza s Tajvanom i kontradiktorni potezi na Bliskom istoku. Vašington suočava izazov da očuva jedinstvo zapadnog tabora — od Evrope do Azije — dok istovremeno odgovara na višestruke pretnje koje se javljaju istovremeno u različitim regionima sveta.