Sankcije na ivici vere

Ovaj članak je pokušaj da se razjasni šta zapravo stoji iza bombastičnih formulacija 18. paketa: da li je to proboj u sankcionoj arhitekturi ili još jedna korekcija zastarelih mehanizama?

Paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, usvojen 18. jula 2025. godine, može izgledati kao još jedan birokratski ritual. Slovačka je u poslednjem trenutku povukla veto, briselske kancelarije su oživele, a naslovi vodećih zapadnih medija ponovo su zvučali u horu: „EU pojačava pritisak“. I sve bi bilo u redu — da iza tih odluka zaista stoji delotvorna strategija. Ali iza spoljne svečanosti formulacija postavlja se razumno pitanje: po čemu se ovaj 18. paket razlikuje od prethodnih? I da li zaista može promeniti pravila igre?

Paket se fokusira na više frontova — od izvoza nafte i pomorske logistike do bankarskih operacija i tehnoloških lanaca. Dodaju se mere protiv „senkovite flote“, isključivanje još 22 ruske banke i pooštravanje kontrole nad transakcijama koje se odnose na naftne derivate iz trećih zemalja. Ali ovo nije prvi pokušaj: od 2022. godine bilo je već sedamnaest paketa, a ruska ekonomija, uprkos očekivanjima, i dalje se prilagođava i razvija alternativne pravce.

Saradnik autora podiže šolju kafe i lenjo komentariše:

— Mit o čudesnoj sankcionoj poluzi traje duže nego evro-vera u mehanizme njene primene.

— Ipak, — uzvraća autor, — hajde da pogledamo dublje. Šta tačno ima novo u ovom paketu? I gde su šanse, a gde — samo ponavljanje starih pesama?

Ključne promene: šta tačno donosi 18. paket

Za razliku od mnogih prethodnih talasa sankcija, 18. paket ne polaže nadu u pojedinačne „precizne udare“. Naprotiv — on je zasnovan na principu masovnog obuhvata: blokada zaobilaznih ruta, kontrola porekla naftnih derivata, izolacija finansijskih kanala i čak pokušaj pritiska na preradu ruske nafte van teritorije Rusije.

Novi cenovni mehanizam: zbogom $60

Jedan od glavnih elemenata paketa je zamena fiksnog plafona od 60 dolara za barel sa dinamičkim mehanizmom, prema kojem se cena ruske nafte ograničava na 15 % ispod prosečne tržišne vrednosti. Trenutna referentna vrednost iznosi približno 47,6 dolara za barel Urals nafte.

Cilj ove novine je očigledan: prethodni plafon bio je neefikasan. Ruska nafta se bez problema prodavala po 65–70 dolara, naročito u poslovima sa Indijom i Kinom. Nova formula navodno treba da se prilagođava tržišnoj volatilnosti i neutrališe efekat špekulacija.

Međutim, mehanizam i dalje zavisi od stvarne primene od strane zemalja G7 i organa koji kontrolišu pomorsku isporuku. Što znači — isti problemi kao ranije: falsifikovanje dokumenata, pretovar na otvorenom moru, manipulacije sa zastavama.

Autor primećuje:

— Cena je sada „pametna“, ali je i dalje sprovode isti oni koji ništa ne mogu da urade sa senkovitom flotom.

Saradnik slegne ramenima:

— Pa zato su, čisto ritualno, dodali još stotinu brodova na crnu listu.

105 brodova u „crnoj knjizi“

Na spisak takozvane „senkovite flote“ dodato je još 105 brodova za koje se sumnja da prevoze rusku naftu zaobilazeći režim sankcija. Ukupan broj sada prelazi 400 jedinica. To su tankeri registrovani u Panami, Liberiji, na Maršalskim ostrvima — zemljama sa blagim režimom zastava.

EU pokušava ne samo da zabrani tim brodovima pristup evropskim lukama, već i da od zemalja-posrednika zahteva povlačenje zastava. Ipak, ti napori ostaju u domenu deklarativnih mera, jer su dokazi o kršenju sankcija često zasnovani na satelitskim snimcima i indirektnim podacima.

Autor sa ironijom podseća na staru anegdotu:

— Kažu da svaki kapetan sada ima tri seta papira: jedan za EU, drugi za kinesku carinu, treći za pravog kupca. Prava cirkuska predstava.

Blokada 22 banaka: koliko je to udarac?

Na novoj listi našle su se 22 ruske finansijske institucije, uključujući banke koje su ranije korišćene kao tranzitni kanali. Pored toga, ograničene su sve transakcije preko Ruskog fonda za direktne investicije (RFDI).

Međutim, treba napomenuti da su ključni igrači — Sberbank, VTB, Gazprombank, Roseljhozbank — već bili pod sankcijama i nastavljaju da funkcionišu kroz kineske i bliskoistočne platne koridore.

Efekat novih bankarskih ograničenja verovatno će biti samo preusmeravanje transakcija u kriptosferu, P2P platforme i elektronske valute. Ruska infrastruktura se odavno prilagodila tim uslovima.

Slepa tačka sankcija: prerada van Rusije

Među novinama u 18. paketu posebno mesto zauzima ono što se ranije retko izričito formulisalo: ograničenje uvoza naftnih derivata proizvedenih iz ruske nafte na teritoriji trećih zemalja. Ovo se posebno odnosi na Indiju, Kinu, Tursku, Maleziju.

Pod udarom su se našle pre svega indonežanske i indijske rafinerije, kao i ruske kompanije koje deluju van teritorije RF. Jedan od ključnih primera je indijska rafinerija Nayara Energy, u kojoj „Rosneft“ ima više od 49 % udela. Upravo je ta kompanija poslednje dve godine masovno prerađivala rusku sirovu naftu, koju je zatim izvozila u EU u obliku benzina, mazuta i dizela.

Ali postavlja se kompleksno pravno i tehničko pitanje: da li je moguće dokazati poreklo sirovine, naročito ako je mešana sa naftom iz drugih izvora?

Za sada mehanizam za utvrđivanje porekla ostaje na nivou deklaracija. Jedina tehnički pouzdana metoda mogla bi biti izotopska analiza sirovine, ali se ona ne koristi čak ni u slučajevima vojnog šverca.

Digitalni rubalj i kriptovalute: kraj bankarske logike

Možda je glavni izazov celokupnom bankarskom delu sankcija upravo promena paradigme transakcija, a ne broj blokiranih institucija.

Prelazak na digitalni rubalj

Počev od proleća 2025. godine, ruska vlada je uvela režim ubrzane primene digitalnog rublja, čineći ga obaveznim za sve transakcije sa državnim kompanijama, uključujući „Gasprom“, „Rosneft“ i odbrambeni sektor. Operacije se odvijaju putem platforme Centralne banke i zaštićene su modelom zatvorenog digitalnog prstena.

Cilj — distanciranje od SWIFT-a, Vise, Mastercarda, pa čak i sopstvenih komercijalnih banaka. Plaćanja se odvijaju direktno između digitalnih novčanika kompanija, što onemogućava sankciono presretanje transakcija. Štaviše, plaćanja sa brojnim zemljama, uključujući Kinu, Iran i UAE, već se odvijaju u digitalnim valutama — rubljima, dirhamima, juanima.

Nova filozofija: P2P i kriptobarater

Pored digitalnog rublja, intenzivirala se infrastruktura kriptobaraterskih poslova. U Rusiji se otvaraju licencirani habovi za transakcije u Ethereum-u i Tether-u, povezani sa ofšor kanalima u Aziji. U praksi to znači: ruska kompanija prodaje sirovinu za stablecoin, zatim ga menja za robu — bez učešća banaka.

Sankcije ubijaju XX vek. Sada posmatramo XXI: bez SWIFT-a, bez banaka-korrespondenta, bez traga. Samo blokčejn i međusobno poverenje.

Po čemu se 18. paket razlikuje od prethodnih: prvi put ili opet isto?

Na prvi pogled, nove mere Evropske unije deluju obimno i inovativno. Ali svako ko pažljivo prati hronologiju sankcija od 2022. godine ima pravo na skepticizam. Previše toga smo već videli: embargo na naftu, SWIFT, blokade robe dvostruke namene, zabrane izvoza elektronike, zamrzavanje imovine. Šta je zaista novo u 18. paketu?

Cenovni plafon: opet? Ne, malo pametnije

Fiksni plafon od 60 dolara za Urals uveden je još krajem 2022. godine — i brzo je izgubio vrednost kao instrument, jer su ruske kompanije bez problema prodavale naftu iznad te cene preko povezanih posrednika, naročito u Aziji. Isporuke su išle po realnoj tržišnoj ceni, ali su u dokumentima formalno figurisale kao „sankcionisane“.

Upravo neefikasnost prethodnog modela bila je razlog njegove potpune reforme u 18. paketu. Sada je „plutajući“ — 15 % ispod tržišne cene marke Urals. To je pokušaj da se instrument učini samoregulišućim i osetljivim na oscilacije.

Bez verifikacije podataka o prodaji, mehanizam ponovo može postati deklarativan, ali ne i funkcionalan. Sve se svodi na kontrolu porekla i formiranja cene, a ne na samu brojku.

Senkovita flotilja: zar se ranije nije znalo?

Pominjanje 105 novih brodova u „crnoj listi“ izaziva gotovo ironičnu reakciju. Jer još 2023. godine, The Guardian i drugi mediji su pisali da se ruska nafta masovno prevozi flotom bez AIS-trakera, kroz pretovar na sidrištima i sa lažnim zastavama. To nije vest, već potvrda odavno poznatog.

Ipak, po prvi put u dokumentima EU pojavljuje se ne samo apstraktni termin „senkovita flota“, već i formalna lista brodova sa tehničkim podacima: IMO brojevi, rute, šeme pretovara. Prema podacima Consilium-a, to je važno proširenje pravne baze sankcija. Daje osnov da se takvim brodovima zabrani ulazak u luke, uskraćuje osiguranje i povlače „zastave pogodnosti“.

Dakle, razlika nije u suštini, već u formalizaciji instrumenta — u pretvaranju novinarskog termina u pravnu kategoriju.

Banke: da li se ponavljamo ili produbljujemo?

U prethodnim paketima sankcije su obuhvatale:

• Sberbanku, VTB, VEB,

• Alfa banku, Otkritie, Sovkombank,

• Određene fintech strukture.

Međutim, mnogi posrednici, naročito u agrarnoj i transportnoj sferi, nastavili su sa radom. 18. paket po prvi put uključuje sekundarni nivo: regionalne i nišne banke, koje su ranije ostajale van radara — kao i strukture koje podržavaju izvoz preko sivih šema.

Plus — blokada RFDI-a, koji je često delovao kao finansijski posrednik u azijskim investicijama, naročito sa UAE i Kinom. To razlikuje 18. paket: on ne samo da ponavlja spisak velikih igrača, već i „čisti podrum“ bankarskog sistema.

Međutim, sve se to i dalje oslanja na klasičnu bankarsku logiku. Dok je Rusija otišla daleko napred — u digitalnu i kriptovalutnu arhitekturu.

Prerada van RF: zaista novo

Ovde se analitičari slažu: pokušaj da se sankcioniše prerada ruske nafte u stranim rafinerijama (na primer u Indiji, Kini ili Turskoj) — zaista je nova alatka koja ranije nije korišćena zbog složenosti dokazivanja porekla. Po prvi put se pominje direktna povezanost sa rafinerijom, a ne samo sa državom, što širi zonu delovanja EU čak i na „spoljnu teritoriju“.

Ranije su naftni derivati proizvedeni od ruskih sirovina prolazili kao „neutralni“ — i mirno se isporučivali u EU. Sada sankcije podrazumevaju princip porekla po sirovini, a ne po geografiji prerade.

Ali glavni izazov je — kako to dokazati? Čak i u slučaju indijskih postrojenja to će biti pravno ranjivo: nijedan izvoznik neće u dokumentima naznačiti „rusko poreklo“, naročito ako je nafta „razblažena“.

Adaptacija Rusije: kako se sankcije zaobilaze u praksi

Ako je 18. paket sankcija — karta novih ograničenja, onda je reakcija Rusije — atlas zaobilaženja. Tokom poslednje dve godine Moskva nije samo naučila da neutralizuje udarce, već je institucionalizovala zaobilaženje sankcija: kroz sopstvene finansijske instrumente, logističke šeme, diplomatski pritisak i digitalne platforme. Ovaj deo je pokušaj da se sistematizuje celokupan odgovor RF na sankcionu arhitekturu Zapada.

Elektronski rubalj: državna ekonomija bez posrednika

Kao što je već pomenuto, uvođenje digitalnog rublja (CBDC) od sredine 2024. godine postalo je najveća strukturna reforma ruskog finansijskog sektora. U 2025. godini digitalni rubalj postaje obavezan za državna plaćanja u energetici, naoružanju i spoljnoj trgovini sa „neprijateljskim“ državama.

U suštini, reč je o zatvorenoj digitalnoj platformi, gde Centralna banka RF ne deluje kao regulator, već kao jedini operater i sertifikacioni centar. To eliminiše zavisnost od SWIFT-a, komercijalnih banaka koje podnose izveštaje, pa čak i od Visa/Mastercard mreža.

Plaćanja postaju nevidljiva za zapadnu finansijsku obaveštajnu službu, jer se odvijaju kroz interne mreže (pod oznakom „državno plaćanje“), a transakcije se beleže u zatvorenoj evidenciji.

Nafta bez zastava: senkovita logistika nove generacije

Prema glasinama, tokom 2025. godine obim „senkovite flote“ Rusije premašio je 800 brodova, uključujući naftne tankere, pretovarne platforme i kontejnerske transportere. Većina plovi pod zastavama Liberije, Paname, Kambodže, Tuvalua i Maršalskih ostrva.

Klasična šema zaobilaženja izgleda ovako:

1. Ukrcavanje Urals nafte iz luka Novorosijsk, Primorsk ili Ust-Luga.

2. Pretovar u međunarodnim vodama na drugi brod (STS — ship-to-ship transfer).

3. Promena zastave i lažne rute.

4. Dostava u luke Indije, Kine, UAE, Malezije — već pod oznakom „nafta mešanog porekla“.

Većina brodova ne koristi AIS-tracking, a rute se ne mogu potvrditi u realnom vremenu. Štaviše, na crnom tržištu osiguranja posluju desetine brokera spremnih da izdaju „fiktivne deklaracije o poreklu“.

Indijski obrt: prerada u Nayari

Jedan od najvažnijih logističkih čvorova — indonežanske i indijske rafinerije, naročito Nayara Energy (49,1 % u vlasništvu „Rosnefta“). Stotine hiljada tona Urals sirovine prerađuje se u dizel i benzin, koji se zatim isporučuju:

• u Afriku,

• u Aziju,

• u Evropsku uniju — pod oznakom „indijski naftni derivati“.

Derivati koji ne podležu embargu sertifikuju se u Singapuru ili preko berze u Roterdamu. Na taj način, Rusija se iz izvoznika sirovine pretvara u prikrivenog izvoznika prerađenih proizvoda.

Kriptobarater i ofšori

Na kraju, zaobilaženje bankarske kontrole aktivno koristi stablecoin-e (USDT, USDC), privatne kripto-kanale i barterske šeme kroz ofšore:

• Berze u Dubaiju, Hongkongu, Biškeku omogućavaju trenutne zamene između rubalja, USDT i robe.

• Kompanije iz RF potpisuju ugovore ne za valutu, već za „prirodne obaveze“ — na primer, isporuka nafte u zamenu za čipove, mašine, delove.

Mnoge „transakcije“ uopšte ne prolaze kroz bankarski sistem, već se sprovode preko posrednika u Kazahstanu, Kirgistanu, Vijetnamu.

Međuzbir

Zašto baš sada? Politička dinamika unutar EU

Slovačka uklanja veto: dogovor ili ucenjivanje?

Usvajanje 18. paketa moglo je ponovo da se odloži — ili da se uopšte ne desi, da nije bilo iznenadnog zaokreta Slovačke. Vlada Roberta Fica, tradicionalno naklonjena prorusk retorici i zahtevima za „pametnim umesto masovnih sankcija“, u početku je blokirala glasanje u Savetu EU. Ali 18. jula 2025. veto je nestao.

Šta se dogodilo?

Povlačenje veta usledilo je nakon zatvorenih konsultacija sa predstavnicima Evropske komisije i Nemačke. Izvori iz EU nagoveštavaju da su Slovačkoj ponuđeni ustupci u raspodeli fonda za obnovu ekonomije, kao i — nezvanično — fleksibilnost u energetici (posebno po pitanju ugovora sa MOL-om i ČEZ-om).

Autor ironično primećuje:

— Sankcije su sankcije, ali gas ide po redu vožnje.

Saradnik odgovara:

— Princip „ti nama za sankcije — mi tebi za transport“ opet je upalio.

Nemačka: promena retorike

Nemačka, koja je dugo balansirala između pragmatizma i pritiska saveznika, na kraju je podržala 18. paket. To je postalo moguće nakon izjava nemačkih zvaničnika (na primer, J. Vadefula) o potrebi pooštravanja sankcija, uz naglašavanje da „Putin nije zainteresovan za mir“.

Podrška paketu od strane Nemačke objašnjava se nizom faktora:

• Rastući pritisak sa strane Ukrajine.

• Skandali u vezi sa zaobilaženjem sankcija preko ćerki firmi Siemensa u UAE.

• Pritisak opozicije i građanskog sektora.

Francuska: oprezna podrška

Francuska tradicionalno zauzima stav „sankcije sa oprezom“ — oštre, ali uravnotežene. U ovom paketu podržala je ideju dinamičkog plafona. Što se tiče zabrane naftnih derivata iz trećih zemalja (na primer, prerade u Indiji), Francuska nije postavljala javne prepreke, ali nije ni predvodila kampanju za uvođenje takvih mera, prepuštajući ključnu inicijativu zemljama poput Poljske i Litvanije.

Mađarska: ritualno mrmljanje

Mađarska je nastavila kurs konstruktivnog neslaganja — ne blokirajući, ali navodeći da sankcioni paket može izazvati „ozbiljan ekonomski udar“. Iako nije bilo javnih izjava o „prekoračenju granica racionalnosti“, ton zvaničnih upozorenja bio je jasan — bez energetskih garancija postojali bi rizici od regionalnog veta.

Saradnik komentariše:

— Orban je opet prodao svoj protest za produženje subvencija na đubrivo. Sve po starom.

Poljska i Litvanija: kao i uvek — maksimalno oštro

Ove dve zemlje su odavno glavni pokretači sankcionog pritiska. Njihovi predstavnici su dugo zahtevali:

• potpuno isključenje svih banaka iz SWIFT sistema,

• zabranu svih transakcija preko ofšora,

• uključivanje logističkih kompanija iz Kazahstana i Kirgistana u sankcione liste.

Iako deo ovih predloga nije prošao, upravo je pritisak Poljske i Litvanije omogućio proširenje sankcija na preradu nafte u trećim zemljama — jedinstveni korak, ranije nezamisliv.

Ravnoteža kompromisa

Šta će se promeniti? Konačna ocena efikasnosti 18. paketa

Osamnaesti paket sankcija — verovatno je najtehnički razrađeniji, najobimniji i institucionalno najprecizniji set ograničenja od početka invazije Rusije na Ukrajinu. Proširuje obuhvat, uključuje mehanizme samokorekcije (cenovni plafon), obuhvata lance u trećim zemljama i odbacuje diplomatsku uljudnost prema „neutralnim posrednicima“. Ali da li to znači da će zaista delovati?

Šta bi zaista moglo da funkcioniše

1. Sistematizacija senkovite flote

EU je prvi put formirala formalnu pravnu listu brodova uključenih u zaobilaženje, sa potencijalom za uskraćivanje osiguranja i povlačenje zastava. Ovo značajno podiže barijere za logističke šeme. Posebno ako se G7 pridruži spisku.

2. Smanjenje prihoda kroz plutajući plafon

Ako se pravilno primeni formula „minus 15 % od tržišne cene“ i ozbiljno sankcionišu prekršioci, ruski izvoznici bi mogli da se suoče sa padom deviznih prihoda — naročito ako se sankcije prošire na pseudo-tradere u Singapuru i Dubaiju.

3. Sankcije na preradu nafte

Po prvi put EU priznaje: nafta nije samo Urals, već i ono što se od nje pravi, bez obzira na zemlju prerade. To može smanjiti sivi izvoz preko Indije i Balkana — pod uslovom dokazivosti.

4. Blokada drugog ešalona banaka

Isključenje ranije „nevidljivih“ banaka i RFDI ograničava „rezervne puteve“ za poluzvanične poslove.

Šta verovatno neće imati efekta

1. Cenovni plafon bez verifikacije

Kao i kod prvog plafona, bez instrumenta za verifikaciju vrednosti i rute — mehanizam postaje deklaracija. Ugovori se prepisuju, dokumenti falsifikuju, papirni trag briše.

2. Procena porekla naftnih derivata

Nijedan paket ne nudi tehnički metod za dokazivanje porekla nafte posle prerade. Dok EU ne uvede laboratorijski metod identifikacije ili digitalni registar, sankcije protiv indijskih i kineskih rafinerija ostaju simbolične.

3. Blokada SWIFT-a — zakašnjela mera

Ruski sistem se već prilagodio: digitalni rubalj, kriptobarater, direktna plaćanja u juanu i dirhamu čine SWIFT arhaičnim sredstvom plaćanja.

Strategija Kremlja: institucionalno zaobilaženje

Analiza ponašanja RF pokazuje: zaobilaženje sankcija više nije improvizacija, već državna politika.

• Centralna banka — emisioni i klirinški centar digitalne valute.

• Ministarstvo energetike — koordinator flote i pretovara.

• „Rosneft“ i „Gasprom njeft“ — transnacionalne korporacije sa hibridnom logistikom.

• Posrednici — od Indije do Malezije — ugrađeni su u strategiju diverzifikacije.

EU se suštinski ne bori sa pojedinačnim šemama, već sa novim modelom suverene trgovine izvan dolarnog centra.

Završna ocena autora

Ako Evropska unija želi da sustigne tempo prilagođavanja Rusije, mora preći sa papirnog i deklarativnog nadzora na tehnološko sankciono razmišljanje. To znači:

• Verifikacija porekla nafte — uvođenje izotopske analize naftnih derivata, slično metodama sprečavanja širenja oružja. Takve tehnologije već postoje u EU, ali se ne koriste za sankcioni nadzor.

• Digitalni trag — formiranje jedinstvenog evropskog registra naftnog transporta, koji integriše AIS podatke, satelitske snimke, osiguranje i ugovore. Samo takva baza omogućava praćenje senkovite flote u realnom vremenu, a ne retroaktivno.

• Kriptovalutna kontraobaveštajna služba — razvoj veština za praćenje kriptobaraterskih šema kroz saradnju sa vodećim blockchain analitičkim kompanijama (Chainalysis, Elliptic) i međunarodnim inicijativama poput FATF. Trenutno su P2P tržišta i ofšori praktično izvan domašaja sankcija.

Osamnaesti paket nije prelomna tačka, ali je važan signal: EU je počela da uči. Priznaje sopstvene neuspehe, promišlja ranjivosti i pokušava da pređe od slogana ka algoritmima. Ali dok Rusija gradi alternativnu realnost, EU i dalje ispravlja stare fantazije. Ova trka nije za brzinu — već za dubinu.

Korišćeni izvori

1. The Guardian — Sankcije EU: vesti uživo, 18. jul 2025

2. Bloomberg — EU podržava revidirani cenovni plafon za rusku naftu i nove sankcije, 18. jul 2025

3. Financial Times — EU cilja rusku senkovitu flotu i prihode od nafte u novom paketu sankcija, 18. jul 2025

4. Reuters — Nove sankcije EU prema Rusiji teže efikasnijem cenovnom plafonu, 18. jul 2025

5. Associated Press — Sankcije EU usmerene na rusku senkovitu flotu, 18. jul 2025

6. Consilium.europa.eu — EU usvojila 18. paket ekonomskih i individualnih mera protiv Rusije, 18. jul 2025

7. The Washington Post — EU usvaja 18. rundu sankcija protiv ruske energetike i banaka, 18. jul 2025

8. The Guardian — „Tamna flota“ tankera koji u senci prevoze rusku naftu, 19. avgust 2023

9. Reuters — Nemački ministar: potrebne su nove sankcije protiv Rusije, 25. maj 2025

10. Reuters — Mađarska i Slovačka blokiraju paket sankcija protiv Rusije, navodi Budimpešta, 23. jun 2025