Tarifa protiv mira: SAD pokreću novu trgovinsku blokadu

31. jula 2025. godine Donald Tramp je potpisao novu izvršnu uredbu koja drastično podiže carine na uvoz iz 69 zemalja. Dokument, objavljen na sajtu Bele kuće i široko pokrivеn u Politico, Reuters i The Guardian, opisuje trgovinski deficit SAD kao "neobičnu i vanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti". Upravo pod ovim pravnim opravdanjem aktiviran je mehanizam zakona IEEPA — instrumenta koji je ranije korišćen pretežno za uvođenje sankcija protiv neprijateljskih država.

Sada pod novi režim spadaju ne samo Kina i Pakistan, već i saveznici: Kanada, Švajcarska, Indija, Tajvan, Južna Koreja i Brazil. U zavisnosti od zemlje, nove stope se kreću od 10% do 50%. Carina na švajcarski izvoz dosegla je 39%, na kanadski — 35%, na indijski — 25%, na tajvanski — 20% (Reuters, Forbes, The Guardian).

Ono što je posebno primetno — povećanje carina dogodilo se paralelno sa završetkom trgovinskih sporazuma sa nekoliko drugih zemalja. Tek nedelju dana nakon što su SAD zaključile poslove sa EU, Velikom Britanijom, Japanom, Indonezijom i Filipinima, počeo je novi krug carinskog pritiska na one koji su odbili uslove Vašingtona.

Tako je Amerika prvi put formalizovala princip "potpiši — dobij pogodnosti; opruži se — plaćaj". Nova uredba nije samo ekonomski dokument, već diplomatski ultimatum koji prepisuje principe globalne trgovine.

Hronologija zaokreta: kako smo došli dovde

U proleće 2025. godine trgovinska politika SAD ušla je u novu fazu. 2. aprila potpisan je prvi ukaz o uvođenju osnovne carine od 10% na sav uvoz iz više od 60 zemalja, koji je u američkoj štampi neformalno nazvan "Liberation Day Tariffs". Kako je objašnjavala Bela kuća, cilj je bio "obnova pravednosti" u uslovima višegodišnjeg trgovinskog deficita i "sistematske eksploatacije" američkog tržišta.

Ubrzo nakon toga administracija je započela seriju pregovora sa ključnim ekonomskim partnerima. Vašington je poslao slična pisma — svojevrsne carinske ultimatume — desetinama zemalja. Svakoj je predloženo da zaključi individualni sporazum koji obezbeđuje pristup američkom tržištu pod novim uslovima, u suprotnom — osnovna stopa od 10% automatski stupa na snagu od maja. Tako je počela prva faza strategije: "trgovina kroz saglasnost".

Tokom sledećih meseci, kako je prikazano u analitičkim materijalima Covalent Bond, ova politika se transformisala u sistem bilateralnih preferencijskih poslova. Prvo su sporazume postigli Japan, Velika Britanija i Indonezija, zatim su im se pridružili Filipini i Evropska unija. Svaki posao uključivao je svoje uslove, ali princip je ostao isti: zemlje su snižavale carine na američku robu, priznavale standarde SAD (uključujući FDA, digitalne, ekološke), otvarale pristup svojim domaćim tržištima — i u zamenu dobijale zaštitu od povećanih američkih carina.

31. jula, tačno četiri meseca nakon prvog ukaza, potpisan je drugi — pojačavajući. On je učvrstio kaznu za one koji se nisu složili sa uslovima Vašingtona. Carine su povećane do rekordnih nivoa za poslednjih 40 godina, a lista ciljanih zemalja proširena je na 69. Ovaj korak označio je konačan prelazak od pregovaračke diplomatije ka prinudnoj ekonomiji.

Ko je potpisao, ko je pod pretnjom

Do momenta objavljivanja nove carinske uredbe SAD su već završile ključne bilateralne poslove sa nizom zemalja koje se sada mogu uslovno nazvati "potpisnicima". One su izbegле nove carine, popustivši Vašingtonu po čitavom nizu pravaca — od trgovinskih standarda do nabavke američkih proizvoda.

📜 Zemlje koje su zaključile poslove sa SAD (i glavni uslovi)

Ovi sporazumi potpisani su individualno, zaobilazeći STO, i de facto su stvorili novu carinsku arhitekturu zasnovanu ne na univerzalnosti, već na lojalnosti. Svaka zemlja dobila je jedinstvene uslove — i istovremeno prihvatila oštre američke zahteve kao standard.

Ko je pod udarom (zemlje koje su dobile nove carine)

Lista zemalja koje nisu zaključile sporazume i postale su meta uredbe od 31. jula objavljena je u The Guardian i Economic Times. Među zemljama:

• 🇹🇼 Tajvan — 20%

•  🇮🇳 Indija — 25%

•  🇨🇭 Švajcarska — 39%

•  🇨🇦 Kanada — 35%

•  🇧🇷 Brazil — 50%

•  🇵🇰 Pakistan — 19%

•  🇰🇷 Južna Koreja — 17%

•  🇲🇽 Meksiko — pod pretnjom, pregovori se nastavljaju

•  🇨🇳 Kina — glavni nepotpisnik, status se nije promenio

Razlozi za odbijanje potpisivanja različiti su — od strateških razmatranja do unutrašnjeg političkog pritiska. Međutim, formula je jedna: carina kao kazna za neslaganje sa novim trgovinskim pravilima SAD.

Kina kao glavna meta

Nijedna od zemalja pogođenih novim američkim carinama ne zauzima tako ključnu poziciju kao Kina. Uprkos brojnim pregovorima, učešću na bilateralnim sastancima i kulоarskim konsultacijama, Peking ostaje najveći ekonomski partner koji nije zaključio posao sa Vašingtonom.

Kako je detaljno opisano u članku Covalent Bond "Disciplina kroz tržište", SAD sprovode politiku planskog pritiska na Narodnu Republiku Kinu kroz carinsku i tehnološku prinudu. Reč više nije samo o trgovini: reč je o rekonfiguraciji svetske proizvodne arhitekture. Snabdevanje retkim zemljanim elementima, lanci poluprovodnika, izvoz visokotehnoloških proizvoda — sve postaje predmet prekrajanja.

Poslednji pokušaj sprečavanja eskalacije bio je sastanak u Londonu, neformalno nazvan "Londonska runda". Na njemu su se raspravljali uslovi pristupa SAD retkim zemljanim metalima i buduća sudbina kineskog izvoza u strateške sektore. Međutim, sporazum nije postignut.

Peking carinski režim smatra jednostranim nametanjem standarda, odbijajući da prizna pravni i ekonomski legitimitet sheme u kojoj jedna zemlja pruža pogodnosti samo po principu političke lojalnosti. U odgovoru SAD pojačavaju pritisak — ne samo kroz carine, već i kroz izvozne licence, ograničenja na dostavu američkih tehnologija, sankcije protiv kineskih kompanija.

Sve ovo pretvara NR Kinu u glavnu tačku geoekonomske napetosti. I istovremeno — u poslednju tvrđavu čiji pad može značiti konačno oblikovanje američke trgovinske doktrine kao globalne norme.

Politika poslova: kako SAD koriste carinu kao polugu

Za razliku od prethodnih multilateralnih sporazuma ere STO, nova američka trgovinska arhitektura gradi se na individualnim, asimetričnim sporazumima. Svaki od njih je posao-obaveza u kome carina postaje ne ekonomski mehanizam, već instrument političkog pritiska.

Prema podacima Covalent Bond (članak "Posebni uslovi"), SAD su primenile na svaku od zemalja vlastitu listu zahteva i bonusa:

• Japan ne samo da je izbegao carine — preuzeo je obavezu da investira 550 milijardi dolara u ekonomiju SAD, poveća nabavke američke vojne tehnike i prizna propise SAD u vazduhoplovstvu, digitalnom okruženju i poljoprivredi. Posao je postao najvažniji element strateškog partnerstva i istovremeno izazvao talas kritika od strane japanskih proizvođača automobila.

   

• Indonezija je pristala da ukine 99% svojih carina na američku robu, prizna standarde FDA i obaveze o slobodnom digitalnom protoku. Zauzvrat je indonežijski izvoz dobio stopu od 19% umesto prećenih 32%, a SAD — garancije pristupa kritično važnim mineralima.

   

• Filipini su potpisali sporazum koji uključuje liberalizaciju pristupa za američke platforme i digitalne proizvode, usklađivanje radnih normi, kao i pojednostavljenje logističkih barijera za američki uvoz. Potpisani paket postao je prvi gde su fiksirana su obaveze regulisanja digitalnog sadržaja po američkim standardima.

   

• Velika Britanija, koristeći post-Brexit fleksibilnost, zaključila je sporazum koji predviđa pogodnosti u sferi usluga i bezbednosti. Britanija je odbila učešće u evropskoj liniji odbrane od carinskog pritiska i dobila delimičnu imunost od novih carina pod uslovima proširene saradnje u odbrambenoj sferi.

   

• Evropska unija je, u suštini, bila primorana na složen kompromis: formalno ostaje pod dejstvom carine od 15%, ali u zamenu je dobila široka izuzeća za agrarne proizvode, farmaceutske proizvode i industrijsku opremu. Posao je oblikovan kao fleksibilan paket koji daje SAD instrumente prilagođavanja u zavisnosti od političkog ponašanja Brisela.

Ovi sporazumi prilagođeni su ne ekonomiji, već diplomatiji uticaja. Vašington koristi carinu ne kao porez, već kao poziv na podređenost. Svakom partneru se predlaže izbor: ili si deo novog sistema — i dobijaš pristup, ili si van njega — i plaćaš za to.

Reakcije: geoekonomija na ivici

Objavljivanje druge carinske uredbe izazvalo je neposrednu reakciju na globalnim tržištima. Indeksi u SAD otvoreni su padom: Dow Jones izgubio je 1,2%, S&P 500 — 0,9%, Nasdaq — 1,4%. Najveće gubitke zabeležile su kompanije povezane sa međunarodnom logistikom, poluprovodnicima i sirovinama — posebno one čiji lanci snabdevanja su tesno povezani sa Azijom.

Na kanadskom tržištu indeks S&P/TSX pao je skoro 1% odmah nakon vesti o povećanju carina na kanadski izvoz na 35% (Reuters). Evropski i azijski indeksi takođe su reagovali padom, posebno u Seulu, Tajpeju i Cirihu.

Reakcija političara bila je polarna. Demokrate u Kongresu optužile su Trampa za "stvaranje veštačke krize" i "podrivanje poverenja u međunarodni sistem". U izjavi demokratske većine Predstavničkog doma kaže se da će "novi talas carina dovesti do rasta cena za američke potrošače i pogoršati već zabeležen rast nezaposlenosti na 4,2%" (The Guardian).

U isto vreme saveznici administracije pozivaju se na nacionalnu bezbednost i "vraćanje ravnoteže". Bivši trgovinski predstavnik Robert Lajthaizer izjavio je da "niko ne govori o pravednosti — dok se ne zatraži od tebe".

Na nivou pojedinačnih zemalja reakcija je varirala od oštre kritike do ubrzanih konsultacija. Ministarstvo trgovine Indije nazvalo je carinu od 25% "nesrazmernom i politički motivisanom". Švajcarska je izjavila da će tražiti kompenzaciju kroz STO — uprkos očiglednoj besmislenosti žalbi u okviru razorene organizacije. Tajvan je izrazio "duboko žaljenje" i primetio da preispituje prioritete izvoza na pozadini nestabilnosti u odnosima sa Vašingtonom.

Ishod: nova trgovinska arhitektura

Novi carinski režim SAD nije dopuna prethodne politike. To je fundamentalan pomak u principima globalne trgovine, gde kolektivne norme ustupaju mesto individualnim ugovorima, a univerzalna pravila — prinudi kroz carinu.

Sjedinjene Države više ne igraju ulogu arbitra. One deluju kao arhitekta alternativnog trgovinskog sveta u kome je carina jezik na kome se vode pregovori. Onaj ko potpiše sporazum — dobija pristup, zaštitu, investicione olakšice. Onaj ko odbije — suočava se sa maksimalnim stopama, tehnološkom izolacijom i diplomatskim pritiskom.

Umesto globalizacije — trgovinska segmentacija. Umesto STO — mreža bilateralnih pakta sa čvrstom hijerarhijom. Umesto uzajamnih ustupaka — formula "ti ustupiš — mi nagrađujemo". Ovo nije trgovinski rat u uobičajenom smislu, već nova forma geoekonomskog upravljanja u kojoj Vašington kombinuje funkciju sudije, istražioca i krvnika.

U centru ove konstrukcije je Kina. Njen otpor i odbijanje posla pretvaraju Peking ne samo u objekat pritiska, već u poslednji test efikasnosti novog modela. Ako Kina potpiše — arhitektura će se učvrstiti. Ako izdrži — može početi odgovorna faza globalnog otpora.

Ali zasad — svet je podeljen. I linija podele je povučena carinskim stopama.