Tramp skraćuje rok

Dana 28. jula Donald Tramp je naglo skratio vremenski okvir koji je Rusiji ostavio da postigne primirje s Ukrajinom. Ako je sredinom jula govorio o 50 dana, sada, prema njegovim rečima, Moskva mora doneti odluku u narednih 10–12 dana. Nova izjava usledila je u trenutku kada je održana nova runda rusko-ukrajinskih pregovora — gotovo neprimećena — koja je završena bez političkih rezultata.

Nova odsečka: ne 50 dana, već deset

Svoju odluku o skraćenju ultimatuma američki predsednik saopštio je tokom posete Škotskoj, 28. jula. „Ne vidim razlog da čekamo ako oni i dalje bombarduju gradove“, citira Trampa ABC News. Radi se o napadu ruskih dronova na Harkovsku i Nikolajevsku oblast u noći između 27. i 28. jula, o čemu su takođe izvestile ukrajinske vojne strukture (Kyiv Independent).

Prema Trampovoj proceni, rok je sada ograničen na period do 7–9. avgusta. Ultimatum podrazumeva trenutno primirje i početak pregovora. U suprotnom, prema Trampu, biće uvedene nove sankcije — uključujući do 100% carina na rusku robu, kao i sekundarne sankcije protiv država koje nastavljaju da uvoze ruske energente. Glavna meta: Indija i Kina, što je već izazvalo zabrinutost na azijskim i naftnim tržištima (Reuters).

Hronologija pritiska

Oštrija Trampova retorika nastavak je ranije najavljene strategije: kombinacije pritiska na saveznike Moskve, isporuka oružja preko Evrope i vremenskog okvira za diplomatsko rešenje. Ovi elementi prvi put su jasno artikulisani u njegovom govoru 14. jula — istog dana kada je objavljena isporuka sistema Patriot Ukrajini i misija generala Kit Keloga u Kijevu. Upravo su ti događaji poslužili kao osnova za analizu Covalent Bond-a pod naslovom „Preludij Rima“.

Dve nedelje kasnije, očekivanja su postala znatno oštrija. Pored pretnji sankcijama, pojavile su se i nove političke izjave: Tramp je ponovo izrazio “razočaranje” Putinom i rekao da „nema razloga da čekamo, jednostavno ne vidimo nikakav napredak“ (Bloomberg, ABC).

Reakcije tržišta: nafta gore, indeksi dole

Trampova izjava odmah je izazvala reakciju tržišta. Cena nafte tipa Brent porasla je za skoro 3%, usled očekivanja ograničenja za kupce ruske nafte — posebno u Aziji (Reuters). Istovremeno, indeks Moskovske berze pao je za 1,2%, što je prema oceni Washington Post-a, bio najveći dnevni pad od početka jula.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je Trampovu oštru retoriku, rekavši na mreži X: „Zahvalan sam predsedniku Trampu na njegovoj pažnji u spašavanju života i zaustavljanju ovog užasnog rata.“ S druge strane, iz Rusije je stigla oštra reakcija. Dmitrij Medvedev je, prema navodima Reuters-a, izjavio da se radi o „igri ultimatuma“ koja može dovesti do rata sa učešćem SAD.

U međuvremenu u Istanbulu: treća runda bez proboja

Dok su mediji bili usredsređeni na sankcije, 23. jula u Istanbulu je održana treća runda rusko-ukrajinskih pregovora — bez prethodne najave. Sastanak je trajao oko 40 minuta, održan je uz posredovanje Turske i završen bez pomaka po pitanju prekida vatre (Reuters).

Prema informacijama Al Jazeera, ukrajinsku delegaciju predvodio je ministar odbrane Rustem Umerov, a centralna tema bio je humanitarni segment. Dogovoreno je:

– Razmena oko 1.200 zarobljenika sa svake strane;

– Predaja posmrtnih ostataka do 3.000 poginulih ukrajinskih vojnika, uz posredovanje Međunarodnog crvenog krsta.

Moskva je zahvalila Ankari na „neutralnom i uravnoteženom posredovanju“ (Daily Sabah), ali političkih proboja nije bilo. Kijev je predložio sastanak Zelenskog i Putina do kraja avgusta, dok je ruska strana odgovorila da je spremna za takav susret samo ako postoji finalizovan nacrt sporazuma, a ne kao gest spremnosti na dijalog (Al Jazeera).

Tako je diplomatski proces ostao u zastoju: humanitarna pitanja napreduju, dok su strateška zamrznuta. Istanbulska runda postala je simbol diplomatskog minimalizma — i možda pokušaj da se sačuva sam format dijaloga od potpunog kolapsa.

Dve staze — dve realnosti

Uočava se jasan disbalans. S jedne strane, Trampova ultimativna logika, sa kratkim rokovima i snažnim pritiskom. S druge — korak-po-korak pregovori, bez garancija, bez mehanizama prinude, fokusirani isključivo na humanitarnu komponentu. Te dve staze se gotovo ne ukrštaju — ni po dinamici, ni po ciljevima, ni po političkom efektu.

Ako američki ultimatum zaista aktivira sankcioni mehanizam tokom avgusta, to bi moglo paralisati sve dalje pregovore. Posebno u slučaju uvođenja sekundarnih sankcija, koje bi odvratile i poslednje ekonomski neutralne zemlje od saradnje s Moskvom.

Zaključak: kazaljke se ubrzano kreću

Vremenski prostor se sužava — ali ne i političko delovanje. Istanbulska platforma tapka u mestu, a američki prozor mogućnosti postaje sve uži. Čak i postignuti humanitarni dogovori deluju više kao gest održavanja forme nego kao stvarni pomaci ka deeskalaciji.

50-dnevni ultimatum, koji je Tramp prvi put izrekao 14. jula, nije bio samo politički ispad, već deo šire strateške šeme. Kako je primećeno u analitičkom tekstu Covalent Bond-a pod naslovom „Preludij Rima“, ta izjava bila je nastavak modela u kojem se kombinuju:

— vojna pomoć Ukrajini putem evropskog finansiranja (uključujući sisteme Patriot),

— ekonomski pritisak na treće zemlje,

— i vremenski okvir koji ograničava manevarski prostor Moskve.

„Tramp nije samo dao izjavu — on je postavio strateški okvir: vojna pomoć kroz evropsko finansiranje, ekonomski pritisak putem američkih tarifa i diplomatski prozor koji se zatvara u avgustu“, istaknuto je u tekstu.

Skraćujući prethodno definisan rok sa 50 na 10–12 dana, predsednik SAD je faktički pokrenuo drugu fazu te strategije. Pregovori u Istanbulu nisu doneli rezultate, diplomatski kanali EU i dalje ćute, a pritisak na azijske partnere Rusije raste. Prva nedelja avgusta više nije samo još jedan rok — to je mogući prelomni trenutak, posle kojeg će početi da deluje trgovinski mehanizam pripremljen u Beloj kući.