Aljaska, 15. avgust

Petnaestog avgusta 2025. godine na Aljasci će se održati prvi sastanak predsednika SAD i Rusije za četiri godine. Donald Tramp i Vladimir Putin će razgovarati o uslovima za prekid rata u Ukrajini, koji traje već tri i po godine. Uoči samita, Tramp je izjavio spremnost za teritorijalne razmene, izazvavši paniku u Evropi i oštru reakciju Kijeva.

„Saznaću u prva dva minuta”: Tramp se priprema za ispipavanje terena

Jedanaestog avgusta na konferenciji za štampu u Beloj kući, Tramp je predstojeći sastanak nazvao „ispipavanjem terena” i priznao da ne preuzima odgovornost za postizanje sporazuma. „Ovo je zaista sastanak za ispipavanje terena, pomalo”, izjavio je američki predsednik, dodajući da će o perspektivama pregovora saznati „verovatno u prva dva minuta”. (ABC News)

Originalni citat: “This is really a feel-out meeting, a little bit”

Tramp nije isključio mogućnost propasti pregovora. „Mogu otići i reći: ‘Srećno’. I to će biti kraj. Mogu reći: ‘Ovo, ovo neće biti rešeno’“, upozorio je on, naglašavajući da je spreman na težak razgovor sa ruskim liderom. (Reuters)

Originalni citat: “I may leave and say, ‘Good luck.’ And that’ll be the end. I may say, ‘This, this is not going to be settled.’”

Američki predsednik je obećao da će zahtevati od Putina prekid rata. „Idem da razgovaram sa Vladimirom Putinom i reći ću mu: ‘Morate završiti ovaj rat. Morate ga završiti’“, izjavio je Tramp. (ABC News)

Originalni citat: “I am going in to speak to Vladimir Putin and I will be telling him, ‘You have to end this war. You have to end it.’”

Teritorijalne razmene kao osnova sporazuma

Najkontroverznija Trampova izjava ticala se teritorijalnih ustupaka. „Biće neke razmene zemlje”, rekao je predsednik SAD novinarima, dodajući da će obe strane sukoba morati da naprave kompromise. (Reuters)

Originalni citat: “There’ll be some land swapping going on”

Tramp je priznao da je Rusija zauzela „veoma važne teritorije”, ali je obećao da će pokušati da vrati deo njih. „Znam to kroz Rusiju i kroz razgovore sa svima, za dobro Ukrajine. Rusija je zauzela neke veoma važne teritorije, ali pokušaćemo da vratimo deo te teritorije”, objasnio je američki lider. (Reuters)

Originalni citat: “I know that through Russia and through conversations with everybody, to the good of Ukraine. Russia had occupied some very prime territory but we’re going to try to get some of that territory back”

Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), od avgusta 2025. godine Rusija kontroliše oko 6.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije. Pri tome se gubici ruske vojske procenjuju na približno milion poginulih i ranjenih. (CSIS)

Vizuelizacija teritorijalnog pitanja

Alternativno mišljenje - vojni stručnjaci: Neki analitičari iz RAND Corporation veruju da će bilo kakvi teritorijalni ustupci stvoriti opasan presedan za buduće sukobe. „Legitimizacija zauzimanja teritorija silom podriće međunarodni poredak zasnovan na pravilima”, ističu stručnjaci. Istovremeno, predstavnici Quincy Institute tvrde da pragmatičan pristup teritorijalnom pitanju može biti jedini put do prekida krvoprolića.

„Ustupci ne ubeđuju ubicu”: kontradiktorna pozicija Ukrajine

Trampove izjave o teritorijalnim razmenama izazvale su oštru reakciju u Kijevu. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio je 11. avgusta oštru izjavu u kojoj je odbacio bilo kakve ustupke Rusiji. „Ustupci ne ubeđuju ubicu”, napisao je ukrajinski lider na društvenoj mreži Iks. (Reuters)

Originalni citat: “Concessions do not persuade a killer”

„Rusija odbija da prestane sa ubijanjima, i zato ne sme dobiti nikakve nagrade ili koristi”, istakao je Zelenski, upozoravajući da bilo kakvi teritorijalni ustupci neće dovesti do mira, već će samo podstaći dalju agresiju. (Reuters)

Originalni citat: “Russia refuses to stop the killings, and therefore must not receive any rewards or benefits”

Signali spremnosti za kompromis

Međutim, prema izveštajima britanskog Telegrafa, pozicija ukrajinskog rukovodstva može biti fleksibilnija nego što izgleda javno. Izvori lista tvrde da je Zelenski spreman da razmotri mogućnost zamrzavanja sukoba po trenutnoj liniji fronta u zamenu za pouzdane garancije bezbednosti za Ukrajinu. (Telegraph)

Prema ovim izveštajima, ukrajinsko rukovodstvo razume složenost vojne situacije i spremno je za pragmatična rešenja ako ona obezbede dugoročnu bezbednost zemlje. Ključni uslov ostaje dobijanje čvrstih međunarodnih garancija koje će sprečiti obnavljanje ruske agresije u budućnosti.

Ukrajinski predsednik je takođe izrazio zabrinutost da će Putin iskoristiti sastanak sa Trampom u propagandne svrhe. Prema rečima Zelenskog, ruski lider je „rešen samo da predstavi sastanak sa Amerikom kao svoju ličnu pobedu”. (ABC News)

Originalni citat: Putin is “determined only to present a meeting with America as his personal victory”

Šef kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Jermak vodio je 12. avgusta pregovore sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom, insistirajući da trajni mir zahteva „bezuslovni prekid vatre kao preduslov za suštinske pregovore”. (Reuters)

Originalni citat: Lasting peace requires “an unconditional ceasefire as a prerequisite for substantive negotiations”

Evropska panika: hitne konsultacije pred samit

Perspektiva bilateralnog sporazuma između SAD i Rusije bez učešća Evrope izazvala je paniku u Briselu. Jedanaestog avgusta održan je hitan sastanak ministara spoljnih poslova EU, na kojem su evropski diplomati izrazili zabrinutost zbog isključivanja iz procesa donošenja odluka o sudbini Ukrajine. (Al Jazeera)

Dodatni kontekst - evropski izvori: Prema diplomatskim izvorima u Briselu, neslaganja unutar EU su dublja nego što izgledaju javno. Mađarska i Slovačka se zalažu za mir po svaku cenu što pre, Poljska i baltičke države zahtevaju tvrdu liniju protiv Rusije, dok Nemačka i Francuska pokušavaju da nađu ravnotežu između podrške Ukrajini i ekonomskih interesa. „Jedinstvo EU visi o koncu”, priznaje visoki evropski diplomata pod uslovom anonimnosti.

Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas zauzela je čvrst stav, izjavivši da nikakvi ustupci Rusiji nisu prihvatljivi bez prethodnog prekida vatre. „Dok se Rusija nije složila sa potpunim i bezuslovnim prekidom vatre, ne bi trebalo ni da razgovaramo o bilo kakvim ustupcima. Redosled koraka je važan. Prvo bezuslovni prekid vatre sa snažnim sistemom nadzora i čeličnim garancijama bezbednosti”, istakla je Kalas. (Reuters)

Originalni citat: “As far as Russia has not agreed to full and unconditional ceasefire, we should not even discuss any concessions. The sequencing of the steps is important. First an unconditional ceasefire with a strong monitoring system and ironclad security guarantees”

Kalas takođe insistira na potrebi transatlantskog jedinstva. Prema njenim rečima, „transatlantsko jedinstvo, podrška Ukrajini i pritisak na Rusiju” su neophodni za okončanje rata i „sprečavanje buduće ruske agresije u Evropi”. EU priprema 19. paket sankcija protiv Rusije kako bi pojačala pritisak uoči pregovora. (Reuters)

Originalni citat: “transatlantic unity, support to Ukraine and pressure on Russia” were needed to end the war and “prevent future Russian aggression in Europe”

Britanski premijer Kir Starmer i njegov kanadski kolega Mark Karni vodili su 11. avgusta telefonske razgovore i složili se da su diplomatski napori dobrodošli, ali mir „mora biti izgrađen sa Ukrajinom - a ne nametnut njoj”. (Reuters)

Originalni citat: Peace “must be built with Ukraine - not imposed upon it”

Nemačka je preuzela inicijativu za koordinaciju evropske pozicije, najavivši održavanje virtuelnog sastanka lidera EU 14. avgusta. Na sastanku će učestvovati rukovodioci zemalja članica unije, predstavnici NATO-a i, moguće, predsednik Ukrajine Zelenski. Cilj sastanka je da se izradi jedinstvena pozicija pred samit Trampa i Putina. (Reuters)

Evropski lideri su jednoglasni u jednom zahtevu: „put ka miru u Ukrajini ne može biti odlučen bez Ukrajine”. (Al Jazeera)

Originalni citat: “the path to peace in Ukraine cannot be decided without Ukraine”

Pitanje Zelenskog: hoće li ukrajinski predsednik doći na Aljasku?

Jedna od glavnih intriga uoči samita ostaje moguće učešće Vladimira Zelenskog. Prema informacijama NBC News-a, Bela kuća razmatra mogućnost pozivanja ukrajinskog lidera na Aljasku za učešće u pregovorima ili održavanje posebnog sastanka sa Trampom. (NBC News)

„To se razmatra”, saopštio je izvor upoznat sa diskusijama u američkoj administraciji. Međutim, konačna odluka još nije doneta, a Zelenskijeva poseta nije potvrđena. (NBC News)

Originalni citat: “It’s being discussed”

Tramp je izjavio da budući sastanci mogu uključiti ukrajinskog lidera, i da je cilj SAD najbrži prekid vatre u sukobu koji traje već tri i po godine. Američki predsednik je takođe obećao da će voditi konsultacije sa evropskim liderima ubrzo nakon pregovora sa Putinom. (Reuters)

Diplomatska aktivnost Putina: priprema za sastanak

Ruski predsednik takođe se aktivno priprema za samit. Poslednjih dana Putin je vodio seriju telefonskih pregovora sa liderima Kine, Indije, Brazila i nekoliko postsovjetskih država, informišući ih o svojim kontaktima sa SAD. (Reuters)

Za Putina ovo će biti prva poseta SAD od 2015. godine i prvi sastanak sa aktuelnim američkim predsednikom od juna 2021, kada se sastao sa Džoom Bajdenom u Ženevi. Samit na Aljasci biće najvažniji diplomatski događaj od početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. (ABC News)

Plan Keloga: evropski mirovnjaci i odbacivanje NATO-a

Trampova administracija ne otkriva detalje predloženih teritorijalnih razmena, ali opšti obrisi američkog plana su već poznati. Specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu, penzionisani general Kit Kelog, ranije je predložio stvaranje „snaga otpornosti” od evropskih vojnika NATO-a za čuvanje linije fronta. (Reuters)

Kelogov plan predviđa stvaranje demilitarizovane zone od 18 milja u istočnoj Ukrajini. Pri tome američke trupe neće učestvovati u mirovnoj operaciji - sva odgovornost pašće na evropske saveznike. (Reuters)

Ključni element plana je odbacivanje Ukrajine od članstva u NATO-u, što odgovara jednom od glavnih Putinovih zahteva. Britanija i Francuska su u julu sazvale „koaliciju voljnih” od više od 30 zemalja i dogovorile planove za stvaranje evropskih „snaga podrške” na kopnu, u vazduhu i na moru, kao i za „obnovu” ukrajinske vojske. (Reuters)

Pesimizam stručnjaka: zašto je mir malo verovatan

Stručnjaci Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) skeptično procenjuju perspektive postizanja trajnog mira na sastanku na Aljasci. Set Džons podseća da samo 16% međudržavnih ratova nakon Drugog svetskog rata završava mirovnim sporazumom - većina se završava vojnom pobedom jedne od strana. (CSIS)

Statistika završetka ratova

Marija Snegova iz CSIS-a upozorava da Putin može dobiti diplomatsko priznanje bez suštinskih ustupaka, možda ograničavajući svoje teritorijalne zahteve na Donjecku oblast. Ovo će stvoriti opasan presedan i ne garantuje prekid sukoba na dugi rok. (CSIS)

Alternativno mišljenje - Heritage Foundation: Konzervativni analitičari tvrde da samo demonstracija sile može naterati Putina na stvarne ustupke. „Povećanje vojne pomoći Ukrajini i pooštravanje sankcija treba da prethodi bilo kakvim pregovorima”, smatraju u Heritage Foundation. Međutim, stručnjaci Quincy Institute prigovaraju da eskalacija može dovesti do direktnog sukoba NATO-a i Rusije.

Mark Kensijan karakteriše vojni položaj Ukrajine kao „opasan”, uzimajući u obzir teritorijalne gubitke i iscrpljenost resursa nakon tri i po godine rata. Po njegovoj proceni, uprkos ogromnim gubicima Rusije, Moskva zadržava sposobnost nastavka borbenih dejstava. (CSIS)

Bendžamin Džensen naglašava da teritorijalne razmene same po sebi nisu dovoljne za završetak rata. „Neophodni su širi pregovori o bezbednosti, imovini i obnovi”, smatra stručnjak, upozoravajući na složenost postizanja održivog mira. (CSIS)

Kompleksnost mirovnog rešenja

Istekao rok: neuspeh Trampovog plana od 100 dana

Sastanak na Aljasci se odvija na pozadini neuspeha Trampovog prvobitnog plana da završi rat u roku od 100 dana od inauguracije. Dvadesetog januara 2025, stupajući na funkciju, Tramp je obećao brzo postizanje mira u Ukrajini, ali do aprilskog roka sporazum nije postignut.

Osmog avgusta 2025. postalo je jasno da je rok konačno istekao, i Trampova administracija je bila prinuđena da prizna potrebu za direktnim pregovorima sa Putinom. Prema izveštajima analitičara, neuspeh prvobitnog plana primorao je Belu kuću da preispita svoju strategiju i pristane na lični sastanak lidera, uprkos rizicima legitimizacije ruske pozicije. (8. avgust 2025: rok istekao, sastanak na Aljasci zakazan ~ Covalent Bond)

Poslednjih nedelja Trampova administracija je pojačala pritisak na Rusiju, pristajući na isporuke dodatnog američkog oružja Ukrajini i preteći tarifama protiv kupaca ruske nafte. Ove mere imaju za cilj jačanje pregovaračke pozicije SAD uoči samita, ali njihova efikasnost ostaje pod znakom pitanja.

Vojna situacija: aktivne borbe se nastavljaju

Uprkos diplomatskoj aktivnosti, borbena dejstva u Ukrajini se nastavljaju. Jedanaestog avgusta Ukrajina je izjavila da je pogodila objekat za proizvodnju raketnih komponenti u Nižegorodskoj oblasti Rusije, a ruska strana je saopštila o uništenju 59 ukrajinskih dronova tokom noći. (Al Jazeera)

Vojna analiza - Institute for the Study of War: „Intenzifikacija borbenih dejstava pred pregovore je klasična taktika. Svaka strana pokušava da zauzme maksimum teritorije za jačanje pregovaračke pozicije”, ističu analitičari ISW. Prema njihovim podacima, tempo ruskog napredovanja je usporen sa 10 km² dnevno početkom 2025. na 2-3 km² u avgustu, što svedoči o iscrpljenosti ofanzivnog potencijala.

Nastavak borbenih dejstava komplikuje pregovarački proces i podriva nade u brzi prekid vatre. Obe strane nastoje da poboljšaju svoje pozicije na bojnom polju pred moguće pregovore, što dovodi do eskalacije nasilja.

Humanitarni aspekt - UN: Prema podacima Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, od početka potpune invazije poginulo je više od 30.000 civila, iako stvarne brojke mogu biti znatno veće. „Svaki mirovni sporazum mora uključiti mehanizme zaštite civilnog stanovništva i istrage ratnih zločina”, insistiraju u UN.

Istorijski kontekst: lekcije prošlih samita

Sastanak Trampa i Putina na Aljasci izaziva paralele sa istorijskim samitima iz vremena hladnog rata, kada su se lideri supersila sastajali da razgovaraju o globalnim krizama. Međutim, sadašnja situacija je komplikovana učešćem treće strane - Ukrajine, čija sudbina je predmet pregovora.

Za razliku od bipolarnog sveta hladnog rata, savremena geopolitika je multipolarna. Kina, Indija, Evropska unija i drugi igrači imaju sopstvene interese u ukrajinskom sukobu, što čini postizanje sveobuhvatnog sporazuma izuzetno teškim.

Unutrašnjepolitički pritisak na lidere

Sva tri glavna učesnika drame - Tramp, Putin i Zelenski - doživljavaju ozbiljan unutrašnjepolitički pritisak. Tramp mora pokazati rezultat nakon neuspeha svog plana od 100 dana. Putinu je potreban izlaz iz dugotrajnog sukoba koji iscrpljuje rusku ekonomiju. Zelenski ne može sebi dozvoliti sporazum koji će Ukrajinci shvatiti kao kapitulaciju.

Pritisak na lidere: uporedna analiza

Alternativna procena - Brookings Institution: Analitičari ističu da unutrašnji pritisak na Putina može biti preuveličan od strane zapadnih posmatrača. „Ruska elita je konsolidovana oko predsednika, a društvo se prilagodilo uslovima sankcija”, smatraju u Brookings. S druge strane, stručnjaci Carnegie Endowment ukazuju na rastuće pukotine u ruskom društvu i znake „umora od rata” među stanovništvom.

Ovaj pritisak može kako olakšati kompromis, tako i dovesti do sloma pregovora, ako lideri smatraju da je politička cena sporazuma previsoka.

Scenariji razvoja događaja

Optimistički scenario

U najboljem slučaju, sastanak na Aljasci može dovesti do dogovora o prekidu vatre i početku višestranih pregovora uz učešće Ukrajine i evropskih partnera. Ovo bi stvorilo osnovu za postepenu deeskalaciju i, možda, dugoročno rešenje.

Realističan scenario

Verovatnije je da će sastanak biti samo prvi korak u dugom pregovaračkom procesu. Strane mogu dogovoriti nastavak kontakata i stvaranje radnih grupa za razmatranje tehničkih detalja mogućeg sporazuma.

Pesimistički scenario

U najgorem slučaju, pregovori mogu završiti neuspehom, kao što upozorava sam Tramp. Ovo bi dovelo do dalje eskalacije sukoba i produbljivanja raskola između Rusije i Zapada. Moguć je i raskol u zapadnoj koaliciji, ako SAD i Evropa ne mogu usaglasiti zajedničku poziciju.

Ključna pitanja bez odgovora

Uoči samita ostaje mnogo pitanja. Koje teritorije tačno je Tramp spreman da ustupi? Hoće li Putin pristati na stvarni prekid vatre ili će insistirati na kapitulaciji Ukrajine? Kako će reagovati Evropa ako SAD sklope dogovor bez uzimanja u obzir evropskih interesa? Može li Zelenski prihvatiti bilo kakav kompromis, a da ne izgubi podršku unutar zemlje?

Odgovori na ova pitanja odrediće ne samo sudbinu Ukrajine, već i budućnost evropske bezbednosti i svetskog poretka za decenije unapred.

Šta očekivati od 15. avgusta

Sastanak Trampa i Putina na Aljasci biće kritičan momenat u istoriji ukrajinskog sukoba. Bez obzira na rezultat, on će označiti novu etapu u pokušajima rešenja najvećeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata.

Ključni faktori uspeha ili neuspeha

Alternativna prognoza - Foreign Affairs: Vodeći stručnjaci časopisa predviđaju da će sastanak završiti „kozmetičkim sporazumom” - obe strane će objaviti napredak bez stvarnih dogovora. „Tramp će dobiti PR pobedu, Putin - legitimizaciju, a rat će se nastaviti”, prognoziraju analitičari. Istovremeno, optimisti iz Quincy Institute vide šansu za proboj: „Lična hemija lidera i umor od sukoba mogu dovesti do neočekivanog kompromisa”.

Svet će pažljivo pratiti signale sa Aljaske. Svaki sporazum između SAD i Rusije bez učešća Ukrajine rizikuje da bude neodrživ. Istovremeno, nastavak rata nosi katastrofalne posledice za sve strane.

Ekonomska perspektiva - Bloomberg: Prema procenama finansijskih analitičara, nastavak rata košta svetsku ekonomiju 400 milijardi dolara godišnje kroz inflaciju, energetsku krizu i prekid trgovinskih lanaca. „Čak i nesavršen mir je ekonomski isplativiji od dugotrajnog sukoba”, ističu u Bloomberg-u. Međutim, kritičari ukazuju da cena kapitulacije pred agresijom može biti još veća na dugi rok.

Petnaesti avgust može biti ili početak kraja rata, ili potvrda da je diplomatsko rešenje u bliskoj budućnosti nemoguće. U svakom slučaju, sastanak na Aljasci ući će u istoriju kao pokušaj dve nuklearne sile da dogovore sudbinu treće zemlje - sa svim moralnim i geopolitičkim posledicama takvog pristupa.

Istorijske paralele: lekcije prošlosti

Istorijska perspektiva - istraživači sa Harvarda: „Svaka istorijska analogija ima svoja ograničenja. Ukrajina nije Čehoslovačka iz 1938, ali ni Bosna iz 1995. Jedinstvenost situacije je u tome što prvi put od Drugog svetskog rata nuklearna sila pokušava silom da promeni granice u Evropi”, ističu istoričari sa Harvarda.