Pisma, tarife, BRICS: kako Amerika ponovo čini trgovinu velikom (i nepredvidivom)

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da njegova administracija u ponedeljak, 7. jula 2025. godine, tačno u podne po istočnoameričkom vremenu, započinje slanje nove serije takozvanih „tarifnih pisama“ — zvaničnih obaveštenja trgovinskim partnerima o uvođenju dodatnih carina na robu uvezenu u SAD. Prema njegovim rečima, ta pisma će sadržati konkretne stope — od osnovnih 10% do potencijalnih 50–70% — kao i datume kada te tarife stupaju na snagu.

U početku je bilo najavljeno da će tarife početi da važe već od 9. jula. Međutim, kako je precizirao američki ministar trgovine Hauard Lutnik, stvarna primena mera biće odložena do 1. avgusta. O tome izveštava The Guardian, pozivajući se na zvanične izjave predsedničke administracije.

Tako se stvara situacija namerne neizvesnosti. Primaoci pisama — od Evropske unije do zemalja BRICS-a — dobijaju upozorenja o predstojećim tarifama, ali konkretni uslovi nove trgovinske politike ostaju nejasni do kraja jula. Stručnjaci to nazivaju „upravljanjem neizvesnošću“ kao metodom spoljnopolitičkog pritiska, dok se sama pisma smatraju delom personalizovane, a ne institucionalne trgovinske strategije SAD.

Tržišta pod pritiskom pisama

Objava o „tarifnim pismima“ odmah se odrazila na globalna tržišta. Čak i pre nego što su postale poznate tačne stope i ciljne zemlje novih tarifa, investitori su počeli da smanjuju rizike: fjučersi na glavne američke berzanske indekse su opali, dolar je ojačao, a potražnja za sirovinama oslabila.

Kako navodi The Wall Street Journal,, u jutarnjim satima ponedeljka:

„Fjučersi na S&P 500 pali su za 0,4%, dok su fjučersi na Nasdaq opali za 0,5%… Prinos na desetogodišnje američke obveznice porastao je na 4,32%, jer su se investitori spremali za odlučniji trgovinski pristup.“

Na azijskim berzama, japanski Nikkei zatvorio je dan sa padom od 0,3%, a slično kretanje zabeleženo je i na tržištima Južne Koreje i Kine. Evropska tržišta pokazala su mešovite rezultate: FTSE 100 opao je za 0,3%, dok je DAX porastao za isti procenat. Širi indeks Stoxx Europe 600 ostao je gotovo nepromenjen.

Posebna pažnja posvećena je sirovinama. Cene bakra i aluminijuma su opale, što odražava zabrinutost industrijskog sektora zbog mogućih poremećaja u lancima snabdevanja i povećanja troškova. Analitičari ističu da bi pritisak na industrijske metale mogao dodatno da poraste ukoliko tarife obuhvate komponente visokotehnološke i teške industrije.

Na valutnim tržištima takođe je zabeležena reakcija. Najveću volatilnost pokazao je južnoafrički rand, koji je oslabio za 1% nakon Trampove izjave o mogućim dodatnim sankcijama protiv zemalja koje sarađuju sa BRICS-om. Kako piše Reuters:

„Južnoafrički rand oslabio je za 1% nakon što je Tramp upozorio da bi zemlje koje se priključuju BRICS-u mogle biti suočene sa dodatnim tarifama.“

Pregovori pod pritiskom: EU traži izuzetke

Jedan od prvih blokova koji se našao pod potencijalnim udarom bila je Evropska unija. Prema izveštaju The Washington Post-a, Trampova administracija je obavestila Brisel o mogućnosti uvođenja tarifa do 50% na ključne kategorije evropske robe — od automobila do mašinske opreme. Kao odgovor, predstavnici Evropske komisije započeli su hitne konsultacije sa američkim partnerima o zaključenju „ograničenog trgovinskog sporazuma“, koji bi mogao da odloži ili ublaži ove mere.

„Zvaničnici Evropske komisije vode pregovore sa američkim kolegama o ograničenom trgovinskom sporazumu kako bi se izbegle stroge tarife na robu iz EU,“ piše The Washington Post.

Prema izvorima lista, EU nastoji da minimizira štetu bez izlaska iz okvira STO-a, dok SAD faktički deluju izvan institucionalnih mehanizama. Nova tarifna pisma ne predstavljaju pravila dogovorena multilateralno, već jednostrane akte pritiska usmerene na konkretne zemlje u konkretnim momentima. Takav pristup menja samu prirodu svetske trgovine — od sistema pravila do sistema privremenih dogovora sklopljenih pod pretnjom i u uslovima nejednakih pregovaračkih pozicija.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do daljeg fragmentisanja globalnih lanaca snabdevanja: kompanije će želeti da lokalizuju proizvodnju ili preusmere logistiku kako bi smanjile rizik od iznenadnih sankcija. Posebno su ugroženi mali i srednji izvoznici, koji nemaju kapacitete za brzu prilagodbu promenama.

BRICS odgovara: bez izuzetaka, bez saglasnosti

Situacija sa tarifama dodatno se zaoštrila tokom samita BRICS-a, održanog početkom jula u Rio de Žaneiru. U svom govoru, predsednik Tramp je izjavio da će svaka zemlja koja podržava takozvanu „antiamericku politiku BRICS-a“ automatski biti suočena sa dodatnim sankcijama — u vidu dodatne tarife od +10%, pored već najavljenih mera.

„Zemlje koje podržavaju antiameričku politiku koju promoviše BRICS suočiće se sa dodatnom tarifom od 10%. Neće biti izuzetaka,“ izjavio je u komentaru za Business Insider.

Formulacija „antiamerička politika“ nije precizirana, što je stručnjacima dalo povod da je protumače kao signal mogućeg pritiska na širok spektar zemalja — od Južne Afrike i Brazila do Indije i UAE. Štaviše, sam princip povezivanja tarifa sa političkim izjavama ocenjen je kao odstupanje od međunarodnih normi.

Kao odgovor, članice BRICS-a izdale su zajedničko saopštenje, osuđujući poteze SAD kao kršenje pravila STO-a i ugrožavanje stabilnosti svetske trgovine. O tome je izvestio Reuters:

„Lideri BRICS-a izjavili su da pristup SAD narušava principe fer trgovine i predstavlja rizik za globalnu ekonomsku stabilnost.“

Dodatnu napetost izazvalo je i to što pod „antiameričke postupke“ mogu spadati ne samo zvanične izjave, već i svaki korak ka korišćenju alternativnih valuta u obračunu, jačanju ekonomske saradnje BRICS-a ili učešću u kineskim infrastrukturnim inicijativama. Tako američka politika nije usmerena samo na zaštitu sopstvenog tržišta, već i na ograničavanje alternativnih centara ekonomske integracije.

Kada tarifa postane diplomatija

Novi talas tarifne aktivnosti Vašingtona pokazuje pomak u samoj prirodi ekonomske politike: tarifa više nije samo alat za zaštitu domaćeg tržišta, već postaje mehanizam geopolitičkog prinude. Slanje „tarifnog pisma“ postaje način da se izrazi nezadovoljstvo, postave zahtevi ili kazne odstupanja od očekivanog ponašanja — i to bez potrebe za saglasnošću međunarodnih organizacija.

Ovakav pristup izaziva kritike i među trgovinskim partnerima SAD i među međunarodnim posmatračima. Prema mišljenju analitičara, Trampova tarifna diplomatija predstavlja svesno napuštanje univerzalističke logike STO-a u korist transakcionog modela u kojem svaka zemlja mora pojedinačno da pregovara sa Vašingtonom pod pritiskom. To stvara pravnu nestabilnost, produbljuje fragmentaciju globalne ekonomije i ograničava mogućnosti za dugoročno planiranje.

Na sastanku sa privrednicima u Atlanti, kako izveštava The Guardian, Tramp je izjavio otvoreno:

„Ovo nisu samo ekonomski alati. Ovo su alati moći.“

Ta definicija pokazala se izuzetno preciznom: tarife više nisu pitanje pravila, stopa i ravnoteže — one postaju instrument moći, fleksibilan, jednostran i momentalan. U takvim uslovima, čak i ekonomski partneri SAD prinuđeni su da deluju kao privremeni saveznici, a ne kao punopravni učesnici stabilnog trgovinskog sistema.

Tako tarifa više nije samo broj u dokumentu — već politički portret epohe.