Azija bez ulepšavanja: trostruki savez, unutrašnje oluje i nova mapa uticaja

Istočna Azija ostaje jedan od najdinamičnijih regiona na svetu, gde se političke ambicije čvrsto prepliću sa ekonomskim interesima. Kina, Japan i Republika Koreja igraju ključnu ulogu u oblikovanju regionalne arhitekture, utičući na globalne lance snabdevanja, infrastrukturne projekte i strateške saveze. Ispod sledi analiza ključnih objava sa početka juna 2025. godine, koje odražavaju savremene trendove u političkoj i ekonomskoj saradnji unutar „velike trojke“ regiona.

Pre nego što zaronimo u unutrašnje peripetije svake zemlje zasebno, važno je razumeti: upravo interakcija Kine, Japana i Republike Koreje određuje ton regionalnim trendovima. Stoga prvo razmotrimo trostrani format „Velike trojke“ i njegov uticaj na ekonomiju i politiku čitavog regiona.

Trostrana koordinacija između Kine, Japana i Republike Koreje

U članku «ROK ought to boost trilateral coordination» (China Daily, 3. juni 2025) naglašeno je da čak i u periodu unutrašnje političke borbe Seul ne može zanemariti ulogu NRK i Japana u oblikovanju regionalnih procesa. Autor ističe:

«Iako će se oba vodeća kandidata za predsednika (…) verovatno prvenstveno orijentisati na savez SAD i Republike Koreje, glavna razlika biće u tome kako će uspostavljati odnose sa Japanom i Kinom, redom. Na taktičkom nivou, bilateralni odnosi su se unapređivali upravo kroz trostrani format.»

Ovaj fragment ističe: čak i pred izbore (Lee Jae Myung vs Kim Moon Soo) kandidati moraju uzeti u obzir da put ka jačanju bilateralnih veza vodi kroz usklađenu interakciju „velike trojke“.

Položaj Seula dopunjuje tekst „Big three’s cooperation vital to East Asia“ (China Daily HK, 3. juni 2025), u kojem se naglašava:

«Duboka saradnja između Kine, Japana i Republike Koreje može doprineti rastu regionalnih investicija, razvoju inovacija i povećanju dinamike trgovinske razmene.»

Oba teksta rezoniraju: izvori se slažu da ekonomske inicijative ne mogu biti efikasne odvojeno od političke koordinacije. Dok Tokio, Peking i Seul ne pronađu usklađen format rada na infrastrukturnim i tehnološkim projektima, svaki obimni plan „Novog ekonomskog pojasa“ rizikuje da ostane deklaracija.

Regionalna privredna saradnja

Paralelno sa diskusijama o političkim modelima interakcije tri zemlje, praktična strana ekonomske integracije ogleda se u zajedničkim industrijskim projektima. Tako, u izveštaju «Global firm proposes joining Japanese, U.K. and Italian consortium for next‐gen fighter jet» (Reuters, 2. juni 2025), navodi se da je Evropska komisija odobrila osnivanje zajedničkog preduzeća koje objedinjuje Mitsubishi Heavy Industries (Japan), BAE Systems (Velika Britanija) i Leonardo SpA (Italija). Kako se napominje u članku:

«Po usvojenom planu, japanska Mitsubishi Heavy Industries preuzeće razvoj ključnih elemenata trupa aviona, BAE Systems će se baviti integracijom avionike, a Leonardo će izvršiti finalni sastav.»

Iako Republika Koreja nije direktno uključena u projekat, njegov značaj za ceo region teško je preceniti. Prvo, primer Japana pokazuje kako se azijske zemlje (i susedni regioni) integrišu u globalne lance proizvodnje visokotehnoloških proizvoda. Drugo, postojanje takvog konzorcijuma pojačava ulogu Japana kao mosta između Zapada i Istočne Azije; to neizravno utiče na odluke Seula: ukoliko japanske kompanije dobiju pristup ključnim komponentama i tehnologijama, RK mora tražiti balans između američkih bezbednosnih garancija i mogućnosti tehnološke saradnje sa Tokijom.

Na kraju, slični projekti služe kao signal kineskim vlastima i korporacijama: pokazuju da tehnološki suverenitet ostaje prioritet, a pristup savremenim vojnim i civilnim tehnologijama moguć je kroz multilateralna partnerstva. To znači da realizacija ideja „ekonomskog pojasa“ u Istočnoj Aziji mora uzeti u obzir ne samo finansijske i trgovačke rute, već i potrebu zajedničke koordinacije u oblasti visokih tehnologija i odbrane.

Ekonomska ekspanzija kineskih kompanija

U uslovima rastuće konkurencije na globalnom tržištu tehnoloških usluga, kineske korporacije nastoje da ojačaju svoje prisustvo van domaćeg tržišta. U članku «Alibaba Cloud eyes faster globalization» (China Daily, 3. juni 2025) detaljno su opisani planovi ogranka Alibaba Cloud za proširenje u Evropi i Jugoistočnoj Aziji. Autor navodi:

«Alibaba Cloud će otvarati nove centre za obradu podataka u Evropi i Jugoistočnoj Aziji, kako bi ubrzao pružanje oblačnih usluga van Kine. Trenutno kompanija konkuriše globalnim liderima oblačnih tehnologija, kao što su Amazon Web Services i Microsoft Azure, i za smanjenje zakašnjenja u prenosu podataka potrebno je postaviti servere bliže krajnjim korisnicima.»

Iz teksta je jasno da je Alibaba Cloud već pokazao visoke stope rasta unutar Kine, ali sada cilja na inostrana tržišta, gde će glavni izazovi biti:

1. Infrastrukturna diverzifikacija. Otvaranje novih data-centara omogućava minimiziranje zakašnjenja i povećanje brzine obrade podataka za evropske i azijske klijente.

2. Konkurencija sa zapadnim igračima. Amazon Web Services i Microsoft Azure zauzimaju vodeće pozicije, međutim Alibaba Cloud vidi perspektivu u ponudi povoljnijih lokalnih tarifa i integrisanih rešenja za kompanije koje posluju u Kini i Aziji.

3. Regulatorne barijere. U Evropi i Jugoistočnoj Aziji potrebno je poštovati zahteve o zaštiti podataka (GDPR, lokalni zakoni o ličnim podacima), što zahteva dodatna ulaganja i lokalna partnerstva.

Dakle, strategija Alibaba Clouda pokazuje želju ne samo da se prikaže kao „lokalni igrač“, već i da konkuriše na nivou globalnih lidera, nudeći sveobuhvatne usluge čuvanja, analize i zaštite podataka. Kinaški data-centri već opslužuju velike kineske korporacije, a izlazak na evropska i jugoistočnoazijska tržišta omogućiće povećanje prihoda zahvaljujući klijentima kojima su potrebni pouzdani i skalabilni oblačni servisi.

U isto vreme, uspeh Alibaba Clouda u drugim regionima može podstaći konkurentnost kineskog IT-sektora u celini. Ukoliko evropske i jugoistočnoazijske kompanije počnu sve aktivnije da koriste kineska oblačna rešenja, to će stvoriti nove mogućnosti za prekogranične IT-projekte i integraciju tehnoloških lanaca, što će dugoročno ojačati uticaj Pekinga u sferi digitalne ekonomije.

Diplomatski stavovi Kine

Paralelno sa ekonomskim inicijativama, Peking aktivno formuliše čvrste diplomatske stavove, nastojeći da zaštiti svoje unutrašnje interese i demonstrira beskompromisnu poziciju prema bilo kakvim spoljnim pokušajima pritiska.

U članku «Chinese Embassy in Japan slams so-called ‘Tibetan govt-in-exile’ hype over reincarnation» (Global Times, 3. juni 2025) predstavljen je stav Kineske ambasade u Japanu, u kojem se jasno osuđuje delovanje „tibetske vlade u izgnanstvu“. Autor ističe:

«Ni jedna država ne priznaje ‘tibetsku vladu u izgnanstvu’, i svaki pokušaj mešanja u unutrašnje poslove Kine protivno je međunarodnom pravu. Pozivamo Japan da ne podleže provokacijama i da ne stvara prepreke dobronamernim odnosima.»

Na taj način, Peking poručuje da smatra mešanje tibetanskih aktivista neprihvatljivim, a Japanu snažno preporučuje da zauzme „pravi“ stav, koji neće podrivati status kvo. Ovo je zvanična retorika NRK, dok nezavisni izvori mogu stvari posmatrati drugačije.

Istovremeno, Kineska privredna i industrijska komora u EU izrazila je „duboko razočarenje“ nakon što su mediji preneli da je EU odobrila ograničavajuće mere protiv kineskih kompanija u medicinskom sektoru. U tekstu «Chinese commerce chamber expresses disappointment over reported EU approval of restrictive measures against Chinese enterprises» (Global Times, 3. juni 2025) istaknuto je:

«Odluka EU da uvede ograničenja pri učešću kineskih firmi na tenderima u medicinskom sektoru suprotna je principima fer konkurencije i podriva poverenje između naših ekonomija. To može negativno uticati na bilateralne trgovinske odnose i investicionu klimu.»

Tako je Peking poslao signal Briselu: svaka ovakva inicijativa biće percipirana kao neprijateljski korak i može izazvati kontramere.

Konačno, u uređivačkom članku «Who exactly is undermining the China-US Geneva consensus?: Global Times editorial» (Global Times, 3. juni 2025) analizira se situacija oko trgovinskih pregovora između Kine i SAD, a autor navodi:

«Neki američki političari i mediji, kao što je Wall Street Journal, aktivno kritikuju i diskredituju postignute dogovore u Ženevi. Njihov cilj je da poremete napredak u bilateralnim odnosima i otežaju rešavanje ekonomskih pitanja između dve zemlje.»

Tekst naglašava da upravo „američki krugovi“ sabotiraju dalji dijalog, što Peking koristi kao opravdanje za zaoštravanje retorike prema Vašingtonu i mobilizaciju domaće javnosti.

U zbiru, ova tri materijala pokazuju kako Kina kombinuje oštre izjave o pitanjima suvereniteta (Tibet), reaguje na ekonomska ograničenja od strane EU i aktivno polemiše sa SAD oko velikih trgovinskih sporazuma. Ova „višestrana“ diplomatska aktivnost odražava težnju Pekinga da minimizira spoljne rizike i ojača svoj položaj ne samo u regionu, već i na globalnom nivou.

Iako trostrani format postavlja temelje za ekonomsku i tehnološku integraciju, unutrašnje političke oluje u Seulu mogu privremeno izmeniti ovaj model. Kako RK prolazi kroz ozbiljnu krizu, njena sposobnost da vodi „veliku trojku“ ka zajedničkim projektima privremeno je oslabljena. Pogledajmo koja su okuženja u Seulu prethodila prevremenim izborima i kako ona mogu prepisati logiku interakcije sa Pekingom i Tokijom.

Južna Koreja: politička kriza i izbori

Region Istočne Azije nije ograničen samo na ideje trostrane saradnje: usred unutrašnjih potresa u Republici Koreji odvijaju se dramatični događaji koji ne samo da menjaju raspored političkih snaga unutar zemlje, već i utiču na spoljnu politiku Seula.

Šest meseci turbulencija pre prevremenih izbora

U izveštaju «Six months of turmoil: A timeline» (Reuters, 2. juni 2025) detaljno su opisani ključni koraci koji su doveli do prevremenih izbora. Autor podseća:

«Od trenutka proglašenja vanrednog stanja 3. decembra 2024. godine do smene Jun Sok Jola 4. aprila 2025. godine, protesti, odluke Ustavnog suda i promena privremenog predsednika odredili su sudbinu RK u poslednjih šest meseci.»

Iz teksta je jasno da je Seul u kratkom roku doživeo nekoliko obimnih talasa protesta, Ustavni sud doneo sporni presudni stav, a privremeni lideri nisu uspeli da stabilizuju situaciju. Sve je to stvorilo osnovu za neophodnost hitnog reizbora šefa države.

Proces glasanja i njegovi problemi

Prvi rezultati glasanja i raspoloženje birača

U članku «S. Koreans vote for new president in wake of Yoon’s ouster» (Business Standard, 3. juni 2025) predstavljeni su prvi podaci o toku glasanja do 11:00 po lokalnom vremenu. Autor navodi:

«Izlaznost je premašila 34 % do 11:00, a poseban interes pokazala je omladina. Među vodećim kandidatima su bivši premijer Lee Jae Myung i gradonačelnik Seula Kim Moon Soo.»

Karakterno, već u jutro izbornog dana bilo je jasno da Južnokorejci svesno učestvuju u glasanju uprkos političkom šoku proteklih meseci.

Kvarovi sistema za prevremeno glasanje NEC

Međutim, nije sve prošlo bez tehničkih nedostataka. U materijalu «(EDITORIAL) Ballots and blunders: NEC’s mishandling of early voting erodes trust» (Korea Herald/Yonhap, 3. juni 2025) naglašava se:

«Kvarovi u sistemu za prevremeno glasanje koje je obezbedila NEC izazvali su zabrinutost da izborni proces može izgubiti poverenje građana. Neke opštine suočile su se sa nemogućnošću prevremenog glasanja zbog tehničkih grešaka.»

Ovaj podatak je pojačao sumnje u poštenje i transparentnost izbora, jer se prevremeno glasanje tradicionalno smatralo pouzdanim instrumentom za one koji ne mogu izaći na biračka mesta u nedelju.

Kuriri koji su glasali: inovativan korak logističkih kompanija

Zanimljiv društveni fenomen postale su mere najvećih kurirskih kompanija. U članku «South Korean delivery workers allowed rare pause in services to vote» (Korea Times, 3. juni 2025) navodi se:

«Najveće kompanije za dostavu — Coupang, CJ Logistics i Hanjin — obustavile su rad na jedan dan kako bi njihovi kuriri mogli da glasaju. Ovo je prvi takav presedan za tako obiman sektor i ozbiljna pobeda sindikata radnika na privremenim poslovima.»

Odluka je naglasila društveni značaj izbora: čak i u uslovima krize, vlada i biznis su izašli u susret građanima, shvatajući da pasivna građanska pozicija može dodatno podrivati legitimnost novog lidera.

Rezultati i prenos vlasti

Konačni rezultati i reakcija društva

U posebnom izveštaju «South Koreans vote for new president in wake of Yoon’s ouster» (AP News, 3. juni 2025) prikazana je konačna slika izbora. Autor ističe:

«Na kraju dana, novinari su zabeležili visoku izlaznost među mladima i opštu klimu nade u obnavljanje poverenja u institucije. Lavina glasova pripala je kandidatu Lee Jae Myungu.»

Na taj način, društvo je iskazalo želju za promenama, a mladi birači su po ko zna koji put odigrali odlučujuću ulogu.

Trenutni prenos vlasti

Nakon objavljivanja rezultata, u izveštaju «New president to take office immediately» (AP News, 3. juni 2025) naglašeno je:

«Novi predsednik će stupiti na dužnost odmah po zvaničnom potvrđivanju rezultata, bez prelaznog perioda, kako bi se smanjio pravni vakuum i povratila stabilnost.»

Odluka pokazuje ozbiljnost političke krize: umesto tradicionalnih nekoliko sedmica „prelaznog perioda“, Seulu je bilo neophodno što brže vratiti upravljivost i sprečiti dalju destabilizaciju.

Tehnički kvarovi u sistemu za prevremeno glasanje NEC ozbiljno su potkopali poverenje birača u izbore, demonstrirajući ranjivost čak i naprednih elektronskih tehnologija i potrebu značajnih ulaganja u pouzdanost IT-infrastrukture. Istovremeno, aktivna građanska pozicija — pre svega visok interes mladih i odluka najvećih kurirskih kompanija da obustave rad kako bi njihovi kuriri mogli da glasaju — pokazala je da južnokorejski model ne funkcioniše bez mobilnog i angažovanog biračkog tela: „odsutno posmatranje“, rasprostranjeno u drugim zemljama, ovde nije uspelo. Trenutni prenos vlasti i odmahšnje stupanje novog predsednika na dužnost odgovor su na akutnu potrebu za obnovom rada državnih institucija i minimizacijom pravnog vakuuma. Na kraju, sve ove okolnosti nameću dodatnu odgovornost pred novog lidera: on će morati momentalno da balansira između saveza sa SAD i istovremeno gradi odnose sa Kinom i Japanom, jer su upravo takve odluke birači poverili njemu kako bi rešio dugoročna regionalna pitanja u uslovima i dalje prisutne nestabilnosti.

Dakle, u Seulu je izabran novi lider, ali bez obzira na unutrašnje turbulentnosti, Republika Koreja će nastaviti da balansira između Kine, Japana i SAD. Sada prebacimo pogled malo južnije — na Indiju, gde se trgovinski sporazum sa SAD i lokalne katastrofe prepliću sa velikim kulturnim događajima.

Indija: ekonomija i unutrašnji događaji

U Južnoj Aziji ekonomski i politički procesi su čvrsto isprepleteni, a prvi dani juna 2025. godine privukli su pažnju javnosti kako u Nju Delhiju, tako i van njegove teritorije: od izjava o trgovinskom sporazumu sa SAD do priprema za regionalne kulturne manifestacije i reagovanja na prirodne nepogode.

Indija–SAD: trgovinski sporazum i reakcija tržišta

Izjava trgovinskog predstavnika SAD o skorom sporazumu

U izveštaju «US Commerce Secretary optimistic on imminent India-US trade deal» (Reuters, 2. juni 2025) ministar trgovine SAD Gina Raimondo izjavila je:

«Pregovarači su našli ‘obostrano korisnu formulu’ i sporazum bi mogao biti potpisan ‘u skoroj budućnosti’.»

Ova izjava postala je važan signal za tržišta, jer se između Indije i SAD vode razgovori o uklanjanju ili smanjenju barijera koje bi olakšale trgovinu ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, farmacija i informaciona tehnologija.

Reakcija indijskog berzanskog tržišta

Isti dan, Reuters je objavio tekst «Financials, IT weigh on Indian shares; Adani stocks slip on report of US probe» (3. juni 2025). U članku se navodi:

«Index Nifty 50 pao je za 0,29 % pod pritiskom finansijskog i IT-sektora, dok su akcije kompanije Adani pale nakon izveštaja o mogućoj istrazi od strane američkih vlasti u vezi sa uvozom LNG-a preko luke Mundra.»

Iako je opšti trend tržišta bio negativan zbog zabrinutosti oko istrage, optimizam Raimondove je ipak održao nadu u brzo potpisivanje trgovinskog sporazuma, što bi u perspektivi moglo privući dodatne strane investicije i stabilizovati raspoloženje investitora.

Politički kontekst

Savet ministara pod predsedavanjem premijera

U „Breaking News Live Updates, June 3: PM Modi to chair council of ministers’ meeting on Wednesday, first after Operation Sindoor“ (NDTV, 3. juni 2025) istaknuto je:

«Premijer Narendra Modi će održati prvo nakon operacije ‘Sindoor’ zasedanje Saveta ministara, kako bi se razmotrili dalji koraci za obnovu regiona pogođenih poplavama u severoistočnim državama i mere podrške ugroženima.»

Operacija „Sindoor“, pokrenuta pre nekoliko nedelja radi pružanja hitne pomoći, skrenula je pažnju centralne vlade na potrebu koordinacije rada više ministarstava: unutrašnjih poslova, spoljne pomoći, raspodele humanitarne pomoći i infrastrukturnog oporavka. To je stvorilo dodatni kontekst za pregovore sa SAD, jer Nju Delhi ne fokusira pažnju samo na spoljnu ekonomiju, već i na obuhvat nacionalnih kriznih izazova.

Unutrašnja bezbednost i kultura

Pripreme za Rath Yatra u državi Odisha

Times of India je objavio članak „Odisha Police prepares massive security arrangements for Lord Jagannath’s Rath Yatra in Puri“ (3. juni 2025). U tekstu se navodi:

«Pravosudne organe države Odisha su mobilisale oko 5.000 policajaca i postavile kontrolne punktove na svim ključnim prilazima Puriju kako bi obezbedile sigurnost hodočasnika tokom godišnjeg festivala Rath Yatra.»

Rath Yatra privlači stotine hiljada hodočasnika iz cele Indije i susednih zemalja, pa pojačane mere bezbednosti pokazuju ozbiljnost pristupa lokalnih vlasti u očuvanju reda tokom masovnog okupljanja. Istovremeno, obim prisustva policije odražava potrebu da se suoče ne samo sa tradicionalnim pretnjama, već i sa terorističkim diverzijama koje ponekad pokušavaju da iskoriste velike verske proslave za provokacije.

Trgovinski sporazum između Indije i SAD izaziva oprezni optimizam: izjave Gine Raimondo pružaju tržištima nadu u smanjenje tarifnih barijera, ali svaka pozitivna očekivanja zaklanjaju lokalni rizici, poput istrage Adani-ja od strane američkih regulatora. Unutrašnja politička agenda, naročito zasedanje premijera Modija nakon „Operacije Sindoor“, pokazuje da vlada posvećuje pažnju ne samo međunarodnim ekonomskim prioritetima, već i nacionalnim izazovima, brzo reagujući na posledice poplava u severoistočnim državama. Istovremeno, pripreme za masovni verski festival Rath Yatra demonstriraju da velike kulturne manifestacije zahtevaju ozbiljne bezbednosne mere: indijske vlasti su prinuđene da ulažu u opsežno patroliranje i kontrolu saobraćaja kako bi sprečile incidente i obezbedile red među stotinama hiljada hodočasnika.

Značajan kontrast: dok se Indija fokusira na pregovore s Vašingtonom i borbu sa prirodnim katastrofama, Pakistan mobilizuje diplomatske kanale i resurse kako bi izbalansirao unutrašnju „bombe s odloženim dejstvom“ demografskog buma. Dalje, o tome kako Islamabad pokušava da konvertuje demografski „dividend“ u ekonomski rast i istovremeno izaziva Nju Delhi na svetskoj sceni.

Pakistan: demografija, ekonomija i diplomatija

Pakistan početkom juna 2025. godine pokazuje kompleksno spojevanje demografskih izazova, infrastrukturnih inicijativa i aktivne diplomatije. Ispod je analiza ključnih objava.

Demografski „dividend“ i izazov zapošljavanja

U kolumni «Pakistan’s potential» (Dawn, 2. juni 2025) Khawaja Aftab Ahmed naglašava sledeće:

«Transformacija demografskog dividenda u motor ekonomskog rasta zahteva stvaranje miliona radnih mesta za mlade.»

Autor ukazuje da, pri trenutnom visokom udelu mladog stanovništva (preko 60 % mlađih od 30 godina), Pakistan se suočava s rizikom društvenog nezadovoljstva ako tržište rada ne bude raslo proporcionalno broju radno sposobnih građana. U tekstu se analiziraju mogućnosti u poljoprivredi, lakoj industriji i uslužnom sektoru, gde se mogu otvoriti nova radna mesta, a takođe se ističe potreba reformi u sistemu stručnog obrazovanja i privlačenja investicija.

Energetska strategija

U tekstu «Pakistan eyes 8,000MW target with Chashma-5 project» (Dawn, 2. juni 2025) navodi se:

«Projekat Chashma-5 kapaciteta 1.200 MW treba da postane deo nacionalne strategije za dostizanje 8.000 MW dodatnih kapaciteta. Očekuje se da će pomoći u smanjenju deficita električne energije i stvaranju novih radnih mesta u građevinskom i servisnom sektoru.»

Chashma-5 je nuklearna elektrana čija će izgradnja biti finansirana i iz domaćih budžetskih sredstava i iz inostranih kredita. U publikaciji se naglašava da je dostizanje ciljne snage važno ne samo za stabilno snabdevanje stanovništva, već i za privlačenje energetski intenzivnih industrijskih investicija koje zahtevaju garantovane količine električne energije.

Finansijske reforme i regulacija kriptovaluta

U članku «Committee tasked with forming laws for crypto» (Dawn, 2. juni 2025) Khaleeq Kiani izveštava:

«Vladina međuresorna komisija pri Ministarstvu finansija formirala je grupu za izradu sveobuhvatnog zakonodavstva o kriptovalutama. Cilj je privući međunarodne investitore i zaštititi korisnike od prevarnih šema.»

Autori napominju da Pakistan do sada nije imao jasna pravila za kripto-projekte, što je usporavalo priliv stranih investicija u ovu oblast. Očekuje se da će novi zakonodavni okvir utvrditi zahteve za licenciranje kripto-berzi, definisati standarde za antikorupcionu proveru i uspostaviti mehanizme zaštite sredstava korisnika.

Diplomatska aktivnost

Diplomatska misija u UN

U «Pakistan delegation kicks off diplomatic offensive with UNSC meetings» (Dawn, 2. juni 2025) Anwar Iqbal piše:

«Visoki zvaničnici Pakistana održali su sastanke sa predstavnicima Kine i Rusije u Savetu bezbednosti UN, nastojeći da ublaže posledice konflikta sa Indijom. Delegati su istakli potrebu za rešavanjem kašmirskog pitanja i pozvali međunarodnu zajednicu na objektivan dijalog.»

Ovaj potez odražava pokušaj Islambada da dobije podršku stalnih članica SB UN i formira platformu za dalje razgovore o regionalnoj bezbednosti.

Nova diplomatska kampanja protiv Indije

U tekstu «Pakistan launches diplomatic offensive against India» (Dawn, 2. juni 2025) Kamran Yousaf izveštava:

«Lider opozicije Bilaval Bhutto Zardari predvodio je pakistansku delegaciju u UN, održao razgovore sa ambasadorima Kine i Rusije, navodeći da „mir nije moguć bez rešavanja kašmirskog pitanja“ i pozvao svetsku zajednicu da izvrši pritisak na Nju Delhi radi početka direktnih pregovora.»

Ovi tekstovi pokazuju pojačavanje diplomatskog pritiska Islambada i pokušaje formiranja međunarodne koalicije zemalja sklonih njihovom stavu.

Pakistan raspolaže značajnim demografskim potencijalom, budući da je preko 60 % njegove populacije mlađe od 30 godina, što predstavlja ozbiljan izazov: da bi se izbeglo društveno nezadovoljstvo među mladima, neophodno je otvoriti milione radnih mesta. U tom kontekstu, energetski projekti poput Chashma-5 daju kritično važan doprinos: povećanje dodatnih kapaciteta do 8.000 MW pomoći će u smanjenju deficita električne energije i poboljšanju investicione klime, ali će uspešna realizacija zahtevati strogu kontrolu bezbednosti i transparentnost finansiranja. Paralelno, vlada promoviše finansijske reforme, uključujući izradu sveobuhvatnog zakonodavstva o kriptovalutama, što teoretski može učiniti Pakistan privlačnom destinacijom za digitalne investitore — ali mnogo toga će zavisiti od brzine donošenja zakona, pouzdanosti mehanizama zaštite korisnika i efikasnosti pravosudnih organa. Na kraju, Islambad aktivno traži podršku od Kine i Rusije u Savetu bezbednosti UN, stavljajući na kocku kašmirsko pitanje kroz međunarodne strukture, čime pojačava geopolitički pritisak na Indiju.

Dok se Pakistan trudi da održi kurs usred demografskih i ekonomskih turbulencija, na drugom kraju Azije — uz granice demilitarizovane zone — Severna Koreja nastavlja da „pumpa“ ideologiju i učvršćuje vojni savez sa Rusijom. Analiziraćemo koje ključne poruke prenose pjongjangski mediji i zašto je to važno za celokupnu sliku bezbednosti u Aziji.

Severna Koreja: ideologija i spoljni megafon

Severna Koreja nastavlja da stavlja akcenat na svoju ideološku platformu i demonstrira čvrstu poziciju prema spoljnim pretnjama. Sledeća tri članka pružaju uvid u trenutnu strategiju Pjongjanga.

Izjave o vojnoj saradnji

U «Press Statement of Chief of External Policy Office of DPRK Foreign Ministry» (KCNA, 3. juni 2025) navodi se:

«Pjongjang potvrđuje svoj kurs na ‘odbrambeno jačanje’ i osuđuje ‘dvostruke standarde’ Zapada prema vojnoj saradnji Severne Koreje i Rusije.»

Ova zvanična izjava ističe da Severna Koreja smatra savez sa Rusijom temeljnim za svoju bezbednost. Istovremeno, DPRK optužuje Sjedinjene Države i njihove saveznike za licemerje, jer, prema mišljenju Pjongjanga, zapadne zemlje okreću glavu na saradnju Rusije sa drugim državama.

Unutrašnja proslava i propaganda

U izveštaju «North celebrates International Children’s Day with foreign diplomats» (KCNA, 3. juni 2025) navodi se:

«Deca su budućnost socijalističke otadžbine», izjavili su zvaničnici na prijemu u Pjongjangu povodom Međunarodnog dana zaštite dece. Ambasadori Kine, Rusije i nekoliko afričkih zemalja prisustvovali su proslavi.

Ovo događanje pokazuje kako režim Kim Čong Una pokušava da demonstrira jedinstvo sa „prijateljskim“ zemljama i naglasi ideološke vrednosti, vaspitavajući novu generaciju u duhu socijalističkih principa.

Reakcija na spoljašnju kritiku

U publikaciji «Pyongyang slams monitoring group’s report on DPRK-Russia military cooperation» (KCNA, 3. juni 2025) navodi se:

«Nikakve optužbe neće razdvojiti naše narode», izjavljaju zvanični mediji DPRK, osuđujući izveštaj međunarodne monitoring grupe koja kritikuje produbljivanje vojne saradnje sa Rusijom.

Ovaj članak ističe da Pjongjang drži jedinstven front protiv bilo kakvog međunarodnog pritiska, predstavljajući sebe kao žrtvu nepravde, a istovremeno jača savez sa Moskvom.

Pjongjang otvoreno naziva savez sa Moskvom „odbrambenim jačanjem“, optužujući Zapad za „dvostruke standarde“, što pojačava percepciju DPRK kao jednog od faktora odvraćanja u istočnoazijskom regionu. Istovremeno, ideološka mobilizacija se nastavlja unutar zemlje: proslava Međunarodnog dana zaštite dece uz učešće diplomata iz Kine, Rusije i nekoliko afričkih država podvlači težnju režima da demonstrira podršku „prijateljskim režimima“ i učvrsti socijalističku ideologiju među mladom populacijom. U isto vreme, zvanični mediji Severne Koreje osuđuju izveštaj međunarodne monitoring grupe o vojnoj saradnji sa Rusijom, naglašavajući da će režim Kim Čong Una nastaviti da širi veze sa Moskvom bez obzira na kritike UN i zapadnih država, što pokazuje Pjongjangu otpornost pred spoljnim pritiscima.

Analiza najnovijih objava sa početka juna 2025. godine pokazuje da Azija ostaje arena složenih preplitanja političkih interesa i ekonomskih ambicija. Od Istočne Azije, gde ključni igrači grade trostranu saradnju pod pritiskom spoljašnjih i unutrašnjih izazova, do Južne Azije, gde izbori, trgovinski sporazumi i demografske promene oblikuju nove realnosti — svaki podregion zahteva fin balans između saradnje i rivalstva. Uprkos različitim unutrašnjim potresima, azijske zemlje nastavljaju integraciju u globalne lance, nastojeći da sačuvaju suverene interese i ojačaju pozicije na svetskoj sceni.

Sastavljanjem mozaika iz „velike trojke“ Istočne Azije, unutrašnje drame Seula, ekonomske aktivnosti Indije, demografskih opasnosti Pakistana i ideološke istrajnosti Severne Koreje, vidimo: Azija danas nije samo zbir lokalnih kriza, već sistem međusobnih povezanosti gde svaki unutrašnji potres potencijalno preoblikuje kartu regionalnih saveza. Ako je neko mislio da je Azija samo pozadina za „svetsku politiku“, sada je jasno: ovde se piše njena budućnost.