Američka arhitektura moći u pokretu: od sudova do Senata

Vašington, maj 2025. Politički barometar u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je zaglavljen na „oluji“: institucije pružaju otpor, lideri zaoštravaju retoriku, a stari mehanizmi se pod pritiskom menjaju — pred očima javnosti i bez najave generalnog remonta. Trampova administracija aktivno sprovodi ambicioznu reorganizaciju, istovremeno nailazeći na otpor sudova, Kongresa i čak pojedinih saveznih država. Tokom protekla tri dana zemlja je bila svedok najmanje trinaest značajnih događaja — svaki od njih osvetljava dubinu aktuelnih promena.

Jedno od ključnih pitanja bio je sukob između izvršne vlasti i pravosuđa. Dana 22. maja, savezni sudija Suzan Ilston blokirala je obiman plan masovnih otpuštanja u više od dvadeset saveznih agencija, pozivajući se na proceduralne nepravilnosti i nedostatak garancija radnih prava. Odluka je postala ozbiljna prepreka za inicijativu Bele kuće o smanjenju birokratije, predstavljenu kao deo nove „administrativne revolucije“.

Dan kasnije, 23. maja, drugi sud — ovog puta u Bostonu — zaustavio je pokušaj ukidanja Ministarstva obrazovanja SAD. Sudija Mjong Džun presudio je da administracija nema ovlašćenje da ukine čitavu saveznu agenciju bez odobrenja Kongresa. Tako je pravosuđe ponovo demonstriralo svoju ulogu u sistemu kontrole i ravnoteže — konceptu na koji se često poziva pred izbore u atmosferi nestabilnosti.

Zakoni, porezi i savezne države: kako se menja svakodnevna Amerika

Paralelno sa sudskim blokadama, Vašington je prepun zakonodavne aktivnosti. Jedan od neočekivanijih poteza bila je odluka Senata da ukine savezni porez na napojnice. Dana 22. maja, Senat SAD jednoglasno je usvojio zakon “No Tax on Tips Act”, kojim se do 25.000 dolara u napojnicama izuzima iz oporezivanja za radnike s niskim i srednjim prihodima. Potez je pozdravila ugostiteljska industrija, ali stručnjaci upozoravaju na mogući pad prihoda državnog budžeta.

Na nivou saveznih država događaju se jednako važne promene. Florida, dosledna svojoj kulturno konzervativnoj liniji, usvojila je ograničenja u pominjanju rodnog identiteta i seksualne orijentacije u školskim dokumentima — od osnovne škole do završnih razreda. Protivnici zakona ovo nazivaju direktnim napadom na LGBTQ učenike, dok ga pristalice brane kao „zaštitu dece od ideologije“.

U međuvremenu, u Teksasu je blokiran predlog zakona o pooštravanju kontrole nad oružjem. Državni kongres progurao je zakon koji zabranjuje uvođenje tzv. „crvenih zastavica“ — mera koje omogućavaju privremeno oduzimanje oružja od potencijalno opasnih osoba. Ova odluka postala je još jedan primer raskoraka između federalne politike i interesa konzervativnih saveznih država.

Imigraciono pitanje takođe se vratilo u fokus. Dana 23. maja, savezni sud u Njujorku obustavio je sprovođenje nove administrativne uredbe kojom je planirana deportacija nedokumentovanih migranata na osnovu Zakona o neprijateljskim strancima — propisa iz vremena Prvog svetskog rata. Sudije su mere ocenile kao preterane i nedovoljno obrazložene.

Trampova kampanja: novac, retorika i logika „sve ili ništa“

Dok sudovi ograničavaju izvršnu vlast, sam Donald Tramp širi svoju izbornu kampanju — i to u velikom stilu. Dana 23. maja, Times of India objavio je da je bivši predsednik već prikupio $600 miliona za kampanju i da cilja na psihološki prag od milijardu dolara. Ova sredstva omogućavaju njegovom timu da dominira medijskim prostorom i izgradi jednu od najvećih mreža aktivista i pravnih savetnika u istoriji republikanske izborne strategije.

Međutim, nisu samo finansije te koje oblikuju konture predstojećih izbora. Tramp sve češće pribegava provokativnoj retorici. Dana 23. maja, Daily Sabah je objavio tekst u kojem on optužuje vladu Južne Afrike da sprovodi takozvani „beli genocid“, ponavljajući time odavno demantovani mit koji je popularan u ultradesničarskim krugovima. Ova izjava izazvala je negativnu reakciju Ministarstva spoljnih poslova Južne Afrike i organizacija za ljudska prava.

Istog dana, US News i Axios ukazali su na još jedan aspekt Trampove retorike. U nizu intervjua i javnih nastupa nastavio je da iznosi šokantne izjave, uključujući obećanja da će „upravljati državom i svetom“ i da će „prepisati istoriju SAD“ u slučaju pobede. Te „rečenice-efekti“ postale su zaštitni znak njegovog javnog stila — pretvarajući svaki nastup u medijski spektakl, ali i izazivajući zabrinutost među umerenim biračima i partijskim saveznicima.

Država u digitalnom obliku: od poreza do veštačke inteligencije

Dok politička retorika i pravne borbe dominiraju naslovima, savezne agencije SAD nastavljaju da sprovode tehnološke reforme koje bi mogle značajno da promene način na koji građani komuniciraju s državom.

Tokom 2025. godine, program Direct File, koji je prvi put najavljen u maju 2024, započeo je punu primenu. Poreska služba SAD (IRS) proširila je pristup digitalnoj platformi za podnošenje poreskih prijava, učinivši je dostupnom milionima poreskih obveznika širom zemlje. Ova mera izazvala je žestok otpor komercijalnih firmi poput TurboTaxa, ali vlasti insistiraju: državni servis mora biti jednostavan, bezbedan i dostupan svima. Danas je Direct File faktički postao novi standard u interakciji građana i poreskog sistema — prvi put u istoriji SAD.

Strategija obrazovanja u oblasti veštačke inteligencije takođe je dostigla novi nivo. Prvobitno pokrenuta 2024. godine tokom Bajdenove administracije, savezna inicijativa za uvođenje veština iz oblasti veštačke inteligencije u škole i univerzitete dobila je novi zamah u aprilu 2025, kada je Trampova administracija potpisala ažuriranu izvršnu uredbu. Dokument je proširio obim programa, uveo predsedničko takmičenje iz oblasti veštačke inteligencije i pokrenuo partnerstva s privatnim tehnološkim kompanijama. Na taj način, inicijativa koju je započela prethodna administracija postala je jedan od retkih primera konstruktivne kontinuiteta u američkoj politici — i to baš u oblasti koja će oblikovati budućnost.

Konačno, pažnja Kongresa ponovo je usmerena ka kompaniji Meta (vlasniku Facebooka i Instagrama). Nakon što su otkriveni hiljade lažnih naloga sa ciljem da utiču na izbore 2024. godine, grupa senatora uputila je zvaničan zahtev kompaniji da objasni koje je mere preduzela kako bi sprečila mešanje. Pod pritiskom zakonodavaca, Meta je bila primorana da blokira nekoliko mreža koordinisane aktivnosti — ali rasprava o regulaciji još uvek traje.

Unutrašnji krug: test izdržljivosti

Ako sudovi deluju kao kočnica, a savezne države kao poligon za ideološke eksperimente, onda su se federalne institucije, izgleda, našle u režimu kriznog upravljanja. Poreska reforma, pritisak na digitalne gigante i pokušaj da se preuzme vođstvo u oblasti veštačke inteligencije pokazuju da duboka država — ne u teorijsko-zavereničkom, već u institucionalnom smislu — pokušava da preispita sopstvenu ulogu.

Ipak, bez obzira koliko se reformatori i sudije trudili, odlučujući faktor ostaje politička mobilizacija. Ako američka arhitektura moći želi da izdrži trenutni pritisak, to neće biti zahvaljujući parolama, već institucionalnoj izdržljivosti — i izboru koji građane uskoro čeka.