Анализа дана: глобални сигнали 18. април 2025

У априлу 2025. године, спољнополитичка агенда Сједињених Америчких Држава показује значајне промене, одражавајући настојање Трампове администрације да преиспита међународне споразуме и ојача националне интересе.

Државни секретар САД Марко Рубио изјавио је да су Сједињене Државе спремне да прекину учешће у мировним преговорима између Русије и Украјине уколико у наредним данима не буде постигнут значајан напредак. Ова изјава наглашава растућу нестрпљивост Вашингтона према дуготрајном конфликту и може указивати на промену приступа дипломатским напорима у региону.

Истовремено, Украјина и САД потписале су меморандум о намери којим се предвиђа економско партнерство и оснивање инвестиционог фонда за обнову Украјине, са посебним фокусом на ретке минерале. Овај корак сведочи о настојању САД да ојачају економске везе са Украјином и обезбеде приступ стратешки важним ресурсима.

Председник Трамп је такође изразио спремност да оконча трговински рат са Кином, изјавивши да је могуће закључити трговинске споразуме у року од месец дана. Ово може значити ублажавање тарифне политике и настојање да се стабилизују економски односи између две земље.

Поред тога, нови амбасадор САД у Јапану нагласио је потребу за заједничким напорима САД и Јапана у супротстављању растућем утицају Кине у региону. Ова изјава одражава стратешко преусмеравање САД ка јачању савезништава у Азији и обуздавању кинеског утицаја.

Велика Британија: Економски изазови и дипломатске перспективе

Канцеларија за буџетску одговорност (OBR) снизила је прогнозу раста економије Велике Британије за 2025. годину са 2% на 1%, позивајући се на слабу продуктивност, пад пословне активности и ограничене могућности за смањење каматних стопа. Ова одлука изазвала је забринутост у влади, посебно у контексту потребе за поштовањем фискалних правила. Министарка финансија Рејчел Ривз разматра могућност да се број OBR прогноза смањи са две на једну годишње, како би се смањио притисак на буџетско планирање.

У условима економских потешкоћа — укључујући повећање пореза и раст тарифа — пословно поверење у земљи пало је на најнижи ниво од краја 2022. године. Посебно је ситуацију погоршало увођење тарифа од стране председника САД Доналда Трампа на британску робу, укључујући 10% на општу робу и 25% на аутомобиле и челик.

У том контексту, најава посете председника Трампа Великој Британији у септембру добија посебан значај. На позив краља Чарлса III, Трамп ће постати први председник САД који је добио друго званично државно позивно писмо, што наглашава посебне односе између две земље. Очекује се да ће посета укључити и неформални сусрет у Шкотској, као и званични догађај у Виндзорском замку.

Тако, Велика Британија у априлу 2025. године суочава се са потребом да балансира између унутрашњих економских изазова и јачања међународних веза, посебно са Сједињеним Државама.

Саудијска Арабија: достигнућа у образовању

На Европској математичкој олимпијади за девојке (EGMO), одржаној од 11. до 17. априла у Приштини, на Косову, саудијски тим освојио је четири награде. Фатима Буали освојила је сребрну медаљу, Сара Алџугајман бронзану, док су Ретадж Алсалех и Албатул Алајдарус добиле почасна признања. Ови успеси одражавају напоре Краљевства да подржи образовање жена и њихово учешће у међународним академским такмичењима.

Кина: Медицински пробоји, дипломатске иницијативе и образовни изазови

Кинески лекари успешно су имплантирали најмање и најлакше вештачко срце на свету са магнетном левитацијом седмогодишњем дечаку који болује од терминалне фазе срчане инсуфицијенције. Уређај тежи само 45 грама и има пречник од 2,9 центиметара, што га чини отприлике дупло лакшим од претходних модела. Операција је изведена у Болници Јунион при Медицинском колеџу Тунцји у Вухану, а лекари истичу да ово достигнуће може значајно утицати на развој педијатријске кардиохирургије.

У оквиру дипломатских напора усмерених на јачање односа са суседним земљама, председник Кине Си Ђинпинг посетио је Камбоџу, где се састао са краљем Нородомом Сијамонијем и премијером Хун Манетом. Током посете потписано је више од 30 споразума о сарадњи, који покривају области трговине, здравства и образовања. Стране су се договориле о успостављању “свевременске заједнице заједничке будућности”, што наглашава тежњу Кине ка продубљивању стратешког партнерства са Камбоџом.

Истовремено, Министарство образовања Кине издало је упозорење студентима који планирају студије у Сједињеним Државама, због све већег броја случајева отказивања виза без претходне најаве. Од марта до априла више од 300 кинеских студената и истраживача суочило се са поништавањем виза, што је изазвало забринутост у академским круговима. Кинеске власти позивају студенте да буду опрезни при избору образовних установа у САД-у.

Тако, Кина у априлу 2025. године показује активност на међународној сцени, постиже значајне успехе у медицини и изражава забринутост због услова школовања својих грађана у иностранству, што одражава њену тежњу ка јачању националних интереса и међународног утицаја.

Јапан: између безбедности и тржишта — стратегија преживљавања у добу геополитичких турбуленција

У априлу 2025. године, Јапан појачава своју међународну позицију као одговор на све интензивније спољне изазове: истовремено учвршћујући војне савезе и ширећи економску дипломатију, земља настоји да се прилагоди променљивим условима глобалног притиска — пре свега од стране Сједињених Држава.

Симбол растуће одбрамбене синхронизације представља прво пуно учешће Јапана у великој мултилатералној вежби Balikatan-2025 заједно са САД и Филипинима. Од 21. априла до 9. маја, припадници оружаних снага трију земаља увежбавају координацију у сајбер простору, на мору и у ваздуху, показујући савезничку спремност на брз одговор у Индо-пацифичком региону.

Ипак, изван војног контекста, Јапан се суочава са једнако напетом трговинском агендом. 17. априла у Вашингтону започели су званични преговори са САД о ревизији трговинских услова. Упркос изјављеној вољи обе стране да постигну договор, премијер Шигеру Исиба признао је да постоје “значајна размимоилажења у ставовима” по кључним питањима. Главни циљ Токија јесте да се јапанска роба изузме из нових америчких тарифа, уведених у оквиру Трампове политике “економског национализма” Доналда Трампа.

У том контексту, министар финансија Кацунобу Като изразио је јавну забринутост због могућих последица ових тарифа. Према његовим речима, таксе не само да могу нашкодити јапанском извозу, већ и дестабилизовати финансијска тржишта читавог региона. Он је позвао Вашингтон да покаже “стратешку одговорност” у спровођењу својих економских одлука. Тако, априлска агенда Јапана представља нераскидив чвор војних савеза, економске рањивости и дипломатских маневара. Ослонац на партнерство са Сједињеним Државама истовремено јача безбедност земље, али и погоршава њену зависност од одлука Беле куће.

Холандија: између демократије, спољног утицаја и милитаризације

Април 2025. године постао је за Холандију месец узнемирујућих сигнала. Догађаји који би се појединачно могли чинити насумичним, у целини указују на системски помак — од унутрашњег неповерења према демократским институцијама ка стремљењу да се нагло повећа војна моћ. Ово није само хроника месеца, већ симптом стања у земљи која балансира између дуго негованих либералних традиција и све интензивнијег осећаја рањивости.

Први алармантан сигнал био је инцидент у Амстердаму: 13. априла, на тргу Дам, аутомобил је плануо и експлодирао, а возач је преминуо од задобијених опекотина. Полиција је навела да се случај третира као сумњиво самоубиство, али је јавно мњење подељено: једни у томе виде чин очаја због социјалног притиска, а други — могућу политичку или верску мотивацију која није званично потврђена.

У контексту оваквих инцидената, Државни савет Холандије, као главни правни саветник владе и парламента, објавио је необично оштро упозорење: у земљи се бележи ерозија демократских норми, и постоји ризик скретања ка аутократским праксама. У извештају се истиче да су „механизми контроле и равнотеже у парламентарној демократији под притиском“ — што, по мишљењу Савета, захтева хитну јавну расправу.

Трећа тема која је изазвала оштру јавну расправу јесте утицај Израела на унутрашњу политику Холандије. Према истрази објављеној у међународним медијима, неке јединице холандске Службе за безбедност и обавештајне послове (AIVD) изразиле су забринутост због покушаја Израела да утиче на политичке одлуке у земљи. Као повод наводе се како интервенције у расправама везаним за Блиски исток, тако и могући притисци на реакције власти поводом протеста и инцидената у којима су учествовали израелски држављани и навијачи у Амстердаму.

Ништа мање показатељан није ни заокрет у спољној политици. У атмосфери свеопште несигурности, влада је још у марту званично најавила планове за удвостручавање броја припадника оружаних снага — са садашњих 74.000 на 200.000, укључујући значајно проширење резервног састава. Министар одбране ове мере директно је повезао са “новим ризицима по европску безбедност” и “неопходношћу веће аутономије Европе у безбедносној политици”.

У целини, сви ови елементи обликују нову политичку стварност Холандије: демократски систем је под притиском, друштво на ивици поларизације, а држава се не припрема за реформе већ за мобилизацију. Земља која се деценијама доживљавала као острво стабилности у Европи, сада све гласније поставља себи питање: шта треба прво бранити — слободу или безбедност?

У априлу 2025. године, у Немачкој се посебно интензивно преплићу стратешка питања одбране, коалиционог управљања и унутрашње демократске одрживости. Расправа у Бундестагу, реакције јавности и међународни контекст указују на једно заједничко питање: како сачувати политичку стабилност и демократске принципе, а да се притом не изгуби способност одлучног деловања — ни у земљи, ни на међународној сцени?

На фону ескалације на истоку Украјине, Немачка се поново нашла у центру европске расправе о испоруци оружја. Кључно питање — могућност предаје крстарећих ракета Taurus Украјини. Подршка овом кораку од стране ЦДУ/ЦСУ, укључујући Фридриха Мерца, изазвала је жестоку дискусију у парламенту. Мерц је навео да је спреман да размотри испоруку у координацији са савезницима — након сличних корака Француске и Велике Британије.

Канцелар Олаф Шолц и министар одбране Борис Писторијус заузели су опрезнији став, наглашавајући да Немачка „не сме постати страна у конфликту“. Међутим, технички стручњаци и спољнополитички коментатори тврде да не постоје правне препреке за испоруку, те да би одлагање могло бити схваћено као знак слабости НАТО-а у очима Кремља.

Расправа је прерасла оквире стратешког нивоа — Taurus је постао симбол немачке дилеме: активно учешће или обазрива дипломатија?

На фону ових спољнополитичких изазова, у Берлину се формира нова коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД, у коју су бирачи уложили наду за стабилност. У оквиру потписаног споразума под називом „Одговорност за Немачку“, планиране су широке реформе: смањење социјалних трошкова, модернизација дигиталне инфраструктуре и покушаји стабилизације пензионог система, који је под притиском због демографских трендова.

Кључна структурна новина биће оснивање Савезног министарства за дигитализацију — корак који треба да смањи заостајање Немачке у овој области. Међутим, како истиче Handelsblatt, многи детаљи за сада остају нејасни и зависиће од успешности буџетских преговора.

У том контексту, странка AfD поново је у фокусу јавности. Предлог члана ЦДУ Јенса Шпана да се AfD третира као „нормална опозициона снага“ изазвао је лавину критика од стране СПД. Ларс Клинкбајл је то назвао „фаулом против сопственог кандидата за канцелара“ — Фридриха Мерца. Медији и аналитичари, укључујући Der Spiegel, тумаче овај епизоду као унутрашњу борбу око граница дозвољеног у демократији: да ли је могуће водити дијалог са популистима а да се не изгуби политички идентитет?

Ове три линије — испорука оружја, конфронтација са AfD и формирање нове коалиције — одражавају напрегнут политички терен савремене Немачке. То није само скуп текућих одлука — већ тест политичке зрелости земље.

У питању није само имиџ Фридриха Мерца или оправданост испоруке ракета, већ и дубље питање: може ли Савезна Република у 21. веку бити истовремено јака, праведна и демократска?

Француска: дипломатија и научно уточиште

17. априла у Паризу одржани су вишенивни преговори о решавању конфликта у Украјини. У састанку су учествовали представници САД, Украјине, Француске, Велике Британије и Немачке. Француски званичници окарактерисали су разговоре као „изврсне“ и истакли да они означавају почетак процеса у коме Европа активно учествује у одређивању будућности Украјине. Следећи састанак заказан је за наредну недељу у Лондону.

Председник Украјине Владимир Зеленски, према извештају The Times, изразио је забринутост поводом изјава специјалног изасланика САД Стива Виткофа, које, по његовом мишљењу, приближавају руској наративи и наговештавају могуће уступке у вези са окупираним територијама. Упркос томе, европски и амерички представници истакли су конструктиван карактер преговора и нагласили приближавање ставова САД и Европе.

Према писању The Guardian, разговарало се и о темама као што су гаранције безбедности за Украјину, могућност размештања мултинационалног војног контингента, као и јачање одбрамбене архитектуре. Француска, Велика Британија и Немачка подржале су идеју формирања европских снага заверења, под условом подршке Сједињених Држава.

Шпанија: између економског раста и социјалних изазова

Шпанија се такође налази између економског раста и све интензивнијих друштвених изазова. Председник САД Доналд Трамп најавио је 90-дневну паузу у увођењу нових тарифа на већину увозних производа из земаља које нису узвратиле мерама, укључујући и Шпанију. Ова одлука, према мишљењу Bruegel института, изазвала је позитивну реакцију на европским тржиштима, подстичући раст главних берзанских индекса.

Ипак, шпански произвођачи, посебно у сектору маслиновог уља, изразили су забринутост због могућности да се након истека овог периода уведу тарифе од 25%. Многе компаније убрзавају извоз у САД и разматрају инвестиције у америчке погоне како би ублажиле потенцијалне последице, наводи Reuters.

Као одговор на трговинске тензије, Европска централна банка, према извештају The Times, снизила је своју основну каматну стопу на 2,25%, што представља седмо узастопно смањење ове године. Ова мера има за циљ подршку економији еврозоне, укључујући и Шпанију, у условима успоравања раста и економске неизвесности.

Западни Балкан: борба против корупције, дигитални развој и европска интеграција

Још у фебруару 2025. године, градоначелник Тиране Ерион Вељај ухапшен је под оптужбом за корупцију, повезану са ненаменским коришћењем више од 1,1 милион евра буџетских средстава. Према извештају The Associated Press, терети се да је додељивао државне уговоре компанијама које су затим незаконски профитирале у корист његове породице. Вељај негира оптужбе, називајући их политички мотивисаним. Овај случај је део шире антикорупцијске кампање, коју води Специјална структура за борбу против корупције и организованог криминала (SPAK), а која укључује и истраге против других високих званичника, укључујући бивше председнике Салија Беришу и Илира Метуу.

Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС), према саопштењу објављеном 17. априла на званичном сајту, подржава Албанију у јачању капацитета тужилаца у истрагама изборне корупције и илегалних веза између криминалних организација и политичких актера.

Према чланку објављеном у Reuters-у 10. априла 2025. године, Европска банка за обнову и развој (ЕБРР), у сарадњи са Европском унијом, покренула је програм вредан 377 милиона евра (отприлике 417 милиона долара) за подршку дигитализацији и технолошком развоју малих и средњих предузећа у Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Црној Гори, Северној Македонији и Србији. Програм укључује кредите, грантове и техничку помоћ, с посебним фокусом на предузећа која воде жене.

У априлу је министар спољних послова Северне Македоније Тимчо Муцунски, према информацијама Euronews-а, изјавио да је његова земља направила многе тешке компромисе ради чланства у Европској унији — укључујући промену заставе, валуте и имена државе. Он је нагласио да ЕУ мора дати брзе и конкретне обавезе у вези са проширењем, како би се спречио раст руског утицаја у региону.

Подсетим, Савет министара Босне и Херцеговине једногласно је усвојио и упутио Европској комисији Програм економских реформи за период 2025–2027. године. Према извештају European Newsroom-а од 19. марта 2025. године, овај стратешки документ припремила је Дирекција за економско планирање, у сарадњи са координаторима свих нивоа власти и уз додатно одобрење на седници. Програм има за циљ координацију и планирање економске политике, управљање реформама важним за повећање конкурентности, подстицање нових радних места и социјалну интеграцију, као и испуњавање критеријума приступања ЕУ.