Архитектура света

Почетком априла 2025. године у медијском простору појавила се информација о предлогу специјалног изасланика Стивена Уиткофа да се Украјина подели на „зоне одговорности“ — идеја која необично подсећа на шему послератног Берлина. Вест, која је први пут објављена у The Times, а затим пренета у Новој газети Европа, изазвала је бурну реакцију.

Уиткоф је убрзо изјавио да су његове речи биле погрешно протумачене. Ипак, иза овог гласног епизода стоји дубљи процес: током априла су се између САД, Русије и неколико других актера водили интензивни, затворени преговори о прекиду ватре. Разуђени, нетранспарентни и — како се показало — унутрашње контрадикторни.

Мозаик преговора: Вашингтон, Санкт Петербург, Џеда

3. април, Вашингтон: Кирил Дмитријев, директор Руског фонда за директне инвестиције и специјални представник председника Русије, стигао је у Вашингтон. Према информацијама Meduza-е, састао се са Уиткофом и неколико републиканских сенатора. Његова посета је омогућена након привременог укидања санкција.

11. април, Санкт Петербург: Стив Уиткоф се састао са Владимиром Путином. Према истим изворима, разговарало се о могућем прекиду ватре, статусу спорних територија и потенцијалним безбедносним гаранцијама.

Џеда, Саудијска Арабија: Истовремено су се у Џеди одвијали технички разговори са учешћем саветника за националну безбедност САД Мајкла Волца и украјинске делегације. Теме су биле сигурност у Црном мору и логистичка подршка.

Недостатак координације: САД преговарају у различитим просторијама

У оквиру америчке администрације није постигнут јединствен став по питању Украјине. Кит Келог, званично именовани изасланик за Украјину, није учествовао ни у састанку у Петербургу, ни у Вашингтону. Јавно је осудио идеју поделе Украјине, назвавши је „деструктивном и штетном по поверење међу савезницима“.

Према подацима Meduza-е, део Трамповог окружења заиста разматра могућност замрзавања конфликта у замену за привремено признавање постојећих линија фронта. То би омогућило САД да уђу у предизборну кампању с поруком о „прекиду рата“, али без дугорочне стратегије за одрживи мир или обнову Украјине.

Украјина ван процеса?

Председник Украјине Володимир Зеленски је, говорећи на самиту у Варшави, изразио дубоку забринутост због тога што се кључне одлуке о будућности његове земље доносе без Кијева. Иако је украјинска делегација учествовала у техничким преговорима у Џеди, формат тих састанака је, како преноси The Atlantic, био више „посматрачки“ него партнерски.

Усред све учесталијих сигнала о паралелним разговорима Москве и Вашингтона, украјинска дипломатија је појачала ангажман с европским престоницама — Паризом и Берлином — захтевајући чврсте гаранције о политичкој укључености у све фазе процеса преговора о миру.

Политички тренутак и предизборни фактор

Амерички преговори око Украјине одвијају се у сенци предизборне кампање. Присталице Доналда Трампа желе да покажу јавности да могу „окончати рат“ брже и ефикасније од администрације Џоа Бајдена. Спекулације о наводном предлогу „поделе Украјине“ могу се тумачити као политички сигнал унутрашњој јавности САД, али и као покушај наметања теме Европи.

У исто време, чињеница да се преговори одвијају на три различите географске тачке — у Вашингтону, Санкт Петербургу и Џеди — указује на одсуство централизоване стратегије. Према мишљењу аналитичара из CEPA, управо та неусклађеност представља највећу препреку ка постизању стабилног и одрживог мира.

Није ствар у изјави

Епизода са изјавом о „подели Украјине“ послужила је као окидач за јавну расправу, али није суштинска опасност. Главна претња лежи у разбијености савезничке координације, паралелним преговарачким платформама и маргинализацији Украјине у формалном процесу.

Док се мир преговара — он се преговара у различитим просторијама. А управо тај недостатак заједничког стола чини сваки споразум рањивим на манипулацију, затезање и изненадне прекиде.