Balkanska prstenasta progresija i političke mine

Balkani ponovo podsećaju na višekoračnu šahovsku partiju, gde svaki potez prati šarenilo saopštenja za štampu, sudskih „komebeka“ i tehnoloških završnica u stilu „još malo – i bićemo prvi na svetu“. Ovde uspevaju i da pregovaraju sa EU, i da zaobilaze sankcije, i da projektuju trkaće staze, i da menjaju rutere kao rukavice.

Ovaj pregled nije suvo nabrajanje činjenica, već sarkastični vodič kroz najvažnije vesti iz regiona: od novih poglavlja pregovora sa Evropskom unijom do sporova o sedmosatnom radnom danu, od rekorda u skladištenju energije do planova da se „juri vetar“ u Crnom moru.

Albanija igra na dvostruki udar: s jedne strane, Tirana je ponosno izvestila o otvaranju novog poglavlja pregovora sa Briselom o klasteru „konkurentnost i inkluzivni rast“ (22 May 2025), a s druge – zajedno sa italijanskim karabinijerima sprovela je snažnu antinarkokartelsku akciju, koja je rezultirala sa 52 privedena i zaplenjenim milionima evra (OCCRP, 21 May 2025). Dok neki zvaničnici broje ugovore o grantovima i reformama, drugi u poljima kraj Elbasana pripremaju trasu za trkaću stazu – parlament je odobrio eksproprijaciju stotina hektara za kružni put (SeeNews, 22 May 2025). Kao rezultat, turisti će iskusiti ne samo carinske barijere, već i nove „leteće vizije“ nacionalnog razvoja. 

Ali ako Tirana razrađuje „prstenove napretka“ i grant izveštaje, u Beogradu i Prištini igra se po znatno klizavijim pravilima.

U Beogradu i Prištini politička igra nema pravila: Srbija je sa oduševljenjem objavila ulazak u SEPA zonu bezgotovinskih transfera evra, nadajući se da će olakšati plaćanja sa partnerima iz EU (EC Press, 22 May 2025), ali je već narednog dana dobila ultimatum iz Brisela – „Moskva ili Brisel?“ (AP News). Da se ne bi priredilo „šou“ istražnih organa, Ustavni sud u Novom Sadu je odredio kućni pritvor za deo studenata optuženih za lepljenje protestnih plakata na zgradi vladajuće stranke – odluku koju je predsednik Vučić nazvao „nasiljem i divljaštvom prema pravdi“, optuživši sud za „podršku obojenoj revoluciji“ (B92, 22 May 2025).

U Prištini je EU započela fazno ublažavanje sankcija, obećavši „olakšan pristup“ evropskim tržištima (Reuters, 22 May 2025), ali u praksi čak ni te ustupke ne mogu spasiti beskrajne parlamentarne blokade. Poslanici već po dvadeseti put zaredom nisu uspeli da konstituišu novi saziv skupštine nakon februarskih izbora i još uvek nisu izabrali predsednika – ni jedna od dvanaest tajnih glasanja za kandidatkinju Albulenu Hadžiju nije imala potreban kvorum, a procedura je osporena pred Ustavnim sudom (RFE/RL, 22 May 2025). Posledica je da bez formiranja skupštine i usvajanja budžeta milioni evra pomoći rizikuju da zapnu u birokratiji (Reuters, 21 May 2025). Aktivisti i NVO već nazivaju ovo „neprihvatljivim ćorsokakom“ i zahtevaju hitno deblokiranje sredstava za podršku privredi i socijalnim programima (Balkan Insight, 23 May 2025).

Ali dok Srbija i Kosovo tonu u geopolitičke trzavice i parlamentarne zamke, Moldavija je spremna da kocka na digitalni restart i vinski turizam…

U Kišinjevu se klade na digitalni restart i vinski turizam: prvo su moldavske vlasti objavile raskid sporazuma sa „Ruskim domom“, istakavši da će moskovski kulturni projekti ustupiti mesto „evropskim platformama“ za promovisanje nacionalnog identiteta (RFE/RL, 22 May 2025). Zatim je Kišinjev primio prijave za organizaciju 46. Svetskog kongresa vinara i vinogradara pod okriljem OIV – za 2026. predviđena je ne samo izložba loze, već i poslovni pregovori sa evropskim investitorima (PR Newswire, 19 May 2025). A da bi gosti mogli ne samo da degustiraju vino, već i da postavljaju fotografije na Instagram bez zastoja, Orange Moldova je pustila u rad FTTR i Wi-Fi 7 mrežu – internet u udaljenim selima sada ide „brzinom svetlosti“ (TechAfricaNews, 21 May 2025).

Ako je pomoć zapela u Prištini, a geopolitičke kontradikcije u Beogradu, u Federaciji Bosne i Hercegovine već ulažu i u decu, i u preciznu medicinu…

U FBiH se klade i na decu, i na preciznu medicinu: u Sarajevu je održana Međunarodna konferencija o reformi sistema socijalne zaštite, gde je najavljeno proširenje dečjih dodataka kao „investicije u održivu budućnost“ (UNICEF, 19 May 2025), a istovremeno je Klinički centar uveo ultra-brz sistem QuickMIC® za testiranje osetljivosti na antibiotike – sada izbor terapije traje satima, a ne danima (Gradientech/Cision, 19 May 2025).

Ako Kišinjev priprema „digitalni renesans“ i vinske kongrese, u FBiH su već obezbedili da bebe dobijaju dodatke, a pacijenti preciznu terapiju. A Severna Makedonija…

Severna Makedonija igra na spoljašnje injekcije i unutrašnji rast: Skoplje je potpisalo memorandum o saradnji sa Londonom na 6 milijardi evra – novac je predviđen za infrastrukturu, energetiku i digitalizaciju, što će, kako vlasti kažu, „preoblikovati ekonomski pejzaž zemlje“ (BTA, 22 May 2025). Građani su već osetili efekat: u martu je realna prosečna zarada porasla za 7,6 % na godišnjem nivou, iako stručnjaci upozoravaju da bez obuzdavanja inflacije ti rezultati možda neće potrajati (SeeNews, 23 May 2025).

Ako Albanci imaju trkališta, Bosanci dečje dodatke i QuickMIC®, a Makedonci milijarde i rast plata, u Crnoj Gori trenutno prave trase i raspravljaju o kraćem radnom danu…

Crna Gora postavlja višestruku putnu strategiju i preispituje radno vreme: dok se u Podgorici sprema povezivanje luke Bar i granice sa Srbijom putem auto-puta Bar–Boljare – Monteput je raspisao tender od 4,1 miliona evra za projekat i nacrte Koridora XI (SeeNews, 23 May 2025) – vlada Milojka Spajića je blizu dogovora o uvođenju sedmosatnog radnog dana. Već sledeće nedelje ministar rada Naida Nišić započeće pregovore sa sindikatima i poslodavcima „kako bi se povećala produktivnost i ljudima omogućilo više vremena za život“ (Reuters via TradingView, 23 May 2025).

Ako Crna Gora balansira između puteva i radnih rasporeda, u Rumuniji se već spremaju da „uhvate vetar“ u budžet i na moru…

Rumunija hvata vetar i reže deficit: predsednik Nikušor Dan obećao je da će smanjiti budžetski deficit na 7,5 % BDP-a bez povećanja poreza, preraspodelivši oko 30 milijardi leja unutar budžeta (Reuters, 22 May 2025), a Ministarstvo energetike je već otvorilo poziv za podnošenje zahteva za istraživanje područja u Crnom moru za offshore vetroelektrane ukupne snage do 3 GW do 2035. godine (Renewables Now, 23 May 2025). S jedne strane – ekonomski „skalpel“, s druge – morski povetarac u kilovatima, i u oba slučaja Bukurešt teži da uhvati rezultat: obuzda deficit i ubaci „zelenu“ energiju u mrežu.

Ako Rumunija već balansira budžete i vetrovite karte, u Budimpešti…

U Budimpešti se igra na suverenitet i izolaciju: prvo je vladajuća stranka podnela zakon o „stranom uticaju“, koji preti NVO krivičnom odgovornošću za strani kapital i izazvao je peticiju evropskih urednika protiv „ugrožavanja slobode govora“ (Reuters, 14 May 2025; Reuters, 20 May 2025), a ubrzo je parlament izglasao izlazak iz Rimskog statuta i Međunarodnog krivičnog suda, obrazlažući to „zaštitom nacionalnih interesa“, ali produbljujući raskol sa Zapadom (Reuters, 20 May 2025).

Ako mađarski zakonodavci preispituju međunarodne ugovore, u Sofiji već pojačavaju energetsku moć i pripremaju se za euro…

Sofija skladišti kilovate i evro-vozila: Bugarska je pokrenula najveći sistem za skladištenje energije u EU – bateriju od 124 MW/496 MWh koja može da izravnava vrhove u proizvodnji „zelene“ energije i da podržava stabilnost mreže (Renewables Now, 23 May 2025). Gotovo istovremeno, Bloomberg je izvestio da je zemlja ispunila većinu Mastriških kriterijuma i da očekuje odobrenje za pristup evrozoni od 1. januara 2026. godine (Bloomberg, 23 May 2025). Kako bi dan „D“ protekao bez zastoja, vlada je izdvojila 4,9 miliona evra za modernizaciju poštanskih službi: od brojača novčanica do vakuumskih pakera (Novinite, 21 May 2025).

Balkani 24 maja 2025. su istovremeno trkaće staze i autokratski zakoni, vetroenergija i budžetski deficiti, Wi-Fi 7 i diplomatski ultimatum. U svakoj državi mešavina je grandioznih najava i stvarnih projekata; neke zemlje jure inovacije i evropske fondove, druge zaobilaze sankcije i prepisuju propise. Ipak, iza svih tih šarenih naslova skriva se ono najvažnije: jasna ruta i rokovi, bez kojih čak i najambiciozniji projekat rizikuje da ostane lepa iluzija.

Vreme je da Balkani usporе tempo saopštenja i fokusiraju se na ono što zaista menja živote ljudi – bilo da je reč o putu koji neće da se rascveta za godinu dana, energiji koja neće nestati u mreži, ili dodacima koji će izdržati celu porodicu.