Balkanske zemlje između pritiska EU, Rusije i unutrašnjih protesta

U ranu letnju sezonu 2025. godine, balkanske zemlje i njihovi susedi našli su se na raskrsnici ključnih političkih, ekonomskih i društvenih procesa. U Beogradu Evropska unija čvrsto zahteva reforme, dok Rusija i Belgija nameću nove trgovinske restrikcije, a unutrašnji nesporazumi rastu zajedno sa studentskim i medijskim protestima. Istovremeno, u Prištini se zakonodavno telo bori sa parlamentarnim ćorsokakom i političkim intrigama, dok susedne prestonice beleže slučajeve krijumčarenja oružja. U Bosni se intenziviraju rudarski projekti i ponovo otvaraju pitanja ratne pravde, dok se Albanija suočava sa kritičnim nedostatkom zdravstvenih usluga. Na istoku, Moldavija teži podršci EU usred dezinformacionih kampanja i pretnji iz Pridnjestrovlja, dok Beograd i Bukurešt hitno moraju sanirati budžetski deficit i ojačati energetsku bezbednost. Od Sofije do Budimpešte, društveni pokreti i evropske institucije stavljaju na probu otpornost na evro-integraciju, transparentnost i građanske slobode. U ovom članku osvetlićemo najznačajnije događaje od 4. juna 2025. i analizirati njihov uticaj na budućnost regiona.

Srbija

Evropska unija i dalje insistira da napredak Srbije na putu ka članstvu zavisi od sprovođenja svih neophodnih reformi. Prema informacijama sa Nova.rs, predstavnici EU izjavili su 4. juna 2025. da prioritet ostaje jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i zaštita ljudskih prava. Bez ispunjavanja tih uslova, dalji koraci u pregovorima o pristupanju su nemogući.

Istovremeno, 4. juna 2025. Rusija je uvela zabranu uvoza mesa iz četiri srpske kompanije, prenosi N1. Zabrana je, po službenim saopštenjima ruskih vlasti, usled neslaganja sa sanitarnim normama, ali stručnjaci ne isključuju političku pozadinu, s obzirom na stanja složene odnose između Beograda i Moskve.

Ozbiljnu zabrinutost pobudilo je i upozorenje iz Belgije da su u smrznutim jagodama iz Srbije pronađeni tragovi pesticida fometanata. O tome, takođe 4. juna 2025, izveštava N1. Belgijske vlasti pozvale su maloprodajne lance da povuku partiju jagoda iz prodaje, dok srpski izvoznici tvrde da njihove pošiljke u potpunosti zadovoljavaju evropske standarde.

Politička situacija unutar zemlje ostaje napeta. Predsednik Aleksandar Vučić je 4. juna 2025. proširio spisak osoba koje se dovode u vezu s pokušajem državnog udara, prenosi Nova.rs. Na zemljišne liste su dodati predstavnici opozicionih stranaka i nekolicina građanskih aktivista. Kritičari optužuju vlasti da koriste „pretnju pučom“ kako bi ugušile neslaganje, dok zvaničnici tvrde da je ovo neophodno za „zaštitu ustavnog poretka“.

Istog dana, Nova.rs je objavila prilog o Slobodanu Djinoviću, vlasniku medijskog holdinga „Orion“, koji je nedavno prekinuo satelitsku distribuciju kanala N1. U članku se razmatraju mogući razlozi Djinovićeve odluke, navodeći se da je pokretanje protiv N1 podstaknuto kritičkim izveštavanjem tog kanala o vlastima, ali Djinović sam tvrdi da su razlozi isključivo komercijalne prirode.

Konačno, 4. juna 2025. studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uputili su otvoreno pismo nakon što je njihov kolega napadnut u neposrednoj blizini kampusa, izveštava Nova.rs. Ovo je već drugi incident tog tipa u roku od dva dana i izazvao je talas negodovanja među studentima, zahteve za pojačanu bezbednost i hitno reagovanje nadležnih organa.

Kosovo

U Kosovu i dalje traju poteškoće sa konstituisanjem parlamenta: gotovo četiri meseca nakon izbora, poslanici ponovo pokušavaju da obezbede kvorum, navodi Koha.net 4. juna 2025. To je već 26. pokušaj, a недостатак glasova delom je uzrokovan blokadom opozicionih frakcija koje se protive određenim imenovanjima u vladi.

Istovremeno, 4. juna 2025. bivši poslanik kosovskog parlamenta Gjoko Boguеvci izjavio je da postoje poslanici spremni da tajno glasaju za imenovanje Albina Hadžijua na mesto glavnog tužioca, piše Koha.net. Ta izjava podigla je političke tenzije jer Hadžijuu nije bila obezbeđena dovoljna podrška u prvom krugu glasanja.

Lider opozicione Demokratske partije Kosova, Lutfi Baša, komentarišući situaciju 4. juna 2025, naveo je da je njegova frakcija blokirala rad parlamenta „iz ključnih javnih razloga“, dok zvanični razlog blokade drugih opozicionih snaga jeste dalji nastavak rasprave o kandidaturi Hadžijua. O tome izveštava Koha.net u izdanju od 4. juna.

U susednoj Hrvatskoj, 4. juna 2025. policija je u vozilu sa kosovskim registarskim tablicama pronašla 11 automatskih pušaka i municiju, prenosi N1. Hapšenje se dogodilo tokom rutinske kontrole na auto-putu A3. Hrvatski organi reda predali su osumnjičenog kosovskim kolegama, gde mu je podignuta optužnica za krijumčarenje oružja.

Bosna i Hercegovina

U ekonomskom sektoru Bosne došlo je do značajnog otkrića: kanadska rudarska kompanija Terra Balcanica objavila je 4. juna 2025. o otkrivanju nalazišta srebra i antimona u području Čumavići (Trebinje), kao i značajnih zaliha olova, cinka i zlata, izveštava SEEnews. Po podacima kompanije, preliminarne analize ukazuju na visoke koncentracije rudnih metala, što može privući dodatne investicije u rudarsku granu zemlje.

Paralelno, u Sarajevu je 4. juna 2025. uz podršku Ambasade Slovačke Republike i Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine započela dvodnevna stručna konferencija o kriznom menadžmentu, informiše N1 BiH. U događaju, koji je okupio više od 100 stručnjaka iz različitih državnih organa i nevladinih organizacija, razmatraju se izazovi saradnje državnih struktura u uslovima prirodnih katastrofa i terorističkih pretnji.

U međuvremenu, Balkan Insight je 4. juna 2025. objavio prilog o zajedničkim naporima organizacija za ljudska prava na priznavanju i kompenzaciji stradanja Roma tokom rata u Bosni (1992–1995). Autori ističu da, uprkos proteklu više decenija, mnoge žrtve i dalje nisu dobile službeno priznanje, a proces restitucije i kompenzacije za romske zajednice napreduje izuzetno sporo.

Albanija

Istraživanje Evrostata, citirano u Euronews 4. juna 2025, pokazuje da više od 9 % stanovnika Albanije ne može da priušti neophodnu medicinsku negu zbog visokih troškova. Tako se Albanija, zajedno sa Grčkom, nalazi na vrhu liste evropskih zemalja sa najvećim udelom građana kojima su nezadovoljene zdravstvene potrebe. Autori studije naglašavaju da je problem naročito izražen u ruralnim područjima, gde je pristup zdravstvenim ustanovama i stručnom kadru znatno ograničen.

Moldavija

4. juna 2025. u Briselu je održan 9. sastanak Saveta za asocijaciju EU–Republika Moldavija, piše zvanični sajt Consilium.europa.eu. Glavne teme dnevnog reda bile su odobravanje makrofinansijske pomoći i mere za jačanje vladavine prava. Predstavnici EU su potvrdili nameru da nastave podršku reformama u Kišinjevu, ali su pozvali moldavske vlasti da ubrzaju sudsku i antikorupcijsku reformu.

Istraga Euronews 4. juna 2025. otkriva dezinformacione napade usmerene protiv Moldavije: u nekoliko Telegram kanala širili su se lažni snimci sa logotipom Euronews, čime se diskreditovala zemlja, od neistinitih tvrdnji o masovnim izbijanjima AIDS-a do optužbi za ilegalnu imigraciju u EU. U prilogu se ističe da je cilj tih kampanja podrivanje poverenja građana u proevropski kurs moldavske vlade.

Prema tekstu objavljenom na sajtu Financial Times, a prenetom od strane Reutersa i dostavljenom na Investing.com, premijer Moldavije Dorin Rečan je 4. juna izjavio da Rusija planira da poveća broj „mirovnih snaga“ u Pridnjestrovlju na 10 000. On je upozorio da je taj potez usmeren na vršenje pritiska na moldavske vlasti pred septembarske parlamentarne izbore i da bi mogao eskalirati tenzije na istoku države.

Istovremeno, Balkan Insight, objavljen 4. juna 2025. pod naslovom „Sandu vs. Moskva: Moldavija na prekretnici“, beleži zaoštravanje sukoba između proruski orijentisanih snaga i prozapadnog establišmenta. Posebno se pominju protesti u Gagauziji nakon hapšenja njenog regionalnog lidera, što bi moglo predstavljati ozbiljan izazov za predsednicu Maju Sandu i njen kurs ka integraciji u EU.

Rumunija

Na sastanku održanom 4. juna 2025, rumunski predsednik Nikušor Dan pozvao je vladu da do kraja juna usvoji „verodostojan plan“ za smanjenje budžetskog deficita na nivo prihvatljiv EU, prenosi Reuters. U 2024. godini, deficit je iznosio 9,3 % BDP-a, što je bio najviši nivo u Evropskoj uniji. Analitičari naglašavaju da 2,5 procentnih poena od potrebnog smanjenja mora da bude obezbeđeno povećanjem poreskih prihoda, dok preostalih 0,5 procentnih poena treba da se ostvari rezanjem rashoda. Predsednik Dan je istakao:

„Bez odobrenja ovog paketa do kraja juna, rizikujemo gubitak pristupa ključnim fondovima EU i mogućnost snižavanja kreditnog rejtinga.“

U privrednom segmentu, SeeNews je 4. juna 2025. objavio da je stopa nezaposlenosti u Rumuniji u aprilu 2025. pala na 5,7 %, sa 6 % u martu. To je najniži nivo još od jula 2024, što ukazuje na oporavak tržišta rada pred letnju sezonu.

Drugo Reuters izveštavanje 4. juna 2025. govori da su Bukurešt i Ankara dogovorili proširenje saradnje u energetskoj sferi. Turske kompanije će isporučivati ukapljeni prirodni gas (LNG) u Rumuniju i učestvovati u zajedničkim projektima vetroelektrana na Crnom moru. Očekuje se da će novi tokovi LNG diversifikovati snabdevanje gasom i smanjiti zavisnost od ruske energije.

Pored toga, Reuters 4. juna 2025. prenosi izjavu predsednika Dana u kojoj poziva EU da pojača mere sajberbezbednosti za kritičnu infrastrukturu. Govoreći na konferenciji u Bukureštu, Dan je naglasio porast broja hakerskih napada i zatražio uspostavljanje jedinstvenih evropskih standarda i razmenu informacija radi smanjenja rizika.

Na kraju, nakon samita „Bukurešt devetorke“ (Bucharest Nine) održanog 4. juna 2025, zemlje Centralne i Istočne Evrope su se obavezale da podignu izdvajanja za odbranu na nivo od 5 % BDP-a, izveštava Reuters. Rumunija je obećala povećanje budžeta Ministarstva odbrane za 12 %, odražavajući sve veću zabrinutost za regionalnu bezbednost.

Bugarska

31. maja 2025. (objavljeno 3. juna 2025), AP News je izvestio da su hiljade bugarskih nacionalista protestovale u Sofiji i drugim gradovima protiv vladinih planova da usvoje evro, zahtevajući referendum o tom pitanju. Demonstranti, među kojima su i pristalice partije „Vazraždane“, zahtevali su očuvanje ekonomske suverenosti i izrazili zabrinutost zbog potencijalnih troškova usvajanja jedinstvene valute. Predsednik Rumen Radev pozvao je na konsultacije sa građanima, ali je parlamentarna većina odbacila njegov predlog za referendum, optužujući Radeva da „igra u korist ruskih interesa“. Protesti su protekli mirno, ali su ukazali na rastuću političku polarizaciju i euroskeptičnu atmosferu u Bugarskoj.

Mađarska

4. juna 2025. Savet Evrope je pozvao poslanike mađarskog parlamenta da odbace ili značajno izmene nacrt zakona o transparentnosti, prenosi Reuters. Majkl O’Flaherti, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, izjavio je da odredbe zakona, koje zahtevaju objavljivanje podataka o primaocima stranog finansiranja—uključujući medije i NVO—„ugrožavaju rad civilnog društva, čineći ga gotovo nemogućim“.

Takođe, SeeNews je 4. juna 2025. izvestio da je Mađarska pokrenula proceduru „Open Season“ za gasovod Srbija–Mađarska. Operater FGSZ raspisao je tender za rezervaciju kapaciteta do 10 milijardi m³ gasa godišnje. Očekuje se da će do kraja 2025. godine biti potpisani ugovori o pisanju obavezujućih rezervacija, što će omogućiti stabilne isporuke gasa iz regiona Balkana i smanjiti zavisnost od ruskih snabdevača.

Zaključak

Tokom prvih dana juna 2025, balkanski region i susedne države suočili su se sa složenom lepezom političkih, ekonomskih i društvenih izazova. U Srbiji EU zahteva ubrzane reforme, dok Rusija pojačava trgovinska ograničenja. Kosovo je i dalje zaglavljeno u parlamentarnom ćorsokaku, a krijumčarenje oružja beleže susedne zemlje. U Bosni su se intensivirali rudarski projekti i inicijative za pravdu za žrtve rata. Albanija se bori sa kritičnim nedostatkom zdravstvenih usluga. Moldavija pregovara o makrofinansijskoj pomoći i suočava se s dezinformacijama, dok pazi na porast ruskog vojnog prisustva u Pridnjestrovlju. Rumunija nastoji da uravnoteži budžet i ojača energetsku i sajber bezbednost, dok su zemlje Istočne Evrope obećale značajno povećanje izdvajanja za odbranu. U Bugarskoj nacionalisti protestuju protiv evro-integration, a u Mađarskoj zakon o transparentnosti izaziva negodovanje zaštitnika ljudskih prava. Sve ove vesti ukazuju da region ostaje u fazi aktivne političke i ekonomske transformacije, gde su evro-integracija, bezbednost i ljudska prava ključni faktori za budući razvoj.