© 2035 by The Clinic. Powered and secured by Wix
Балкански лавиринт: Где цеви воде до Брисела, а сенке до Кремља
8. 5. 25.
By:
Michael K.
Док ЕУ позива будућност, регион одговара протестима, парадама и плебисцитима страха
Балкани: Напетост између ЕУ, Београда и дах демократије
На Балкану се поново не тресе земља, већ ваздух — од напетог тишине између инерције и променa. Више не пуцају, али сваки дан је као метак у поверење. Европска унија и даље маше из прозора: “Пожурите, чекамо”, а региони одговарају ко како уме — неко офшором, неко протестима, неко покушајем да сашије нације кредитом Светске банке.
⸻
Србија: буквар зависности и прашина од избора
Када деца министра финансија уче у приватној школи за 235.000 евра, а плаћа за то офшорка са руским коренима — то није корупција. То је просто такав облик геополитичке писмености.
6. маја истрага OCCRP и Време показала је да је Синиша Мали, министар финансија Србије, користио офшор компаније повезане са Москвом и Кипром да плати скупо образовање своје деце на Belgrade International School. Трансакције у износу до 250.000 евра, обављене преко структура са Британских Девичанских Острва и Кипра, изгледају као шема у стилу “све за породицу” — на рачун легализоване сенке.
Грађани памте. 6. маја студенти су изашли на улице — не само против корупције, већ и против осећаја да је све већ одлучено у њихово име. Протест, организован од стране неколико универзитетских група, одржан је у Београду под слоганима “Нисмо њихова будућност” и “Не министарству тишине”.
А следећег дана премијерка Ана Брнабић додала је уље на ватру — или на алгоритам. У етеру и на друштвеним мрежама назвала је студенте који су учествовали у протестима “терористима”, што је изазвало нову валу негодовања.
— Ми имамо демократију, — рећи ће неко.
— Само ако искључите Wi-Fi, — одговориће неко други.
Додајмо томе изјаву Александра Вучића да 9. маја иде у Москву на “Дан Победе”. Формално — по позиву. Фактички — по дневном реду.
Србија, као и увек, иде две пута: једним — ка Бриселу, другим — ка Црвеној тргу. И оба — у кругу.
Косово: Демократија са прицелом на кривични законик
— А шта се дешава код вас, господине Курти?
— Све је под контролом. Чак и тужилаштво. Засада.
8. маја у Приштини опозиција је одлучила да игра ва-банк: Демократска лига Косова (ЛДК) поднела је кривичну пријаву против премијера Албина Куртија због тога што је, постајући посланик, наставио да руководи владом. Заједно са њим, неколико других министара који су, очигледно, “раздвојене функције” сматрали новом формом јавне службе.
Посланичка места су топла, министарска још топлија. Зашто не седити на оба?
Али ово није само политичко бодење. Ово је испит за целокупни систем на издржљивост. На крају крајева, Курти није само премијер. Он је симбол: непоколебљивости, независности, идеолошке чврстине. И ако у симбол устрељују правним путем — онда нико није недодирљив.
Европска унија за сада ћути, али то ћутање постаје све гласније. Као и обично, Брисел радије говори језиком “стабилности” и “дијалога”. Али с ким — ако сам дијалог сада прелази у кривични поступак?
Албанија: избори између смећа, мантри и марионета
„Рама је направио ред,“ шапуће улица.
„Рама је направио ред на улицама,“ прецизира сам Рама.
А опозиција додаје: „Само што смеће сада не одвозе, већ га перерађују у електорат.“
11. маја Албанија иде на парламентарне изборе. Премијер Еди Рама, већ три пута изабран, стреми ка четвртом мандату. Обећава реформе, дигитализацију, чланство у ЕУ до 2030. године — али обећања тону у корупционашке скандале.
Један од симбола неуспеха су фабрике за спаљивање смећа, посебно пројекат у Елбасану. Уместо „зелене економије“ — депонија, кривичне пријаве, бекство бивших чиновника. Један министар за животну средину већ је осуђен, бивши потпредседник је под истрагом и ван земље.
Опозиција, на челу са Салијем Беришом, такође није без греха. Он је под кућним притвором због оптужби за корупцију, које он назива политичким прогоном. Да не би изгубио, Бериша вади америчку карту: кампањи се придружују политички технолози из Трамповог тима, укључујући Пола Манафорта.
Међународни посматрачи, укључујући ОБСЕ, пажљиво прате изборе. По први пут ће моћи да гласа око 250.000 Албанаца из иностранства. Ово је тест: не само ко ће победити, већ може ли Албанија проћи преко првог испита европске зрелости.
Албанија бира између управљаног хаоса и хаотичног управљања. Питање није ко ће победити. Питање је ко још верује у овај процес.
Босна и Херцеговина: зелени заокрет на угљу прошлости
У земљи где су рудници дубљи од реформи, сваки покушај да се скочи са угљене игле — готово је револуција.
5. маја Светска банка је одобрила готово 80 милиона евра за пројекат „Праведни прелаз“ — програм који треба да затвори старе руднике, преобучи раднике и претвори бивше индустријске зоне у територије за соларну и ветрову енергију.
Рудник у Зеници, терикони у Бановићима, рушевине у Крека — ово није само географија, то је хроника угљене зависности. Сада ће бивши копи постати енергетски пројекти. Или, најмање, презентације на PowerPoint-у.
Међународне институције називају ово „праведним прелазом“. Локални становници — само наде у рад на почетку 21. века.
Северна Македонија: гасовод у Европу, дуг у сенци
Када нема нових избора, појављују се стари проблеми. А решавају их гасом — и ММФ-ом.
8. маја Скопље и Атине потписали су дугоочекивани уговор: гасовод између Северне Македоније и Грчке коначно прелази из фазе меморандума у фазу булдожера. 123 километра цеви, 84 милиона евра инвестиција, и сан о чистијем ваздуху него у Скопљу зими, када грејање није комфор, већ борба.
📎 Balkan Green Energy News, 8. мај 2025
Пројекат обећава не само гасификацију, већ и будућност у којој ваздух не мирише на угаљ, а економија не зависи само од дугова. Али, док једни полажу цеви, други полажу дугове.
ММФ је завирио у рачуноводствене књиге и видео стварност: инфлација дишући за вратом расту, дугови расту, дефицит — хроничан. Раст од 3,3% изгледа бодро, али само ако се погледа шта је све на чему се ослања.
Северна Македонија као да вуче цев у правцу ЕУ, али при том носи ранац пун дугова, кадровског гладовања и политичке неповерења. До циља је још далеко. Главно — не задохнути се на кривини.
Хрватска: с Крка до Капитол Хила — гасна дипломатија Пленковића
Када се у Европи све греје — од климе до геополитике, Пленковић загрева везе. Преко океана.
8. маја премијер Хрватске стигао је у САД. Формално — да учврсти односе. У ствари — да покаже да Хрватска има чиме да тргује осим вина и туристичких брошура. Терминал за стиснути гас на острву Крк постао је ас у енергетској игри. Сада, у светлу рата у Украјини и проблема са снабдевањем, Вашингтон на Загреб не гледа као на симпатичну периферију ЕУ, већ као на потенцијални хаб.
📎 The Dubrovnik Times, 8. мај 2025
Пленковић говори о трговини, култури, дипломатији. Али иза свих ових речи стоји једноставна порука: Хрватска жели да игра у великом свету. Не само у ЕУ, већ и изван њених граница. Посебно када је на дневном реду — гас и утицај.
Црна Гора: мрежа будућности између планина и антена
У позадини туристичких панорама и мирних јутарњих кафа, Црна Гора не гради само шеталишта. Она полажe каблове.
8. маја — и то није само дата, већ тачка на мапи модернизације: антимонопольно тело Црне Горе одобрило је куповину локалног оператера Telemach Crna Gora од босанске телекомуникацијске компаније BH Telecom. Сделка отвара врата за регионалну дигиталну интеграцију: више брзине, мање монопола, и први наговештај праве телекомуникацијске конкуренције.
Иронија је у томе што BH Telecom улази на тржиште земље где кабл често уступа место сателиту, а WhatsApp — вечерњим разговорима на клупи. Али чак и те клупе сада могу да се нађу у зони стабилног сигнала.
Док други броје мегабајте, Црна Гора клади на инфраструктуру. Веза — то је такође суверенитет. Посебно на Балкану.
Молдавија: из дубине Црног мора — у загрљај Европе
— А одакле сада узимате гас?
— Из будућности. И, ако будемо имали среће, без погледа на прошлост.
7. маја Кишињев је потписао уговор који мирише на со, дубину и прагматизам. Румунска OMV Petrom снабдеваће Молдавију са четвртином годишњих потреба за гасом — са налазишта Neptun Deep, дубоко под Црним морем. Испоруке ће почети 2027. године, али симболика споразума је већ ту: то је разлаз са руском зависношћу, оформљен у бриселском стилу.
А већ 8. маја у Кишињеву — није само Дан Европе, већ и посета европске комесарке Марте Кос. Словенка, која већ дуго говори језиком проширења, није дошла само на прославу. Њена мисија? Да подсети све: Молдавија је у игри. Састанци са грађанима, разматрање реформи и корака у Плани раста — све то претвара молдавски пут у ЕУ из слогана у мапу пута.
📎 European Commission, 8. мај 2025
Док на улицама машу заставе, у преговорима су формуле, у потписима стратегије. Молдавија учи да игра дугу игру. И, можда по први пут, не сама.
Румунија: расколута урна и валутна олуја
— Шта се дешава тамо?
— Други круг, трећи акт и пети леј за евро.
4. маја Румуни нису само гласали. Они су бирали између будућности и сећања на њу. Ультра десничар Џорџе Симион — 41%. Никушор Дан, градоначелник Букурешта — 21%. Премијер Марчел Чолаку, чија је партија пропала, подноси оставку. Земља улази у турбуленцију, а други круг 18. маја све више подсећа на финале за елиминацију.
Симион није само кандидат. Он је протест у костиму кандидата. Он је против ЕУ, против помоћи Украјини, за Трампа и против свега што мирише на брюкселски протокол. Европа гледа са опрезом, а Букурешт — као да гледа у огледало: да ли смо ми, или већ нисмо?
На позадини политичке нервозе курс леја пада: за евро дају више од пет. Централна банка троши резерве, али 2 милијарде евра не заустављају недовољно поверење. Економија реагује брже од гласача.
📎 Financial Times, 7. мај 2025
А из Брисела долази последње подсећање: или укидају цену гаса, или ће их тужити пред судом ЕУ. Политика популизма сада улази у гасну сферу.
Румунија је као љуљашка: између реформе и реванша. И 18. маја ће показати у коју страну ће се љуљати.
Бугарска: где реке течу на југ, а сенке — на исток
Када би геополитика била река, Бугарска би била та лађа која тече истовремено ка Атини и назад у прошлост.
7. маја земља је отворила шлюзове: потписан је уговор са Грчком о води реке Арда, која ће бити усмерена на грчка поља. Уговор ће трајати пет година, заменивши стари, пола века дуги споразум. Опозиција виче о распродаји ресурса, али у Софији одговарају: климатске промене — време је да се делимо.
Док једна река тече на југ, друга — политичка — скреће на североисток. Нова влада на челу са Росеном Желязковим укључује БСП, странку чији корени воде до времена када је реч „Москва“ звучала као директива.
Реч „евро“ у овој коалицији звучи мало промукло. Као да је изговарају са погледом преко рамена. Европа — као, да, али не превише оштро.
И док вода одлази, изгледа да сенка прошлости остаје.
Мађарска: Орбан излази из ситуације — и из агенде
Да Орбану плаћали за сваки обилазак европског правила, Мађарска би већ имала оцену A+. Али, док Брисел захтева реформе, Будимпешта нуди „правне корекције“.
Мај је, а Виктор Орбан и даље у форми: покушава да размрза 750 милиона евра из фондова ЕУ, замрзнутих због „малица“ — као што су независност судова, права ЛГБТ и миграциона политика. Уместо реформи — трик са планом расхода. Назовимо то „бриселском хеуристиком по-мађарски“.
Али у стварној економији трик није успео: у првом кварталу 2025. године раст — нула, а инфлација — највиша у ЕУ. Орбан пише буџет са оптимизмом достојним романа. Прогнозе: раст БДП-а 4,1%. Стручњаци губе речи, а инвеститори — интерес.
Немачки бизнис тихао повлачи удице. Инвестициони планови — најнижи од 2010. године, када је Орбан поново дошао на власт. Бизнис каже: „Стагнација“. Орбан каже: „Суверенитет“. Разговор не иде.
А у енергетици — као и увек, по свом. Док ЕУ најављује одустанак од руског гаса до 2027. године, Будимпешта заједно са Словачком осуђује ту идеју, као да је увреда за националну кухињу.
…А реформе? Шта реформе. Орбан сада не говори о реформама, већ о „Voks 2025“ — народном референдуму у којем Мађари треба да се изјасне: да ли нам треба Украјина у Европској унији?
Неофицијални референдум — али потпуно званична политика. Листићи су већ послати, а премијер упозорава на сваком ћошку: ако Кијев уђе у ЕУ, Мађарска може банкротирати. Ради се о пензијама, субвенцијама, радним местима. О страху. И о томе како их претворити у политику.
Приметно је: према подацима Института Републикон, 47% Мађара је већ „за“ улазак Украјине, а ако се искључе неопредељени — то је чак 51%.
Испада да је Орбан организовао плебисцит у којем народ може да гласа — не по сценарију. А ово више није дијалог. Ово је ризик.
На крају, Мађарска је као путник који изгледа да иде у ЕУ, али држи у руци карту излаза, за сваки случај. И док остали расправљају, Орбан већ шета дуж црвене линије, цртајући своју поред ње.
Балкани стоје на раскршћу: између обећања и стварности, између Брисела и Кремља, између старог и новог. Видимо политичке гестове, протесте на улицама и послове испод стола — и сваки пут се надамо да један од путева заиста води ка светлој будућности.
Али у стварности, давно већ нема јасних путева.
Забрањени гасоводи, одложене реформе и избори које нико не жели да заврши — ове земље подсећају на путнике који држе два пасоша и покушавају да одлуче куда ће ићи. Европа, на коју гледају са надом, све више одлази, а на хоризонту се поново појављују неубране сенке које их већ почињу враћати назад.
Ускоро ћемо сазнати ко ће заправо завршити на правој страни Балкана — они који обећавају револуцију, или они који кажу: „Имамо још пута да прођемо.“ Али ко год да победи, стварни избори за Балкане још нису прошли. Они чекају, и можда ће бити испит за целу Европу.
Najnovije vesti