Балкан и Источна Европа, 29. април 2025.

29. април 2025: Преломан дан за Балкан и Источну Европу

Србија, Црна Гора, Косово, Северна Македонија, Румунија, Хрватска и Босна и Херцеговина нашли су се у центру пажње. Политичке посете, енергетски споразуми, војна сарадња и политичке кризе показали су сложену мозаичку слику регионалне стварности.

⸻

Србија и Црна Гора: политичке посете и унутрашње промене

У Србији је кључни догађај дана била посета комесарке за проширење Европске уније Марте Кош. Током своје дводневне мисије, одржала је састанке са председником Александром Вучићем, премијером Ђуром Мачутом и неколико других политичких лидера, како би разговарали о напретку реформи и наредним корацима на путу ка чланству у Европској унији (Европска комисија). Посебна пажња посвећена је владавини права, функционисању демократских институција и слободи медија.

Истовремено је окончана двонедељна студентска блокада зграде јавног сервиса РТС у Београду. Студенти, који су захтевали већу транспарентност у регулисању електронских медија, изборили су се за један од својих кључних захтева: именовање нових чланова Савета за регулисање електронских медија (Balkan Insight).

На економском плану, канадска компанија Electrum Discovery Corp. објавила је почетак магнетне истраге на пројекту Тимок-Исток — перспективном налазишту за експлоатацију бакра и злата на истоку Србије. Пројекат обухвата површину од 123 квадратна километра и део је шире стратегије активирања рударског сектора у земљи (Junior Mining Network).

Додатну пажњу привукла је одлука Владе Црне Горе да покрене ревизију свих претходно додељених почасних држављанстава, након што је откривено да је више руских бизнисмена добило овај статус заобилазећи стандардне процедуре (РТЦГ).

У контексту унутрашње кризе у региону, забринутост су изазвале нове информације изнете на панелу BIRN-а: у Црној Гори и даље траје пракса незаконитог дигиталног надзора без изрицања пресуда, што угрожава слободу изражавања и демократске процесе.

Косово и Северна Македонија: енергетика и политички изазови

На Косову је политичка криза поново ескалирала. Парламент ни у осмом покушају није успео да изабере новог председника. Кандидаткиња Покрета Самоопредељење, Албулена Хаџиу, добила је само 54 гласа од потребних 61. Опозиционе странке настављају да бојкотују гласање, ефективно блокирајући процес формирања нове владе. Ова пат позиција изазива забринутост због политичке стабилности земље и могућности расписивања нових ванредних избора (koha.net).

У суседној Северној Македонији акценат је стављен на енергетску сарадњу и инфраструктурне пројекте. Северномакедонска компанија Nomagas и грчки оператор DESFA потписали су меморандум о разумевању с циљем јачања дугорочне сарадње у енергетском сектору. Посебан значај има изградња новог гасовода који ће бити у потпуности компатибилан за транспорт водоника, што поставља темеље за будући развој зелене енергетике у региону (CE Energy News).

Додатни стратешки пројекат представља међународни тендер који је расписао оператор MEPSO за изградњу далековода напона 400 кВ ка Албанији. Пројекат се финансира уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске уније и сматра се кључним кораком ка бољој енергетској интеграцији региона (Balkan Green Energy News).

Истовремено, министар транспорта Северне Македоније Александар Николоски јавно је изразио незадовољство због одсуства одговора Бугарске на иницијативу за железничко повезивање. Према његовим речима, више од 15 званичних захтева остало је без одговора, што озбиљно успорава реализацију овог важног инфраструктурног пројекта (novinite.com).

Румунија: безбедност и избори

У Румунији политичка ситуација остаје напета уочи поновљених председничких избора заказаних за 4. мај. Лидер трке и даље је Ђорђе Симион — председник крајње десничарске партије AUR — који своју кампању заснива на антимиграционој реторици, подршци Доналду Трампу и идејама обнове „Велике Румуније“. Симион отворено критикује војну помоћ Украјини, што изазива забринутост међу западним савезницима (politico.eu).

Безбедност остаје једна од централних тема у Букурешту. Стејт департмент САД одобрио је продају Румунији система противваздушне одбране Patriot PAC-3+ у вредности од 280 милиона долара. Ова набавка има за циљ да замени опрему која је претходно предата Украјини и да ојача одбрамбене способности земље (DSCA).

На фоне појачаних руских напада на западне регионе Украјине, румунске и италијанске ваздухопловне снаге подигле су 29. априла ловце F-16 и Eurofighter Typhoon ради патролирања ваздушним простором, показујући спремност за брзу реакцију на потенцијалне претње у региону (Newsweek).

Хрватска и Босна и Херцеговина: безбедност и политички процеси

У Хрватској је пажња усмерена на питања безбедности и економског раста. Министар одбране Иван Анушић потврдио је да ће државе чланице НАТО-а наставити да патролирају хрватским ваздушним простором до краја 2025. године или до потпуног распореда нових ловаца Rafale. Ова одлука обезбеђује додатну заштиту током прелазног периода модернизације оружаних снага (Balkan Insight).

У Босни и Херцеговини политичке тензије остају изражене. Члан Председништва Денис Бечировић одржао је телефонски разговор са министром спољних послова Велике Британије Дејвидом Ламијем, током којег су разматрани ситуација у земљи и изазови који стоје пред регионом (FENA).

Истовремено, међународни представник у Босни иницирао је суспензију државног финансирања странке Милорада Додика након његових изјава о могућем отцепљењу Републике Српске (Balkan Insight). Овај потез наглашава спремност међународне заједнице да активно реагује на претње територијалном интегритету земље.

На хуманитарном плану, Центар за обуку паса за откривање мина у Сарајеву, којим управља организација Норвешка народна помоћ, наставља са радом. Пси обучени у овом центру тренутно се шаљу на мисије разминирања у Украјини, дајући допринос безбедности у постконфликтним регионима (Balkan Insight).

Догађаји од 29. априла 2025. године јасно су одразили напето преплитање процеса европске интеграције, унутрашњих политичких борби и регионалних безбедносних изазова на Балкану и у Источној Европи.

Посете високих представника Европске уније и Сједињених Држава нагласиле су трајно интересовање западних престоница за будућност балканског региона, док су локалне кризе — од парламентарног застоја на Косову до јачања одбрамбених мера у Румунији — показале колико је стварност на терену и даље крхка.

Напори за модернизацију инфраструктуре, развој енергетске сарадње и јачање одбране праћени су растом политичких тензија, претњама сепаратизма и ширењем пракси дигиталног надзора.

Упркос овим изазовима, многе земље региона показују одлучност да наставе напред: да јачају везе са Европском унијом, спроводе реформе државних институција и привлаче стратешке инвестиције.

Судбина Балкана и Источне Европе и даље зависи од баланса између унутрашњих реформи, отпорности демократских механизама и ефективне подршке међународне заједнице.

29. април 2025. године подсетио је: будућност региона се обликује овде и сада — кроз сваку политичку одлуку, сваку економску иницијативу и сваку борбу за право на слободу и интеграцију.