Хибридна сенка: Како Русија води рат ван фронта

Хибридна стратегија: Русија проширује поље притиска од диверзија до енергетике

5. маја 2025. године, свет се поново суочава са пројавама руске стратегије притиска, која обухвата не само фронтове у Украјини, већ и западну позадину. Док у Москви одзвањају изјаве о „мировним иницијативама“, истовремено се широм Европе дешавају акти саботаже, Сједињене Државе расправљају о новом кругу санкција, а Европска унија покушава да пронађе правни излаз из гасне зависности.

DHL и експлозив: „логистика“ саботажа

Британски лист The Guardian објавио је детаље о кампањи саботаже за коју се тврди да стоје руске обавештајне службе. Пакети, маскирани као безазлена роба — укључујући сексуалне играчке, козметику и производе за личну хигијену — слати су преко DHL-а и завршавали у магацинима у Великој Британији, Пољској и Немачкој.

„Да су ови уређаји експлодирали у авиону, последице би биле катастрофалне“, цитира лист извор из британске обавештајне заједнице.

Истражитељи су утврдили да су експлозивне направе састављане на територији Источне Европе, а испоруке су вршили регрутовани курири преко подземних интернет канала. Како истиче The Guardian, „ово није само саботажа — ово је покушај да се поткопа инфраструктура и улије страх у становништво“.

Регрутовање преко Телеграма: како је интернет постао оружје

У другом истраживању, такође објављеном у листу The Guardian, описује се нова тактика руских обавештајних служби: регрутовање онлајн-оперативаца за извођење саботажа на територији НАТО земаља. Циљ нису велике експлозије, већ симболички напади који нарушавају осећај сигурности и изазивају атмосферу хаоса.

„Ови људи су потрошна роба“, наводи лист речи једног аналитичара безбедности. „Русија их користи као алате у својој новој стратегији притиска, без икаквих гаранција и потпуно неформално.“

Према наводима новинара, овакви регрути добијају инструкције и исплате у криптовалутама преко Телеграма и даркнет канала, што отежава праћење наручилаца. Често су у питању млади, незапослени или политички радикализовани појединци којима се нуде релативно једноставни задаци: паљење објеката, вандализам, постављање експлозива у магацине. У многим случајевима материјална штета је ограничена, али права сврха је — стварање нестабилности.

„Забележили смо најмање седам покушаја саботаже у последња три месеца“, пише The Guardian, позивајући се на изворе из британских и балтичких обавештајних служби.

Санкције против Русије: администрација спремна, али потпис остаје неизвесан

У светлу хибридних претњи и ескалације сукоба у Украјини, администрација Сједињених Држава припремила је нови пакет санкција против Русије. Како преноси Reuters, мере се односе на кључне банке, енергетски сектор и одбрамбену индустрију. Ипак, и даље није јасно да ли ће председник Доналд Трамп одобрити овај пакет.

„Председнику је представљен предлог санкција, али коначна одлука још увек није донета“, преноси Reuters, позивајући се на два анонимна извора из Беле куће.

Санкције предвиђају ограничења у трансакцијама са руским финансијским институцијама, појачану контролу извоза компоненти двоструке намене и замрзавање имовине више десетина правних лица. Разматра се и проширење персоналних санкција против високих званичника блиских Кремљу.

Међутим, сама могућност да пакет остане без потписа изазива забринутост међу савезницима САД у Европи. Унутар ЕУ већ се воде дискусије о томе како поступити ако Вашингтон усвоји пасиван или недоследан став.

Путин и нуклеарни фактор: претња која се „надамо да неће бити потребна“

4. маја председник Русије Владимир Путин изјавио је да Русија „не тежи“ употреби нуклеарног оружја у рату против Украјине. Изјава је уследила у тренутку када се у медијима појављују информације о привременом прекиду ватре поводом обележавања Дана победе, као и о неформалним дипломатским контактима у позадини.

„Ми не посматрамо нуклеарно оружје као алат за решавање овог конфликта. Надам се да неће бити потребе да га употребимо“, пренео је Reuters Путинове речи.

Ипак, Путин је нагласио да Русија располаже свим средствима за окончање војне операције „по сопственим условима“ и да су нуклеарне снаге у „режиму стратешког одвраћања“. Стручњаци тумаче ове поруке као реторику притиска, усмерену подједнако ка Украјини и Западу.

„То је типична кремљовска логика“, пише Reuters. „На почетку се демонстрира жестина, а затим се шаље сигнал о могућој деескалацији — али искључиво под руским условима.“

Изјава је дата у време када су руски медији јавили о 72-часовном прекиду ватре, иницираном од стране Москве, али непотврђеном од стране Украјине као део било каквог званичног договора.

Гасна мрежа: ЕУ тражи излаз из уговорних замки

Док Русија показује флексибилност на дипломатском пољу, а истовремено делује оштро у тајним операцијама, Европска унија покушава стратешки да смањи своју зависност од руског гаса. 

Према наводима Reuters-а, 6. маја Брисел би требало да представи „мапу пута“ за постепено раскидање преосталих уговора са руским Гаспромом.

Међутим, правне и инфраструктурне препреке и даље ометају ове напоре. Посебно су сложени такозвани уговори „узми или плати“, који обавезују европске компаније да плаћају гас чак и у случају да не дође до испоруке. Ови уговори, потписани пре 2022. године, и даље правно вежу Немачку, Словачку, Аустрију и Мађарску.

„Имамо намеру да елиминишемо све преостале зависности, али морамо деловати у складу са међународним правом“, изјавио је један званичник Европске комисије у коментару за Reuters.

Поред тога, и даље постоји притисак енергетских лобија, који упозоравају на могући раст цена и нестабилност у снабдевању уколико се излазак из уговора спроведе пренагло.

„Гас се и даље испоручује преко Украјине у Аустрију и Словачку. То ствара двоструку зависност — од Русије и од крхке инфраструктуре у ратној зони“, наводи извор Reuters-а.

Диверзије, притисци и уговори: Русија с обе стране хибридног фронта

Сви ови догађаји показују да Русија води вишеслојну хибридну кампању, у којој физичко насиље, дипломатија, енергетски утицај и информационо манипулисање функционишу као делови исте стратегије.

С једне стране, Путинове изјаве о нуклеарном оружју и спремности на преговоре представљају се као кораци ка деескалацији. С друге стране, диверзије преко логистике, регрутовање саботера у Европи и активирање обавештајних служби урушавају унутрашњу стабилност држава чланица НАТО-а и ЕУ.

САД остају у стању чекања: санкције су спремне, али одлука председника Трампа још није донета. Та неизвесност додатно отежава положај — и савезницима, и самом Вашингтону. У међувремену, ЕУ балансира између правних обавеза и геополитичке реалности, настојећи да се ослободи преостале енергетске зависности од Москве.

Ова мозаична слика није случајан збир епизода, већ кохерентна стратегија усмерена на то да се повећа цена отпора, отежа западна координација и поткопа поверење у институционалну отпорност демократија.

Док Европа и Америка граде механизме обуздавања, Москва и даље игра на карту времена, рањивости и двосмислених сигнала. И у овом новом поретку, где је граница између рата и мира све нејаснија, контрола над логистиком, енергијом и перцепцијом постаје оружје подједнако моћно као тенкови или ракете.