Evropa daje mapu, ali ne vuče za rukav

“Ne možeš da guraš konopac” — predstavnik EU iza zatvorenih vrata samita u Skoplju.

Skoplje, 1. jul 2025. godine

U glavnom gradu Severne Makedonije počeo je ključni sastanak lidera Zapadnog Balkana sa predstavnicima Evropske komisije. Na dnevnom redu je sprovođenje Growth Plan-a — investicionog paketa od 6 milijardi evra, usmerenog na podršku reformama u oblasti energetike, transporta, digitalizacije i infrastrukture.

Inicijativa ima za cilj da ubrza ekonomsku integraciju regiona sa EU i približi zemlje kandidate punopravnom članstvu. Samit se održava usred diskusija o budućnosti proširenja Evropske unije i odražava političku volju i Brisela i balkanskih prestonica da ojačaju proces evropskih integracija — uprkos unutrašnjim krizama, kašnjenjima u reformama i geopolitičkom pritisku.

Inicijativa uključuje 6 milijardi evra (2 milijarde u vidu grantova i 4 milijarde kroz povoljne kredite), koji se raspodeljuju u zamenu za ispunjenje konkretnih reformi i mera dogovorenih sa Evropskom komisijom. Kako je istaknuto u zvaničnom saopštenju Evropske komisije, sastanak u Skoplju „potvrdio je posvećenost brzoj realizaciji Growth Plan-a“ i fokusira se na ekonomsko približavanje regiona EU kroz jačanje investicionog ambijenta, logističkih veza i digitalne infrastrukture (enlargement.ec.europa.eu, 1. jul 2025).

Prema informacijama albanskog javnog servisa RTSH, na sastanku učestvuju predsednici vlada svih šest zemalja regiona — Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Samit se održava uz koordinaciju komesarke EU za susedsku politiku i proširenje Marte Kos, koja je tokom prvog dana održala niz bilateralnih sastanaka sa liderima zemalja (RTSH, 1. jul 2025).

Kako prenosi italijanska agencija ANSA, na marginama samita diskutuje se i o perspektivama harmonizacije regulative, stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i smanjenju administrativnih barijera za trgovinu i investicije. Brisel naglašava da Growth Plan treba ne samo da podstakne rast, već i da postane odskočna daska za ispunjavanje kriterijuma za članstvo (ANSA, 1. jul 2025).

Growth Plan: sadržaj i ciljevi

Predstavljen od strane Evropske komisije u novembru 2023. godine, Growth Plan za Zapadni Balkan predstavlja strateški investicioni paket u iznosu od 6 milijardi evra, namenjen ubrzanju strukturnih reformi i približavanju šest zemalja regiona principima Jedinstvenog tržišta EU.

Kako se navodi u zvaničnom saopštenju Evropske komisije, cilj Growth Plan-a je „postepeno ekonomsko spajanje sa EU“, a ceo paket zasniva se na četiri međusobno povezana stuba:

1. Integracija u Jedinstveno tržište EU — uključujući slobodno kretanje robe, usluga, radne snage i kapitala.

2. Razvoj zajedničkog regionalnog tržišta — sa fokusom na standardizaciju, kompatibilnost i smanjenje trgovinskih barijera.

3. Ubrzanje ključnih reformi — u oblastima pravosuđa, antikorupcijske politike i javne uprave.

4. Finansijska podrška — po principu „novac za reforme“, sa unapred utvrđenim uslovima za dobijanje sredstava (enlargement.ec.europa.eu, 30. jun 2025).

Na konferenciji za štampu u Skoplju, komesarka EU Marta Kos naglasila je da „sprovođenje Growth Plan-a nije apstraktna ambicija, već stvarni mehanizam transformacije i približavanja regiona Uniji“ (EU Reporter, 1. jul 2025).

Takođe je dodala: „Naš zadatak je da osiguramo da svaki evro iz paketa radi u korist građana. Growth Plan je most između mesta gde se region danas nalazi i mesta gde može biti već u narednim godinama.“ (enlargement.ec.europa.eu, 30. jun 2025).

Komisija očekuje da će sprovođenje ključnih odredbi Plana omogućiti zemljama Balkana da brže ispune Kopenhaške kriterijume, kao i da stvore uslove za finansijsku stabilnost, rast i privlačenje direktnih stranih investicija.

Samit o Growth Plan-u u Skoplju zvanično je završen 1. jula, ali EU i zemlje Zapadnog Balkana dogovorile su se da se ponovo sastanu — već na jesen — kako bi održale politički zamah u realizaciji inicijative.

Među prvim rezultatima su: usvajanje mape puta za „zelene koridore“, pokretanje energetskog investicionog paketa u iznosu od 87,7 miliona evra (uz mogućnost mobilisanja skoro 500 miliona evra privatnog kapitala), kao i čvrst apel liderima da ubrzaju reforme.

Komesarka Kos jasno je stavila do znanja: novac je samo sredstvo — ako reforme stagniraju, mehanizam Growth Plan-a gubi svoj smisao.

Perspektive zemalja: ko i kako sprovodi Growth Plan

Uprkos jedinstvenom pristupu Evropske komisije, napredak zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju Growth Plan-a ostaje neujednačen. Brisel je povezao pristup investicionom paketu sa sprovođenjem konkretnih reformi, i u Skoplju je jasno poručeno: „finansiranje će biti obezbeđeno samo pod uslovom ispunjavanja obaveza“ (enlargement.ec.europa.eu, 1. jul 2025).

Albanija i Crna Gora su među zemljama koje su već dobile predfinansiranje. Komesarka Kos na sastanku u Skoplju istakla je njihov napredak kao primer „brzog kretanja u pregovorima i reformisanju upravljačkih struktura“ (RTSH, 1. jul 2025).

Severna Makedonija je pokazala političku volju, ali se suočava sa preprekama u sprovođenju unutrašnjih institucionalnih promena. Kos je naglasila potrebu za „odlučnim koracima u zaštiti prava i vladavine prava“ (EU Reporter, 1. jul 2025).

Bosna i Hercegovina, prema rečima Kos, konačno je „usvojila svoju Reformsku agendu“, što otvara mogućnost pokretanja mehanizama za pristup sredstvima iz Growth Plan-a. Međutim, birokratska neusaglašenost između državnih i etničkih struktura i dalje predstavlja ozbiljnu prepreku (enlargement.ec.europa.eu, 30. jun 2025).

Srbija zadržava aktivne pregovaračke pozicije, ali nije dobila nove tranše u okviru Growth Plan-a tokom 2025. godine — pre svega zbog nerešenih pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom i zastoja u institucionalnim reformama. Iako Beograd učestvuje u regionalnim inicijativama, njegovo angažovanje sa Evropskom komisijom ostaje predmet oprezne procene.

Kosovo se suočava sa proceduralnim preprekama. Zbog odsustva potpuno funkcionalnog parlamenta, nije završena ratifikacija sporazuma neophodnih za pokretanje predfinansiranja. Kako je navela Evropska komisija, „institucionalna blokada sprečava Kosovo da iskoristi prednosti Growth Plan-a“ (enlargement.ec.europa.eu, 1. jul 2025).

Ipak, svih šest zemalja potvrdilo je spremnost da ubrza sprovođenje svojih reformskih agendi, uskladi nacionalno zakonodavstvo sa evropskim standardima i blisko sarađuje međusobno — uključujući stvaranje jedinstvenog digitalnog prostora, pojednostavljenje carinskih procedura i modernizaciju transportnih koridora.

Napredak po poglavljima pregovora o pristupanju

Crna Gora

• Od 33 otvorena poglavlja, 7 je bilo privremeno zatvoreno do kraja juna 2025. godine (uključujući poglavlje 5 — javne nabavke, 7 — intelektualna svojina, 10 — mediji itd.).

• Evropska komisija je prvi put zvanično potvrdila da je Crna Gora ispunila privremene kriterijume za poglavlja 23 i 24, što omogućava početak zatvaranja ostalih poglavlja (NewUnionPost).

• Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, nazvao je Crnu Goru „jednim od najsnažnijih primera pozitivnog zamaha proširenja EU“ i potvrdio cilj završetka pregovora do 2028. godine (AP).

Albanija

• Pregovori su započeli u julu 2022. Do maja 2025. otvoreno je 24 od 33 poglavlja (European Western Balkans).

• Pokretanje pojedinačnih klastera počelo je u oktobru 2024. (klaster 1), zatim u decembru (klaster 6), aprilu (klaster 2) i maju 2025. (klaster 3).

• Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, u aprilu je pozvala da se zadrži visok tempo reformi: „Albanija ima ambicioznu agendu za zatvaranje pregovora sa EU u naredne dve godine… Od suštinskog je značaja održati visok tempo reformi.“ (AP)

Srbija

• Otvoreno je 22 od 35 poglavlja, a zatvorena su samo 2 (prema podacima do kraja 2024.); proces je usporen sistemskim problemima (The New Union Post).

• Klaster 4 (zelena agenda) otvoren je 2021. godine po novoj metodologiji, ali nijedno poglavlje nije zatvoreno.

• Klaster 3 (konkurentnost) je „tehnički spreman“, ali proces blokira nerešeno pitanje normalizacije sa Kosovom i slab napredak u reformama medija i izbornog zakonodavstva.

Severna Makedonija

• Pregovori su formalno otvoreni u julu 2022. godine; do decembra 2023. završen je skrining svih klastera (Wikipedia).

• Međutim, nijedno poglavlje još nije otvoreno, jer Bugarska blokira proces zbog ustavnih izmena vezanih za status bugarske zajednice.

• Premijer Mickoski je javno izjavio: „Pristupanje EU treba da odražava demokratski razvoj zemlje i ne sme zavisiti od bilateralnih sporova.“ (AP).

Bosna i Hercegovina

Status kandidata dobila je krajem decembra 2022. godine, a u martu 2024. Evropska komisija je preporučila početak pregovora pod uslovom ispunjenja niza kriterijuma (Wikipedia, jul 2025 — Preporuka Komisije od 12. marta 2024; Reuters, mart 2024).

• Skrining pregovora je počeo na proleće 2024, ali poglavlja još nisu otvorena: unutrašnje političke podele i pokušaji blokade od strane poslanika Republike Srpske usporavaju proces (Wikipedia — BiH; Reuters, decembar 2024).

• U junu 2025. BiH je potpisala sporazum o saradnji sa Frontex-om, što ima za cilj da ojača saradnju u oblasti granica i pokaže spremnost za evropsku agendu (Reuters, jun 2025).

Kosovo

• Zvanično je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022, ali pregovori još nisu započeti jer Kosovo ima status potencijalnog kandidata i nije priznato od strane pet članica EU (Wikipedia, jul 2025; Reuters preko NewUnionPost, maj 2025).

• Evropska komisija je u junu 2023. uvela „privremene i reverzibilne“ mere protiv Kosova zbog nedovoljne saradnje sa Briselom, što je dovelo do ograničenja u pristupu IPA fondovima i potencijalnog gubitka više od 600 miliona evra projekata (NewUnionPost, jun 2025).

• Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, prilikom posete Prištini naglasila je vezu između institucionalne stabilnosti i mogućnosti dobijanja sredstava iz Growth Plan-a: „Funkcionalne institucije su ključne kako bi Kosovo iskoristilo prednosti Plana rasta EU od 6 milijardi evra i napredovalo ka članstvu u EU.“ (Reuters, maj 2025).

Regionalna dinamika i izazovi na putu ka EU

Uprkos pozitivnoj retorici u Skoplju, samit je osvetlio i napredak i trajne strukturne prepreke koje usporavaju proširenje EU u regionu.

Neujednačena dinamika

Jaz između zemalja koje aktivno otvaraju poglavlja (Crna Gora, Albanija) i onih koje stagniraju ili su blokirane (Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo) postaje sve uočljiviji.

Uprkos političkoj retorici u korist integracije, u kuloarima samita predstavnici EU i eksperti priznaju: proces proširenja u regionu se očigledno usporava. Kako navodi Žak Rupnik, politikolog i ekspert za Balkan sa Sciences Po, „Moguće je da postoje političke elite koje ne žure da ubrzaju proces evropske integracije“ (Reuters).

Pojedini predstavnici Evropske komisije, komentarišući situaciju anonimno, izrazili su slične stavove, ističući ograničene mogućnosti Brisela naspram slabe političke volje u pojedinim prestonicama:

„Ne možeš da guraš konopac“ — rekao je jedan od zvaničnika EU, aludirajući na to da je ubrzanje procesa nemoguće bez inicijative od strane samih kandidata (Reuters).

„Rusija ne nudi nikakvu realističnu alternativu EU. Iako se zemlje Balkana sve više orijentišu ka Zapadu, Kremlj i dalje koristi unutrašnje podele i ranjivosti regiona.“

— Bojana Zorić, analitičarka NewUnionPost, regionalnog istraživačkog centra za Balkan.

Ove procene ukazuju na strukturnu prirodu prepreka: čak i uz finansijske podsticaje poput Growth Plan-a, bez dubokih unutrašnjih reformi i strateškog pravca vlada u regionu, proces integracije ostaje retorički okvir, a ne stvarnost.

Politička volja — nije prisutna svuda

Iako je samit u Skoplju pokazao deklarativnu posvećenost svih šest zemalja regionalnoj koordinaciji, stvarna politička volja za dubinske reforme nije prisutna u svim prestonicama. Primer za to je Srbija, gde, uprkos otvorenim poglavljima i učešću u Growth Plan-u, stvarne promene u oblasti nezavisnosti pravosuđa, medija i borbe protiv korupcije ostaju ograničene.

Pored toga, pokušaji balansiranja odnosa sa EU i Rusijom šalju dvostruke poruke. Predsednik Vučić je u maju 2025. izjavio da želi „da ubrza put Srbije ka EU“, ali je istovremeno potvrdio spremnost da nastavi bilateralne odnose sa Moskvom, uključujući posete i ekonomske sporazume (Reuters).

Dok Crna Gora gradi tehničke osnove za potpuno zatvaranje pregovora do 2026–2027. godine, Severna Makedonija ni dve i po godine nakon otvaranja pregovora nije uspela da otvori nijedno poglavlje — uglavnom zbog trajnog veta Bugarske, povezanog sa pitanjem ustavnog priznanja bugarske zajednice.

Kosovo se suočava sa fundamentalnim ograničenjem: pet članica EU (uključujući Španiju, Rumuniju i Slovačku) još uvek ne priznaje njegovu nezavisnost. To ne blokira samo početak pregovora, već i učešće u ključnim mehanizmima raspodele fondova.

Bosna i Hercegovina, koja je stekla status kandidata 2022. godine, ostaje unutrašnje paralizovana: razlike između etničkih i političkih struktura ne dozvoljavaju usvajanje zakona neophodnih za otvaranje poglavlja. Iako je Reformska agenda konačno usvojena u junu 2025, Evropska komisija za sada odlaže početak skrininga dok se ne ispune osnovni uslovi (enlargement.ec.europa.eu).

Zaključak i perspektive

Samit u Skoplju nije bio samo još jedan sastanak na visokom nivou, već test političke volje — kako za zemlje Zapadnog Balkana, tako i za samu Evropsku komisiju. Growth Plan predstavlja jedinstvenu šansu: stvarna sredstva u zamenu za stvarne reforme. Ali njegova efikasnost meriće se ne brojem izjava i potpisanih dokumenata, već dubinom transformacije na terenu — u sudovima, parlamentima, opštinama i poreskim sistemima.

Komesarka EU Marta Kos u Skoplju je podsetila: „Evropa neće biti ujedinjena bez Zapadnog Balkana“ i dodala da prozor mogućnosti neće zauvek biti otvoren (enlargement.ec.europa.eu, 30. jun 2025). To je zazvučalo kao upozorenje: bez ubrzanja reformi, čak ni milijarde evra neće približiti region članstvu.

I dok Crna Gora i Albanija pokazuju postupan napredak, Srbija — koja od 2017. godine nije zatvorila nijedno poglavlje i vodi polarizovanu vanjsku politiku, Bosna i Hercegovina — zbog delovanja Republike Srpske koje potkopava osnove Dejtonskog sporazuma, Severna Makedonija — blokirana od strane Bugarske, i Kosovo — koje se suočava sa fundamentalnim institucionalnim ograničenjima, sve te zemlje se nalaze pred otvorenim političkim i institucionalnim blokadama koje zahtevaju ne toliko finansijsku podršku, koliko unutrašnji reset.

Za Brisel, glavni izazov je da se umor od proširenja ne pretvori u političku normu. Ako Growth Plan ne postane most ka stvarnom članstvu, rizikuje da ostane još jedna propuštena prilika.