Evropa između straha i slobode

Mozaik napetosti: od sudova do ulica

Proleće 2025. godine postavlja nove akcente na Starom kontinentu. Političke elite suočavaju se sa društvenim zahtevima za promenama koje više nije moguće ignorisati — bilo da je reč o pitanjima rata i bezbednosti, pravima pojedinca, migracionoj politici ili socijalnoj pravdi. U tom kontekstu, četiri velike evropske demokratije — Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Španija — postaju scene sukoba u kojima se sudaraju pamćenje, strah i težnja ka obnovi. Neočekivano im se pridružuju i Holandija — sa sindikalnom krizom koja je ogolila krhkost demokratskih mehanizama na mikro nivou.

Velika Britanija: kontrola umesto saosećanja

Velika Britanija nastavlja da redefiniše svoj post-Brexit identitet. Novi predlog premijera Keira Starmera o smanjenju legalne migracije izazvao je talas kritika. Zabrana zapošljavanja stranih negovatelja i stroži uslovi za dobijanje viza već su okarakterisani kao “kratkovidi” — između ostalog i od strane liderke Konzervativne partije Kemi Badenoch (The Times).

U senci te polemike, vodi se rasprava o još jednom aspektu ljudskog dostojanstva — pravu na smrt. Škotski parlament priprema glasanje o zakonu koji legalizuje eutanaziju za terminalno bolesne pacijente starije od 18 godina, uz potvrdu dijagnoze od strane dva lekara (BBC). Ovaj zakon mogao bi postati presedan za celu Veliku Britaniju.

Istovremeno, britanski privatni sektor suočen je sa jednom od najvećih sajbernapada u poslednjim godinama — na meti se našla mreža Marks & Spencer. Hakerska grupa DragonForce preuzela je odgovornost, tvrdeći da je ukrala lične podatke hiljada klijenata, uključujući imena, datume rođenja i adrese. Onlajn usluge kompanije bile su paralizovane više od tri nedelje.

Prema podacima BBC, struktura napada podseća na operacije karakteristične za kampanje koje sponzorišu neprijateljske države, iako direktna veza sa konkretnim službama nije zvanično potvrđena.

Na pravnom planu, jedan značajan slučaj dovodi u pitanje izvoz britanskih komponenti za F-35 u Izrael: palestinska NVO Al-Haq podnela je tužbu Visokom sudu u Londonu, tvrdeći da se ove komponente koriste u Gazi i time krše međunarodno humanitarno pravo (Reuters).

Na kraju, slučaj Petera Sullivana, koji je proveo 38 godina u zatvoru za ubistvo koje nije počinio, ponovo je pokrenuo pitanje pouzdanosti britanskog pravosuđa. Njegova oslobađajuća presuda predstavlja najduže zabeleženu sudsku grešku u istoriji zemlje (The Guardian).

Londonski okružni sud ne samo da je oslobodio Sullivana, već je objavio i podatke prema kojima je 89% svih ozbiljnih krivičnih slučajeva presuđenih pre 1990. godine revidirano ili delimično poništeno. Ovaj podatak ukazuje na sistemski problem u tadašnjoj pravnoj praksi — kada su presude često zasnivane na posrednim dokazima, bez DNK analiza i bez adekvatne pravne odbrane. Prema rečima predstavnika organizacije Innocence Project UK, „Sullivan nije izuzetak, već duh čitave jedne generacije osuđenih.“

Ovaj slučaj podstakao je talas novih žalbi: do maja, više od 400 osuđenika iz perioda pre 1990. podnelo je zahteve za reviziju. Pojedine organizacije za ljudska prava traže formiranje nezavisne komisije sa mandatom za temeljnu reviziju svih presuda iz „epohe pre genetike“.

Nemačka: između fronta i unutrašnje fronde

Kancelar Olaf Scholz najavio je novi paket vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 2,7 milijardi evra. U njemu su uključeni tenkovi Leopard, borbena vozila Marder i PVO sistemi IRIS-T (AP).

Paralelno, Nemačka je izdala ultimatum Rusiji da obustavi napade do 13. maja, pod pretnjom sankcija. Moskva je odgovorila novim napadima dronovima na ukrajinsku infrastrukturu (Euronews).

Na unutrašnjem planu — sukob oko penzione reforme SPD-a, koju opozicija (CDU/CSU) naziva „izbornim poklonom“ na štetu budućih generacija. Ekonomisti, među kojima je i profesor Bernd Hagist, upozoravaju na rizik od budžetske neravnoteže (Welt).

U međuvremenu, desničarska stranka AfD širi svoj digitalni uticaj: Telegram i YouTube postali su glavni komunikacijski kanali, a broj pretplatnika partijske televizije premašio je 330.000 (Center for Digital Action).

Francuska i Španija: tenzije između reforme i otpora

U Francuskoj, zaposleni u javnom sektoru nastavljaju proteste zahtevajući ukidanje pravila o “danu čekanja” za bolovanje. Dana 13. maja, demonstranti su marširali od Trga Bercy do Trga Nacije, tražeći pravednije radne uslove (Sortiraparis).

U središtu sukoba nalazi se neproporcionalna kazna za bolest. Prema važećim pravilima, čak i uz lekarsku potvrdu, zaposleni gube platu za prvi dan bolovanja. Za hiljade radnika u obrazovanju, zdravstvu i javnim službama, to znači realan finansijski gubitak pri svakoj infekciji, povredi ili epidemiji. Sindikati tvrde da ova mera „diskriminiše najranjivije“ i narušava osnovna prava zaposlenih.

Ova regulativa postala je simbol šire borbe — za pravičnost, solidarnost i poštovanje radnika u državi koja se naziva socijalnom.

Istovremeno, francuski parlament vodi debatu o legalizaciji eutanazije. Ministarka zdravlja Catherine Vautrin opisala je zakon kao „alternativu nepodnošljivim patnjama“, dok protivnici smatraju da on ugrožava etičke temelje medicine (Le Monde).

Spoljna politika oblikuje se u svetlu predstojeće posete predsednika Emmanuela Macrona Ujedinjenom Kraljevstvu od 8. do 10. jula. Glavne teme uključuju jačanje post-Brexit saradnje i bezbednosnu koordinaciju (Reuters).

U Španiji, vlada je reformisala instituciju državnog tužioca uvođenjem petogodišnjeg mandata i razdvajanjem funkcije od izvršne vlasti — potez koji ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa (El País).

Ranije je tužilac bio direktno imenovan od strane Saveta ministara, što je izazivalo zabrinutost zbog političkog uticaja. Sada je mandat fiksiran i vremenski ne podudara sa izbornim ciklusima, što bi, prema ministru pravde, „trebalo da obnovi poverenje građana u pravosuđe“.

Reforma uvodi i nove procedure transparentnosti i odgovornosti: godišnji izveštaji postaju obavezni i javno dostupni, a kadrovska rešenja unutar institucije podvrgavaju se parlamentarnoj potvrdi.

Holandija: kada sindikat postaje ogledalo

U Holandiji, najveći sindikat u zemlji suočen je sa unutrašnjom krizom. Parlamentarna grupa FNV-a izglasala je smenu privremenog rukovodstva koje je postavljeno nakon prethodne krize. Odluka je doneta zbog sporova oko termina izbora i sve većeg deficita poverenja u organizaciju koja bi trebalo da štiti radnička prava (De Volkskrant).

Ovaj potez odražava dublju institucionalnu pukotinu: više od godinu dana FNV nije uspeo da uspostavi stabilno rukovodstvo sposobno da se dogovori o ključnim tačkama sindikalne strategije. Okrivljavanja za “manjak demokratije”, “netransparentnost” i “blokadu odluka” postala su svakodnevica. Analitičari sa Univerziteta u Utrechtu upozoravaju da bi kriza FNV-a mogla da bude okidač za širu debatu o budućnosti sindikalnog pokreta u digitalnoj eri — eri u kojoj se autoritet tradicionalnih struktura ubrzano kruni.

Evropa u vremenu demokratskog preslagivanja

Svi ovi događaji ukazuju na krizu posredničkih struktura — onih koje povezuju građane i državu: sindikate, sudove, regulatorna tela, parlamentarne rasprave. Svaka država ide svojim putem: Velika Britanija ka kontroli, Nemačka ka geopolitičkoj čvrstini, Francuska ka društvenom otporu, Španija ka institucionalnoj modernizaciji, a Holandija ka unutrašnjem restrukturiranju.

Zajednički imenitelj? Pokušaj da se sačuva dostojanstvo bez gubitka reda. Evropa 2025. nije kontinent pobedničkih demokratija, već kontinent koji tek uči kako da bude demokratski — iznova.