Evropa na ivici promena

Evropski kontinent danas doživljava više potresa odjednom: od žestokih rasprava o državnim budžetima do rastućih društvenih i geopolitičkih izazova. Zemlje EU i njihove susedne države balansiraju između potrebe za jačanjem unutrašnje stabilnosti i spoljnog pritiska — bilo da se radi o migracionim tokovima, energetskoj zavisnosti ili novim bezbednosnim pretnjama.

S jedne strane, u Parizu se razmatra Izveštaj o „Muslimanskom bratstvu“, koji kritikuje „grassroots“ islamizam, a koji će vlada razmotriti na sednici Saveta za odbranu. Paralelno, levičarski pokret nastoji da se konsoliduje putem primarnih izbora — kako pokazuje inicijativa Fransoa Rufena „Fransoa Rufen poziva na ‘gejzer’ primarne izbore na levoj sceni…“.

S druge strane, ekonomski pokazatelji alarmiraju: holandsku vladu kritikuje MMF zbog „kratkoročnog fokusa“ ekonomske politike „MMF upozorava Nemačku na preterano kratkoročni fokus ekonomskih mera“, dok britanska inflacija skače na 3,5 % „Inflacija u Velikoj Britaniji skočila na 3,5 %, iznad očekivanja“. 

Istovremeno, rasprave o troškovima odbrane i proširenim ovlašćenjima bezbednosnih službi odjekuju širom regiona.

U ovom članku prelazimo od političkih oluja ka ekonomskim alarmima, potom ka bezbednosnim pitanjima, i završavamo analizom društvenih raspoloženja. Svaka zemlja — njeni izazovi i izbori — deo su jedinstvene evropske slagalice, gde promena jednog dela odmah utiče na ostale. Ispod sledi detaljan pregled danas najvažnijih tema, od Madrida i Berlina do Varšave i Praga.

Politička previranja i populistički zaokreti

Francuska: borba protiv „islamizma“ i levičarski primarni izbori

Opremljeni Izveštajem o „Muslimanskom bratstvu“, koji kritikuje „grassroots“ islamizam, a koji će vlada razmotriti, zvaničnici u Parizu pokušavaju da definišu granice “niske” forme islamizma i ojačaju impulse protiv radikalizacije. Predstavljen Savetu za odbranu 21. maja, ovaj izveštaj postao je kamen spoticanja za vladajuću koaliciju i izazvao žestoku raspravu o balansu bezbednosti i građanskih sloboda.

Na pozadini ove „bezbednosne“ agende, francuska levica traži novu tačku konsolidacije. Fransoa Rufen je predložio „gejzer“ primarne izbore gde bi svaki učesnik mogao „da ispali“ svoje ideje i predstavi se pred izborima 2027. godine „Fransoa Rufen poziva na ‘gejzer’ primarne izbore na levoj sceni za kandidata 2027… i veruje u pobedu“. Ova inicijativa je istovremeno ambiciozna i rizična: može potresti establišment, ali i produbiti raskol između umerenih i radikalnijih frakcija.

Nemačka: AfD, Merc i spoljnopolitičke kalkulacije

U Berlinu se vode žestoke debate o tome da li treba dozvoliti Alternativi za Nemačku (AfD) da imenuje predsednike parlamentarnих odbora. Kritičari tvrde da bi to normalizovalo ekstremne stavove i naškodilo ugledu Bundestaga, dok pristalice ističu da bi odbijanje ograničilo demokratska prava „Da li AfD sme da imenuje predsednike odbora u Bundestagu?“.

Istovremeno, u redovima CDU vodi se unutarpotička „klanovska borba“. Fridrih Merц optužuje stare elitne mreže za „mušku solidarnost“ koja sputava napredak stranke i poziva na „osveženje“ rukovodstva „Fridrih Merц i dominacija muških klanova“. Ove debate predstavljaju širi okvir za razgovore o ulozi Nemačke na svetskoj sceni i spremnosti da menja sopstvena pravila igre.

Poljska i Češka: igre na domaćem terenu

U Poljskoj kampanja za 2025. dostiže novi nivo intenziteta: kandidati već ulaze u „neugodne razgovore“ sa vođom Konfederacije Jakubom Mencenom, pokušavajući da osvoje njegov birački korpus „Kandidati idu na razgovor sa Mencenom: ‘Ovaj razgovor će biti neudoban za obe strane’“. Ovaj pristup pokazuje da se borba za birače prelila iz javnih debata u sfere pregovaranja „jedan na jedan“.

U Češkoj je Senat odobrio proširenje ovlašćenja Vojne policije, uključujući upotrebu dronova za nadzor i izviđanje. Odluka odražava rastuću zabrinutost bezbednošću u susednim regionima i otvara novu debatu o ravnoteži između zaštite i građanskih prava „Senat odobrio proširenje ovlašćenja Vojne policije, uključujući upotrebu dronova“.

Ove prve političke „linije“ oslikavaju Evropu u kojoj svaka prestonica sledi sopstvenu putanju, ali se svi suočavaju sa zajedničkim izazovima legitimiteta i poverenja u institucije.

Holandija: MMF-ov ‘kratkoročni fokus’

Holandska vlada našla se na nišanu Međunarodnog monetarnog fonda: u izveštaju fond jasno ukazuje da vlada previše vodi računa o kratkoročnim političkim dobicima na štetu dugoročne stabilnosti „MMF upozorava Holandiju na preveliki kratkoročni fokus ekonomske politike“. Postavlja se pitanje: može ли se očuvati socijalna dobrobit bez ulaganja u infrastrukturu i bezbednosne jastuke za buduće generacije?

NOS Ekonomija prenosi sličan stav, mada umirenijim tonom: MMF kritikuje „kratkoročnu“ politiku holandske vlade, predstavljajući to kao oprezan savet umesto drastične dijagnoze „MMF kritikuje kratkoročnu politiku holandskog kabineta“.

Španija: stanovanje, klimatski fond i saudijska ulaganja

Špansko tržište nekretnina ponovo je na meti društvenih nemira: prema El País-u, do 50 % stambenih jedinica u priobalnim turističkim zonama je rezervisano za kratkoročni najam „Bank of Spain upozorava: turizam absorbuje do 50 % stanova u turističkim zonama“. Posledica je nedostatak pristupačnog stanovanja za lokalno stanovništvo i sve češći protesti protiv „dolistalnih“ turista.

Istovremeno, El País razjašnjava šta je Klimatski socijalni fond koji Španija treba da predstavi EK. Ovaj instrument obećava podršku ugroženim domaćinstvima u prelasku na zelenu energiju, ali ostaje dilema da ли će državne subvencije biti dovoljne za solarnе panele ili toplotnu izolaciju.

Na kraju, predsednik španskih preduzetnika, Karlos Kvero, otputovao je u Rijad kako bi razgovarao o proširenju bilateralne saradnje i ulaganja „Karlos Kvero razgovara s vlastima Saudijske Arabije o proširenju komercijalne saradnje i ulaganja“. U Španiji se o tim diplomatsko-ekonomskim razgovorima priča gotovo šapatom, kako ne bi uplašili „stidiljive“ investitore.

Velika Britanija: inflacija, porezi i novi sporazumi

U Londonu inflacija je napokon prešla psihološku granicu od 3 %, dostigavši 3,5 % „Inflacija u Velikoj Britaniji skočila na 3,5 %, iznad očekivanja“. Energetski sektor i dalje nosi najveći deo krivice, ali i cene hrane sve više opterećuju prosečne porodice.

Politička debata prešla je na preraspodelu bogatstva: poslanica Filipa Rejner poziva kanclerku da razmotri povećanje poreza na bogatstvo pre jesnjeg budžeta „Poslanica Filipa Rejner pozvala kancelarku da poveća porez na bogatstvo pre prolećnog izveštaja“. I dok mnogi ekonomisti upozoravaju na moguće poremećaje u investicionim procesima, javno mnjenje deluje naklonjeno pravednijoj raspodeli.

Na kraju, Reform UK je najavila ukidanje zona sa ograničenim saobraćajem (LTN) u opštinama koje vodi, tvrdeći da „takvih zona tamo jednostavno nema“ „Reform UK ispunjava obećanje o uklanjanju zona s niskom saobraćajnom frekvencijom…“. Ovaj potez ilustruje kako se ekonomska retorika lako pretvara u populistički performans.

Ekonomski indikatorii društvene posledice ovih odluka uskoro će se odraziti na budžete i raspoloženje birača: vreme je za nove „kišne kišobrane“ i zalihe „finansijskih kardigana“.

Odbrana i geopolitika

Francuski signal Rusiji: 5 % budžeta za odbranu

U Francuskoj debate o budžetu dobile su strateški zaokret: poslanik Žan-Lui Tijerio poziva na povećanje izdataka za odbranu na 5 % BDP-a kao „strateški signal Rusiji“ „Poslanik Žan-Lui Tijerio: ‘Povećanje budžeta za odbranu na 5 % BDP-a poslaće strateški signal Rusiji’“. Takvo povećanje bi značajno premašilo trenutne nivoe i zahtevalo preraspodelu resursa, ali Tijerio smatra da je u uslovima pojačane napetosti „spremnost“ važnija od bilo kojih društvenih programa.

Nemačke rasprave o Ukrajini: transatlantska igra

U Nemačkoj se nastavljaju debate o ulozi Berlina u posredovanju po ukrajinskom pitanju. Bivši ministar odbrane Boris Pistorijus otvoreno kritikuje strategiju Donalda Trampa, ocenjujući da SAD „ne pristupaju ozbiljno“ rešavanju krize “Boris Pistorijus kritikuje strategiju Donalda Trampa u posredovanju za Ukrajinu” . Pistorijusova pozicija signalizuje da se Nemačka sve više želi distancirati od Vašingtona i preuzeti veću odgovornost za evropsku bezbednost.

Češki dronovi: nova realnost nadzora

Posle odobrenja Senata za proširenje ovlašćenja Vojne policije, uključujući patrolu i prikupljanje podataka dronovima, Češka ulazi u novu eru „pametnog“ nadzora. Iako ove tehnologije obećavaju efektivniji odgovor na pretnje, istovremeno otvaraju pitanja o privatnosti i građanskim slobodama.

Nedavni slučaj korejske kompanije KHNP, koja je podnela žalbu na sudsku meru u vezi sa nuklearnom elektranom Dukovani, podseća da svaka tehnološka inovacija mora biti proverena prema pravnim i međunarodnim obavezama.

Ovi primeri pokazuju koliko su odluke o budžetu i strateški ciljevi isprepleteni. Povećanje odbrambenih sredstava u Francuskoj, Nemačkoj ili Češkoj menja sigurnosnu arhitekturu cele Evrope.

Društveni ambijent: ekologija i prava

Španjolski „klimatski socijalni fond“ vs. protesti

Španski Klimatski socijalni fond ima za cilj da pomogne porodicama s niskim prihodima u prelasku na zelenu energiju, ali skepticizam raste. Mnogi se plaše da će birokratski proces pojesti veći deo sredstava, ostavljajući nedovoljno za solarne panele ili izolaciju „Šta je Klimatski socijalni fond koji Španija treba da predstavi?“. U uslovima rekordnih cena stanovanja na obali, ovo obećanje deluje više utoliko nego stvarno.

Francuske feminističke i LGBT inicijative

Dok francuska levica raspravlja o primarnim izborima, iza kulisa se vodi druga borba — za zaštitu manjinskih prava. Aktivisti primećuju da su mnogi programi podrške LGBT zajednici ugroženi zbog usmeravanja budžeta na bezbednost i odbranu. Ironija je u tome da „borba za prava“ rizikuje da bude potisnuta od „borbe za bezbednost“.

Lekcije za ostatak Evrope

Lokalni protesti u Madridu, debate u Parizu i MMF-ova upozorenja Holandiji pokazuju: društveno blagostanje i ekološka pravda ne mogu čekati da se zatvore budžetski deficiti ili da se armije ojačaju. Odtalјəti reformi može podstaći veću polarizaciju i društvene nemire.

Spojeno jedinstvenim uzorkom iz različitih činjenica

Evropa danas je mreža međusobno povezanih izazova. Bezbednosna politika, budžetske bitke, ekonomske brige i društveni zahtevi stvaraju jedinstveni pejzaž u kojem svaka odluka odjekuje širom kontinenta. Od Pariza do Praga, Amsterdama do Londona, sve prestonice moraju da balansiraju između ambicija, resursa i potreba građana.

Za godinu ili dve mogli bismo videti „novo normalno“ gde 5 % BDP ide na odbranu, a socijalni grantovi postaju svakodnevna podrška; dronovi patroliraju granicama, dok energetski prelaz titra na računima za struju. U toj višeslojnoj realnosti pravi kompas za Evropu je sposobnost da istovremeno drži otvoren razum i srce.