Evropski kaleidoskop: tarife, izbori, sankcije i digitalna medicina

Evropa ulazi u jun 2025. godine uronjena u složenu mešavinu ekonomskih, političkih i tehnoloških izazova. Dok Brisel pokušava da razreši trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, unutar evrozone Evropska centralna banka (ECB) bori se sa neočekivanim jačanjem evra koje otežava izvoz. Paralelno s tim, Finska poziva na oštrije mere protiv Moskve, a u Poljskoj se novi predsednik sprema za potencijalni sukob sa vladom. Na pozadini ovih dešavanja, SAD i EU pripremaju nove pakete sankcija, dok Velika Britanija zaziva proširenje svog nuklearnog potencijala. U tehnološkoj sferi, sav fokus je na uspostavljanju Evropskog prostora podataka o zdravstvu (EHDS), koji se suočava sa „tržišnim“ i kadrovskim preprekama.

Trgovinski rat EU–SAD: rok do 10. juna i odbrojavanje do 14. jula

Pregovori između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o ukidanju uzajamnih tarifa na čelik, aluminijum i automobile započeti su sredinom marta 2025. godine, kada je Bajdenova administracija uvela nove carine na evropske izvozne pošiljke čelika. Od tog trenutka, Brisel i Vašington su sebi dali 90 dana da pronađu kompromis—tj. do 10. juna 2025. godine. Međutim, prema procenama Evropske komisije, šanse da se sporazum postigne do tog datuma su male. Kako je evropski komesar za trgovinu izjavio za Euronews: „Ukoliko SAD ne preduzmu opipljive korake ka ublažavanju tarifa, svako dalje pregovaranje gubi smisao.“

Tokom tog perioda, pod pritiskom američke strane, izvoz evropskog čelika pao je za 15 %, a automobilske kompanije iz EU već su upozorile na predstojeće smanjenje proizvodnje u Francuskoj i Nemačkoj. Kao odgovor na izostanak napretka, Brisel je pripremio listu mogućih protivmera u vrednosti do 95 miliardi evra, koje bi mogle stupiti na snagu 14. jula 2025. godine. Prema izveštaju Associated Press, na tu listu ulaze eventualne carine na američke avione, poljoprivredne proizvode i alkoholna pića. Ako se to pretoči u datume, konačna odluka o uvođenju odgovornih tarifa biće doneta početkom jula—i, kako su predstavnici Evropske komisije najavili, već 14. jula „prva runda“ novih nameta postaće efektivna.

Dok EU i SAD „navlače finansijsku rukavicu“, unutar evrozone se odvija sopstvena „monetarna bitka“—o čemu će biti reči u narednom odeljku.

Paradoks ECB: kamatna stopa niža, evro jači

U aprilu 2025. godine Evropska centralna banka neočekivano je spustila ključnu kamatnu stopu sa 2,5 % na 2 % u pokušaju da podrži rast inflacije i stimuliše kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Međutim, efekat je bio suprotan: za poslednja četiri meseca, od sredine januara do sredine maja, evro je ojačao više od 10 % prema dolaru (sa 1,06 $ na 1,17 $), što je ozbiljno zakomplikovalo planove za izvoz proizvodnih kompanija. Prema podacima agencije Reuters, to stavlja ECB pred dilemu: nastaviti da smanjuje kamatu uz rizik dalje aprecijacije evra ili intervenisati na deviznom tržištu—činjenica koja bi mogla poljuljati poverenje u nezavisnost banke.

Tako je nemački auto-gigant Volkswagen 21. maja objavio da će smanjiti obim proizvodnje u SAD zbog „nemogućnosti konkurisanja pri aktuelnom kursu evra“. Francuski proizvođači poljoprivrednih proizvoda se žale na poskupljenje sirovina i logistike. S druge strane, ECB priznaje da „jači evro pojačava deflacijske rizike u evrozoni“, ali direktna intervencija u mehanizme deviznog tržišta može postati „opasan presedan“ za institucionalnu nezavisnost.

Kao rezultat toga, Odbor ECB zakazao je naredni sastanak za 12. jun kako bi raspravio dodatne instrumente stabilizacije. U međuvremenu, investitori se sve više osiguravaju opcijama (opcionim ugovorima), očekujući nagle oscilacije kursa na početku leta.

Sankcijsko rvanje: Finska poziva na oštrije mere, EU sprema nove pakete

Dok Brisel balansira između tarifa i valutnih kolizija, njegov severni saveznik—Finska—već je prešao u ofanzivu prema Rusiji. 27. maja premijer Petteri Orpo pozvao je na zaoštravanje sankcija protiv Moskve, između ostalog zbog „neefikasnosti prethodnih mera“. Kako je istakao, „Rusija je igrala na odugovlačenje, ignorišući akte agresije na našem istočnom krilu, i danas je vreme da se uvedu te sankcije.“ (Yle Radio Suomi)

Prema izveštaju Anadolu Agency, Evropska komisija istovremeno priprema takozvani „ paket 7 “ ograničenja, u kojem će se naći nove carine i zabrane izvoza u oblasti visoke tehnologije, brodogradnje i finansija. Njegova zvanična objava očekuje se u prvoj dekadi juna, a stupanje na snagu planirano je za jul kako bi Evropski parlament stigao da razmotri sve detalje. Ukoliko bude odobren, u pitanju će biti zabrana isporuka poluprovodnika, ograničenja za ruske brodarske kompanije i proširenje liste fizičkih lica koja podležu ličnim sankcijama.

Na taj način, dok pregovori sa SAD usporavaju, Evropa se sprema za kontrudar koji će dodatno pojačati pritisak na Kremlj, ali neizbežno i dodatno zakomplikovati ionako napete odnose sa Moskvom. Kada se Brisel nađe u „dva šanga“—između Amerike i Rusije—korisno je baciti pogled na to šta se dešava na dalekim istočnim granicama EU.

Poljska: nova predsednička drama i veto protiv Tuska

U jeku evropskih bitki, pažnja se privremeno prebacuje na Varšavu: 25. maja Poljska je održala drugi krug predsedničkih izbora na kojima je pobedu odneo kandidat desno-konzervativnog bloka Karol Navrocki, osvojivši 52,1 % glasova uz prebrojanih 89,7 % listića. Predstavljao je stranku „Pravda i pravednost” (PiS) i, za razliku od svog prethodnika, imao je znatno komotniju podršku—iako je u ranim fazama brojanja glasova zaostajao za rivalom iz Građanske koalicije. (The Guardian)

Ustavna ovlašćenja predsednika Poljske omogućavaju mu da stavi veto na zakone koje donosi Sejm. Novi šef države već je najavio da namerava da iskoristi pravo veta protiv zakonskih predloga vlade Donalda Tuska, naročito onih koji se odnose na sudsku reformu, obrazovanje i socijalnu politiku. (Reuters) Time se može uspostaviti parlamentarni ćorsokak: iako Tuskova Građanska koalicija uživa relativnu većinu u Sejmu, bez predsedničinog odobrenja značajan deo ključnih inicijativa ostaje blokiran.

Stručnjaci ukazuju da bi takvo institucionalno suprotstavljanje moglo ponoviti „klasičnu“ verziju dvopolarnog konflikta: vlada donosi reforme, predsednik ih zaustavlja i slučaj odlazi Ustavnom sudu. U svakom slučaju, Navrocki ima iskustvo kao bivši guverner Velopoljskog vojvodstva, i već je obećao da neće dozvoliti „otvoreno sabotažu“. (Reuters) Ipak, napetost u poljskoj politici ostaje visoka: ukoliko kompromis ne bude postignut do kraja leta, moguće su vanredne izbore.

Digitalno zdravstvo pod okriljem EHDS-a: brojevi, kadrovske i kompatibilitetne prepreke

Dok Varšava preti vetom, a Brisel razmišlja o tarifama, u hodnicima Evropske komisije rasplamsava se još jedna bitka—uspostavljanje i pokretanje Evropskog prostora podataka o zdravstvu (European Health Data Space, EHDS). U aprilu 2025. godine Fondacija „Eurasia Metrics” i asocijacija EMDI (European Medical Digital Initiative) sproveli su anketu među 270 rukovodilaca u oblasti IT i medicinskih usluga iz 22 zemlje EU kako bi utvrdili na kom su nivou digitalizacije. Rezultati su bili pomešani:

• 88 % ispitanih izvestilo je da njihove organizacije već učestvuju u pilot-projektima EHDS-a.

• 52 % prijavilo je ozbiljne probleme sa kompatibilnošću nacionalnih sistema i razmenom podataka između regiona.

• 47 % se požalilo na nedostatak kvalifikovanog kadra u oblastima sajber-bezbednosti i analitike velikih podataka. (Newswire)

Kao što je objasnila koordinatorka projekta EHDS iz Belgije, Andrea Lefevr, „Većina IT odeljenja u bolnicama i klinikama radi na lokalnim, zastarelim serverima koji nisu sposobni da integrišu podatke s nacionalnim registrom. Neophodno je preprojektovati celu infrastrukturu, a to će zahtevati najmanje još 18–24 meseca ulaganja.” (Black Book Research)

S jedne strane, stvaranje jedinstvenog prostora podataka otvara mogućnosti za prekograničnu telemedicinu, zajednička naučna istraživanja i bržu reakciju na epidemije. S druge, privatne klinike i manje regionalne zdravstvene ustanove prinuđene su da menjaju softver, prekvalifikuju osoblje i ulažu u sajber-bezbednost. Konkretno, u Rumuniji se male zdravstvene ustanove već žale da konkurencija za stručnjake iz oblasti medicinske informatičke podiže plate za 20 % godišnje, a mnogi IT stručnjaci radije se sele u bogatije zemlje Zapadne Evrope.

Dakle, pitanje da li će EHDS postati globalni „zlatni standard“ digitalnog zdravstva ili primer trome birokratije i dalje ostaje otvoreno. A dok Evropa rešava i intraćelijske i međudržavne izazove, s druge strane Lamanša—Velika Britanija razvija svoj „vojni mejnstrim“.

Velika Britanija: 12 nuklearnih podmornica i nuklearna modernizacija

Nasuprot evropskim previranjima, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kjer Starmer najavio je 31. maja 2025. godine veliki plan širenja nuklearnog potencijala svoje zemlje: nabavku i izgradnju 12 novih udarnih nuklearnih podmornica, kao i izdvajanje 15 miliardi funti za modernizaciju postojećih nuklearnih bojevih glava. (The Guardian) Ova inicijativa deo je „Strategije vojne spremnosti 2025“, ažurirane nakon nedavne revizije Pregleda bezbednosti, odbrane i spoljne politike.

Prema rečima ministra odbrane Britanije, „moramo biti u stanju da odvratimo svaku pretnju, uključujući hibridne i nuklearne. Proširenje flote na 12 podmornica omogućiće dežurstvo na oba okeana, dok će 15 miliardi funti pokriti nadogradnju raketnih sistema kako bi bili u skladu sa novim standardima NATO-a.“ Ukupan budžet za odbranu u 2025. iznosi 85 miliardi funti, što znači da će skoro 18 % svih sredstava biti usmereno na nuklearnu modernizaciju.

Pored toga, London očekuje i nadogradnju platforme „Drednot“—ali to je već tema za zasebna istraživanja. U svakom slučaju, jasno je da Velika Britanija namerava da se vrati među ključne vojne aktere, iako po visokoj ceni značajnog povećanja troškova.

Jun 2025. nije samo početak leta, već odskočna daska za nove premeštaje u Evropi i van nje

• U julu će se u Briselu održati samit NATO-a na kojem se, kako se očekuje, raspravljati o proširenju vojnog prisustva na istočnom krilu. Paralelno, SAD i EU će odlučivati hoće li odgovorni nameti stupiti na snagu.

• Do kraja leta planirano je razmatranje „paketa 7“ sankcija protiv Rusije—od konačnog sastava zavisiće situacija na istočnim granicama.

• U Poljskoj, tenzije između predsednika i vladajuće koalicije mogle bi da dovedu do vanrednih izbora već krajem septembra ukoliko se ne postigne kompromis.

• Što se tiče digitalizacije putem EHDS-a, Evropska komisija obećava objavljivanje detaljne mape puta do novembra, sa troškovima i rokovima za usklađivanje nacionalnih registara u zajednički format.

Tako se evropski kaleidoskop samo ubrzava: od tarifa i sankcija do izbora i odbrambenih ambicija. U leto 2025. konture novog strateškog pejzaža možda neće postati jasnije, ali je već sada moguće pretpostaviti da će EU i njeni susedi balansirati između ekonomskih interesa, unutrašnje politike i globalnih obaveza.