EU sa istočne strane: kako se gradi sopstvena Evropa

Bratislava — Budimpešta: nova osa starih refleksa

— Jesi li čuo da je Fico bio u Moskvi 9. maja?

— Čuo. Kao spomenik dvosmislenosti. Samo nije jasno — kome je on spomenik: sebi, Putinu ili EU?

Dok Evropa raspravlja o novom paketu sankcija protiv Rusije, premijer Slovačke Robert Fico mirno učestvuje na Paradi pobede na Crvenom trgu. Njegova poseta Moskvi izazvala je talas oštrih kritika ne samo unutar zemlje, već i od najbližih suseda. Ministar spoljnih poslova Litvanije Kęstutis Budrys nazvao je ovu odluku „potpuno nerazumljivom“, naglasivši da nijedan zapadni lider nije prisustvovao događaju u prestonici države u ratu (LRT).

Ali dok litvanska diplomatija ostaje na rečima, u samoj Slovačkoj — na trgovima i ulicama. Prema podacima AP News, 13. maja hiljade građana protestovalo je u više gradova, osuđujući Ficovo učešće u kremaljskoj predstavi i njegov kurs približavanja Moskvi. Reakcija samog premijera bila je duhu epohe: jednostavno je izjavio da ga ne zabrinjava pogoršanje odnosa sa EU i NATO-om, jer su „nacionalni interesi važniji“ (The Slovak Spectator).

Budimpešta i Bratislava: partnerstvo protiv vrednosti

U paralelnom univerzumu gde je evro samo valuta, a demokratija fakultativna, Slovačka i Mađarska nastavljaju da produbljuju bilateralne veze — korak po korak, bez pompe, ali sa jasnom namerom. Prošle nedelje objavljeno je širenje energetske saradnje, uključujući isporuke ruskog gasa preko „Turskog toka“ (Reuters). A već 13. maja dogovorena je izgradnja tri nova mosta i unapređenje granične infrastrukture (Global Highways). Formalno — logistika i energetika. U suštini — formiranje ose autonomnog uticaja, alternativne briselskom modelu.

Mađarski premijer Viktor Orban istog dana prima udarac s druge strane: Financial Times izveštava da EU priprema mehanizam zaobilaženja veta Budimpešte na sankcije protiv Rusije (FT). Evropska unija više ne može da računa na „lojalnost“ Budimpešte: previše puta je mađarska vlada blokirala ključne odluke, uključujući vojnu i finansijsku pomoć Kijevu. Brisel priprema tarifne i kapitalne mere koje će se moći uvesti bez mađarske saglasnosti.

Kad ekonomija postaje geopolitika

Ali ni u mađarskom ni u slovačkom kabinetu nema mnogo razloga za radost. EBRD gotovo istovremeno smanjuje prognoze rasta za obe zemlje:

• Slovačka: do 1,4% u 2025. godini, uglavnom zbog pada izvoza automobila i posledica američkih tarifa (Bloomberg).

• Mađarska: do 1,5%, iz istih razloga (Bloomberg).

Ekonomija tako postaje ne samo pozadina, već druga linija fronta u sukobu političkih blokova. Kada jedan savez (EU) ograničava finansijsku podršku, a drugi (Rusija) nudi samo simbole i parade — ostaje da se grade mostovi jedni ka drugima. Nekad i bukvalno.

— Šta misliš, je l’ to neko prijateljstvo autokrata? Ili komšijska parodija na evroazijstvo?

— A možda je samo biznis: jedan daje cevovod, drugi pravo da se zažmuri.

Fico i Orban više se ne pretvaraju da su konstruktivni učesnici evropskog projekta. Njihova linija je — evropski suverenizam, gde nacionalni interes definiše lider, a ne narod. I tu je opasnost. Jer autokratija u srcu EU nije samo politička anomalija. To je institucionalni virus koji sada ima sopstvene energetske kanale, logistiku i čak spoljno-politički patos.

Senka Evrope: Bugarska, Rumunija i Moldavija između straha i integracije

Bugarska: evro — previše evropski?

— A da sutra glasaju: da li da uđemo u gravitaciju?

— Bolje referendum. Šta ako je padanje briselska zavera?

U Bugarskoj — ponovo raskol. Dana 12. maja predsednik Rumen Radev predlaže održavanje referenduma o ulasku u evrozonu 2026. godine. Zvuči kao demokratija, ali u stvarnosti — pažljivo upakovan kočnički mehanizam evropske integracije. Vlada reaguje oštro, optužujući predsednika za „sabotažu“ (Reuters).

Istog dana — iz sasvim drugog sveta, ali iz iste Bugarske — stiže vest iz Londona: šestoro Bugara osuđeno je zbog špijunaže u korist Rusije. Lider grupe, Orlin Rusev, dobija skoro jedanaest godina zatvora. Optuženi su za nadzor, falsifikovanje dokumenata, upotrebu lažnih pasoša i pokušaj infiltracije u britanske političke krugove (The Guardian).

Bugarska, s jedne strane, navodno se sprema za prelazak na evro. S druge — funkcioniše kao tranzitna tačka za hibridne operacije. Nije iznenađenje da se Velika Britanija sada suočava s tužbom: organizacije za ljudska prava optužuju vlasti da deportuju tražioce azila u zemlju gde, kako kažu, „postoji rizik od nehumanog postupanja“ (The Guardian).

U međuvremenu, EU isporučuje Bugarskoj dronove za nadzor granice s Turskom. Formalno — kontrola migracije. U suštini — evropska tehnologija čuva državu koja sve više govori jezikom nepoverenja (Euractiv).

Rumunija: zeleni poredak umesto parada

Dok se Bugarska lomi između špijunskih afera i valutnih referenduma, Rumunija bira drugačiji put — ne viče, već radi. Dana 13. maja EBRD odobrava 50 miliona evra banci Garanti BBVA Romania — isključivo za investicije u zelenu ekonomiju (TradingView). Istog dana objavljeno je da turska kompanija Yesilyurt Enerji kupuje solarni projekat od 41 MW u zemlji (SeeNews).

— A gde su vojne parade i parole o suverenitetu?

— Ovde umesto parola — tender za 3,5 GW obnovljive energije.

Rumunija zaista raspisuje drugi nacionalni tender za ugovore po diferencijaciji cene za zelenu energiju — gotovo 3,5 GW. To je najveći korak ka energetskoj autonomiji u regionu, i istovremeno — jasan signal investitorima: stabilnost je važnija od ambicije (Renewables Now).

Finansijska logika je takođe na mestu: Rumunija izdaje dve državne obveznice denominovane u evrima, ukupne vrednosti 500 miliona evra (TradingView).

A Savet stranih investitora — zajednica međunarodnog kapitala — hvali zemlju zbog predvidljive ekonomske politike. I dok u Bugarskoj evropska valuta izaziva sumnje, u Rumuniji se percipira kao instrument obračuna, a ne kao politički artefakt.

Moldavija: zemlja koja ćuti, ali deluje

— O Moldaviji se ništa ne čuje. Tamo je sve mirno?

— Ne. Samo nemaju vremena za parade — imaju SEPA, PVO i inflaciju.

Moldavija — najneupadljivija od svih, ali baš u toj neupadljivosti leži njen stil. EBRD snižava prognozu rasta BDP-a na 1,8% — nije katastrofa, ali ni razlog za slavlje (TradingView). Inflacija opada — sa 8,8% u martu na 7,8% u aprilu (SeeNews).

Ali glavno su koraci koji ne dospevaju u naslove, ali menjaju zemlju:

• Predsednica Maja Sandu najavljuje da će 2026. godine zemlja dobiti prve PVO sisteme (Radio Moldova)

• Svetska banka izdvaja 90 miliona dolara za ekonomiju i energetsku bezbednost (moldpres)

• Sedam banaka pristupa SEPA sistemu, olakšavajući prekogranična plaćanja s EU (SeeNews)

• Imenovanje počasnog konzula u Geteborgu širi diplomatsko prisustvo u Švedskoj (MoldovaLive)

Ovde nema geopolitičkih spektakala. Ali ima stvarne integracije — u platne sisteme, u odbrambenu arhitekturu, u energetsku budućnost.

Ako je Bugarska kolebljivi učesnik eksperimenta zvanog „EU“,

a Rumunija disciplinovani inženjer u njegovom središtu,

onda je Moldavija tihi tehničar koji već prespaja instalaciju dok se drugi raspravljaju da li da upale svetlo.

— Primetio si da što si bliži Rusiji, to se reč „suverenitet“ čuje glasnije — a reč „odgovornost“ sve tiše?

Kada danas pogledaš Istočnu Evropu — ne vidiš geografiju, već optiku unutrašnje borbe. Između onih koji evropske institucije koriste kao izvor subvencija, i onih koji u njih ulažu veru, pravila i dugoročne tendere. Između parada i PVO sistema. Između veta i SEPA standarda.

Mađarska, Slovačka, delimično i Bugarska — ne okreću leđa EU frontalno, već postrance. Ne napuštaju Uniju, ne pale zastave, ne odriču se fondova. One jednostavno uklanjaju iz konstrukcije ono što im smeta: prava, sankcije, solidarnost. To nije izdaja. To je pragmatična erozija.

A pored njih — Rumunija, gde tišina odzvanja u megavatima, i Moldavija, gde niko ne viče, ali priprema vazdušni štit. Te zemlje nisu idealne. Ali imaju pravac. A njihove komšije — eventualno maršrutku s paradom.

Evropa možda još nije primetila kako se u njoj nastanio institucionalni paradoks: države koje od nje dobijaju sve — a ne veruju u nju ni najmanje.

— Pa dobro, reći ćeš ti. Sve kao i obično.

— Ne, reći ću ja. Samo što je ovog puta virus iznutra došao ne iz Brisela. Došao je s orkestrom i Zastavom pobede.