Izrael i Iran su objavili primirje na inicijativu Trampa: situacija ostaje krhka

Dana 24. juna 2025. godine, predsednik SAD Donald Tramp je na svom nalogu Truth Social objavio da je postignut „potpun i sveobuhvatan“ sporazum o prekidu vatre između Izraela i Irana. Prema Trampovoj izjavi, režim prekida vatre trebalo je da stupi na snagu u roku od nekoliko sati i da traje u početnoj fazi 12 sati, sa ciljem da se okonča dvanaestodnevni oružani sukob (Reuters).

Izrael je zvanično potvrdio prihvatanje američkog predloga. Premijer Benjamin Netanjahu je saopštio da izraelska vlada podržava Trampovu inicijativu i da je spremna da sprovede dogovor (Reuters). Slično saopštenje emitovala je i iranska državna televizija.

Retrospektiva sukoba

Eskalacija sukoba između Izraela i Irana dogodila se 13. juna 2025. godine, nakon neuspeha pregovora o nuklearnom programu Teherana. Nakon serije upozorenja sa američke strane, Izrael je 13. juna izveo seriju raketnih udara sa ciljem da uništi iransku nuklearnu infrastrukturu. Iran je odgovorio masovnim raketnim napadom (kako krstarećim tako i balističkim raketama). Međusobni napadi su se nastavili sve dok se u sukob nisu umešale Sjedinjene Države, koje su 22. juna izvele operaciju Midnight Hammer, sprovedući masovne vazdušne udare na ključne iranske nuklearne objekte, uključujući Fordo i Natanz. Detalji ove faze eskalacije ranije su bili objavljeni autorom na sajtu Covalent Bond.

Situacija je pretila da preraste u široko rasprostranjeni sukob sa uključivanjem saveznika obe strane. Upravo tada su diplomatski kanali postali aktivni.

Uloga posrednika

Ključnu ulogu u postizanju primirja imao je Katar. Prema podacima Reutersa, upravo je premijer Katara, nakon ličnog telefonskog razgovora sa predsednikom SAD i nekolicinom arapskih lidera, uspeo da ubedi iransko rukovodstvo da prihvati prekid vatre.

Formula primirja podrazumeva dvostepeni režim: prvo prekid vatre od strane Irana, a zatim i od strane Izraela, sa stabilizacijom u trajanju od 12 sati i mogućnošću produženja. Preduslov za pokretanje ove diplomatske inicijative bili su signali iz Vašingtona o spremnosti da se Izrael uzdrži od daljih vazdušnih udara, pod uslovom da se Teheran uzdrži od novih napada.

Sjedinjene Države, kroz Trampa i Stejt department, igrale su centralnu ulogu u pregovorima, u direktnoj komunikaciji sa izraelskim rukovodstvom. Katar, koji ima stabilne kanale komunikacije sa Teheranom, preuzeo je zadatak da obezbedi saglasnost Irana.

Teškoće i rizici

Već u prvim satima nakon zvaničnog proglašenja primirja strane su se međusobno optuživale za kršenje uslova dogovora (Reuters). Prema američkim izvorima, na pojedinim mestima zabeležena je artiljerijska aktivnost i upotreba dronova. Iran je ispalio rakete na izraelsku teritoriju — sirene su se oglasile na severu zemlje, a u Ber Ševi prijavljeno je četvoro poginulih (DW). Takođe, iranske rakete su pogodile američke vojne baze u Kuvajtu i UAE (The Guardian). Izrael je, po nalogu ministra odbrane, odgovorio “intenzivnim udarima” na Teheran. Iran je preko medija (ISNA) već demantovao te optužbe (AlJazeera).

Donald Tramp je u novoj objavi na Truth Social izrazio razočaranje obe strane i upozorio Izrael na nedopustivost novih vazdušnih udara: „Ne bacajte bombe“. Takve javne izjave ukazuju na to da napetost i dalje ostaje visoka.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naglasio je izuzetnu krhkost postignutog dogovora, istakavši da je „nemoguće predvideti koliko će trajati“, imajući u vidu trenutni nivo međusobnog nepoverenja između strana (Reuters).

Stručnjaci ističu da, osim neposrednih rizika od propasti primirja, i dalje postoje strukturni faktori sukoba: nuklearno pitanje, regionalne ambicije Teherana i unutrašnji politički faktori u Izraelu. Svi ovi elementi mogli bi ponovo da dovedu do eskalacije.