Када гигант кихне: Како Америка инспирише Европу да поново размисли о својим економским циљевима

Када џин кија — гномима задрхте амбари. Тако и сада: преиспитивање економских оријентира у САД, где се акценти све више померају са глобалних конгломерата на унутрашње предузетнике, изазвало је чудну, али осетну вибрацију преко Атлантика. Француска се изненада сетила да је boulangerie такође економија. Немачка је са тавана извадила реч Mittelstand и почела да је изговара не са горчином, већ с надом. Чак су и Холанђани, до скоро склони да регулишу пословање до последње цигле у фасади, одједном почели да говоре о „простору за флексибилност“.

САД и нови економски вектор

Према наводима AP News, мале компаније у САД добиле су 2024. године подршку у износу од 56 милијарди долара — што је 7% више у односу на претходну годину.

Америчка администрација, заменивши корпоративни мегафон занатским пиштаљем, покренула је серију програма за подршку малом бизнису. На први поглед — још један круг у бескрајној кампањи „повратка производње кући“. Али овога пута реторика је прешла у стварност: нове пореске олакшице, субвенције, и што је најважније — ревизија приоритета у савезним јавним набавкама. Трамп је наставио курс подршке малом предузетништву: у логици „мало значи стратешки отпорно“, Вашингтон је почео да гледа на пијацу једнако озбиљно као раније на берзу.

Измишљени саговорник:

— А како је Европа реаговала на то? Америка је увек била наклоњена гигантима.

Аутор:

— У ствари, под утицајем промена у глобалној економији, америчка политика се већ дуже време окреће унутрашњој стабилизацији кроз подршку малом бизнису. Програми директне субвенције и пореске олакшице — оно што је некада звучало као левичарски популизам — сада је део државне економске стратегије. И то утиче не само на САД, већ и на Европу.

Одјек преко океана — Европа ослушкује

Инспирисане америчким примером, европске земље су почеле да преиспитују своје стратегије подршке малом бизнису. Ови кораци одражавају жељу Европе да ојача своју економију кроз ослањање на локалне предузетнике.

У Бриселу се никада неће признати да се поступа по америчком узору. Али европска осетљивост на промене глобалних токова је толико изоштрена, да и најблажи промаја из Вашингтона изазива корекцију курса. 

Већ у првом кварталу 2025. године, у говорима француских министара почињу да се појављују изрази попут „локална отпорност” и „предузетничко ткиво” — метафоре које су до јуче звучале као ехо послератне обнове. У Немачкој оживљава термин који је раније био резервисан за економске факултете — Entbürokratisierung, односно демонтажа бирократских стега са малог бизниса. 

Ово није талас ентузијазма, већ системски одговор: Европа је схватила да су у новој архитектури постглобалистичког света крупни играчи рањиви, а мрежа хиљада малих — много отпорнија.

У Холандији је мали бизнис одувек био важан део економије, али је у последњим годинама влада почела да ревидира свој однос према предузетницима. У 2025. години усвојена су нова правила која имају за циљ да поједноставе пословање. Једна од најважнијих промена је могућност да се добровољно изађе из шеме ослобађања од ПДВ-а (KOR) у било ком тренутку, што предузетницима пружа већу флексибилност у планирању пореза. Осим тога, уведена је и нова шема EU-KOR, која омогућава малим фирмама које послују у другим државама ЕУ да добију ослобађање од ПДВ-а у тим земљама — под условом да им укупни годишњи промет не прелази €100.000. Ипак, нека ограничења остају: на пример, фирма мора имати седиште у Холандији како би могла да учествује у KOR систему.

Према AP News, овај приступ није без основа — малим бизнисима у САД већ је додељено преко 56 милијарди долара подршке, и то само у 2024. години.

Велика Британија — Опклада на стартапове

Као и многе друге државе, Велика Британија се суочава са изазовима економске нестабилности. Међутим, као одговор на кризу — и под утицајем промена у САД — британска влада најављује значајно проширење подршке малом бизнису. Једна од кључних мера било је повећање финансирања за стартап програме. Током 2025. године, Велика Британија је определила додатних £2,5 милијарди за подршку младим компанијама, посебно у секторима технологије и иновација. Циљ је изградња конкурентније економије у којој мала и средња предузећа играју централну улогу у развоју и расту.

Према подацима The Times, у првој години рада, фонд Northern Powerhouse II доделио је више од £80 милиона стартаповима и компанијама у расту у северним деловима Енглеске. Фонд, подржан од стране британске владе и управљан преко British Business Bank, има за циљ да ублажи мањак финансирања у регионима као што су Североисточна и Северозападна Енглеска, као и Јоркшир и Хамберсајд.

Шпанија — Иновација у спрези са одрживошћу

Шпанија током 2025. наставља програм подршке малом и средњем бизнису, овог пута са посебним фокусом на иновације и еколошки прихватљиве технологије. За разлику од неких земаља, Шпанија уводи дугорочне субвенције за предузећа која се баве не само развојем нових производа, већ и применом одрживих производних метода. Програм обухвата финансијске подстицаје за фирме које могу да покажу своју посвећеност принципима одрживог развоја, као и пореске олакшице за оне који инвестирају у обновљиве изворе енергије.

Према извештају El País, Европска комисија је одобрила шпански план вредан €400 милиона за подршку производњи зеленог водоника, што ће директно допринети развоју одрживих технологија и малих бизниса у овој области.

Француска — Од гиганата ка пекарницама

Француска — земља са дубоко укорењеним традицијама централизације — изненада почиње да говори језиком локалног предузетништва. Париз, који ревидира политику субвенција на рачун агроиндустријских гиганата, делује готово као иронија судбине.

Од 1. априла 2025. године, на снагу ступа реформа France Travail, која значајно побољшава услове за нове предузетнике. Једна од најважнијих промена је повећање износа помоћи за покретање или куповину посла (ARCE) са 45% на 60% преосталих права на накнаду за незапослене (ARE). Ова сума се исплаћује у две фазе: прва након испуњења услова, а друга — након шест месеци, под условом да фирма и даље послује. У случају да се предузетник у међувремену запосли на неодређено време, други део се укида. Осим тога, сада се може бирати између примања ARCE или наставка редовних месечних ARE исплата — што предузетницима даје већу финансијску флексибилност.

Немачка — Реанимација Mittelstand-а

Да немачка економија мора да изабере духовног водича, то би био управо Mittelstand — мали и средњи бизнис као свето писмо немачке економске доктрине. Али последњих десет година показује: чак и митови морају повремено на сервис. Енергетска криза, раст трошкова и порески притисци почели су да бришу породичне компаније истом брзином којом су оне некада избациле фабрике XIX века.

Мали и средњи бизнис одувек су чинили основу немачке привреде, али се последњих година суочавају са све већим изазовима. Новоизабрана влада канцелара Фридриха Мерца предложила је амбициозан план економског подстицања, који укључује значајне пореске олакшице и велике инвестиције у инфраструктуру. Међутим, како истиче Reuters, стручњаци упозоравају на могућа кашњења у реализацији — због бирократије и недостатка радне снаге. Представници асоцијације Mittelstand-а тврде: „само убризгавање средстава у инфраструктурне пројекте није довољно“; неопходне су и структурне реформе како би се та средства ефективно искористила.

Берлин је, неочекивано, почео да говори језиком једноставности. А као што искуство САД показује — управо то би могао бити кључ за опстанак не само сектора, већ и целог модела немачке извозне стабилности.

Измишљени саговорник:

— Зар те мере ипак неће помоћи малом бизнису?

Аутор:

— Свакако могу да дају подстрек. Али важно је да се та средства не изгубе у лавиринту бирократије и административних баријера.

Пољска — Паметна стаза иновација

Пољска у 2025. години наставља са активном подршком малом и средњем бизнису, с посебним акцентом на иновације, дигитализацију и одрживи развој. Један од кључних инструмената је програм Ścieżka SMART („Паметна стаза”), који нуди финансирање за увођење иновација, дигиталних технологија и научноистраживачких активности. Посебна пажња усмерена је на источне регионе земље, кроз програм Fundusze Europejskie dla Polski Wschodniej, чији је циљ повећање конкурентности и отпорности. Нове иницијативе такође укључују пореске олакшице, субвенције за креирање радних места и поједностављење администрације за породичне фирме.

Скандинавски модел — мали бизнис као друштвени уговор

У Норвешкој, мала и средња предузећа (МСП) имају приступ широком спектру државних програма подршке. Један од најпознатијих је SkatteFUNN, који омогућава пореске олакшице за фирме које се баве истраживањем и развојем. Ту је и програм Eurostars, намењен међународним иновативним пројектима. Поред тога, Innovation Norway нуди грантове, кредите и стручне консултације.

У Шведској су 2025. године уведене промене у систему поједностављених фактура, што смањује административни терет за мала предузећа. Влада наставља да пружа подршку МСП-овима кроз пореске олакшице и субвенције. Буџетом за 2025. годину предвиђене су велике инвестиције у инфраструктуру и истраживање, што отвара нове могућности за раст.

У Данској наставља да делује програм Start-up Denmark, осмишљен за привлачење страних предузетника и инвеститора. Поред тога, ту је и фонд Vækstfonden, који обезбеђује финансирање за стартапе и растуће компаније. Државне агенције нуде подршку кроз субвенције, пореске подстицаје и стручне савете.

Шире посматрано, The Economist предвиђа растући тренд локализације производње и подршке домаћем предузетништву као одговор на политичке и технолошке поремећаје. У земљама као што су Италија, Шпанија и Грчка, МСП добијају додатне пореске олакшице и субвенције за запошљавање и увођење зелених технологија — све у циљу одрживости и конкурентности у доба неизвесности.

Зашто је „мало“ одједном постало важно — и геополитички и културно

Живимо у добу у којем рањивост више није одлика слабих — већ је постала системска. Велике корпорације са глобалним ланцима снабдевања испоставиле су се као предуге за брзе реакције, превише јавне за флексибилност и превише централизоване за нову економију фрагмената. Мали и средњи бизнис, напротив, показао се као прилагођенији епохи потреса: бржи, локалнији, једноставнији.

Ако су државе некада прибегавале МСП-у само у тренуцима кризе као последњој опцији, данас га укључују као први елемент стратешког плана. Под утицајем америчког „окрета унутра“, Европа почиње да осећа сопствену филозофију економске децентрализације — у којој предузетник више није мали точак у великој машини, већ жива ћелија економског организма. И то је, можда, најтиша — али и најдубља — револуција последњих година.

Тихи отпор — ко и зашто се плаши малих

Не свима прија ова нова романтика малог бизниса. У ходницима великих европских индустријских асоцијација већ се чују упозорења: „децентрализација ће довести до фрагментације“, „државне субвенције нарушиће тржиште“, „мали бизнис не може обезбедити стабилна радна места“. Нарочито жестоко реагују лобисти великих трговаца и енергетских гиганата: за њих јачање локалних конкурената није модернизација, већ претња статусу кво.

У Немачкој, представници индустријске уније BDI отворено су изјавили да „померање фокуса са индустријских кластера на расуте иницијативе води ка разблаживању иновационог потенцијала земље“. Чак се и у Европском парламенту појављује струја која се залаже за „равнотежу између старог и новог“ — што, како знамо, често значи старо са новом етикетом.

Али ту лежи парадокс: отпор малом — то је признање његове важности. Да је и даље био маргиналан, нико не би протестовао.

Мало као стратегија опстанка — није мода, већ матрица

Мали бизнис више није само симпатична радња са топлом атмосфером иза пулта. Он је постао део геополитичке и економске матрице у којој је отпорност важнија од величине, а способност прилагођавања вреднија од централизованости.

Европа, гледајући америчке помаке, интуитивно је осетила: велике структуре не пуцају од удара — већ се урушавају изнутра, под теретом сопствене крутости. И зато је почела да подешава свој компас другачије: од крхких пирамида ка флексибилним мрежама.

То није повратак у прошлост — већ нови облик рационалности. Као да се континент одједном сетио: када се куле руше, преживе они који знају да граде мостове — не од стакла, већ од дрвета.