Континент у фокусу: Азија као поље глобалног прегруписавања

Кина: између дијалога и супротстављања

У условима растуће трговинске напетости између Кине и Сједињених Држава, Пекинг настоји да пројектује уздржано самопоуздање. Званичници кинеске владе наглашавају да земља преферира пут дијалога, али неће избегавати одлучне мере ако економски притисак буде настављен.

Како наводи The Washington Post, портпарол кинеске владе изјавио је 5. маја да Пекинг „не жели трговински рат, али се њега не плаши“, изразивши спремност за преговоре — под условом да САД укину високе царине.

Један од практичних корака који потврђује чврст став Пекинга било је наређење кинеским авио-компанијама да обуставе испоруке авиона компаније Boeing. Према наводима Hindustan Times, ова мера је део пакета одговора на нови талас америчких трговинских ограничења.

Истовремено, кинеске власти показују флексибилност, истичући да не одбијају преговоре ако САД буду спремне на равноправан дијалог. Ова двострука стратегија — припрема за дуготрајну трговинску конфронтацију с једне стране, и одржавање глобалних канала сарадње с друге — одражава прагматизам кинеске позиције.

У том контексту, Reuters указује на глобалне последице америчких тарифа: „Глобална производња је под притиском“, наводи се у извештају. Према подацима наведеним у чланку, кључни индекси PMI (индекси привредне активности) у Азији и Европи су у паду, што одражава погоршање услова за извоз и инвестиције.

Посебно снажно последице осећају јапанске и јужнокорејске производне компаније. Према подацима The Economic Times, јапанске фирме се суочавају са падом тражње, посебно у високо-технолошком сектору, док је јужнокорејска компанија Hanwha Ocean започела преусмеравање својих извозних циљева ка САД.

Тако Кина и њене азијске комшије постају жариште нове фазе глобалног економског притиска. Пекиншки одговор — комбинација симболичних и реалних потеза, од обуставе испорука Boeing-а до условне спремности за преговоре — чини основу регионалне стратегије отпора на притиске Вашингтона.

Јапан: између савезништва и рањивости

Јапан се све чешће налази у ситуацији у којој блиско савезништво са Сједињеним Државама захтева политичку солидарност, али истовремено доноси и економске губитке. Упркос геополитичком партнерству с Вашингтоном, Токио све више показује опрез када је реч о питањима која погађају унутрашњу стабилност и привреду.

Тако је 5. маја министар финансија Јапана, Катсунобу Като, јавно демантовао гласине да земља разматра продају америчких државних обвезница као инструмент притиска у трговинским преговорима. Према његовим речима, „Јапан не разматра такав корак“ и даје предност „предвидљивости и стратешкој стабилности“.

Ипак, јапанска економија већ осећа притисак. Према The Economic Times, производне компаније у Јапану трпе снажан пад тражње због глобалне трговинске неизвесности. Посебно су угрожени произвођачи високотехнолошких производа намењених извозу у САД и Кину.

Поред економског, расте и дипломатска напетост. 5. маја, Јапан и Кина разменили су међусобне оптужбе за нарушавање ваздушног простора у зони спорних острва Сенкаку (која се у Кини називају Дјаојуидао). Associated Press преноси саопштења обе стране, које тврде да је супротна страна извршила упад у њихову зону интереса.

Истовремено се појачава и унутрашња критика америчке спољне политике. Јапанска правна удружења оштро су осудила санкције које је администрација Трампа увела против Међународног кривичног суда. У отвореном писму, правници су позвали јапанску владу да изрази протест, наглашавајући да такве мере „подривају међународно право“, како наводи Asahi Shimbun.

С друге стране, Јапан остаје активан учесник у одбрамбено-технолошким алијансама. 3. маја објављено је да Јапан, заједно са Великом Британијом и Италијом, води преговоре о укључењу Саудијске Арабије у пројекат борбеног авиона шесте генерације у оквиру програма GCAP. Према The Diplomat, ширење ове коалиције одражава намеру Токија да појача своје одбрамбено присуство у условима регионалне нестабилности.

На тај начин, Јапан хода по танкој линији: између обавезе одржавања савезништва и потребе да ублажи унутрашње последице спољнополитичких одлука. Тај баланс није само дипломатски, већ и економски и друштвени, што чини јапанску позицију посебно рањивом и у исто време стратешки значајном.

Корејско полуострво: демонстрација силе и стрепње за стабилност

Северна и Јужна Кореја, стојећи на супротним крајевима политичког спектра, показују дијаметрално супротне реакције на растућу турбуленцију у Азији. У Пјонгјангу — показне војне вежбе и милитаризација. У Сеулу — настојање да се очува политичка равнотежа у сенци избора и међународног притиска.

5. маја, лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун посетио је модернизовану фабрику тенкова, где је позвао на „масовну производњу нових главних борбених тенкова“ и истовремено приказао тактичке нуклеарне ракете. Како извештава NK News, догађај је био део напора да се демонстрира „војени суверенитет“ земље у светлу перципиране претње од стране САД и Јужне Кореје.

У међувремену, у јужном делу полуострва пажња је усмерена ка предстојећим председничким изборима. Истог дана, два главна кандидата — Ким Мун Су (странка Народна снага) и Ли Џе Мјонг (Демократска странка) — учествовали су у прослави рођендана Буде у храму Џогје. Према писању JoongAng Daily, учешће кандидата у националним верским празницима постало је део њихове кампањске стратегије приближавања бирачима.

Према The Korea Herald, Ли Џе Мјонг задржава предност у анкетама, док Демократска странка позива Виши суд у Сеулу да одложи саслушање по његовој пресуди до окончања избора.

Јужнокорејска економија такође осећа спољни притисак. Према JoongAng Daily, грађевински сектор бележи најслабије резултате у последњих 26 година. Узрок томе су пад инвестиција и успоравање привредног раста у условима глобалне неизвесности.

У светлу унутрашњег успоравања, јужнокорејска бродоградилишна компанија Hanwha Ocean мења своју стратегију и активно тражи уговоре са морнарицом САД. Како наводи Reuters, то је у складу са политиком администрације Трампа о диверсификацији одбрамбених партнера у иностранству.

Ни спољнополитичке тензије нису изостале. 5. маја, Министарство спољних послова Јужне Кореје потврдило је да је њихов држављанин ослобођен након киднаповања на Филипинима. Случај је изазвао велику пажњу јавности и оцењен је као тест ефикасности спољне службе, како извештава JoongAng Daily.

Тако се две Кореје крећу у супротним правцима: једна кроз демонстративну милитаризацију, друга кроз институционалну политику и сарадњу са Западом. Ипак, обе одговарају на исте спољне сигнале — трговинске ратове, политичку нестабилност и промену односа снага у региону.

Индија и Пакистан — хроника вода, ракета и речи

У условима поновног заоштравања сукоба у Кашмиру, Индија и Пакистан поново су увучени у циклус међусобних оптужби, војних демонстрација и дипломатских жалби. У средишту напетости нашао се терористички напад у Пахалгаму, након којег су уследиле и политичке и тактичке реакције.

Према извештају Reuters-а од 5. маја 2025, Индија је започела радове на повећању капацитета акумулација на две хидроелектране у Кашмиру — Салал и Баглихар. То укључује процес “испирања акумулације” (reservoir flushing), који је започео 1. маја — таложне воде се испуштају низводно, након чега се резервоари поново пуне. Овај корак представља прву акцију Индије изван оквира Споразума о реци Индус, који је суспендован након напада, за који је Њу Делхи окривио пакистанске држављане. Пакистан је негирао оптужбе, оценио потез као потенцијални акт агресије и запретио покретањем међународних правних мера.

Пакистан је, са своје стране, одговорио низом корака — како војних, тако и дипломатских. 5. маја земља је извела другу пробу ракете класе „земља-земља“ домета 120 км у оквиру вежби INDUS. Према писању Hindustan Times-а, премијер Шахбаз Шариф лично је изразио задовољство тестирањем, изјавивши да је одбрана земље „у сигурним рукама“.

Међународне авио-компаније, укључујући Lufthansa и Air France, почеле су да избегавају ваздушни простор Пакистана. Hindustan Times наводи да су ове промене у маршрути изведене као мера „предострожности“ и део „дугорочне стратегије управљања ризицима“.

Ескалација је привукла пажњу Савета безбедности УН. 5. маја, на захтев Пакистана, одржане су затворене консултације на којима се расправљало о последицама напада у Пахалгаму и потенцијалним мерама деескалације. Заседање је одржано под председавањем Грчке, која у мају председава Саветом. Пакистан је изразио забринутост због „агресивних поступака“ Индије, укључујући суспензију Споразума о водама, и упозорио на претњу регионалној стабилности, како наводи The Times of India.

Политички скандал додатно је појачао тензије. Посланик партије PTI, Шер Афзал Хан Марват, изазвао је жестоке реакције на друштвеним мрежама након што је изјавио да ће „у случају рата са Индијом отићи у Енглеску“. Многи су ту изјаву протумачили као знак панике у редовима политичке елите (TOI).

У међувремену, дуж линије контроле у Кашмиру настављају се артиљеријски напади. Према подацима NDTV-а, Пакистан већ једанаесту ноћ за редом нарушава режим прекида ватре, на што Индија одговара „пропорционално“.

Тако ситуација између Индије и Пакистана остаје крајње крхка. Сваки нови потез — било да је реч о лансирању ракете, дипломатској резолуцији или блокади воде — само повећава напетост. У региону у коме прошлост остаје нерешена, а будућност неизвесна, чак и локални потези добијају глобалну тежину.

Азија у огледалу притиска

Током последњих неколико недеља, азијски регион се нашао под ударом вишесмерног притиска: трговинских ограничења, дипломатских маневара, политичких мобилизација и војних демонстрација. Свака од земаља у фокусу — Кина, Јапан, Северна и Јужна Кореја, Индија и Пакистан — одговорила је на изазове на свој начин. Али иза локалних разлика провејава заједнички образац: Азија се све јаче профилише као сцена новог глобалног прекомпоновања односа моћи.

⸻

Привреда: стратегија предвиђања

Кина, упркос реторици уздржаности, показује способност асиметричног одговора. Обустава испорука Boeing-а и критика америчке тарифне политике указују на флексибилну, али одлучну стратегију. Јапански и јужнокорејски произвођачи већ трпе последице — PMI индекси опадају, а компаније покушавају да надоместе губитке тражећи алтернативна тржишта, попут одбрамбених уговора са САД. Цео регион се прилагођава новој економској архитектури.

⸻

Политика: самосталност и симболика

Јапан све више наступа као самосталан актер, наглашавајући поштовање права и равнотеже. Његов став о америчким обвезницама, критика санкција против Међународног кривичног суда и учешће у иницијативи GCAP говоре о покушају да се одржи танка линија између савезничке лојалности и националног интереса.

Јужна Кореја, с друге стране, улаже у институционалну стабилност: избори, страначки конфликти и економске мере постају главни политички инструменти у условима неизвесности.

⸻

Безбедност: демонстрација силе као регионални језик

Северна Кореја наставља да користи војну демонстрацију као облик стратешке комуникације. Масовна производња тенкова и приказ нуклеарних ракета имају и унутрашњу и спољну поруку — пре свега упућену САД, Јужној Кореји и Јапану.

Пакистан одговара на политичке кризе ракетним пробама, док Индија примењује тактику блокада воде и репресивних мера унутар земље. У таквом окружењу, чак и технички инцидент може прерасти у међународни сукоб.

⸻

Међународна архитектура: Азија као епицентар

Савет безбедности УН, дипломатски формати, економске коалиције и све већа активност САД и Кине у региону показују да Азија више није „регионално позориште“. То је полигон на коме се тестира отпорност глобалних правила и институција.

У том светлу, Азија није само геополитички простор — она је лакмус папир светске будућности. Овде се сударају различити модели управљања, економске парадигме и идеолошки наративи. А од тога да ли ће државе региона успети да се изборе са изазовима — било раздвојено или координисано — зависиће не само њихова сопствена будућност, већ и стабилност целог светског поретка.