Kremlj potvrđuje pregovore u Istanbulu, a EU pokreće 17. paket sankcija

14. maja Kremlj je zvanično potvrdio da su planirani mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine u Istanbulu 15. maja „i dalje planirani“, odbijajući da saopšti sastav delegacije (Reuters). 

Istovremeno, Evropska unija je usvojila svoj 17. paket sankcija protiv Moskve, koji stupa na snagu 20. maja i prvenstveno je usmeren na „senflot“ od 200 tankera za naftu i mrežu zaobilaženja embarga (RFE/RL). Udari po ključnim logističkim šemama i pretnja novih zamrzavanja imovine stvaraju ozbiljan podsticaj za Kremlj da učestvuje u pregovorima – čak i uprkos unutrašnjim nesuglasicama u EU i neizvesnosti u vezi sa učešćem lidera u Istanbulu.

U ovom tekstu pratećemo pozadinu istanbulskih pregovora, proceniti ulogu SAD i Trampa, razmotriti evropski faktor sankcija i analizirati kako „ukršteni vatromet“ između Brisela i Moskve utiče na poziciju Srbije. Zatim – mogući scenariji događaja na samitu 15–16. maja.

Pozadina pregovora

Poslednji direktni mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine održani su u martu 2022. godine. Strane su se prvo sastale u Belorusiji 28. februara, zatim prešle na video-konferencije, a 29. marta 2022. pregovori su održani lično u Istanbulu, u kompleksu Topkapi (What happened the last time Russia and Ukraine held peace talks?). Turski ministar spoljnih poslova Mevlüt Čavušoglu kasnije je ove sastanke opisao kao „najznačajniji napredak“ od početka rata.

Osnova istanbulskog kruga 2022. bila je takozvana „istanbulska deklaracija“ – nacrt sporazuma prema kojem bi se Ukrajina obavezala na trajni neutralitet, odricanje od članstva u NATO i nuklearnog naoružanja, zauzvrat dobijajući međunarodne garancije bezbednosti od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i EU. Ukrajina bi takođe imala perspektivu članstva u EU. 

Glavni nesporazumi tičili su se formulacije garancija, statusa ruskog jezika i zahteva Moskve za ukidanje „denacifikacionih“ zakona Ukrajine.

Međutim, sredinom aprila 2022. pregovori su se zaustavili kada su ukrajinske snage ostvarile niz taktičkih pobeda, a informacije o ruskim ratnim zločinima postale šire poznate. Dokument nije ratifikovan, a Kijev je zvanično saopštio da nije postignut konsenzus po ključnim pitanjima. Danas Kremlj taj nacrt iz 2022. naziva „osnovom za nove pregovore“, nudeći SAD i Ukrajini povratak na „istanbulski nacrt“.

Uloga SAD i izjave Trampa

Predsednik SAD Donal Tramp izjavio je u sredu da je spreman da učestvuje u istanbulskim pregovorima, pod uslovom da Vladimir Putin prisustvuje lično. „Voleo bih da budem tamo… Ne znam hoće li on [Putin] doći ako mene ne bude. Videćemo“, rekao je Tramp na palubi Air Force One tokom leta za Katar (Reuters).

Takođe je naglasio da je spreman da učestvuje „ako to može spasiti živote“ i da bi razmotrio format „lider–lider“, čime bi samitu dao dodatnu političku težinu.

U međuvremenu su državni sekretar SAD Marko Rubio i specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Kit Kelog već otputovali za Istanbul kako bi pripremili sastanak, obezbeđujući američko prisustvo čak i bez učešća bivšeg predsednika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stavio je svoje učešće u zavisnost od ličnog prisustva Putina, navodeći da „odluku o završetku rata… može doneti samo Putin“ (Reuters).

Evropski faktor

Predsednik Francuske Emanuel Makron potvrdio je da će Pariz zagovarati dodatne sankcije protiv Rusije ukoliko Kremlj odbije predlog za 30-dnevno primirje. Po njegovim rečima, to bi uključivalo proširenje ograničenja na finansijski i energetski sektor, konkretno zabranu uvoza ruskog uglja i nafte preko trećih zemalja i zamrzavanje imovine ključnih bankarskih struktura (Reuters).

Nemački kancelar Fridrih Merc obavestio je Bundestag da je „jedinstvo Zapada – ključ uspeha“ i pozvao sve članice EU da podrže paket „sektorskih sankcija“, uključujući ograničenja na izvoz tehnologija za gasni i nuklearni sektor Rusije (Reuters). Takođe je primetio da je paket manjeg obima od prethodnih mera, ali da će „udar na senflot“ imati opipljiv ekonomski efekat.

Uprkos širokom saglasju, neke države članice (naročito Mađarska i Slovačka) izrazile su sumnju u potrebu za pooštravanjem sankcija usled rasta cena energije u Evropi. Diplomate ukazuju da bez jedinstvenog fronta i koordinacije sa SAD, svaka pretnja „novim sankcijama“ može ostati samo deklaracija (Politico Europe).

Ipak, odobreni 17. paket, koji stupa na snagu 20. maja, kombinuje jasan „udar na senflot“ – blokadu oko 200 tankera i mreža zaobilaženja embarga – sa ciljanom presijom na energetske kompanije i banke. Ovo stvara dodatni polugu pritiska na Kremlj i povećava šanse za učešće Rusije u istanbulskim pregovorima, jer dalji odlaganja prete ozbiljnim poremećajima prihoda od izvoza ugljovodonika.

Geopolitički kontekst za Srbiju

Beograd se našao u „ukrštenom vatrometu“ između Brisela i Moskve. U 17. paketu sankcija EU, koji stupa na snagu 20. maja, izričito se pominju srpske kompanije osumnjičene za snabdevanje ruskih oružanih snaga (RFE/RL).

Zvanični stav srpskih vlasti ostaje oprezan – Beograd još nije javno podržao ni osudio istanbulske pregovore. U najnovijem izveštaju „Monday Briefing from the Balkans“ od 5. maja, Balkan Insight ovu temu uopšte nije pomenuo, što ukazuje na nizak prioritet za lokalne medije (Balkan Insight).

Analitičari primećuju da Srbija balansira između težnje ka integraciji u EU i tradicionalnih političkih i energetskih veza s Moskvom. S jedne strane, učešće u šemama za obići embargo preko senflota moglo bi koštati Beograd pristupa investicijama i kreditima EU, rizici pojačani zamrzavanjem imovine nekoliko srpskih kompanija. S druge strane, nagli prekid veza s Moskvom mogao bi ohladiti odnose s ključnim partnerom u oblasti bezbednosti i energetike.

Kao rezultat, Srbija je prinuđena da ostane neutralna: ni otvoreno ne podržava, ni direktno ne osuđuje rusko-ukrajinske pregovore u Turskoj, nadajući se da neće izgubiti ni evropska tržišta ni ruske kanale snabdevanja.

Mogući scenariji razvoja događaja

1. Putin učestvuje bez Trampa → diplomatska pobeda Kremlja

Ako Vladimir Putin prisustvuje u Istanbulu, dok Donald Tramp na kraju izostane, Rusija će moći da proglasi vođstvo mirovnog procesa. To će omogućiti Moskvi da diktira uslove daljih pregovora, a SAD i EU će morati da popuste kako ne bi izgubile kontrolu nad formatom.

2. Format „lider–lider“: Tramp i Putin zajedno

Zajedničko učešće Trampa i Putina pod motom „lider–lider“ poslalo bi snažan politički signal i povećalo šanse za postizanje barem delimičnog sporazuma o 30-dnevnom primirju. Bilo kakav krah sporazuma u ovom formatu doveo bi do neviđenih sankcija protiv Rusije i političkih gubitaka za SAD.

3. Odbijanje obe strane → pojačavanje pritiska sankcijama

Ako pregovori propadnu jer jedna strana odbije, 17. paket sankcija EU s blokadom „senflota“ i novim ograničenjima za energetski i bankarski sektor stupa na snagu 20. maja. Istovremeno, SAD mogu uvesti dodatne mere, uključujući zabranu uvoza ruske nafte i tehnološko embargо.

4. „Srpsko pitanje“ ostaje u senci

Bez obzira na ishod istanbulskog sastanka, Srbija će zadržati čekajući stav: napor protiv „senflota“ oslabiće srpske šeme zaobići embargo, ali Beograd rizikuje gubitak kredibiliteta i pred EU i pred Moskvom. Istovremeno, odsustvo jasnog javnog stava ostavlja Srbiju bez poluga uticaja na dalji tok pregovora.

5. Neočekivani obrt: odlaganje samita

Zbog unutrašnjih pritisaka u EU (Mađarska i Slovačka protiv sankcija) ili nepredvidivog rasporeda Putina i Trampa, sastanak bi mogao biti odložen za kasniji datum. U tom slučaju, sve strane bi dobile dodatno vreme za preciznu pripremu i usklađivanje formata – ali bi rizikovale još oštrije sankcije i rastuću zamor javnosti dugotrajnim konfliktom.