Mirovna pauza na pauzi

Juče, u trenutku kada je vaš pokorni sluga objavljivao ovaj tekst, od pregovora između Ukrajine i Rusije u Turskoj, uz pratnju predstavnika Bele kuće, više niko nije očekivao ništa spektakularno.

U suštini, oni su završeni ničim i potvrđuju da se događaji razvijaju po trećem scenariju koji sam ranije opisao: ako pregovori propadnu zbog odbijanja jedne od strana, od 20. maja stupiće na snagu 17. paket sankcija EU-a, koji blokira „senovitu flotu“ i uvodi nova ograničenja za energetski i bankarski sektor. Paralelno, Sjedinjene Države mogu uvesti dodatne mere, uključujući zabranu uvoza ruske nafte i tehnološki embargo.

Tehnički gledano, pregovori su održani — bez zajedničkog saopštenja za štampu. Dvočasovni razgovor nije doneo politički proboj, ali je dao dosad najveći humanitarni gest rata: strane su se saglasile da razmene po hiljadu zarobljenika — potez koji su posmatrači nazvali „gestom dobre volje bez sadržaja“ (The Guardian).

Glavni pregovarač Moskve, Vladimir Medinski, izjavio je da je „Rusija uglavnom zadovoljna ishodom sastanka“ i spremna za dalji kontakt. 

Međutim, kako pojašnjava Reuters, Kremlj je postavio uslov: Kijev mora pismeno da izloži svoj predlog režima prekida vatre, a Rusija zahteva povlačenje ukrajinskih snaga sa svih anektiranih teritorija — stav koji je ukrajinski izvor nazvao „neprihvatljivim od samog početka“.

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov potvrdio je dogovor o razmeni zarobljenika i naglasio da bi sledeći korak trebalo da bude tridesetodnevni bezuslovni prekid vatre, podržan od strane Sjedinjenih Država, nakon čega bi usledio lični susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina. Njegove reči preneli su bosanski novinari iz Sarajevo Times-a.

Ideju tridesetodnevne „tišine oružja“ još 8. maja javno je izneo predsednik SAD Donald Tramp, upozorivši da će Vašington pooštriti sankcije prema Moskvi ako se pauza prekrši. O tome je pisao Politico pozivajući se na Belu kuću. Potpredsednik Dž. D. Vens podsetio je: „Ako Kremlj ne pokaže dobru volju, Sjedinjene Države mogu odustati od posredničke uloge.“

Već 10–11. maja lideri Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i Poljske, okupljeni u Kijevu, podržali su američku inicijativu: pozvali su Moskvu da prihvati tridesetodnevni prekid vatre i zapretili „masovnim“ ekonomskim merama ukoliko ruska strana odugovlači. Detalje je objavio francuski Le Monde.

Manje od 24 sata nakon istanbulske runde, ruski dron pogodio je putnički minibus u Sumskoj oblasti, pri čemu je poginulo devet civila. Tragediju je prvi objavio Times of India. Kijev je napad nazvao „očitom potvrdom nespremnosti Moskve na deeskalaciju“, dok su zapadni diplomati u udaru videli razlog za pooštravanje sankcija.

Dva nacrta primirja i jedan „istanbulski čvor“

• Humanitarna provera. U narednim danima obe strane moraju da overe spiskove zarobljenika i organizuju logistiku razmene. Neuspeh u ovoj fazi dovodi u pitanje svaki dalji dijalog.

• Pismeni predlozi. Svaka delegacija obavezala se da predstavi svoj nacrt režima prekida vatre. Moskva insistira na „konkretizaciji“ uslova, Kijev na „potpunom i bezuslovnom“ karakteru pauze.

• Mogući samit. Zelenski teži sastanku s Putinom „oči u oči“ u Turskoj; Kremlj ga uslovljava prethodnim dogovorom o parametrima primirja, a Vašington traži „stvarni napredak“ pre nastavka sopstvene posredničke uloge.

Pregovori u Istanbulu pokazali su da humanitarni gestovi nisu jednaki političkim ustupcima. Moskva i dalje insistira na teritorijalnim promenama koje nije mogla da izbori na bojnom polju; Kijev na bezbednosnim garancijama i međunarodnoj kontroli nad pauzom. Razmena „1000 za 1000“ postala je čin humanosti, ali ne i alat za razminiranje konflikta.

Istanbulski susret potvrdio je da ni najveća razmena zarobljenika ne uklanja suštinsko protivrečje — ko i pod kojim uslovima određuje buduće granice i bezbednost regiona. Dok Kremlj zahteva jednostrane ustupke od Kijeva, a Ukrajina se oslanja na podršku SAD-a i Evrope, svaki „prekid tišine“ ostaje tanka membrana razapeta nad aktivnom linijom fronta. Sledeći test iskrenosti biće realizacija razmene i pojavljivanje makar okvirnih dokumenata o primirju. Do tada, „istanbulski čvor“ ostaje zategnut.