Глобални дневни преглед — 21. април 2025.

САД: између дигиталних монопола, тарифних притисака и цурења у Пентагону

Антимонополска тужба против Google-а: фаза доказа

Према извештају агенције AP, Министарство правде САД наставља један од највећих антимонополских процеса у последњих двадесет година — случај против компаније Google. У овој фази поступка, влада је представила додатна интерна документа која се тичу уговора са произвођачима уређаја и интернет прегледача. 

Кључна замерка односи се на то што Google наводно злоупотребљава доминантан положај на тржишту претраживача, склапајући уговоре који фактички искључују конкуренцију на Android и iOS уређајима.

Суђење се одвија пред федералним судом у округу Колумбија. Како тврде адвокати компаније, „могућност вансудског поравнања није искључена“, иако Google јавно изјављује да намерава да „одбрани свој пословни модел“. Овај поступак се сматра преседанским случајем који би могао да из корена промени структуру интернет економије у САД, нарочито у светлу све већег притиска на друге технолошке гиганте.

DHL обуставља испоруке у САД због тарифа

Како наводи Business Insider, компанија DHL Express, један од највећих међународних логистичких оператера, објавила је привремену обуставу испорука у САД за робу чија вредност премашује 800 долара. Одлука је донета као одговор на нове царине које је увела Трампова администрација. Ограничење посебно погађа пошиљке из Кине, Хонгконга и југоисточне Азије.

Компанија је навела да је принуђена да ревидира логистичку стратегију за САД због „новог таласа тарифног притиска“ који је драстично повећао трошкове. Мање и средње е-трговинске платформе, укључујући Shopify и Etsy, већ су упозориле клијенте на могућа кашњења и раст цена. Америчка асоцијација за е-трговину процењује да потенцијални губици на тржишту могу достићи 2–3 милијарде долара месечно.

Притисак на ФЕД убрзава пад долара

Према опису догађаја који преноси Reuters, у контексту заоштравања трговинске политике и све гласнијих изјава о потреби за „блажом монетарном линијом“ од стране Федералних резерви (ФЕД), долар је пао на тромесечни минимум у односу на евро и јен. Аналитичари указују да инвеститори у цене већ уграђују вероватноћу снижавања референтне камате током лета, упркос званичној реторици ФЕД-а о задржавању рестриктивне политике до краја 2025. године.

Пад вредности долара подстакли су и следећи фактори:

• изјава сенатора Џоша Холија о „деструктивној улози јаког долара“ по домаћу производњу,

• притисак Беле куће на централну банку да одговори на тарифне турбуленције,

• обновљене куповине злата и криптовалута од стране земаља БРИКС-а.

Заједничке војне вежбе САД и Филипина: 14.000 војника у сенци Кине

Како преноси Reuters, 21. априла започеле су највеће заједничке војне вежбе САД и Филипина у последњих 30 година — Balikatan 2025 — у којима учествује више од 14.000 војника. Програм обухвата обуку десантних операција, противбродских напада, сајбер одбране и логистичких премештања.

Вежбе се одвијају у близини спорних територија у Јужном кинеском мору. Представници Пентагона наглашавају да је циљ јачање борбене спремности и увежбавање поступања у условима „хибридних претњи“. Са друге стране, Кина је вежбе оценила као „провокацију“ и појачала патроле у рејону архипелага Спратли.

Скандал у Пентагону: цурење података преко Signal-а

Министар одбране САД Пит Хегсет нашао се у центру истраге након што је откривено да је путем апликације Signal слао поверљиве информације својој жени, брату и личном адвокату. Ради се о подацима у вези са операцијама у Јемену и плановима за ротацију америчких јединица у источној Европи.

Према информацијама ABC News, Конгрес разматра могућност одржавања затворене седнице о поштовању службеног етичког кодекса унутар Министарства одбране. Сам Хегсет, како наводи званично саопштење, „не признаје постојање цурења“ и тврди да су „све поруке биле непубличне, али не и поверљиве“. Ипак, демократе траже његову оставку, а Министарство правде покренуло је прелиминарну истрагу.

Велика Британија: талас напада у установама Министарства унутрашњих послова — изазови миграционој политици и безбедности

Дана 21. априла 2025. године, више британских медија објавило је потврђене извештаје о систематским нападима на тражиоце азила који су смештени у установама под управом Министарства унутрашњих послова Уједињеног Краљевства (Home Office). Није реч о изолованим инцидентима, већ о озбиљним случајевима који су, према резултатима истрага, током последњих недеља забележени у миграционим центрима широм Енглеске и Велса.

Информације су објавили бројни угледни медији, укључујући The Guardian и BBC News, позивајући се на извештаје омбудсмана и организација за заштиту људских права као што су Refugee Council и Medical Justice.

У једном центру у грофовији Кент, двојица тражилаца азила хоспитализована су са повредама након напада од стране припадника обезбеђења.

• У другом центру, смештеном на територији некадашње војне базе RAF Wethersfield, активисти за људска права документовали су директне претње и прекомерну употребу силе од стране припадника приватне обезбеђивачке фирме ангажоване од стране Министарства унутрашњих послова.

• Неколико особа пријавило је да им је, након батинања, ускраћена медицинска помоћ упркос очигледним повредама.

Ови догађаји покренули су дебату која би могла постати прекретница у миграционој политици Велике Британије — слично скандалу Windrush из 2018. године. У контексту предстојећих избора и оштре реторике о миграцијама, овакви инциденти не само да нарушавају имиџ Лондона у области људских права, већ и подривају поверење у систем аутсорсинга јавне безбедности.

Саудијска Арабија: од дипломатских заоштравања до тркачких тријумфа

Оптужбе Ирана: Израел подрива нуклеарне преговоре

Према извештају Al Arabiya, усред дуготрајног дипломатског застоја око иранског нуклеарног програма, Техеран је поново оптужио Израел за намерно осујећивање напора на обнови преговора. Портпарол Министарства спољних послова Ирана Насер Канани изјавио је да Израел „користи провокације и лажне информације како би саботирао сваки корак ка деескалацији“. Те изјаве стижу уочи треће рунде индиректних преговора са САД, заказане за мај 2025. године уз посредовање Катара и Кине.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи повезао је активности Израела са сајбер-нападима на иранске истраживачке установе и упозорио да ће „сваки покушај дестабилизације преговарачког процеса имати последице у региону“. Израелски званичници су раније отворено изразили сумњу у успех дипломатског пута и инсистирали на појачаном надзору над иранским програмом.

Победа Оскара Пиастрија у Џиди: симбол нове формуле стабилности?

Упркос политичким тензијама, Саудијска Арабија је привукла пажњу глобалне јавности захваљујући трци Формуле 1 у Џиди, одржаној 20. априла 2025. године, на којој је аустралијски возач Оскар Пиастри остварио своју прву велику победу. Такмичење је пратило појачано присуство војске и полиције, као мера предострожности услед регионалне напетости. Извештај преноси Arab News.

Пиастријева победа симболизује растућу спортску репутацију Саудијске Арабије, која у оквиру своје стратегије Vision 2030 интензивно улаже у аутомобилизм, фудбал, тенис и голф. Према мишљењу аналитичара, организовање оваквих догађаја представља део „меке моћи“ краљевства, усмерене на ублажавање негативног имиџа насталог због регионалних сукоба и санкционог притиска.

Кина: на првој линији између тарифа, Ирана и дигиталног партнерства

Агенција AP известила је да је Пекинг, као одговор на санкције које су САД увеле кинеским и хонгконшким званичницима, увео реципрочне мере против америчких конгресмена, државних службеника и руководилаца невладиних организација које оптужује за „мешање у унутрашње послове Кине“, посебно у вези са Хонгконгом.

У другом извештају AP наводи се да је Кина упозорила друге земље да се уздрже од склапања трговинских споразума са САД који би могли да штете кинеским интересима. Министарство трговине КНР саопштило је да ће такви поступци бити третирани као економски притисак и најавило је контрамере. Ова изјава уследила је након што су САД увеле царине до 145% на кинеску робу, на шта је Кина одговорила тарифама од 125%.

Према писању Reuters-а, државна компанија COSCO Shipping оштро је критиковала нове таксе и ограничења које су САД увеле кинеској бродоградњи и логистици. Компанија тврди да те мере нарушавају поштену конкуренцију и ремете ред у глобалној поморској индустрији.

Истовремено, China Daily преноси резултате анкете према којој се око 70% испитаних генералних директора изјаснило да не подржава америчку тарифну политику, тврдећи да она негативно утиче на њихово пословање.

Global Times додаје да је Кина изразила забринутост због размештања америчких противбродских ракета на Филипинима у оквиру заједничких војних вежби, оценивши то као претњу регионалној стабилности.

Према наводима Reuters-а, ирански министар спољних послова Абас Аракчи планира посету Кини уочи трећег круга нуклеарних преговора са САД, што, како је наведено, подсећа на значај консултација са кључним савезницима.

Јапан: пиринач, обвезнице и атомска дилема

Повратак увозу пиринча: симбол и симптом

Први пут од 1999. године, Јапан се одлучио на куповину пиринча из Јужне Кореје — због рекордног раста домаћих цена изазваног климатским аномалијама и смањењем приноса у регионима Хокурику и Чуґоку. Обим испоруке износи 2 тоне — комерцијално безначајно, али симболички снажно. То сведочи о озбиљности несташице и спремности Токија на до сада непопуларне мере. О томе пише Bloomberg.

Историјски контекст додаје тежину овом потезу: јужнокорејски пиринач је дуго сматран политички осетљивом робом у Јапану због трговинских и националистичких трвења.

Инвеститори се окрећу јапанским обвезницама

Према извештају Reuters-а, услед трговинских напетости између САД и Кине и све већих сумњи у независност Федералних резерви, страни инвеститори нагло су повећали куповину јапанских државних обвезница са дугим роком доспећа. Укупна вредност улагања достигла је ¥2,18 билиона (15,49 милијарди долара) — што је највећи недељни износ у историји.

Овај тренд потврђује статус Јапана као једног од последњих стабилних економских „острва“ у свету, упркос интерним дуговним изазовима.

Лабораторијска горива: опклада на е-метан

Највеће јапанске енергетске компаније JERA и Osaka Gas убрзале су развој синтетичких горива, укључујући е-метан — гас добијен синтезом водоника и CO₂. Иако производна цена и даље премашује тржишну, компаније рачунају на извозне субвенције и међународно признање „угљенично неутралних“ технологија. Детаљније у Japan Times-у.

Еколошке НВО указују на високе трошкове енергије и потрошње воде у процесу производње, али влада овај приступ види као компромис између климатских циљева и енергетске независности.

Ишиба тражи „валутску правичност“

Према Reuters-у, премијер Шигеру Ишиба је у интервјуу за The Nikkei директно критиковао Вашингтон у контексту валутних преговора. Одбацио је оптужбе о манипулацији курсом и изјавио да је Јапан „спреман за уравнотежен дијалог“, укључујући и тему енергетског увоза.

Токио је такође изразио спремност да повећа увоз америчког течног гаса и нафте, што би могло постати компромисни предлог у светлу растућег притиска из Беле куће поводом трговинске и валутне неравнотеже.

Немачка: родна прекретница, радикални изазов и наука као уточиште

Жена — председница? Политичари отварају пут

Први пут од уједињења Немачке, унутар политичке елите озбиљно се разматра могућност да после истека другог мандата Франка-Валтера Штајнмајера 2027. године, на место савезног председника дође жена. Према писању Die Welt, лидери Хришћанско-демократске уније (CDU) и Социјалдемократске партије Немачке (SPD), укључујући и женска крила странака, подржавају овај правац као симбол институционалне родне обнове.

Иако функција председника у Немачкој има углавном церемонијалну улогу, политичка порука овакве одлуке имала би снажан одјек и у земљи и у иностранству. Представници странака истичу да је „дошао тренутак да шеф државе оличава не само демократију већ и друштвено представништво“.

Забрана AfD-а? Правни и демократски ризици

Истовремено, у политичким круговима води се бурна расправа о могућности забране партије Алтернатива за Немачку (AfD). Повод су биле нове изјаве и поступци појединих чланова странке за које критичари тврде да представљају претњу демократском поретку. Како наводи Die Welt, заговорници забране указују на елементе антиуставне делатности, док противници упозоравају на правне последице и ерозију поверења у политички систем.

Савезна служба за заштиту устава наставља да прати рад странке, а поједини њени регионални огранци већ су класификовани као потенцијално екстремистички.

Немачка позива америчке научнике

У сенци све већих страхова од политизације науке у Сједињеним Државама, копредседник SPD-а Ларс Клинбајл изашао је са предлогом да се у Немачку позову амерички научници који се осећају угрожено под администрацијом Доналда Трампа. Према информацијама Die Welt, иницијатива предвиђа олакшан визни режим, доделу истраживачких грантова и подршку међународној мобилности у оквиру програма DAAD и друштва Макс Планк.

Овај потез се тумачи и као хуманитарна иницијатива и као стратешко улагање у позицију Немачке као једног од главних глобалних центара научне слободе.

Шпанија: између струје, права и одбране

После Ускрса — струјни удар: скок цена електричне енергије

Према подацима портала Euenergy.live, у понедељак 21. априла, велепродајна цена електричне енергије у Шпанији достигла је 49,09 евра по мегават-сату — скоро пет пута више него током ускршњих празника. Оштра поскупљења повезана су са растом потражње након празничне паузе, смањеном производњом из обновљивих извора и нестабилношћу на тржишту гаса.

Центар и региони: правне битке старих рана

Врховни суд Шпаније разматра низ тужби које су покренуле аутономне покрајине под контролом Народне партије (PP) против одлука централне владе. У средишту спорова налазе се три теме:

1. Распоређивање малолетних миграната, које су неке регије оцениле као претерано и финансијски неоправдано;

2. Амнестија за учеснике каталонског референдума, иницирана од стране владе Педра Санчеса;

3. Порез на велике приходе, који региони доживљавају као „угрожавање фискалног суверенитета“.

Како пише eldiario.es, ови сукоби се продубљују уочи кампање за општинске и европске изборе 2026. године и могу довести до новог заоштравања односа између Мадрида и региона.

Шпанија се укључује у одбрамбену архитектуру НАТО-а

Министарство одбране завршава израду вишегодишњег програма наоружавања, са циљем да достигне препоручени праг од 2% БДП-а у оквиру НАТО смерница. Према писању El País, влада планира да уложи између 10 и 15 милијарди евра у дигиталне комуникационе системе, командне структуре и нове борбене платформе.

Програм је део одбрамбене стратегије Шпанија 2030 и, према министарству, „одражава европски суверенитет и допринос земље колективној безбедности“. Међутим, у парламенту се чује критика левице, која захтева да се приоритет да социјалној политици, а не војној техници.

Глобални догађаји: Биткоин, Украјина и Папа Фрања

Криптореакција: Биткоин у сенци геополитичке нестабилности

Биткоин је достигао највишу вредност од почетка тарифне ескалације коју је покренула администрација Доналда Трампа. Како извештавају Reuters и CNBC, инвеститори све више посматрају дигиталне валуте као сигурну зону за капитал у тренутку слабљења долара и појачаних страхова од рецесије у САД.

Према подацима Bloomberg и Reuters-а, криптотржиште бележи раст — посебно на азијским берзама — као одговор на политичку турбуленцију у САД и пад долара.

Смрт Папе Фрање: крај понтификата епохе скромности

У недељу увече, Ватикан је званично потврдио смрт Папе Фрање — првог понтифекса из Латинске Америке. Познат по својој скромности, одрицању од папских апартмана и залагању за социјалну правду, Фрања је преминуо у 89. години живота, у својој резиденцији Домус Санта Марта.

Реакције стижу са свих страна света. Председник Француске Емануел Макрон назвао га је „савешћу Глобалног југа“, а премијер Јапана Ишиба — „гласом сиромашних у тишини моћних“. У Ватикану су почеле припреме за сахрану и сазив конклава, који би могао бити одржан већ у мају.

Обновљени напади на Украјину: нова фаза после ускршњег затишја

Након кратког ускршњег примирја, Русија је обновила ракетне и дрон нападе на територију Украјине. Према извештајима Associated Press и Ukraine World-а, ударима је била погођена енергетска инфраструктура у Харковској и Запорошкој области, као и железнички чворови у западном делу земље.

Председник Володимир Зеленски оптужио је Москву да је примирје искористила као тактичку паузу за прегруписавање снага. ЕУ и САД осудили су нападе и поново потврдили планове за проширење пакета војне помоћи, укључујући ПВО системе и артиљерију.