Светски догађаји 28. април 2025

Свет је на прагу важних политичких и економских промена. 

28. априла 2025. године, у различитим деловима света, одиграли су се догађаји који могу значајно утицати на светску политику, безбедност и економију. У овом прегледу размотримо кључне догађаје који се дешавају у САД, Великој Британији, на Блиском истоку и другим деловима света. Ови догађаји не само да одражавају текуће геополитичке трендове, већ могу послужити као предзнаци даљих глобалних промена.

САД: Спољна политика, унутрашње тензије и економски изазови

Трамп и Канада: Анексија као политички потез?

Председник САД, Доналд Трамп, поново је изјавио своју намеру да анектира Канаду. Ова изјава је дата 28. априла 2025. године, када су у Канади одржавани парламентарни избори. Упркос својој неодређености, ова претња изазвала је међународну забринутост, појачавајући напетост у глобалној политици. Како тврде политиколози, овакве изјаве Трампа могу се сматрати делом његове стратегије за јачање унутрашње политичке базе, али такође могу имати разорне последице по међународне алијансе.

Цитат: „Ове изјаве, дате на дан избора у Канади, постављају питања о дугорочним последицама по билатералне односе између САД и Канаде.” Извор: Le Figaro.

Трамп обвинује медије у “болесности”

После објављивања анкета са ниским рејтингом популарности, Трамп је поново погоршао односе са америчким медијима, оптуживши их за „болесност“. Ова оптужба само појачава напетост између Беле куће и медија, што је потврђено недавним извештајима о медијској поларизацији у САД. Трамп тврди да негативни материјали које објављују медији изврћу perceпцију његовог рада на месту председника.

Цитат: „Погоршање односа са медијима и даље остаје кључни елемент Трампове стратегије, што ће несумњиво утицати на његову позицију на предстојећим изборима.“ Извор: Le Figaro

⸻

72-часовно примирје у Украјини: Политички контекст

Русија је објавила 72-часовно примирје у Украјини како би спровела хуманитарне операције, што је сматрано као покушај смањења напетости у конфликту. Ова вест је изазвала велики одјек у међународној заједници, посебно у САД, који подржавају Украјину у њеном конфликту са Русијом. Примирје се доживљава као стратешки потез који има за циљ побољшање позиција Москве у току мировних преговора.

„Русија наставља да појачава свој утицај у Украјини, упркос међународној критици и економским санкцијама. Ове акције потврђују њену жељу да задржи своје стратешко присуство у региону, што такође одражава њену позицију у глобалној политици.“ — Reuters.

Великобританија: Разматрање спољне политике и унутрашњи изазови

„Суперамбасада“ Кине у Лондону: Ризици по безбедност?

Метрополитенска полиција Лондона изразила је озбиљну забринутост због планова за изградњу кинеске „суперамбасаде“ у британској престоници. Овај пројекат подразумева изградњу вишемилионског комплекса који ће обухватити дипломатске, културне и комерцијалне функције. Међутим, организације за људска права и стручњаци за безбедност упозоравају на потенцијалне ризике по јавни ред, повезане са величином и намераваном функцијом овог зграде. То може постати нови центар утицаја Кине у Европи, што изазива забринутост међу британским властима и јавношћу, узимајући у обзир текуће политичке и економске разлике са Кином.

„Планирана изградња кинеске амбасаде може повећати ниво напетости у односима између Велике Британије и Кине, као и створити нове безбедносне изазове за град.“ — The Guardian.

⸻

„Посебни односи“ са САД: Читатељи одбацују мит

Недавна анкета спроведена међу читаоцима The Independent показала је да већина Британаца сматра да је идеја о „посебним односима“ између Велике Британије и САД мит. Многи испитаници изразили су мишљење да Велика Британија треба да ојача своје везе са Европом, а не да настави слепо следити политику Вашингтона. Ово мишљење може постати важан индикатор промена у британској спољној политици, на рачун растуће независности и евроскептицизма.

Цитат: „Забринутост Велике Британије за трансатлантске везе више се не сматра главним приоритетом за већину Британаца, што указује на нову еру у међународним односима.“ — The Independent.

Кашњења у прикључењу на електричну мрежу: Катастрофа за технологије и екологију

У Великој Британији у последњих неколико недеља бележе се озбиљне кашњења у прикључењу нових објеката на електричну мрежу, што негативно утиче на развој кључних сектора, укључујући технолошке стартапе и индустрију дата центара. Развојници који су се сусрели са проблемима у прикључењу на преоптерећену мрежу почели су да разматрају могућност коришћења гасних електрана. Ове промене могу угрозити циљеве Велике Британије у смањењу угљеничних емисија и озбиљно успорити развој индустрије вештачке интелигенције, што ствара дугорочне еколошке и економске проблеме.

Према мишљењу The Times, кашњења у прикључењу на електричну мрежу озбиљно успоравају увођење нових технологија, што угрожава амбициозне еколошке циљеве Велике Британије.

Блиски исток: Переговори, криптовалуте и напетост у Гази

Саудијска Арабија и Иран: Дипломатске напоре за решавање конфликта

Министар спољних послова Саудијске Арабије, Фејсал бин Фархан, водио је важан телефонски разговор са иранским министром Абасом Арагчијем, разматрајући последње догађаје у преговорима између САД и Ирана. Ово је постао део настављених напора Саудијске Арабије и Ирана за смањење напетости у Персијском заливу. Упркос дугим политичким и економским разликама, обе земље су изразиле спремност да наставе конструктивне преговоре. Овај разговор је постао важан корак у дипломатским напорима који имају за циљ стабилизацију региона. О овоме извештава Arab News.

⸻

ОАЕ покрећу националну криптовалуту AE Coin

Према информацијама Arab News, Обједињени Арапски Емирати (ОАЕ) најавили су покретање своје националне криптовалуте AE Coin, која ће се користити за побољшање малопродајних плаћања и јачање економије земље. Национална криптовалута имаће стабилну вредност, што, према речима владе, помоћи у побољшању финансијских операција и повећању економске ефикасности. Овај корак значајно јача економију ОАЕ, чинећи је више интегрисаном у глобални финансијски систем.

Турска и Грчка: Переговори за јачање поверења

У Солуну 28. априла 2025. године започео је нови круг техничких преговора између војних делегација Турске и Грчке. Главна тема разматрања биле су мере јачања поверења у Егејском мору, где је последњих година дошло до појачаних тензија због територијалних спорова. Важно је напоменути да овај круг преговора долази у контексту растућег притиска међународне заједнице која позива на деескалацију конфликта. О томе извештава AP.

⸻

Турска и Италија: Нове могућности за посао

Према извештају Dailysabah, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган припрема се да посети Италију 30. априла како би разматрао билатералне економске односе. На састанку ће се разматрати проширење економске сарадње, укључујући области енергетике, трговине и туризма. Очекује се да ће овај састанак резултирати потписивањем неколико нових споразума који ће учврстити везе две земље.

⸻

Турска негира притисак на ХАМАС

Турска је оповргла извештаје израелских медија који су тврдили да је њен министар спољних послова Хакан Фидан вршио притисак на ХАМАС како би постигао уступке у преговорима о прекиду ватре са Израелом. Турске власти су саопштиле да су све информације објављене у израелским медијима нетачне и да не одражавају праву слику дипломатских напора земље. О овоме извештава Daily Sabah.

Израел не прима петогодишње примирје у Гази

Према извештају The Jerusalem Post, Израел је одбио да прихвати предложено петогодишње примирје у Гази, изјавивши да оно не одговара националним интересима земље. Преговори са Катаром о размени таоца такође нису донели напредак. Премијер Израела, Бењамин Нетанијаху, изјавио је да ће Израел наставити да одржава војну контролу над сектором Газа све док ХАМАС не буде потпуно распуштен.

⸻

Немачка: Улога у НАТО и унутрашње политичке промене

70 година чланства Немачке у НАТО: Улога Немачке у обезбеђивању безбедности Европе

Година 2025. обележава 70. годишњицу приступања Немачке НАТО-у, а током тих деценија земља је играла кључну улогу у обезбеђивању безбедности Европе. У условима промене међународне ситуације, посебно у контексту растућих претњи од стране Русије и других држава, од Немачке се очекује да појача своју улогу у организацији. У овом контексту разматра се потреба за повећањем одбрамбених издатака и стратешке присутности Немачке у земљама Источне Европе. О томе извештава Reuters.

⸻

Нова именовања у влади: Пословни људи у кабинету министара

Према информацијама Die Welt, недавна именовања у немачку владу изазвала су талас расправа. Катарина Рајхе и Карстен Вилдбергер, који су раније обављали руководеће функције у послу, именовани су за министре, што је изазвало дебате о потенцијалним сукобима интереса. Ова именовања постављају важна питања о утицају великих корпорација на унутрашњу политику и о томе како пословно искуство може бити искоришћено у државним структурама.

CDU одобрава коалициони споразум са SPD

На партијском скупу Хришћанско-демократске уније (CDU) одобрен је коалициони споразум са Социјалдемократском партијом Немачке (SPD), јавља AP. Овај споразум ће отворити пут за формирање нове владе и наставак ближе политичке и економске сарадње унутар земље. Споразум обећава реформе у области здравства, екологије и економије, као и активнију спољну политику.

⸻

Француска: Социјални и политички изазови

25 хапшења након серије напада на затворе широм Француске

Према извештају Euronews, полиција у Француској је ухапсила 25 особа током рације широм земље након серије координисаних напада на затворске установе, укључујући подметање пожара и пуцњаву. Ови инциденти су постали предмет пажљивог истраживања, јер власти сумњају у учешће организованих криминалних група, нарочито наркокартела, који су могли бити одговорни за напад. Погоршање ситуације у затворима је резултат сложене криминалне ситуације и недостатка безбедности у неким установама. Ови догађаји су привукли пажњу на безбедност и људска права у пенитенцијарном систему Француске.

⸻

Проблеми са електроснабдевањем: Енергетска криза се наставља

Према информацијама Business Insider, Француска, заједно са Шпанијом и Португалом, наставља да се суочава са проблемима у снабдевању електричном енергијом, што негативно утиче на различите индустрије. Због кварова на нуклеарним и хидроелектричним станицама, као и недостатка припреме за пиковање оптерећења, многи делови земље су имали дуготрајне искључења струје. Ово је отежало рад пословања, а посебно погодило мала и средња предузећа. Владе земље су обећале да ће провести истрагу и предузети мере за повећање поузданости енергетског система.

Испанија: Економски и социјални изазови

Масовно искључење струје паралисало Шпанију, Португал и део Францурске

28. априла 2025. године догодило се масовно искључење струје које је оставило милионе људи без електричне енергије. Узрок инцидента још увек није познат, али разматра се могућност сајбер напада. Искључења су погодила главне градове, укључујући Мадрид и Барселону, као и целе регионе Португалије. Вратићемо снабдевање електричном енергијом за 6–10 сати, али многи становници земље остали су без приступа мобилној комуникацији и интернету, што је отежало рад јавних и приватних институција. О овоме извештава El País.

⸻

Премијер Педро Санчес сазвао ванредни састанак Савета националне безбедности

El País такође пише да је, у одговору на масовно искључење струје у Шпанији и Португалу, премијер Педро Санчес сазвао ванредни састанак Савета националне безбедности. На састанку су разматране мере за обнову снабдевања електричном енергијом, као и питања националне безбедности у вези са могућим сајбер нападом. Влада је донела одлуку да појача безбедносне мере у енергетској инфраструктури како би спречила даљња искључења.

⸻

Искључење струје нарушило рад телекомуникација и инфраструктуре

Искључење струје довело је до парализе транспортне инфраструктуре: заустављени су метрои, возови и аеродроми. У великим градовима као што су Мадрид и Лисабон, примећене су гужве, отказивања летова и евакуације путника. Продавнице и ресторани су затворени, а у неким областима су се формирале дуге редове за храну. Власти су позвале грађане да ограниче кретање и користе мобилне уређаје само у хитним случајевима. El País извештава о овоме.

Глобални догађаји: Политички и социјални изазови

Ултрапроцесирана храна и ризик од преране смрти: Истраживање

Недавна студија, објављена у American Journal of Preventive Medicine, показала је да ултрапроцесирани производи (УПП), као што су готови оброци, газирана пића и слаткиши, чине више од 50% исхране у Великој Британији и САД. Конзумирање УПП повезано је са повећаним ризиком од преране смрти, посебно међу људима у узрасту од 30 до 69 година. Свака 10%-на повећања уноса калорија из УПП повећава ризик од смрти од болести за 3%. Истраживање је такође показало да су УПП повезани са 32 болести, укључујући рак, срчано-васкуларне болести и гојазност. Аутори истраживања позивају на државне мере за смањење конзумирања УПП, као што су развој јавних препорука и реформе политике. О овом тему писала је The Times.

⸻

Канада се припрема за изборе: Претње од Трампа утичу на унутрашњу политику земље

Time пише: 28. априла 2025. године у Канади се одржавају превремени савезни избори, заказани после оставке премијера Џастина Трудоа. Избори се одржавају у контексту погоршања односа са САД због претњи председника Доналда Трампа да ће увести 25% царине на канадске производе и изјава о могућем припајању Канаде САД-у. Ове претње су изазвале националистичку реакцију у Канади и допринеле расту популарности Либералне партије под вођством новог премијера Марка Карнија. Према последњим анкетама, Либерална партија води са 43% подршке, док Конзервативна партија на челу са Пијером Полијевром има 39%. Очекује се да ће Либерали моћи да формирају већинску владу или барем осигурају највише места у парламенту.

⸻

Глобални војни расходи: Рекордан раст војних издатака у 2024. години

Према чланку Reuters, глобални војни расходи достигли су рекорд од 2,72 трилиона долара у 2024. години, што је повећање од 9,4% у односу на претходну годину и представља највеће годишње повећање од времена Хладног рата. Овај раст је присутан у свим регионима света и резултат је појачаних геополитичких тензија, посебно у Европи и на Блиском истоку. Више од 100 земаља повећало је своје одбрамбене буџете, често на рачун других државних приоритета. Војни расходи Русије су порасли за 38% до 149 милијарди долара, што чини 7,1% њеног БДП-а и 19% укупног државног буџета. Војни расходи Украјине износили су 64,7 милијарди долара, што је 34% њеног БДП-а, чинећи је земљом са највећим војним оптерећењем у 2024. години. САД остају највећи светски потрошачи, повећавши своје расходе за 5,7% до 997 милијарди долара, што чини 66% расхода НАТО-а и 37% светских војних расхода. SIPRI упозорава да овакви помаци у правцу приоритизације војне безбедности могу имати дугорочне социјалне и економске последице.

Данашњи догађаји, који су погодили различите земље, одражавају озбиљне промене у глобалној политици и безбедности. Масовна искључења струје у Шпанији и Португалу, као и хапшења у вези са нападима на затворе у Француској, показали су рањивост савремених инфраструктура и изазове са којима се земље суочавају у контексту глобалне нестабилности.

Растући војни расходи, који су постали једна од кључних тема последњих месеци, поново наглашавају појачане геополитичке тензије, посебно у контексту руске инвазије на Украјину и појачаних напора одбране земаља НАТО-а. Важно је напоменути да политички потези, као што су коалициони споразуми у Немачкој или претње Доналда Трампа у вези са Канадом, настављају да утичу на унутрашњу и спољну политику земаља.

На међународној арени се примећује јасна тенденција јачања одбрамбених стратегија и све веће сарадње у области економије и дигитализације. Немачка, посебно, наставља да игра кључну улогу у НАТО-у, док Турска и Италија разматрају нове могућности за пословање и сарадњу, што може утицати на економску динамику у Европи.

Међутим, упркос напорима за јачање безбедности и стабилизацију унутрашњих ситуација, догађаји последњих дана, као што су поремећаји у снабдевању електричном енергијом и напади на затворе, подсећају на важност осигурања отпорности државних система и заштите критичне инфраструктуре.

У будућности ће се земље суочити с потребом за још већом сарадњом у решавању глобалних проблема, укључујући енергетску безбедност, сајбер претње и миграционе токове. Важно је да међународна заједница, упркос растућој нестабилности и конфликтима, остане у стању да конструктивно сарађује.