Svet na vagi: koalicije, konflikti i hibridne strategije

Danas, 19. maja 2025. godine, svet balansira između unutrašnjih političkih prepirki i novih spoljnopolitičkih izazova. U Evropi se nastavljaju izbori i formiranje koalicija; u Aziji su na dnevnom redu pitanja naslednika vlasti i društvene legitimnosti; dok se u Sjedinjenim Državama stranačke frakcije bore za kontrolu nad zakonodavnom agendom. Paralelno, sukob u Ukrajini ne jenjava, a najuticajniji akteri — od Vašingtona do Moskve — koriste ne samo vojne, već i diplomatske i informacione poluge.

Umeren zaokret i trajna fragmentacija

Rumunija

Pobeda centrističkog kandidata Nikušora Dana u drugom krugu izbora olakšava ekonomske prognoze i smanjuje političke rizike, kažu analitičari JPMorgan-a. U kratkom roku, to bi moglo da stabilizuje kurs leja prema evru na oko 5,10 do kraja juna i 5,25 do kraja godine, dok bi prinosi na državne obveznice ostali u zonama „marketweight“ i „overweight“, odražavajući umeren optimizam investitora (Reuters).

Međutim, nedostatak jasne parlamentarne većine znači da će reforme napredovati s oprezom prema interesima manjih partija. Za usvajanje ključnih zakona — uključujući budžet za 2026. i program pravosudne reforme — vlasti Rumunije moraće da traže podršku iz redova mađarske manjine i transilvanijskih regionalista. Ovo može da omogući širi konsenzus, ali i da stvori rizik povlačenja ako se koalicioni sporazumi polome.

Pored toga, centristička agenda Dana mogla bi da pojača fokus na energetsku tranziciju, ali i da izazove napetost između obaveza prema Briselu i socijalnih davanja za ruralne regione, gde su lokalne vlasti već kritikovale kašnjenje sa finansiranjem.

Portugal

„Demokratska koalicija“ na čelu s premijerom Luišom Montenegroom osvojila je 89 mesta, ali ostaje manjinska vlada. Bez saveznika iz partije Chega (58 mesta), donošenje važnih ekonomskih zakona — od razvoja litijumskih ležišta na severu do privatizacije nacionalnog avioprevoznika TAP — biće odloženo do završnih rundi pregovora sa Socijalističkom partijom i levim frakcijama. Stručnjaci upozoravaju da ovo može da pomeri reformu budžeta za šest meseci i oteža realizaciju infrastrukturnih projekata (Reuters).

Među prioritetima su restrukturiranje državnog duga i smanjenje nezaposlenosti, posebno u Algarveu i na Madeiri, gde je stopa nezaposlenosti i dalje iznad evropskog proseka. Montenegro će morati da sklopi kompromise koji bi mogli da utišaju interes međunarodnih investitora.

Poljska

Drugi krug predsedničkih izbora pokazao je duboku podele u društvu: na jednoj strani su centristi koji zagovaraju jače veze sa EU i diverzifikaciju energetskih izvora, dok nacionalisti zahtevaju oštriju migrantsku politiku i jačanje tradicionalnih institucija. Pobednička nacionalistička pozicija može da dovede do novih kontrola EU nad fondom za oporavak i revizije sudskih reformi iz prethodnih godina (Reuters).

Socijalni stručnjaci naglašavaju ključnu ulogu malih gradova i ruralnih oblasti, gde su nacionalistička raspoloženja jača, a ekonomska očekivanja realnija. U slučaju centrističke pobede, moglo bi da dođe do rasta direktnih investicija iz Nemačke i Francuske, ali i dodatnog pritiska na vladu za reformu obrazovanja i zdravstva.

Opšta analiza Evrope

Iako centristički trend dominira, fragmentacija političkog pejzaža ostaje sveprisutna. Koalicioni sporazumi postali su neophodni, a male i regionalne partije — „kraljevski svatovi“ budžeta i reformi. Ova inkluzivnost može da podstakne širu politiku, ali i da pojača rizik od nestabilnosti ukoliko koalicija pukne.

Preporaspodela globalne bezbednosti

Bezbednost na moru i u sajberprostoru

Tajvan, zabrinut „političkim ratom“ sa Kinom, pojačava sajberodbranu: obalska straža prijavljuje intenzivnije izviđanje, a ministarstvo odbrane ulaže u timove za prevenciju DDoS napada i fišinga. Prema novom sporazumu sa SAD i Japanom, planirane su zajedničke vežbe simulacije kombinovanih sajber-morskih provokacija (Reuters).

Istovremeno, Tajvan izvozi rešenja kvantne kriptografije i blockchain identifikacije — novi sloj odvraćanja bez klasičnog naoružanja.

Strategijska spremnost SAD

Sjedinjene Države se pripremaju za „dugi hibridni rat“ sa Kinom, jačajući baze u Evropi i pooštravajući izvoznu kontrolu na tehnologije dvostruke namene. Kongres pojačava nadzor kineskih investicija u američke AI startape i razmatra sankcije kompanijama umešanim u razvoj autonomnog naoružanja (Reuters).

Razmatra se i formiranje NATO sajber–odgovornog tima za odgovor na pretnje ne samo iz Kine, već i dobro finansiranih kriminalnih grupa ili potencijalnih „država–proksija“.

Trampova turneja po Zalivu

Tokom posete zemljama Zaliva, administracija Donalda Trampa potpisala je nove ugovore o američkim protivvazdušnim sistemima i vodoničnim tehnologijama, jačajući antirički front, ali i podižući očekivanja da će Zalivske države dobiti ekonomske ustupke (Reuters).

Istovremeno, Turska, formalni član NATO, vodi nezavisne pregovore sa Iranom o gasnom tranzitu, što dodaje regionalnu kompleksnost i primorava Vašington na fleksibilnije pristupe.

Povezanost trendova

Svi ovi potezi ukazuju na novu fazu „hibridne bezbednosti“, gde se klasične vojne snage i izviđanje kombinuju sa ekonomskim podsticajima, tehnološkim barijerama i sajber alatima. Javno–privatna partnerstva — od Tesle u Africi do Majkrosoftovih sajber vežbi — postaju ključni elementi odvraćanja.

Bleđenje starih konflikata i novi savezi

Integracija militanata u Siriji

Sirija je uvela obavezu za borce iz neregularnih formacija da se u roku od 10 dana priključe Ministarstvu odbrane, sa ciljem legitimizacije milicija, centralizacije komande i smanjenja paralelnih vojnih struktura. Za lojalnost su bivšim komandantima obećane delimične amnestije i ugovori o obnovi infrastrukture (Reuters).

Dugoročno, ovaj model „obnova kroz integraciju“ mogao bi da obuhvati izgradnju puteva, mostova i vodovoda, podstičući lokalnu ekonomiju i smanjujući rizik od ponovne eskalacije nasilja.

Raspust PKK

Nakon više od četiri decenije borbe, Radnička partija Kurdistana se samoraspustila, otvarajući prostor za pregovore sa Ankarom. Turska je ponudila poseban administrativni status za tri kurdske pokrajine i kulturnu autonomiju — mogući presedan za severni Irak (Reuters).

Međutim, proces reintegracije je krhak: neki borci su prešli u kriminalne grupe, bojeći se odgovornosti, što može izazvati lokalne sukobe.

Nova dinamika u Africi

Predsednik Ramafosa razgovara sa Elonom Maskom o subvencionisanim tarifama za Teslina vozila i licenciranju Starlink mreže uz investicije u punionice — model javno–privatnog partnerstva kojim se ublažava tehnološki zaostatak i podstiče zelena energija u Južnoj Africi (Reuters).

Slični pregovori vode se u Etiopiji i Keniji, gde se planira uvođenje 5G mreža i izgradnja data centara. Digitalne investicije obećavaju rast BDP-a za 1–2 % godišnje i smanjenje digitalnog jaza između gradova i sela.

Voјni i diplomatski izveštaji o Ukrajini

Sky News vodi 24/7 onlajn izveštavanje o ratu u Ukrajini, uključujući prepiske između Trampa i Putina. Trump je navodno pozvao na „trenutni prekid vatre“, koji je Putin nazvao „konstruktivnim“, dok Zelenski planira nove konsultacije sa EU i SAD o razmeni zatvorenika i mogućem samitu na visokom nivou. Ovi „medijski hibridi“ pokazuju da moderni sukobi koriste direktne prenose kao sredstvo pritiska — svaka izjava lidera trenutačno dopire do globalne publike i utiče na naredne pregovore (Sky News)

1. Evropa: koalicioni oprez i politička raznolikost ostaju ključni, pri čemu čak i vladajuće stranke kombinuju socijalna obezbeđenja s eksternom sigurnošću.

2. Sjedinjene Države: unutrašnje rasprave u Kongresu značajno oblikuju globalne strategije; nedostatak jedinstva u Republikanskoj partiji ugrožava blagovremeno usvajanje ključnih zakona o odbrani i sankcijama.

3. Sukob u Ukrajini: rat prelazi u fazu informativno-diplomatskog sučeljavanja, gde onlajn izveštaji i telefonski razgovori lidera postaju oruđe pritiska u stvarnoj politici.

Ovi vektori će definisati međunarodnu dinamiku u narednim mesecima, objedinjavajući političke debate, unutrašnje podele i nove oblike „hibridnih“ konfrontacija. Stari ratovi ustupaju mesto integrisanim savezima i ekonomskim vezama — države sada radije integrišu bivše borce kroz projekte obnove i udružuju se s tehnološkim kompanijama radi rešavanja domaćih izazova.