Нова економска безбедност за Европу

Када спољне претње закуцају на врата, а комшије се договарају иза леђа, Европа је приморана да бира: остати учтиви, мултилатерални џентлмен или, коначно, обући панцир и извадити економски штит. А чини се да се бриселске канцеларије све више нагињу овом другом.

После неколико рунди трговачких окршаја са САД и Кином, енергетског теснаца и све веће зависности од спољних добављача, унутар ЕУ се формира нова парадигма: економска безбедност као стратешки пројекат. Не више реактивно, као некад, већ проактивно — са циљем дугорочне аутономије и одрживе конкурентности.

Аутор: А шта ако све заштитимо — а онда сами себе угушимо у сопственим прописима?

Саговорник: Ако је штит превелик, или ћеш леђа сломити или ћеш пасти. Али ако ти стоји — и штити, и корак остаје европски елегантан.

Од „реакције“ ка „стратегији“: еволуција приступа ЕУ

Године 2018. Сједињене Државе су увеле царине на увоз челика и алуминијума из ЕУ. Европска унија је одговорила мерама у оквиру Светске трговинске организације. Али данас, реактивни модел уступа место дугорочној стратегији. ЕУ гради механизме заштите инфраструктуре, координише трговину и јача безбедносну сарадњу.

Аутор: А ако све локализујемо и заштитимо — где је онда она глобализација у коју смо некад веровали?

Саговорник: Глобализација је кад сви свима све продају. Али само јаки пишу услове. ЕУ је одлучила да је време да поново држи оловку у својим рукама.

Нова „Стратегија економске безбедности“ и европски „царински штит“

Европска унија развија стратешки оквир који почива на три стуба: диверсификација ланаца снабдевања, контрола страних улагања и заједнички тарифни одговор на спољне притиске.

Аутор: А шта ако једне државе желе да све заштите, а друге — да тргују до миле воље? Неће ли се тај штит распасти пре првог ударца?

Саговорник: Штит није бетонска плоча, већ тканина са ушивеним интересима. Док у Бриселу кројачи траже праву нит, Француска вуче на своју страну, а Холандија на своју.

Зелена агенда vs. конкурентност

САД подстичу зелену индустрију преко великодушних субвенција, па европске компаније почињу да прелазе океан. ЕУ покушава да одговори — али поштујући правила СТО, то постаје акробатика.

Аутор: Али зар Европа није увек била поносна што игра по правилима? А сада — субвенције, повластице, попуштање антимонополским правилима…

Саговорник: У шаху можеш да се хвалиш што не жртвујеш фигуре, али ако ти противник већ поставља мат — време је да престанеш бити идеалиста и почнеш да играш за победу.

Нови савези: улога Велике Британије и источне Европе

Након Брегзита, Лондон оживљава везе са Пољском, Литванијом и другим земљама источне Европе. То може ојачати Европу, али и створити паралелне формате сарадње — у области трговине и безбедности, ван оквира ЕУ.

Аутор: Неће ли један савез да повуче ћебе само на своју страну — и заборави на заједнички европски кревет?

Саговорник: Док ЕУ спава затворених очију, Лондон шнира чаршаве по својој мери. Само да се не пробудимо у другом блоку.

Одбрамбена координација и будућност стратешке аутономије

Европска унија јача сарадњу у области одбране: Француска, Немачка и Италија улажу у сопствену индустрију и желе да смање зависност од спољних снабдевача. Безбедност и економија све чешће корачају истим путем.

Аутор: Да ли заиста мислимо да можемо да се бранимо без НАТО-а?

Саговорник: Не. Али ЕУ не жели да буде само клијент у туђем безбедносном систему. Ако жели своју архитектуру — треба јој и производња, и мозак, и политичка храброст.

Кључни изазови и перспективе

Главни изазови: постићи консензус око тарифне политике, освојити лидерство у зеленој трансформацији без раскола и избећи дестабилизацију због појачаног ангажмана Велике Британије на истоку Европе. Унија мора деловати као један. У супротном, изазови ће надвладати капацитете за координацију.

Аутор: Звучи као контролни задатак из геополитике — с пуно непознатих и роком до следеће кризе.

Саговорник: Управо тако. Али ако ЕУ положи овај испит — имаће прилику да разговара равноправно са Вашингтоном и Пекингом.

Закључак

ЕУ данас схвата: економска безбедност није реакција, већ стратегија. Заштита ланаца снабдевања, тарифни штит, одбрамбена сарадња и зелене технологије — све је то део велике прекомпозиције. Али успех зависи од једног ресурса: способности 27 држава да се чују — и крећу у истом правцу.