Од артиљерије до алгоритама: Два курса Блиског истока

Шестог маја 2025. године неколико блискоисточних држава — од Израела и Турске до Уједињених Арапских Емирата — предузело је кораке који сведоче о растућим, вишесмерним тензијама у региону. Војне операције, међународне изјаве и технолошке иницијативе слиле су се у једну слику — нову реалност Блиског истока у којој се ратна дејства, дипломатија и вештачка интелигенција развијају паралелно.

⸻

Гасни чвор: Израел и Газа

Израелска влада одобрила је план који предвиђа дуготрајно присуство војске у Појасу Газе. Према писању The Guardian, план укључује испоруку хуманитарне помоћи преко приватних компанија, заобилазећи ХАМАС, као и могућност премештања дела палестинског становништва у јужни део енклаве.

Како наводи El País, израелске власти су први пут званично признале намеру да остану у Гази на неодређено време, одбијајући идеју враћања контроле Палестинској управи. Према оцени овог медија, то значи де факто окупацију Газе и радикално преиспитивање досадашње стратегије.

Представници међународне заједнице, укључујући Француску, Кину и Саудијску Арабију, изразили су забринутост због планова Тел Авива. Како наводи Arab News, Министарство спољних послова Саудијске Арабије позвало је на хитно обустављање ратних дејстава и обнову мировних преговора, истичући потребу поштовања међународног хуманитарног права.

Истовремено са овим политичким заокретом, појачан је и хуманитарни притисак. Према писању The Guardian, Израел је УН-у доставио меморандум у којем се излаже план о преносу координације хуманитарне помоћи на приватне безбедносне фирме — што је изазвало оштре критике више хуманитарних организација.

У таквом контексту, ХАМАС је саопштио да се повлачи из даљих преговора. Према речима званичника покрета Басема Наима, које преноси Arab News, „никакви преговори нису могући у условима геноцида и разарања“. Ова изјава потврђује раније ставове покрета, наведене и у Times of Israel.

Израелске акције и одбијање ХАМАС-а да учествује у дијалогу доводе до ситуације у којој се дипломатска средства потискују војним решењима. Израел је претходно већ објавио да је преузео контролу над преосталим деловима Рафаха и да планира потпуно чишћење енклаве — о чему је писао The Times.

Одјек сукоба: напади на Јемен, Либан и Сирију

Шестог маја Израел је проширио зону војних дејстава изван Појаса Газе, извршивши ваздушне нападе на циљеве у Јемену, Либану и Сирији. Према извештају Al Jazeera, напади су били одговор на напад Хута на међународни аеродром Бен Гурион у Тел Авиву, због чега је привремено обустављен авио-саобраћај.

Како прецизира Al Jazeera, једна од главних мета био је лука Ходеида на Црвеном мору — стратешка инфраструктура кроз коју Јемен добија хуманитарну и комерцијалну помоћ. Хути су израелски напад означили као акт агресије који нема никакве везе с Газом, упркос томе што га Израел представља као одбрамбену меру.

Осим Јемена, ваздушни напади изведени су и на позиције у Либану и Сирији. У Либану су, према наводима, мете били складишта оружја и инфраструктура повезана с покретом Хезболах, док је у Сирији израелска авијација гађала локације повезане са иранским војним присуством. Иако Израел традиционално не коментарише овакве операције, извори из одбрамбених кругова потврдили су спровођење „широког превентивног деловања“.

На тај начин, сукоб који је започео као локална војна операција у Гази прераста у регионално супротстављање више актера. Та динамика појачава забринутост међународне заједнице због ризика од неконтролисане ескалације и увлачења нових земаља у директан сукоб.

Саудијска Арабија — глас уздржаности

У условима наставка ескалације у Појасу Газе и ширења конфликта изван његових граница, Саудијска Арабија поново је упутила позив за хитну деескалацију и обнављање дипломатских напора. У званичном саопштењу које је објавило Министарство спољних послова Краљевине, власти су изразиле „дубоку забринутост“ због хуманитарне ситуације у Гази и затражиле „неодложно обустављање ватре“. О томе је известио Arab News.

Према саопштењу саудијског министарства, наставак борбених дејстава угрожава стабилност целог региона и представља претњу за цивилно становништво. Истиче се да „приоритет мора остати поштовање међународног хуманитарног права и заштита невиних људи“.

Саудијска Арабија је такође позвала међународну заједницу — пре свега чланице Савета безбедности УН — да изврше притисак на стране у сукобу ради хитног окончања насиља. Овакве изјаве у складу су са широм политиком Ријада, усмереном на очување регионалне равнотеже и задржавање статуса Саудијске Арабије као кључног медијатора на Блиском истоку.

Сличне позиве на деескалацију Саудијска Арабија је већ упућивала у новембру и децембру 2024. године, што указује на континуитет њеног приступа израелско-палестинском питању. 

Ипак, у светлу новог таласа насиља, Ријад сада додатно наглашава неопходност међународног ангажмана и координације хуманитарне помоћи.

Турска и егејски фронт

Шестог маја Министарство одбране Турске најавило је почетак великих поморских вежби у Егејском мору. Према писању Türkiye Today, маневри се изводе у оквиру операције „Denizkurdu-II-2025“ и обухватају велико подручје, укључујући источни Медитеран и егејску обалу.

У вежбама учествује више од 20.000 припадника оружаних снага, преко 100 бродова и подморница, као и авијација морнарице. Према изјави Министарства одбране Турске, циљ вежби је повећање борбене готовости, увежбавање одбрамбених сценарија и показивање способности деловања у условима „усложњене регионалне ситуације“.

Ове вежбе се одвијају у сенци дугогодишњег територијалног спора између Турске и Грчке. Иако Анкара званично тврди да маневри имају планирани и одбрамбени карактер, политички аналитичари истичу да они уједно представљају поруку како спољним, тако и унутрашњим актерима. Турска традиционално користи овакве демонстрације снаге као средство за учвршћивање свог положаја у региону, укључујући у преговорима о источном Медитерану и питању Кипра.

Егејске вежбе су друге велике војне маневре Турске у мају 2025. године. Почетком истог месеца Анкара је покренула и операције у Црном мору, што указује на тежњу ка вишеправцима јачања одбрамбених капацитета земље.

Уједињени Арапски Емирати: технолошко убрзање у доба рата

Док у појединим деловима Блиског истока доминирају сирене и ваздушни напади, Уједињени Арапски Емирати се кладе на дигиталну будућност. Министарство просвете УАЕ објавило је да ће, почев од школске 2025–2026. године, вештачка интелигенција постати обавезан предмет у свим државним школама — од вртића до завршних разреда средњег образовања. О томе пише Entrepreneur Middle East.

Према наводима ресорног министарства, увођење предмета има за циљ да припреми младе за „свет будућности“ у коме ће дигиталне вештине бити саставни део професионалног и грађанског функционисања. Настава ће обухватати основе алгоритама, машинског учења и практичну примену технологија вештачке интелигенције у свакодневном животу.

Паралелно с реформом образовања, технолошка компанија Leap 71 из Дубаија најавила је развој нове генерације 3D штампаних ракетних мотора. Како је наведено на званичном сајту компаније Leap71, пројекат укључује употребу генеративне вештачке интелигенције и аутоматизованих инжењерских система за пројектовање и производњу великих ваздухопловних компоненти.

Према информацијама The National News, ради се о моторима који би могли да се по перформансама упореде са америчким Raptor моторима које је развила компанија SpaceX. То би могло да представља пробој за приватни ваздухопловни сектор у региону и додатно учврсти амбиције УАЕ као технолошког лидера.

Инвестиције у образовање и аеро-космичке технологије показују стратешки приступ Емирата: ослањање на технолошку самосталност и припрему кадрова за високотехнолошке индустрије. У тренутку када се остале земље региона фокусирају на војне кампање, УАЕ граде другачији модел утицаја — заснован на науци, иновацијама и извозу инжењерске мисли.

Век сажет у један дан

Догађаји од 6. маја 2025. године показали су, с узнемирујућом јасноћом, да Блиски исток пролази не кроз још један талас нестабилности, већ кроз структуралну промену. На једном крају региона траје велика војна операција, праћена међународном критиком и хуманитарном катастрофом; на другом се покрећу школски програми о вештачкој интелигенцији и пројектују се 3D штампани ракетни мотори.

Израелска офанзива у Гази, ваздушни удари у суседним земљама, одбијање ХАМАС-а да преговара, забринутост Саудијске Арабије и демонстрација војне силе Турске у Егеју — све то указује на опасан тренд: ширење сукоба ван оквира израелско-палестинског питања.

Истовремено, активности Уједињених Арапских Емирата у области образовања и аеро-космичке технологије сигнализирају формирање алтернативног модела регионалног утицаја — не путем оружја, већ путем знања, развоја и технолошког лидерства. У томе се открива дубока подела унутар региона: једни се припремају за борбу, други — за будућност.

Између борбених линија и програмских кодова, између ракетних удара и млазница мотора, Блиски исток данас показује да се границе конфликта и границе напретка могу преклапати на истој карти — па чак и у истом дану. То нису паралелни процеси. То је један регион, једна прича — и можда једна судбина.