Pauza i preokret: kako su SAD obustavile i obnovile isporuke oružja Ukrajini za samo nekoliko dana

Pauza koja nije dugo trajala

Samo nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države obustavile isporuku ključnih vrsta oružja Ukrajini, predsednik Donald Tramp najavio je obnavljanje isporuka. Odluka, koja je izazvala burnu reakciju u Kijevu i zabrinutost među evropskim saveznicima, sada se tumači kao kratkoročan politički manevar. 

Na večeri sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom 7. jula, Tramp je izjavio: „Poslaćemo još nešto oružja — pre svega odbrambenog... Oni moraju biti u mogućnosti da se brane.” (AP News)

Pauza u isporukama iznenadila je kako Kijev, tako i američke saveznike. Ranije je Pentagon objavio obustavu slanja određenih sistema — pre svega raketa zemlja-vazduh Patriot, vođenih raketa GMLRS, raketa Hellfire i artiljerijskih granata kalibra 155 mm. Kao razlog je navedena zabrinutost zbog iscrpljivanja sopstvenih američkih zaliha (Reuters).

Razlozi za obustavu: vojne rezerve i političke oscilacije

Unutar SAD-a, ova odluka objašnjena je potrebom da se izvrši „revizija zaliha”. Međutim, neki analitičari pretpostavljaju da je reč o delu šire političke strategije Trampove administracije, koja kombinuje doktrinu „America First” sa željom da se izvrši pritisak na saveznike. Kako navodi The Guardian, nije reč samo o logistici, već i o pokušaju da se Evropa podstakne da pojača sopstvene isporuke.

Reakcija Kijeva: šok i hitni diplomatski kontakti

Ukrajinsko rukovodstvo je ovu vest dočekalo sa zabrinutošću. Predsednik Volodimir Zelenski pokrenuo je seriju hitnih kontakata sa američkim Kongresom i Pentagonom. Istovremeno, Kijev je potpisao novi sporazum sa evropskim zemljama i američkim privatnim kompanijama o proširenju proizvodnje borbenih i izviđačkih dronova, kako bi se nadoknadili mogući nedostaci u isporukama (The Guardian).

Ukrajinska strana je takođe upozorila da kašnjenje isporuke 30 raketa Patriot i hiljada granata za HIMARS može dovesti do gubitka sposobnosti da se efikasno odbiju masovni ruski vazdušni napadi. Posebno zabrinjavajuće je to što je u trenutku obustave Ukrajina već imala akutni nedostatak upravo tih sistema.

Najava obnove pomoći

Nekoliko dana kasnije, u kontekstu posete Netanjahua, Tramp menja retoriku. Njegova izjava o potrebi pomoći Ukrajini protumačena je kao signal političkog zaokreta. Kasnije je portparol Pentagona Šon Parnel potvrdio: operacija isporuka biće nastavljena po nalogu predsednika, s fokusom na „odbrambene sisteme”.

Šta će biti isporučeno

Prema otvorenim izvorima, planirane su sledeće stavke:

- Patriot PAC‑3 — rakete zemlja-vazduh velikog dometa;

- GMLRS — visokoprecizne rakete za višestruke lansere;

- Hellfire — rakete vazduh-zemlja;

- Artiljerijske granate kalibra 155 mm;

- NASAMS (AIM‑120 AMRAAM), Stinger, AT‑4 — sistemi PVO i protivtenkovsko oružje (Politico, FT).

Iako tačni obimi nisu objavljeni, ranije je saopšteno da je reč o 30 raketa Patriot, više od 8000 artiljerijskih granata i stotinama visokopreciznih projektila.

Evropska zabrinutost

U Briselu i Berlinu reakcije su bile uzdržane, ali sa jasnim tonom zabrinutosti. NATO je potvrdio značaj američke podrške i izrazio nadu da ovakve pauze neće postati sistemske. Nemačka i Holandija, prema Axios-u, razmatraju proširenje sopstvenih isporuka PVO sistema kako bi delimično nadoknadile američku nestabilnost.

Politička pozadina

Analitičari u Vašingtonu u ovom Trampovom potezu vide pokušaj da se balansira između domaće publike, sklone smanjenju rashoda, i međunarodnih obaveza. Takođe se pominje moguća povezanost sa trgovinskim pregovorima i tarifnom politikom: upravo tog dana administracija je poslala obaveštenja o tarifama mnogim zemljama.

Ova odluka predstavlja nastavak kursa „America First” — pokušaj da se smanji globalno angažovanje u korist domaće agende i testira reakcija partnera. Kako je autor primetio u svojoj analizi „Snaga, tarife i patriote”: „Trampova politika nije samo povratak protekcionizmu, već pokušaj da se preraspodeli globalna pravila. Ipak, strateška neizvesnost koju ti potezi proizvode već potkopava poverenje u SAD, čak i među najbližim saveznicima. Tržišta reaguju nervozno, Azija i Evropa reorganizuju lance snabdevanja, a Vašington balansira između populizma i globalne odgovornosti.”

Iako su isporuke obnovljene, osećaj zabrinutosti ostaje u Kijevu i evropskim prestonicama. Trampova logika ostaje nepredvidiva, a oslonac na američke PVO sisteme i dalje je ključan. Da li je moguća nova pauza? Pitanje ostaje otvoreno. No nakon ove epizode, poverenje među saveznicima postalo je nešto manje automatsko.