Prvi na spisku

Dana 3. jula 2025. godine, Rusija je postala prva zemlja na svetu koja je zvanično priznala vladu Talibana u Avganistanu. Dok su druge države ostale uzdržane, Moskva je primila akreditive od ambasadora kojeg je imenovao novi islamski režim u Kabulu. Ovaj potez nije bio samo simboličan, već i pravno priznanje vlasti koja je do tada ostajala van granica diplomatske legitimnosti.

Kina je odmah reagovala, pozdravljajući odluku Rusije i izjavivši da je neophodna „integracija Avganistana u međunarodnu zajednicu“ (Barron’s). Na taj način, Moskva je pokrenula potencijalnu lančanu reakciju čije posledice mogu promeniti ravnotežu snaga u regionu.

Kineski interes za priznanje Avganistana nije motivisan samo geopolitičkim računom, već i ekonomskim pragmatizmom. Kina teži da obezbedi pristup avganistanskim rezervama litijuma — strateškog metala koji je ključan za proizvodnju baterija. Prema navodima The Diplomat, procenjuje se da otkrivene rezerve litijuma u Avganistanu vrede desetine milijardi dolara, a već 2023. godine kineske kompanije su započele pregovore sa talibanima o koncesijama za eksploataciju. Potencijalno uključivanje Avganistana u kineske ekonomske inicijative poput „Pojas i put“ (Belt and Road) moglo bi da učini Kinu prvim velikim investitorom u zemlji nakon povlačenja Zapada.

Ko su Talibani: od verskih škola do Islamskog Emirata

Talibani su islamski fundamentalistički pokret koji je nastao sredinom 1990-ih, nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana. Naziv „Taliban“ na paštu jeziku znači „učenici“ — većina prvih članova bila je iz verskih škola (madresa) u Pakistanu i Avganistanu (Britannica).

Pokret se razvio u školama Kandahara, uz značajnu podršku Pakistana i Saudijske Arabije, naročito u kontekstu borbe protiv sovjetskog uticaja tokom 1980-ih (Wikipedia).

Godine 1996. Talibani su zauzeli Kabul i proglasili formiranje Islamskog Emirata Avganistan, čime su okončali postojanje dotadašnje sekularne vlade. Režim je odmah uveo stroga pravila: zabranu obrazovanja i zaposlenja za žene, javna pogubljenja i uništavanje kulturnog nasleđa, uključujući statue Bude u Bamijanu (DNI.gov).

Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, režim je srušen intervencijom SAD i njihovih saveznika. Talibani su prešli u ilegalu i vodili dvadesetogodišnji gerilski rat protiv međunarodnih snaga i avganistanske vlade. Ipak, u avgustu 2021, odmah nakon povlačenja Zapada, pokret je ponovo zauzeo vlast i obnovio staro ime države (CFR).

2021–2025: nova vlast, stare metode

Od povratka na vlast 2021. godine, Talibani su ponovo uveli stroge zabrane: ženama je uskraćeno pravo na obrazovanje, zaposlenje i slobodno kretanje. Škole za devojčice su zatvorene, a većina žena izbačena iz javnog života. Reprersije su pojačane protiv manjina, aktivista i novinara (UN News).

U svojim izveštajima, UN kontinuirano beleže pogoršanje humanitarne situacije u Avganistanu, sistematska kršenja ljudskih prava i rast siromaštva. Uprkos tome, do jula 2025. nijedna zemlja nije zvanično priznala vladu Talibana, iako su neke, poput Kine, UAE i Uzbekistana, održavale ograničene diplomatske odnose i postavljale ambasadore u Kabulu (Reuters).

Zašto je Rusija priznala Talibane

Prema informacijama Financial Times i DW, odluka Moskve je rezultat postepenog približavanja novom režimu u Kabulu. Već u proleće 2025. Rusija je započela aktivne konsultacije i javno iskazivala spremnost da pomogne Talibanu u borbi protiv regionalne filijale ISIS-a — Islamske države Horasana (Reuters).

U junu je Rusija formalno prihvatila ambasadora kojeg je imenovao Taliban. Međutim, tek čin primanja akreditiva 3. jula 2025. označio je pravno priznanje — de jure, a ne samo de fakto.

Razlozi za ovu odluku su višestruki:

• Geopolitička poruka Zapadu: Rusija nastavlja kurs podrivanja zapadnih pozicija u međunarodnim institucijama, posebno nakon izolacije zbog rata u Ukrajini.

• Regionalna stabilnost: Ruske vlasti strahuju da bi haos u Avganistanu mogao destabilizovati bivše sovjetske republike Centralne Azije i smatraju Talibane „jedinom realnom vlašću“ u zemlji.

• Pragmatična diplomatija: Kao i u slučaju Sirije, Moskva ulaže u režim sa kojim su čak i njegovi protivnici prinuđeni na saradnju.

Kako su reagovale druge zemlje

Reakcije međunarodne zajednice bile su podeljene.

Kina, jedan od retkih velikih aktera, podržala je odluku Rusije, nazivajući je „razumnim korakom ka stabilizaciji Avganistana“ i ističući potrebu za „uključenjem Avganistana u međunarodnu saradnju“ (Barron’s).

Uzbekistan i UAE, iako su imenovali ambasadore u Kabulu, do sada nisu izdali zvanične izjave o priznanju. Njihova diplomatija ostaje na nivou ograničene saradnje, zasnovane na bezbednosti i trgovini, ali bez pravne legitimacije novog režima.

Zemlje Zapada — uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku — nastavljaju sa diplomatskom izolacijom Talibana. Predstavnici ovih država redovno učestvuju u humanitarnim pregovorima, ali ne priznaju legitimitet Islamskog Emirata.

Šta kaže UN, OHCHR i media

UN od 2021. redovno izveštava o teškoj situaciji u zemlji. Tokom 2025. godine, organizacija je direktno izjavila da su žene i devojčice u Avganistanu izložene institucionalizovanoj diskriminaciji koja krši međunarodno humanitarno pravo (UN News).

Zabeležena kršenja uključuju:

• Godina 2024: Više od 23,7 miliona ljudi bilo je u hitnoj potrebi za humanitarnom pomoći, od kojih je 12,4 miliona bilo pod pretnjom gladi. Žene i devojčice su najteže pogođene zbog zabrane obrazovanja i rada (OHCHR).

• Uvođenje strogog zakona o „vrlini i poroku“, kojim se ženama zabranjuje putovanje ili korišćenje prevoza bez muškog staratelja; mnoge su uhapšene zbog nepokrivenog lica ili kršenja pravila oblačenja, izložene fizičkom nasilju i pretnjama (HRW).

• Specijalni izvestilac UN-a, Riçard Benet, situaciju je opisao kao „institucionalizovanu diskriminaciju, segregaciju i poniženje ljudskog dostojanstva“.

• Prema podacima UNAMA, misije UN-a u Avganistanu, u poslednjem polugodišnjem izveštajnom periodu 2022–2023:

- 274 muškarca, 58 žena i 2 dečaka javno su išibani zbog navodnih prestupa kao što su: preljuba, bekstvo od kuće, krađa, homoseksualnost, konzumacija alkohola, falsifikovanje dokumenata i droga; kazne su iznosile od 30 do 100 udaraca bičem (CBS News/UNAMA).

- Zaposlene u ženskim medijima se otpuštaju, novinari hapse, nezavisni mediji se zatvaraju; izveštava se o mučenju, seksualnom nasilju i stalnom progonu aktivista i branilaca ljudskih prava.

• Od avgusta 2021. do maja 2023. godine, 175 smrtnih presuda i 37 kamenovanja izrekli su talibanski sudovi; žene su najčešće osuđivane na kamenovanje zbog preljube (OHCHR).

• U aprilu 2025. izvršena su javna pogubljenja četiri muškarca streljanjem na stadionima — najmasovniji slučaj egzekucije u jednom danu od 2021. godine. Talibansko rukovodstvo je to opravdalo islamskim zakonima (RFE/RL).

• Više od 300 slučajeva femicida zabeleženo je od avgusta 2021. do sredine 2024, od čega je više od polovine navodno počinjeno od strane talibana; takođe je dokumentovano 840 slučajeva rodno zasnovanog nasilja (silovanja, prinudnih brakova, seksualnog ropstva) (The Guardian).

Uprkos svemu, UN nastavlja humanitarnu misiju u zemlji. Nijedan organ UN-a za sada ne priznaje legitimitet Islamskog Emirata.

Zaključak: šta znači ovo priznanje

Rusija je otvorila novo poglavlje u odnosima s Talibanom, postavši prva zemlja koja je zvanično legitimisala njihovu vlast. Taj potez mogao bi imati više posledica:

• Međunarodna legitimacija: druge zemlje bi mogle slediti primer Rusije, naročito u regionu.

• Jačanje ruskog uticaja u Centralnoj Aziji: priznanje Talibana može osnažiti rusku poziciju u bezbednosnim pregovorima.

• Konačna polarizacija međunarodnog poretka: priznanje Talibana je još jedan signal geopolitičkog raskola između zapadnih demokratija i saveza država koje odbacuju univerzalizam ljudskih prava.

Sledeći korak moglo bi biti ublažavanje režima sankcija prema Talibanu pod izgovorom „pragmatične saradnje“. Ako Moskvu slede Peking, Ankara ili Teheran, konture nove diplomatije biće ucrtane: ne kroz ljudska prava, već kroz kontrolu teritorije i resursa.

U tom kontekstu, Avganistan bi mogao postati prva međunarodno priznata država XXI veka u kojoj žene ne postoje — ni u školama, ni na ulicama, ni u zakonima. Priznanje Rusije nije samo diplomatski gest. To je signal da u svetu više ne postoji univerzalna granica preko koje režim automatski gubi lice. Sada se ta granica može obrisati — ako je to korisno.

U tom svetlu, uloga UN-a, koja je i ranije ličila na teatar apsurda — kako je pisao autor — sa priznanjem režima zasnovanog na totalnoj diskriminaciji i nasilju postaje još nadrealnija. Kao nova lakmus-traka spoljnopolitičkih prioriteta savremenog sveta.