Док једни граде базу на Месецу, други броје своје новчане губитке

САД: унутрашња трансформација и спољни сигнали — од нафте до неуромрежа

Вашингтон, 23. април 2025 — Политика Сједињених Америчких Држава пролази кроз интензиван период: дипломатска уздржаност по питању Украјине, унутрашње реформе и притисак на технолошке гиганте обликују динамичну слику америчке агенде. Одбијање преговора у Лондону, санкције против Ирана и трансформација Стејт департмента формирају ново лице америчког утицаја у свету.

Дипломатија и дистанца: САД не учествују у преговорима о Украјини

Државни секретар Марко Рубио одбио је учешће у преговорима у Лондону, на којима су се разматрали услови могућег прекида ватре између Русије и Украјине. Уместо њега, председник Трамп је послао специјалног изасланика, генерала Кита Келога. Према наводима Reuters-а, разлог је било одбијање кључног предлога САД од стране Кијева, што је учешће Рубиа учинило политички нецелисходним.

Стручњаци овај потез повезују са жељом Беле куће да задржи утицај у процесу преговора, дистанцирајући се од потенцијалног неуспеха, али задржавајући инструменте притиска.

ММФ упозорава: тарифна политика САД угрожава глобалну економију

Како јавља AP, Међународни монетарни фонд (ММФ) драстично је снизио прогнозу глобалног раста на 2,8%, а америчког на 1,8% због нестабилне тарифне политике Беле куће. ММФ истиче да растућа неизвесност и контрамере трговинских партнера САД повећавају ризике од рецесије и инфлације у светској економији.

Посебно је наглашен негативан ефекат на успоравање увоза опреме, раст цена сировина и преусмеравање глобалних ланаца снабдевања мимо САД.

Цена нафте расте: санкције и резерве

У светлу нових санкција САД против Ирана и смањења домаћих резерви нафте, цене „црног злата“ поново су у порасту. Према извештају Daily Times-а, Brent је порастао на $68,44, а WTI на $64,66. Геополитичке тензије и страхови од прекида испоруке подстичу раст котација.

Овај раст већ изазива забринутост међу малим предузећима и транспортним оператерима у САД, који страхују од ланчане реакције у инфлацији и ценама за потрошаче.

Стејт департмент под ножем: обимна реорганизација

У оквиру реформи спољнополитичких институција, администрација Трампа представила је план за реорганизацију Стејт департмента. Према Reuters-у, план предвиђа затварање 132 од постојећих 734 канцеларије, као и укидање више од 700 радних места. Званични циљ — повећање ефикасности и смањење трошкова.

Међутим, критичари упозоравају на ризике по глобално присуство САД и слабљење дипломатског апарата, посебно у земљама у развоју.

OpenAI — комерцијализација под ватром критике

Бивши запослени OpenAI упутили су званично обраћање канцеларијама државних тужилаца Калифорније и Делавера са захтевом да се блокира трансформација компаније у потпуно комерцијалну структуру. Како јавља AP, у писму се наводи да таква трансформација „представља претњу за јавну безбедност и крши изворну мисију организације“.

Обраћање су потписали бројни стручњаци из области вештачке интелигенције, укључујући бивше научне директоре OpenAI и добитнике престижних научних награда. Ситуација осликава тензију између тржишне логике Силицијумске долине и неопходности етичке одговорности у доба неуромрежа.

Уједињено Краљевство: дипломатски празнини и економски неуспеси — преглед априла

Мирни преговори без Лондона: симбол или симптом?

Преговори у Лондону, усмерени на постизање примирја између Русије и Украјине, завршени су без резултата. Одбијање учешћа америчког државног секретара Марка Рубиа, као и одсуство министара спољних послова Француске и Немачке, озбиљно су подрили дипломатски легитимитет састанка.

Како наводи Уједињено Краљевство: дипломатске празнине и економски неуспеси — хроника априла

Мирни преговори без Лондона: симбол или симптом?

Преговори у Лондону, усмерени на постизање примирја између Русије и Украјине, завршени су без резултата. Одбијање учешћа америчког државног секретара Марка Рубиа, као и одсуство министара спољних послова Француске и Немачке, озбиљно су подрили дипломатски легитимитет састанка.

Како наводи The Guardian, ниво представљања је смањен на технички, што симболизује опадајућу међународну тежину Уједињеног Краљевства.

Инфлација и плате: стагнација се продубљује

Према подацима Канцеларије за националну статистику, раст плата у априлу остао је на нивоу од 3%, упркос сталним инфлационим притисцима. Како цене горива и хране настављају да расту, то значи пад куповне моћи грађана.

Економисти упозоравају да овај раскорак појачава латентну друштвену нестабилност, посебно међу запосленима у јавном сектору и младима.

Буџетски дефицит: већи него што се очекивало

Према Reuters-у, буџетски дефицит УК за финансијску годину 2024/25 износио је £151,9 милијарди — што је £14,6 милијарди више од прогнозе. Главни разлози: раст социјалних давања, пад пореских прихода и трошкови за енергетску подршку.

Ови подаци изазвали су оштру критику у парламенту. Лабуристи су оптужили владу за неуспех економске политике, док су представници кабинета изјавили да дефицит одражава 'глобалне економске шокове'.

Сигнал из привреде: пад индекса пословне активности

Према Morningstar-у, PMI индекс у априлу пао је на 48,2 — испод неутралне границе од 50. То указује на смањење пословне активности и потврђује знаке стагнације у индустрији, грађевинарству и сектору услуга.

„Не видимо оштру рецесију, али примећујемо забрињавајуће успоравање економског ритма“, истакао је аналитичар банке Barclays.

Блиски Исток у априлу: санкције, ракете

Санкције САД и одговор Ирана

Министарство финансија САД објавило је проширење санкција против енергетског сектора Ирана. Нова ограничења обухватају извоз петрохемијских производа и транспортне компаније повезане са Корпусом чувара исламске револуције. Техеран је поступке Вашингтона назвао нарушавањем духа текућих преговора између земаља и покушајем да се „регион дестабилизује економским притиском“.

Према Reuters-у, иранске власти оптужиле су САД за двоструке стандарде и нагласиле да ови кораци неће остати без одговора.

Јемен и Израел: тензија без пробоја

Оружане снаге Јемена повезане са Хути покретом објавиле су лансирање ракета на територију Израела. Израелска војска потврдила је напад, наводећи да су ракете успешно пресретнуте ПВО системима изнад југа земље.

Иако није било повређених, инцидент подиже ниво тензије у региону и појачава страхове од укључивања нових актера у блискоисточни конфликт. Према Al Jazeera-и, Тел Авив посматра ова дејства као наставак „агресије инспирисане из иностранства“.

Кина у априлу 2025: од лунарних амбиција до мостова и трговинских ратова

Рушење моста у Пекингу: ватра и питања инфраструктуре

У четврти Шунји на североистоку Пекинга срушио се мост преко реке Чаобај. Према наводима власти, узрок инцидента био је пожар који је оштетио конструкцију. Повређених није било, јер је мост био затворен за саобраћај. Истраживање је у току, јавља AP.

Кина и Азербејџан: стратешко приближавање

Кина и Азербејџан објавили су стварање свеобухватног стратешког партнерства. Према саопштењу Министарства спољних послова Кине, Пекинг подржава мировну агенду коју је предложио Азербејџан и нагласио је да је „одрживи развој региона у интересу свих страна“. (EADaily)

Трговинска политика и одговор Кине

У светлу расправа о смањењу америчких тарифа, председник Кине Си Ђинпинг изјавио је да „трговински ратови поткопавају легитимна права свих држава и наносе штету глобалној економији“, преноси Business Insider. Његова изјава била је одговор на наводе председника САД Доналда Трампа о смањењу царина на кинеску робу.

Лунарна база са нуклеарном електраном

Кина и Русија представиле су план за изградњу Међународне лунарне истраживачке станице у оквиру које ће радити нуклеарна електрана, јавља Reuters. Кинеске свемирске власти навеле су да ће пројекат обезбедити одрживо напајање за сталну насељену базу на Месецу до 2035. године.

Мисија 'Шенџоу-20' спремна за лансирање

Кинеска свемирска агенција објавила је састав посаде мисије 'Шенџоу-20', чији је полазак заказан за 24. април. У тим су ушли ветеран кинеске космонаутике Чен Донг и новајлије Чен Џунжуј и Ван Ђи. Мисија је планирана на шест месеци рада на кинеској свемирској станици, преноси AP.

Јапан у априлу 2025: дипломатија, квантне технологије и индустријски изазови

Посета Ишибе: курс ка регионалном приближавању

Према извештају Kyodo News, премијер Јапана Шигеру Ишиба од 27. априла започеће четвородневну посету Вијетнаму и Филипинима. Главни циљ путовања је јачање билатералних односа и дискусија о регионалној безбедности, у светлу растуће активности Кине у Јужном кинеском мору.

Производни сектор: пад активности

Индекс PMI у производном сектору Јапана пао је у априлу на 48,5 — испод неутралне границе од 50, што указује на смањење индустријске производње. Према подацима Reuters-а, пад је повезан са забринутошћу у вези са тарифном политиком САД и њеним утицајем на извозно оријентисану економију Јапана.

Квантни пробој: Fujitsu и RIKEN

Компаније Fujitsu и RIKEN објавиле су развој новог суперпроводног квантног рачунара са 256 кубита. Ово достигнуће сврстава Јапан међу водеће земље у области квантних технологија и може значајно утицати на будућност криптографије, моделирања материјала и вештачке интелигенције. Објавио Japan Forward.

Електрична возила: јапански одговор на кинески изазов

На сајму аутомобила у Шангају, према извештају Kyodo News-а, јапански произвођачи аутомобила, укључујући Toyota, Nissan и Honda, представили су нове моделе електричних возила. Ово је покушај враћања конкурентности на кинеском тржишту, где доминирају локални брендови. Јапанске компаније стављају акценат на поузданост, аутономију и еколошка решења.

Низоземска у априлу 2025: сајбер претње, етика података и нови савези у медицини

Хибридни напади Русије: узнемирујући сигнал из обавештајних служби

Војна обавештајна служба Низоземске (MIVD) пријавила је пораст хибридних напада из Русије. Према подацима Reuters-а, сајбер шпијунажа, саботажа критичне инфраструктуре и мешање у јавне службе постали су део стратегије дестабилизације. У фокусу су енергетика, логистика и дигитални канали управљања.

Ново партнерство у онкологији: наука без граница

Холандска биотехнолошка компанија Tessellate Bio потписала је споразум са немачком фирмом Boehringer Ingelheim о заједничком развоју оралних лекова за лечење тешко излечивих облика рака. Према TradingView-у, реч је о првој терапији у својој класи која је усмерена на специфичне мутације.

Apple и Meta: казне због кршења дигиталног законодавства

Европска комисија је 23. априла изрекла рекордне казне компанијама Apple (€500 милиона) и Meta (€200 милиона) због кршења Закона о дигиталним тржиштима (DMA). Према AP News-у, Apple је ограничио програмере у информисању корисника о повољнијим понудама ван App Store-а, а Meta је примењивала модел 'плати или пристани', приморавајући кориснике да или плате услугу или деле податке за циљано оглашавање. Обе компаније морају отклонити прекршаје у року од 60 дана.

Јавно мњење о Израелу: растућа критика

Према NL Times-у, подршка политици Низоземске према Израелу наставља да опада. У априлу, 59% испитаника је изјавило да не одобрава тренутни курс владе. Конкретно, 27% се у потпуности не слаже са дипломатским приступом Хага — у поређењу са 19% у септембру прошле године. То указује на растућу потражњу за независнијом и уравнотеженијом спољном политиком.

Немачка у априлу 2025: сенке обавештајних служби и критична зависност од Кине

Сумње у ГРУ: саботажа у ваздушном карго сектору

Како јавља Tagesschau, немачке истражне власти сумњају на умешаност руске војне обавештајне службе (ГРУ) у серију паљења објеката за карго транспорт. Истрага је покренута након инцидената на логистичким платформама повезаним са DHL-ом и другим оператерима. У неколико савезних покрајина извршене су рације.

Према Süddeutsche Zeitung-у, реч је о употреби такозваних 'једнократних агената' — особа које се користе за извршење одређених диверзија, након чега нестају или бивају елиминисане.

Ретки метали: критична зависност од Кине

Немачки Савезни завод за статистику објавио је податке према којима је у 2024. години Немачка увезла 3.400 тона ретких метала, од чега је 65,5% стигло из Кине. Ово истиче стратешку рањивост Немачке у кључном сектору високе технологије, пише Zeit.

Стручњаци упозоравају да се оваква зависност може искористити као инструмент геоекономског притиска, посебно у светлу растућих тензија између ЕУ и Кине.

Француска у априлу 2025: економско успоравање и могући дипломатски заокрет

Економски сигнал: пад PMI индекса

Индекс пословне активности (PMI) у Француској пао је на 47,3 у априлу, у поређењу са 48,3 у марту. Вредност испод 50 указује на смањење активности у приватном сектору и може бити знак почетка економске стагнације. Највише су погођени индустријска производња и грађевинарство.

Економисти истичу да су на ситуацију утицале високе каматне стопе, слаба унутрашња тражња и неизвесност на спољним тржиштима. Ово успоравање повећава притисак на владу уочи летње буџетске седнице.

Признање Палестине: Француска би могла променити став

Први пут у деценијама, Француска је на корак од званичног признања Палестинске државе. Према извештају Le Monde-а, председник Емануел Макрон разматра ову могућност током јунске конференције УН-а, на којој ће копредседавати заједно са престолонаследником Саудијске Арабије.

На унутрашњем плану, овај корак би могао бити схваћен као одговор на растући притисак левичарских снага и организација за људска права. На међународном плану, ојачао би улогу Француске као посредника и могао би редефинисати њене односе са Израелом, САД и арапским светом.

Шпанија у априлу 2025: економски раст, одбрамбене инвестиције и рекорди соларне енергије

Економски раст: Шпанија се истиче у ЕУ

The Diplomatin Spain in Spain извештава да је Међународни монетарни фонд (ММФ) повећао прогнозу раста БДП-а Шпаније за 2025. годину на 2,5%, чиме се Шпанија сврстава међу ретке велике економије ЕУ са позитивним трендом. Овај раст подстичу опоравак унутрашње тражње, активна употреба европских фондова и отпорност на спољне трговинске шокове.

Повећање одбрамбених издатака: достизање НАТО циља

Премијер Педро Санчес најавио је додатна средства у износу од 10,5 милијарди евра за испуњење циља НАТО-а о одбрамбеним трошковима од 2% БДП-а већ 2025. године — четири године пре планираног рока. Средства ће бити усмерена на модернизацију оружаних снага, сајбер безбедност и повећање плата војног особља. Ова одлука изазвала је дебате унутар владајуће коалиције, али влада инсистира на њеној неопходности ради јачања националне безбедности. Извештава EL PAIS.

Рекордни резултати у соларној енергији

Шпанија наставља да предњачи у Европи у развоју соларне енергије. Према подацима Red Eléctrica, соларна фотонапонска енергија сада чини скоро 25% укупно инсталираних капацитета у земљи, премашивши чак и енергију ветра. У 2024. години соларна енергија покривала је 17% укупне производње електричне енергије, а очекује се да ће током летњих месеци 2025. тај удео премашити 25%. Извештава Reuters.

Западни Балкан: протести, хеликоптери и пси-детектори — хроника региона крајем априла

Београд, Сарајево, Москва — Западни Балкан поново је у фокусу међународне јавности. Студентски протести, дипломатске тензије и појачана америчка војна сарадња са Босном и Херцеговином чине низ догађаја који одражавају борбу региона за идентитет и независност у условима спољног притиска и унутрашњих напетости.

Студенти против амнезије: Београд памти 1999.

Према извештају Nova-е, у Београду трају студентски протести као реакција на саопштење Радио-телевизије Србије (РТС) поводом годишњице бомбардовања зграде телецентра 1999. године, у коме је наведено да „први пут за 25 година РТС неће директно преносити обележавање због блокаде од стране студената“. Студенти су организовали комеморативну акцију, позвавши на „сећање и поштовање — без обзира на то када смо рођени“.

Протестима се раније прикључио и немачки пијаниста Давиде Мартело, познат по својим музичким акцијама солидарности широм света. Његов наступ испред зграде РТС постао је симбол подршке, али је након тога депортован од стране српских власти. Уметник је протеривање назвао кршењем слободе изражавања и политичким притиском, извештава Balkan Insight.

Протести су изазвали и политичку тензију унутар академске заједнице. Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић упутио је, према писању Nova-е, отворено писмо премијеру Ђури Мацу, одбивши да се састане са њим због позива тужилаштва у предмету дискриминације. Одговор власти уследио је одмах — поново извештава Nova: посланик владајуће странке Владимир Ђукановић јавно је позвао на кривично гоњење ректора.

Босна: савез са САД и сећања на рат

У светлу појачаног руског притиска, САД обнављају војну сарадњу са Босном и Херцеговином. Ускоро се очекује испорука шест вишенаменских хеликоптера Agusta A119, који ће бити део стратегије јачања одбрамбених капацитета и евроатлантске интеграције. Испоруке се реализују у оквиру америчког програма Foreign Military Financing (FMF).

Истовремено, босански допринос глобалној безбедности има и хуманитарни аспект. Стручњаци за разминирање и обучени пси из Босне упућени су у Украјину ради помоћи у уклањању мина. Њихово искуство потиче из послератног периода на Балкану и сада спасава животе далеко изван региона, извештава RFE/RL.

Москва — Сарајево: линија напетости

Према истом извештају RFE/RL-а, лидер босанских Срба Милорад Додик поново је у жижи међународне пажње након посете Москви, где се састао са председником Владимиром Путином. Аналитичари овај пут описују као провокативан, у контексту растућег неповерења према спољној политици Републике Српске. Унутар земље, овај потез изазвао је поделу: једни га виде као акт заштите српских интереса, други као средство геополитичког притиска на Босну и Херцеговину.