Protesti, poziv na vojnu službu i krediti: ravnoteža snaga na Balkanu

Kada jutarnje sunce jedva rasprši maglu nad Beogradom, zujanje šatora i šapat studenata i profesora već ispunjavaju uske ulice oko zgrade vlade. Oni ponovo zahtevaju ukidanje uredbe koja je smanjila njihovo finansiranje i stipendije. U međuvremenu, u prostorijama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) priprema se kredit od 50 miliona evra koji će izvući srpska mesta iz „ugljeno‐kotlovske prizme“ i prebaciti domove na „čisto grejanje“. A na jugu Makedonije premijer već kroji izborne reforme kako bi „zaključao“ glasove dijaspore.

Ali, krenimo redom.

Teret „besplatnog obrazovanja“

Od početka juna, kamp „Buntovni univerzitet“ blokira Nemanjinu ulicu: podignuti šatori, improvizovane peći, parole ispisane kredom po asfaltu. Vlada je odgovorila pretnjama otpuštanja i novčanim kaznama, pozivajući akademike da „vrate se na posao ili prepuste mesto poslušnijima“. Kako izveštava Balkan Insight:

„Srpska vlada odlučila je da podeli univerzitet: s jedne strane — ‘pokorni’ dekani, s druge — hrabri profesori spremni da ostanu bez posla iz principa.“ Pročitajte na Balkan Insight

Ironija je u tome što su zahtevi znatno simboličniji nego materijalni: vraćanje prave autonomije fakultetima i poništavanje udarca po kvalitetu nastave. Za sada, Beograd je postao ogroman kampus-logor gde šatori zamenjuju amfiteatre.

Kada grejanje nije luksuz

Na suprotnoj strani ovog sukoba vodi se borba za čist vazduh i efikasno grejanje. EBRD će Srbiji odobriti kredit od 50 miliona evra za postepeno gašenje ugljenih kotlova i konverziju stambenih zgrada na ekološki prihvatljivije izvore toplote. Kao što objašnjava seeNews:

„Kredit će omogućiti modernizaciju sistema daljinskog grejanja i smanjenje emisije ugljen-dioksida.“ Saznajte više na seeNews

Dakle, s jedne strane imamo zajmodavce koji zagovaraju „zelenu budućnost“, a s druge strane državne zvaničnike odlučne da „položavaju račune“ akademicima. Oštar balkanski kontrast odražava duh regiona: istovremeno strastveni protest i pragmatično upravljanje ekonomskim rizicima.

Dijaspora kao izborni adut

U susednoj Skoplju vlasti su izabrale profinjeniji pristup: ponuditi „izbornu istinu“ inostranim državljanima. Premijer Hristijan Mickoski najavio je reformu izbornog zakona koja bi otvorila prostor za manje partije i garantovala zastupljenost makedonske dijaspore. Ipak, Balkan Insight upozorava:

„Ovaj potez više liči na pokušaj stvaranja nove klijentelističke baze birača nego na istinski demokratizacijski korak.“ Pročitajte na Balkan Insight

Retorika ‘plutajućih izbornih jedinica’ otvara staro pitanje: hoće li naši sunarodnici u dijaspori obezbediti siguran glas vladajućoj stranci — ili postati avangarda promena?

Skandal sa nezakonitim gradnjama

U međuvremenu, makedonska grupa za borbu protiv korupcije otkrila je spisak „nelegalnih mermernih fasada“ i „zasedačkih sala pod krovom“. Čudnovate građevine na periferiji Skoplja iznenada su legalizovane — sve dok skandal nije izbio. Kako prenosi Balkan Insight:

„Sada se ova buldožerska romance može pretvoriti u politički fudbal za bezbrojna sudska procesuiranja.“ Saznajte više na Balkan Insight

Iluzija transparentnosti sudarila se s građanskim pravom na krov — i dok ministri redefinišu termin ‘nelegalna gradnja’, stanovi u Skoplju vise o koncu.

Poziv zapadnim snagama: povratak vojnog roka u Hrvatskoj

Iza Jadranskog horizonta, Hrvatska je predstavila zakon o ponovnom uspostavljanju obaveznog vojnog roka za muškarce od 18 do 30 godina, u trajanju od dva meseca. Kako navodi Balkan Insight:

„Reinstalacija vojnog roka osiguraće solidarnost i disciplinu; za prigovarače savesti predviđena je četvoromesečna civilna služba.“

Pročitajte ceo zakon na Balkan Insight

Mladima ovaj predlog izaziva podeljena mišljenja: jedni ga vide kao šansu za jačanje odbrambenih snaga, drugi kao povratak u ’hladnoratovske’ vojne logore.

Pirrova pobeda na izborima u Srbiji

Na beogradskim ulicama i dalje krase plakati izbornih kampanja: vladajuća stranka redovno pobeđuje, ali sve tanjim marginama. Balkan Insight konstatuje:

„Čak i ‘čiste’ pobede vlasti sve više podsećaju na Pirrovu: uska trka dolazi po visokoj ceni — nezadovoljstvo i mobilizacija rastu.“

Pročitajte na Balkan Insight

Ono što je nekada delovalo netremice, sada puca pod pritiskom protesta i reputacionih rizika pred Evropskom unijom.

Otporna ekonomija

Ipak, najveća nada regiona leži u ekonomiji. Prema Svetskoj banci, zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da ostvare kumulativni rast BDP-a od 3,2 % u 2025. i 3,5 % u 2026. godini. U saopštenju se navodi:

„Region ostaje izložen međunarodnim trgovinskim šokovima, ali otporna potrošnja i ulaganja u infrastrukturu održavaju optimizam.“

Pročitajte saopštenje Svetske banke

Podseća na bokserski meč: snažne vlade i energična opozicija razmenjuju udarce, dok su nevidljivi sudije finansijska tržišta i međunarodne institucije.

Zapadni Balkan prolazi kroz složen splet političkih strasti i ekonomskog pragmatizma. S jedne strane, protesti i skandali potkopavaju poverenje u vlast, s druge, međunarodni krediti i ekonomske projekcije nude put razvoja. Profesori i dalje kampuju pod vedrim nebom, banke obećavaju milione za „zelenu tranziciju“, a premijeri gurkaju izborne reforme. Ali upravo taj kaleidoskop predstavlja glavnu vest: tamo gde se sudaraju ideali i interesi, grandiozni projekti i ulično šatorovanje — sve to dešava se na ivici evropske agende.