Raspad jedinstva G7: od odbijanja komuniquéa do šest „mini-deklaracija“

51. samit „sedmorice“, u oštrom kontrastu u odnosu na prethodne forume, otkrio je koliko je krhka saglasnost čak i među najuticajnijim demokratijama. Umesto tradicionalnog zajedničkog komuniquéa, lideri su doneli seriju razjedinjenih dokumenata – od odbacivanja jedinstvene izjave o Ukrajini do šest „mini-komuniquéa“ o ključnim pravcima.

Odbijanje zajedničkog komuniquéa

Kanadsko predsedavanje završilo je povlačenjem pripremljenog teksta o Ukrajini sa razmatranja. Prema rečima zvaničnog predstavnika premijera Marka Karniја, Sjedinjene Države su se usprotivile „oštrim formulacijama“ u nacrtu – posebno pozivima na nove sankcije i konkretnim pretnjama Moskvi – i zahtevale su „razblažavanje“ jezika dokumenta. Kanada je smatrala da je takva redakcija „nepoštena“ prema Ukrajini i njenom predsedniku, koji je došao na samit u potrazi za podrškom (Reuters). Drugi dan Donald Tramp je iznenada napustio sastanak dan ranije, navodeći „situaciju na Bliskom istoku“, što je definitivno potkopalo bilo kakve pokušaje da se postigne kompromis o konačnom komuniquéu (Reuters).

Šest tematskih izjava

Umesto jednog komuniquéa, šefovi država su potpisali šest odvojenih deklaracija. Reuters izveštava da one obuhvataju sledeće oblasti:

• Kritični minerali. Lideri su preliminarno usaglasili strategiju koja predviđa transparentan i odgovoran pristup eksploataciji, preradi i trgovini mineralnim resursima, koordinaciju mera za sprečavanje veštačkih nestašica i diverzifikaciju lanaca snabdevanja.

• Veštačka inteligencija. Detalji još nisu objavljeni zbog neobjavljivanja konačnog teksta, ali nacrt dokumenta poziva na „regulaciju zasnovanu na proceni rizika“, očuvanje otvorenog i inovativnog okruženja, zaštitu intelektualne svojine i buduće sastanke o generativnim sistemima.

• Šumski požari. Izjava uvodi novi „Pakt za borbu protiv šumskih požara“, deklaraciju o globalnoj saradnji između G7 i pozvanih zemalja za razmenu podataka, zajedničku upotrebu opreme, obuku i podršku zajednicama pogođenim vatrom – detalji će biti u izjavi predsedavajućeg samitu.

• Kvantno računarstvo. Dokument formira mapu puta za zajednička istraživanja, razmenu infrastrukture i obuku kadrova, kao i kreiranje kataloga otvorenih resursa i standarda kompatibilnosti.

• Trgovina ljudima. Fokus na koordinaciji organa gonjenja, razmeni obaveštajnih podataka i pružanju pomoći žrtvama, uključujući mehanizme za brzu identifikaciju mreža i međunarodne operacije za razotkrivanje kanalâ krijumčarenja.

• Transnacionalne represije. Lideri su izrazili zabrinutost rastom ekstrateritorijalnog progonа opozicionara i aktivista, dogovorivši se o proširenju sankcionog režima protiv kršilaca, zaštiti prava dijaspore i podršci nevladinim organizacijama; dokument definiše principe monitoringa i pomoći žrtvama.

Neslaganja oko Ukrajine

• Trampov stav o G8. Govoreći zajedno sa kanadskim premijerom Markom Karnijem, Tramp je izjavio da je isključenje Rusije iz „Velike osmorice“ 2014. godine, nakon aneksije Krima, bilo „velika greška“ i da bez tog koraka Moskva ne bi izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. „Putin priča sa mnom, ne priča ni sa kim drugim… Slažem se s njim“, rekao je on (Reuters, Reuters).

• Rani odlazak Donalda Trampa. Predsednik SAD je napustio samit dan ranije, zvanično se pozvavši na „situaciju na Bliskom istoku“. Prema rečima portparola Bele kuće, „nije mogao da ignoriše hitne događaje“ i vratio se u Vašington na konsultacije s vojnim komandantima.

• Pomoć Ukrajini. Vladimir Zelenski je od Kanade dobio vojnu pomoć u iznosu od 2 milijarde CAD, ali se nije sastao sa Trampom niti dobio dodatne obaveze SAD o isporukama oružja. Po završetku samita, ukrajinski predsednik je situaciju nazvao „diplomatskom krizom“.

• Odbijanje oštrih formulacija. Nacrt oštre izjave o sankcijama protiv Rusije povučen je nakon što su SAD zatražile ublažavanje jezika. Na kraju su preostalih šest članica G7 usvojile „redukovanu“ verziju.

Bliski istok i Iran–Izrael

Pored pitanja Ukrajine, učesnici su se nadali da će raspraviti i potpisati zajednički dokument o zaoštravanju sukoba između Izraela i Irana. Lideri G7 pozvali su na deeskalaciju i omogućavanje humanitarnog pristupa Gazi. Tramp je odbio da potpiše nacrt izjave, ali je podržao umereniji tekst, preporučujući „široko smanjenje tenzija u regionu“. Opšta formulacija „izbegavati eskalaciju i omogućiti humanitarnu pomoć“ ušla je u konačnih šest uskih izjava.

Tramp je svoj rani odlazak objasnio „situacijom na Bliskom istoku“, iako je negirao vezu s predlozima za prekid vatre. Odgovarajući na komentar francuskog predsednika Emanuela Makrona da je napustio G7 radi rada na primirju između Izraela i Irana, Tramp je na Truth Social napisao: „Makron je pogrešio—nema pojma zašto se vraćam u Vašington, ali to apsolutno nije povezano s prekidom vatre. Mnogo ozbiljniji poslovi me čekaju.“

Trgovinski sporazum SAD–VB

U kulisama samita, Sjedinjene Države i Velika Britanija dogovorile su se o konačnom potpisivanju međuvladinog trgovinskog sporazuma, čiji se detalji čuvaju u poverenju do zvaničnog potpisivanja. Prema kancelariji premijera Karniја, očekuje se da će ugovor biti zaključen u roku od 30 dana (Reuters).

Kanadsko-indijska “diplomatska predaha”

Na marginama samita, Mark Karni и Narendra Modi održali su prve bilateralne razgovore za dve godine, započinjući obnovu diplomatskih odnosa nakon zaoštravanja 2023. North shore news ističe da su se dogovorili da ponovo imenuju visoke komesare i potvrde posvećenost demokratiji, vladavini prava i suverenitetu.

Odbrana i podrška Ukrajini

Uprkos odbijanju SAD da prihvate tvrđi komuniqué, Kanada i VB, u zajedničkoj izjavi premijera, potvrdile su nameru da prošire odbrambenu saradnju u podršci Ukrajini. Prema kanadskoj vladi, u izjavi se naglašava da će zemlja „nastaviti blisku saradnju sa saveznicima i partnerima kako bi pomogla Ukrajini da zaštiti svoj suverenitet i bezbednost“. Konkretno, u pogledu bilateralne saradnje s VB, Kanada je već:

• Uložila 33 miliona CAD u vođeni od strane VB Konzorcijum za vazdušnu odbranu Ukrajine.

• Pridružila se „Koaliciji dronova“ u okviru Ukraine Defence Contact Group, koju ko-predsedavaju Letonija i VB, i izdvojila 5 miliona CAD za jačanje ukrajinskih bespilotnih kapaciteta.

U preliminarnom tekstu o početku samita autor je predvideo podelu oko Ukrajine i Bliskog istoka. Konačna slika je potvrdila ta očekivanja: prvi put je odustajanje od zajedničkog komuniquéa, niz uskih tematskih dogovora umesto opšte izjave i jasna podela stavova vodećih sila.

Samit G7 u Cananskisu završен je bez tradicionalnog „jedinstva u rečima“, ali s važnim odlukama o kritičnim mineralima, veštačkoj inteligenciji, borbi protiv šumskih požara i podršci Ukrajini putem bilateralnih mehanizama. Neslaganja između SAD i ostalih zemalja po pitanju Ukrajine pokazala su da konsenzus unutar „sedmorice“ nije savršen, a buduća efikasnost G7 zavisiće od spremnosti lidera da žrtvuju nacionalne ambicije radi kolektivnih interesa.