Severni kurs Evrope

Orhus, 3. jul – Start pod tenzijom

Prvog dana svog predsedavanja Savetu Evropske unije, Danska je preuzela ne samo rotirajuću zastavu već i političku turbulenciju s kojom Unija ulazi u leto 2025. godine. Na ceremoniji u Orhusu, gde je predstavljen programski dokument pod motom „Snažna Evropa u promenljivom svetu“, Kopenhagen je jasno istakao prioritete: odbrana, energetska i ekonomska nezavisnost, migracije, klima i budžet (AP, 3. jul 2025).

Istog dana u Dansku je stigao predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kako bi razgovarao ne samo o nastavku vojne pomoći, već i o glavnom političkom izazovu – otporu Mađarske planu za ubrzano pridruživanje Ukrajine EU. Prisustvo Zelenskog nije bilo samo simbol solidarnosti: to je bila diplomatska poruka upućena i Briselu i Budimpešti (The Washington Post).

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Løkke Rasmussen otvoreno je izjavio da je Danska spremna da izvrši „maksimalni pritisak“ na Mađarsku s ciljem uklanjanja njenog veta:

„Poštujemo činjenicu da Savet EU funkcioniše na osnovu konsenzusa. Ali konsenzus ne znači da jedna zemlja može blokirati celu budućnost Evrope“ (Euronews).

Tako je predsedavanje počelo ne protokolarnim rukovanjima, već direktnim diplomatskim sukobom. Danska pokazuje da je spremna da zauzme aktivnu poziciju, čak i ako to znači konfrontaciju unutar samog saveza.

Proširenje pod vetom: Ukrajina kao ispit za Uniju

Kako se približava samit o evrointegraciji na jesen 2025. godine, pitanje pristupanja Ukrajine EU ponovo postaje test ne samo solidarnosti, već i institucionalne delotvornosti Unije. Uprkos doslednoj podršci većine država članica, Mađarska zadržava veto, blokirajući početak pregovora o ubrzanom pristupanju.

Danska, koja započinje svoje predsedavanje, ulaže napor da ukloni ovu blokadu. Poseta Volodimira Zelenskog Orhusu 3. jula nije bila slučajna: Kijev očigledno računa na to da Kopenhagen može organizovati politički pritisak na Budimpeštu i diplomatski uskladiti pozicije unutar Saveta EU. Kako ističe The Washington Post, ukrajinski lider je održao niz sastanaka sa čelnicima EU, razgovarajući o prioritetima pristupanja i političkoj podršci država članica (The Washington Post, 3. jul 2025).

Međutim, mađarsko protivljenje ostaje čvrsto. Budimpešta optužuje Ukrajinu za kršenje prava nacionalnih manjina i zahteva „pravne garancije” pre bilo kakvih daljih koraka. Kao odgovor, Danska ukazuje na hitnost situacije i rizike po zajedničku spoljnu politiku EU.

Kako naglašava Euronews, u Briselu se sve češće čuju pozivi da se preispita pravilo konsenzusa u kritičnim spoljnopolitičkim pitanjima, kako jedna zemlja ne bi mogla da paralizuje čitav mehanizam. Ipak, dok ti razgovori ostaju teorijski, odluke se donose sporo, a rat se nastavlja brzo.

Trgovina i tarife: ubrzati ili izgubiti

Dok se politički deo Evropske unije bori sa vetima i granicama, ekonomija zahteva sopstveni ritam. Nemačka, tradicionalni pokretač ekonomskih inicijativa EU, 3. jula je pozvala na hitno okončanje pregovora sa SAD o međusobnim tarifama, čiji rok ističe sredinom jula.

Fridrih Merc, predsednik poslaničke grupe CDU u Bundestagu, izjavio je da „moramo doći do brzog rezultata. Bolje brzo i jednostavno nego sporo i komplikovano“, a posledice neuspeha pregovora osetiće automobilska industrija, metalurgija i farmaceutski sektor — tri ključne izvozne grane Nemačke (Reuters, 3. jul 2025).

Na osnovu ovih izjava, evropska berza je reagovala pozitivno: indeks STOXX 600 porastao je za 0,3 % — znak da tržišta i dalje veruju u mogućnost kompromisa. Kako navodi Reuters, ključni faktor optimizma nije bio samo dijalog sa SAD, već i potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Vijetnamom, što je dodatno podstaklo apetit za rizikom (Reuters, 3. jul 2025).

Ipak, ako dogovor sa SAD ne bude postignut u naredne dve nedelje, EU se suočava sa mogućim talasom recipročnih mera i gubitkom konkurentnosti na globalnom tržištu. Ovo bi moglo da doda još jednu liniju tenzije u agendu danskog predsedavanja, koje je već preopterećeno temama bezbednosti, klime i demokratije.

Budžet budućnosti: zaduživanje ili štednja?

U svetlu vojnih, trgovinskih i klimatskih izazova, Evropska komisija je 3. jula predstavila jedan od svojih najambicioznijih i najkontroverznijih predloga: uspostavljanje stalnog mehanizma zajedničkog zaduživanja za finansiranje budžeta EU u periodu 2028–2034. Po prvi put nakon pandemije, Brisel je zvanično izrazio nameru da zajednički dug postane trajan instrument evropske ekonomske politike.

Ideja je jednostavna: umesto da svaka zemlja članica pojedinačno pozajmljuje novac po različitim kamatama, EU bi centralizovano izdavala obveznice i preraspodeljivala sredstva kroz budžetske mehanizme. Prema zamisli Evropske komisije, to bi ojačalo investicije u odbranu, zelenu ekonomiju, digitalizaciju i integraciju Ukrajine.

Međutim, kako izveštava Financial Times, predlog je već naišao na snažno protivljenje Nemačke, Holandije i Švedske, koje insistiraju na strogom poštovanju Mastrihtskih pravila i odbacuju ideju „dužničke federalizacije“ (FT, 3. jul 2025).

Pristalice inicijative tvrde da je neophodno obezbediti finansijsku autonomiju Evropi u svetu u kojem SAD i Kina masovno finansiraju svoje odbrambene i industrijske sektore. Protivnici, pak, u tome vide korak ka gubitku nacionalne kontrole nad fiskalnom politikom i mogući presedan za neograničeno zaduživanje.

Za Dansku, kao predsedavajuću zemlju, ova dilema je posebno osetljiva: s jedne strane postoji potreba da se očuva jedinstvo EU pred globalnim izazovima, a s druge strane razumevanje strepnji nordijskih zemalja za koje je fiskalna disciplina gotovo deo kulturnog identiteta.

Veštačka inteligencija i prirodni otpor

Na dan kada je Danska preuzela predsedavanje, postalo je jasno da sporove ne izazivaju samo mađarsko veto ili zaduživanje. Novi front tenzija otvara se između evropskih regulatora i najvećih kompanija na kontinentu. Reč je o AI Act-u — vodećem projektu EU za regulisanje veštačke inteligencije.

Dana 3. jula, 46 generalnih direktora vodećih evropskih kompanija — od Airbusa do Siemensa i Renaulta — potpisalo je otvoreno pismo sa zahtevom da se sprovođenje AI Act-a odloži i da se preispitaju odredbe koje, po njihovom mišljenju, stvaraju nesrazmerne prepreke za inovacije i konkurentnost. Među argumentima su preterana birokratija, visoki troškovi usklađivanja i rizici od gubitka tehnološkog suvereniteta (Politico, 3. jul 2025).

„Danas, kada SAD i Kina ubrzano napreduju, Evropa rizikuje da ostane po strani“, navodi se u pismu koje Politico opisuje kao „retko viđen čin jedinstvenog pritiska poslovne zajednice“.

Danska strana još nije dala zvaničnu izjavu, ali se u okviru Saveta EU već vodi rasprava o tome da li treba privremeno obustaviti stupanje zakona na snagu ili predložiti izmene ključnih članova.

Ovaj sukob je lakmus test za celu evropsku strategiju: da li EU može istovremeno biti lider u etici i tehnološkoj snazi, ili će morati da bira između ambicija i realnosti?

Kružni pritisak: klima kao industrijski ulog

Dok pojedine inicijative EU izazivaju otpor, druge postavljaju pitanje: da li je Unija dovoljno ambiciozna da izdrži globalnu konkurenciju u prelasku na novu industrijsku paradigmu? Jedan od takvih pravaca jeste inicijativa Evropske komisije za kružnu ekonomiju, predstavljena 3. jula 2025. u Briselu.

Prema navodima Innovation News Network, Evropska komisija je najavila niz mera za ubrzanje prelaska na zatvorene proizvodne lance, reciklažu sirovina, ponovno korišćenje resursa i smanjenje zavisnosti od uvoza kritičnih materijala. U centru su zelene tehnologije, savezi za sirovine i digitalno praćenje životnog ciklusa proizvoda.

Predlog se doživljava kao odgovor na rastuću tehnološku trku: SAD i Kina povećavaju ulaganja u dekarbonizaciju, istovremeno podižući protekcionističke barijere. EU pokušava da ponudi sopstveni model — ne samo regulaciju, već industrijsko preoblikovanje u kojem klimatski cilj postaje osnova konkurentnosti.

Ipak, kako ističu analitičari, bez usklađene budžetske podrške (vidi deo o zaduživanju) i bez smanjenja regulatornog opterećenja (vidi deo o veštačkoj inteligenciji), prelazak na kružnu ekonomiju mogao bi ostati samo deklaracija. Pogotovo imajući u vidu da među državama članicama i dalje postoje velike razlike u spremnosti za prilagođavanje takvoj praksi.

Danska kao ogledalo: EU između brzine i ravnoteže

Ulaskom u šestomesečno predsedavanje, Danska se nije našla samo u ulozi koordinatora rada Saveta EU, već i kao simbol kontradikcija sa kojima se Evropa suočava: između ubrzanja i konsenzusa, između ambicije i opreza, između Istoka i Zapada, između biznisa i regulatora.

Svaka od tema koje su otvorene u prvim satima predsedavanja — od veta Mađarske do digitalnog pritiska, od budžetskih sporova do klimatskih inicijativa — pokazuje jedno: struktura EU zahteva nove instrumente upravljanja u veku kriza. Obnovljena spoljna politika nije moguća bez reforme unutrašnje arhitekture. Regulacija nije moguća bez dijaloga sa onima koji je treba da sprovode. A klimatski model budućnosti zahteva ne samo investicije, već i političku zrelost i usklađenost.

Izbor pred kojim Evropa stoji nije izbor između levog i desnog, između federalnog i nacionalnog. To je izbor između vremena i mogućnosti. I zato je ključni izazov za Dansku kao predsedavajuću zemlju ne da po svaku cenu ubrza Uniju, već da je zadrži na putanji održivog kretanja napred — uprkos trenjima.

Reči izgovorene u Orhusu 3. jula, o „snažnoj Evropi u svetu koji se menja“, ne zvuče kao slogan. One zvuče kao izazov: da li Unija može ostati snažna dok se sve menja — i spolja i iznutra?