Србија: од београдских улица до Стразбура – Студентски покрет и европска реакција

Пролеће 2025. године у Србији обележено је новим облицима грађанског отпора. Након трагедије на железничкој станици у Новом Саду, у којој је погинуло 16 људи, студенти су покренули серију мирних демонстрација које су се постепено развиле у организовани и одрживи протестни покрет.

Мартовска акција „15 за 15” постала је највећа студентска мобилизација у последњим деценијама, захвативши више од 15 градова и окупивши десетине хиљада људи. Главни захтеви били су оставка министра за инфраструктуру, истрага узрока несреће и усвајање закона о заштити студентских синдиката — о чему је, уосталом, писао и ваш понизни слуга.

Блокада зграда РТС-а и РТВ-а и даље траје. Студенти су оптужили државне телевизије за игнорисање протестне агенде и за изобличавање информација. Како пише Le Monde, акција је била праћена двадесетчетворочасовним дежурствима, шаторима и директним преносима. Циљ је био да се медијски простор врати друштву.

Истовремено, 80 студената је организовало бициклистички марш од Београда до Стразбура, прешавши више од 1300 километара. По доласку су данас предали петицију Европском парламенту са захтевом да ЕУ престане да ћути. Како извештава AP News, студенти су истакли да не представљају ниједну странку, већ да наступају у име омладине.

Уочи форума „ЕУ сусреће Балкан 4.0“, који ће се одржати 17. априла у Софији и представљаће платформу за отворени дијалог између Европске уније и земаља кандидата, на којем ће се расправљати о продубљивању сарадње између ЕУ и држава Западног Балкана, Марта Кос је у интервјуу за N1 Slovenia изјавила: „Мислим да је важно рећи да демонстранти и студенти траже од Србије исто оно што тражи и Европска комисија.“

Према њеним речима, „ЕУ од Србије захтева хитне реформе – пре свега промене у изборном законодавству, измене закона о медијима и именовање регулатора за електронске медије, за које је, према тврдњама ЕУ, председник Александар Вучић дао гаранције током састанка. Рок за спровођење тих мера је између три и четири недеље.“ Та изјава изазвала је бурну реакцију у Београду, али је у Бриселу добила подршку.

Европска унија и ЕБРР такође су представили програм Go Digital. Укупно 417 милиона евра биће уложено у дигиталну трансформацију региона. У Србији ће део средстава бити усмерен на подршку независним медијским платформама, дигитално образовање и заштиту од дезинформација. Како наводи Reuters, ово је највећи програм ЕУ у последњих десет година.

Организација BIRN бележи нагли раст прокремљовских Telegram канала и дезинформационих мрежа. ЕУ је издвојила 13 милиона евра за борбу против овог феномена, али аналитичари упозоравају: без медијског образовања и реформе медијских регулатора, ефекат ће бити ограничен.

Председник Вучић је, под притиском јавности, предложио Ђура Мацута као кандидата за премијера. О ситуацији у Влади Републике Србије аутор ових редова је већ писао овде. Опозиција ово тумачи као привремену тактику. У међувремену, студенти захтевају институционалне реформе, транспарентне тендере и једнак приступ медијима за све политичке актере.

Према подацима социолошких истраживања (Центар за демократију и људска права — CEDEM, и Центар за истраживање, транспарентност и одговорност — CRTA), протесте подржава 63% младих у већим градовима и само 28% у руралним срединама. То наглашава друштвени и информациони јаз у земљи, где интернет платформе и универзитети постају жаришта отпора.

У протестима учествују не само студенти, већ и професори, културни радници и ИТ сектор. Формирају се правне групе, фондови солидарности и локалне иницијативе. То протест претвара из серије изолованих догађаја у пуноцено грађанско кретање.

Европска унија стоји пред избором: да ли ће остати при декларацијама или ће прећи на конкретну инструменталну подршку. У Србији, у међувремену, расте потреба не само за променом лица, већ и за преиспитивањем саме архитектуре власти. Омладина захтева учешће, а не послушност.

Ови догађаји јасно показују: протест у Србији није краткотрајна варница, већ симптом дубоке друштвене промене. Он може постати прекретница и за саму Европу — ако ЕУ заиста жели да сачува свој утицај на Балкану. Следећи потез је на Бриселу.

Многи студенти који учествују у протестима наглашавају да се никада раније нису бавили политиком. Њихово ангажовање представља реакцију на игнорисање гласова младих и неправду коју свакодневно доживљавају. Изјаве студената у целини могу се описати као одлучност да остану у земљи и боре се за праведну и демократску Србију, уместо да је напусте.

Посебну улогу у мобилизацији одиграли су студентски синдикати и независна удружења наставника, која су први пут после дугог периода јавно подржала протесте. Поједини факултети Београдског универзитета званично су осудили насиље над студентима од стране полиције — што представља преседан у академској заједници.

Младалачки покрети, који су до тада били разједињени, почели су да се уједињују. На основу Студентског координационог савета настају локалне грађанске платформе које планирају учешће на предстојећим локалним изборима, уколико буду расписани. То сведочи о преласку са уличне борбе на институционалну политику.

У контексту текућих дешавања, међународне невладине организације појачале су своје деловање у Србији. Програми за правну помоћ, изборни надзор и мониторинг медија добили су додатну финансијску подршку. Тако је организација European Civic Watch најавила почетак иницијативе „Транспарентност 2025“, усмерене на праћење трошења буџетских средстава.

С друге стране, влада је појачала реторику против страног утицаја. На државним каналима све чешће се чују оптужбе на рачун ЕУ и САД, као и алузије на „обојене револуције“. Такав наратив већ је довео до дипломатских нота које су послале амбасаде неколико европских земаља.

Неки аналитичари — укључујући RFE/RL, GFSIS и Financial Times — повлаче паралеле између протеста у Србији и омладинских покрета у Словачкој, Мађарској и чак Грузији. У свим овим случајевима реч је о постсоцијалистичким друштвима у којима млада генерација, одрасла у дигиталном окружењу, захтева активно учешће у управљању државом. Стручњаци овај талас описују као „побуну генерација“.

Медијски стручњаци истичу кључну улогу коју имају TikTok, Instagram и Telegram у организацији протеста. Преко ових платформи дистрибуирају се најаве догађаја, безбедносне инструкције, правна упутства, па чак и директни преноси са лица места. То знатно умањује ефикасност традиционалне контроле над информацијама од стране власти.

Студенти такође активно сарађују са српском дијаспором. Изван граница Србије одржани су скупови подршке — у Паризу, Берлину, Бечу и Прагу.

Дијаспора прикупља средства, испоручује опрему и помаже у међународном заговарању.

Поједини универзитети у ЕУ изразили су солидарност са српским студентима. Група професора из Немачке и Холандије потписала је отворено писмо у којем се осуђују репресије и позива Брисел да снажније реагује на догађаје у Србији.

У међувремену, у самој Србији појачана су хапшења активиста. Према наводима организација за људска права, у протекле три недеље ухапшено је најмање 143 особе — укључујући новинаре, студенте и организаторе протеста. То изазива све већу забринутост у друштву и привлачи пажњу међународне заједнице. Како извештава AP News, српске власти су последњих месеци појачале притисак на неистомишљенике и независне медије, укључујући студенте, професоре и критичаре режима.

Ово више није само студентски протест. Ово је покушај да се преузме одговорност за сопствену земљу. Али, уколико Европска унија не поступи одлучно сада, изгубиће поверење читаве генерације на Балкану.

„Протести у Србији постали су највећи студентски покрет у Европи још од 1968. године“, пише The Guardian. Financial Times упоређује протесте у Србији, Словачкој, Мађарској и Грузији са револуцијама из 1848. и 1989. године, наглашавајући кључну улогу омладине у тим покретима.

Реакција Европске уније на протесте у Србији биће тест искрености демократских принципа Брисела. Данашња Србија је огледало за Европу. Питање више није шта раде студенти — већ шта ће урадити Брисел. Протести су показали зрелост друштва. Сада је ред на политику.