Moć, tarife i Patriote

Hag, jun 2025 — Ovogodišnji samit NATO-a protekao je u znaku neočekivane diplomatske uzdržanosti i dobro poznate konfrontacije. Donald Tramp, koji je stigao u Holandiju kao aktuelni predsednik SAD, promenio je ton prema partnerima u savezu, nazvao Volodimira Zelenskog „pouzdanim saveznikom“ i potvrdio obaveze prema članu 5. Međutim, iza učtivosti usledile su pretnje Španiji, bes zbog curenja informacija iz Pentagona i najava potrebe za višemilijardskim vojnim troškovima.

Uprkos blažem tonu, sadržaj Trampovih izjava ostao je veran njegovom starom stilu: saveznicima je poručeno da plaćaju više, neprijateljima se preti udarima, a kritika sopstvene administracije proglašava se lažima. Samit je završen obećanjima o jačanju odbrane i najavom novih pregovora sa Iranom — ali iza tih formulacija stajala su najmanje četiri snažna događaja koja su odredila ton susreta.

Bes zbog izveštaja Pentagona: sukob oko iranskih udara

Još pre završetka samita u Hagu, medije je potreslo curenje informacija iz Pentagona: interni analitički izveštaj navodno je tvrdio da su nedavni udari SAD na iranska nuklearna postrojenja naneli samo privremenu štetu. U dokumentu se navodi da će obnova infrastrukture trajati „od nekoliko nedelja do par meseci“, a da Iran gotovo da nije pretrpeo strateške gubitke.

Ove informacije izazvale su oštru reakciju Donalda Trampa, koji je curenje nazvao „lažnim vestima“ i lično optužio novinare za iskrivljavanje stvarnosti. Na završnoj konferenciji za štampu predsednik je naglasio da su udari bili „razorni“, da su „potpuno i apsolutno uništili“ ključne ciljeve, a da je curenje pokušaj diskreditacije Bele kuće. Istakao je: „Isključili smo ključne lance, Iranci to znaju bolje od svih“.

Detalji izjave i hronologija sukoba predstavljeni su u tekstu Associated Press-a, gde se takođe navodi da Bela kuća nije demantovala postojanje izveštaja, ali je odbacila njegovu interpretaciju.

Nova procena CIA-e i podrška Izraela, prema kojima su razmere uništenja bile „ozbiljne“ i da će iranski nuklearni program biti unazadjen za više godina, dodatno su osnažile argumente Trampove administracije (The Economic Times). Istovremeno, CIA je potvrdila da je analiza Pentagona bila preliminarna i sa „niskim stepenom pouzdanja“ (The Times).

Sastanak sa Zelenskim: „prijatna“ diplomatija i promena imidža

Na marginama samita u Hagu održan je kratak, ali zapažen sastanak Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog. Obe strane ocenile su ga kao „veoma prijatan“ — s obzirom na to da je Tramp ranije kritikovao razmere američke pomoći Ukrajini, ovaj susret izazvao je živo interesovanje u međunarodnoj štampi.

Prema AP News-u, lideri su razgovarali o proširenju isporuka PVO sistema Patriot i mogućnosti zajedničke proizvodnje borbenih dronova. Zvanični izvori navode da je razgovor protekao bez napetosti, a Tramp je čak istakao „hrabrost ukrajinskog naroda“.

Na konferenciji za novinare, tokom dijaloga sa novinarkom BBC Ukraine, čiji suprug služi u OSU, Tramp je rekao:

„Oni zaista žele da imaju te protivraketne sisteme — zovu se ‘Patriot’. Videćemo da li možemo da im učinimo neke dostupnim. Veoma ih je teško nabaviti. I nama su potrebni. Davali smo ih Izraelu i oni su 100% efikasni. Teško je poverovati koliko su efikasni… To je jako dobro pitanje i želim vam puno sreće.“

 U objavi na mreži X (bivši Tviter) ukrajinski predsednik je naglasio da je cilj susreta bio „jačanje strateškog partnerstva“.

Posebnu pažnju privukao je novi izgled Zelenskog: na sastanak je došao ne u uobičajenoj vojnoj uniformi, već u strogo crnom odelu. Britanska štampa, uključujući The Sun, opisala je promenu stila kao „simboličan gest“ koji ukazuje na prelazak ka diplomatičnijem modelu spoljne politike.

NATO do 5%: novi zahtev i stara retorika

Glavni razlog dolaska predsednika SAD na samit bilo je pitanje povećanja vojnih izdataka članica NATO-a. Na inicijativu SAD, saveznici su se složili da povećaju svoje vojne budžete na 5% BDP-a do 2035. godine — što je gotovo dvostruko više od prethodne granice od 2%, usvojene na samitu u Velsu 2014.

Glavni zagovornik povećanja bio je Donald Tramp. Kako piše Politico, on je otvoreno povezao finansiranje NATO-a sa „platežnom sposobnošću i odanošću saveznika“. Posebno oštra kritika upućena je Španiji: vlada u Madridu odbila je da podrži novu obavezu. Tramp je zapretio dvostrukim tarifama na špansku robu, rekavši da „ne možete koristiti štit, a da ga ne plaćate“.

Američki zvaničnici, koje citira AP News, tvrde da bi povećanje izdvajanja trebalo da „odvrati buduću agresiju Rusije“, posebno u kontekstu tekućeg rata u Ukrajini. Međutim, više zemalja, uključujući Portugal, Belgiju i Italiju, izrazile su sumnju u ostvarivost cilja u predviđenom roku.

Tramp je takođe podvukao emocionalni ton diplomatije na konferenciji za novinare:

„Oni žele da brane svoju zemlju i trebaju im Sjedinjene Države — bez SAD neće biti isto. … Otišao sam iz Haga uveren: ti ljudi zaista vole svoje zemlje. Nije to samo izvlačenje resursa. Tu smo da im pomognemo da zaštite svoju otadžbinu.“

Putin i član 5: uzdržan završetak samita

Završna konferencija za novinare Donalda Trampa u Hagu bila je verovatno najuzdržanija tokom njegovog predsedničkog mandata. Po prvi put posle više meseci, direktno je potvrdio opredeljenost SAD za član 5 Povelje NATO-a, koji garantuje kolektivnu odbranu. „Bićemo uz vas ako neko bude napadnut“, rekao je, dodavši da je savez „jači nego ikad“.

U isto vreme, govoreći o Vladimiru Putinu, jasno je poručio: „Putin je teži partner nego što je iko mogao da očekuje“ i „on zaista mora da zaustavi ovaj rat“. Tramp je dodao: „Znam jedno — voleo bi da izađe iz svega ovoga. Ovo je haos za njega.“

Još jedna važna poruka, koja zaokružuje ton njegovog nastupa: „Mir je moguć — ali pod uslovima snage, a ne slabosti.“ Te reči odražavaju princip „mir kroz snagu“, koji bi, prema Trampu, trebalo da vodi NATO i spoljnu politiku SAD. Takođe je najavio nameru da započne direktni dijalog sa Kremljom: „Uskoro ću razgovarati s Putinom — videćemo da li možemo da postignemo dogovor o okončanju rata.“

O predstojećim pregovorima sa Iranom, planiranim za sledeću nedelju, Tramp je govorio usputno, ali je naglasio da diplomatija ostaje „funkcionalan alat“, uprkos nedavnim napadima. The Times primećuje da je ton obraćanja bio manje agresivan nego prethodnih godina, dok PBS NewsHour ocenjuje da je samit protekao „iznenađujuće glatko“ — naročito u poređenju sa napetim susretima 2018. i 2020. godine.

Mediji o samitu: promenjen ton, stari akcenti

Reakcije vodećih međunarodnih medija na samit NATO 2025. odražavaju dvosmislenost situacije: s jedne strane, Tramp je pokazao neočekivanu diplomatsku notu i podršku savezu, s druge — ostao je veran svojoj navici da kritikuje i vrši pritisak na saveznike.

Financial Times naglašava promenu tona američkog lidera: „Tramp je promenio retoriku, nazvao susret sa Zelenskim ‘veoma prijatnim’, a Putina ‘teškim partnerom’. Takođe je istakao napredak u pitanjima PVO sistema Patriot i predloge za zajedničku eksploataciju mineralnih resursa.“

→ FT: Donald Trump changes tune on Volodymyr Zelenskyy and Vladimir Putin

Politico se fokusira na sukob sa Španijom: „Tramp je pohvalio saveznike iz NATO i EU, ali je istovremeno zapretio Madridu duplim tarifama, optuživši Španiju da odbija da podrži vojne ciljeve saveza.“

→ Politico: Trump embraces NATO allies – except for Spain

Associated Press stavlja akcenat na strateške posledice: „Predsednik SAD je izjavio da će povećanje vojnih izdataka pomoći u odvraćanju ruske agresije, a takođe se osvrnuo na udare po Iranu i buduće diplomatske inicijative.“

→ AP News: NATO summit updates

Samit NATO-a u Hagu potvrdio je: Donald Tramp može menjati ton, ali ostaje veran strategiji pritiska. Podrška savezu — u rečima, tarifne pretnje — u delima. Susret sa Zelenskim, izjave o Putinu, kritika Španije i iransko pitanje — sve je to obeležilo novu fazu američke spoljne politike, gde će saveznici morati više da plate, a protivnici da se nadaju manjem.

NATO jača, ali ne bez ograda. Iako je Trampova retorika postala smirenija, fundamentalne razlike unutar saveza nisu nestale. Sledeća stanica — pregovori sa Iranom i moguće obnavljanje odnosa sa Rusijom. Za sada Zapad nastavlja da balansira između jedinstva i pragmatizma, između brojki i simbola, između Haga i Ženeve.