САД одбијају да играју улогу посредника

1. маја 2025. године званична представница Стејт департмента САД Тами Брус објавила је да Сједињене Државе прекидају учешће у посредовању мировних преговора између Украјине и Русије. Према њеним речима, сада одговорност за израду конкретних предлога за окончање рата лежи на Кијеву и Москви. О томе су известили бројни медији, укључујући и The Times.

Ова изјава уследила је након упозорења председника Доналда Трампа и државног секретара Марка Рубија од 18. априла, у којем је било речено да ће САД напустити процес преговора уколико не буде напретка. Раније, крајем априла, током сусрета у Лондону између Трампа и украјинског председника Владимира Зеленског, дошло је до несугласица поводом статуса Крима и услова за мир, што је додатно заоштрио односе.

Тако САД званично обустављају своју улогу посредника, остављајући Украјину и Русију да преговарају директно. Ова одлука означава значајну промену у дипломатској стратегији Вашингтона и може утицати на даљи ток сукоба.

САД и Украјина потписале споразум о минералима: нови модел подршке

30. априла 2025. године Сједињене Државе и Украјина потписале су споразум којим се САД-у додељује приоритетни приступ украјинским ретким земљама и другим стратешким ресурсима. У оквиру споразума предвиђено је оснивање заједничког инвестиционог фонда намењеног финансирању обнове Украјине након рата. Споразум предвиђа равноправну поделу профита између страна, при чему Украјина задржава пуни суверенитет над својим ресурсима и инфраструктуром. О овоме је извештавао The Guardian.

Како наводи CSIS, споразум такође подразумева да ће будућа америчка војна помоћ Украјини бити евидентирана као улагање у заједнички фонд, без обавезе враћања већ испоручене помоћи. Овај модел представља одступање од директног финансирања у корист дугорочног инвестирања и заједничке добити.

Истовремено са потписивањем споразума, администрација Доналда Трампа одобрила је први пакет војне помоћи Украјини у вредности од 50 милиона долара. Ова одлука сматра се симболичним кораком који потврђује наставак америчке подршке Украјини.

Споразум је изазвао подељене реакције. Неки критичари тумаче га као покушај САД да остваре економску добит од украјинских ресурса у замену за помоћ, док присталице тврде да он представља дугорочну подршку и улагање у украјинску економију.

Три године рата: хронологија и жртве

24. фебруара 2022. године Русија је започела опсежну инвазију на Украјину, што представља највећи војни сукоб у Европи од Другог светског рата. Од тада је рат прошао кроз неколико фаза, укључујући офанзиве, контраофанзиве и дуготрајне борбе на истоку и југу Украјине.

Кључни догађаји према подацима WEFORUM и Reuters:

• Фебруар 2022: Почетак инвазије; руске снаге улазе у Украјину са севера, истока и југа.

• Март 2022: Опсада Мариупоља; град је подвргнут интензивном гранатирању и блокади.

• Април 2022: Руске трупе се повлаче из Кијева након неуспешне офанзиве.

• Септембар 2022: Украјинска војска изводи успешну контраофанзиву у Харкивској области и ослобађа велике територије.

• Новембар 2022: Украјинске снаге ослобађају Херсон.

• Мај 2023: Руске снаге заузимају Бахмут након девет месеци борби — најкрвавија битка у Европи од Другог светског рата.

• Јун 2023: Украјина започиње нову контраофанзиву на југу, укључујући Запорошку и Доњецку област.

• Август 2024: Украјинске снаге изводе упад у Курску област Русије, краткорочно заузимајући територију, након чега се повлаче.

• Април 2025: Украјинска војска објављује да је повратила 115 положаја, укључујући успешне ударе дроновима на територији Русије.

Жртве и губици

Иако званичници обеју земаља избегавају да објављују прецизне бројеве, независни истраживачки пројекти као што су WEFORUM и Институт за проучавање рата износе одређене процене, које стручњаци често сматрају знатно умањеним.

Према стању с краја априла 2025. Године:

• Оружане снаге Украјине: око 400.000 погинулих и рањених, укључујући 35.000 несталих.

• Оружане снаге Русије: преко 790.000 погинулих и рањених, укључујући 48.000 несталих.

• Цивилно становништво у Украјини: више од 12.910 погинулих, према подацима УН.

Ови бројеви наглашавају размере људских губитака и разарања које је изазвао овај сукоб.

Закључак: крај посредовања није крај рата

Одлука Сједињених Држава да се повуку из мировног посредовања помера тежиште дипломатије ка фрагментисаним и мање институционализованим форматима. Украјина остаје са снажном, али економски условљеном подршком Вашингтона, без директне дипломатске заштите у преговарачком процесу. Русија, с друге стране, добија прилику да промовише услове који јој одговарају кроз алтернативне оквире — пре свега уз учешће Кине и у одсуству Беле куће.

Званична изјава Стејт департмента од 1. маја временски се поклопила са потписивањем споразума о ретким минералима и покретањем новог пакета војне помоћи Украјини. Ова симултаност ствара специфичну двосмисленост: с једне стране — економска и војна подршка, а с друге — дипломатско повлачење. То би могло да значи да САД више нису заинтересоване за тражење „средишњег решења“, већ уместо тога улажу у дугорочно економско јачање Украјине и стратешко обуздавање Русије.

Коначно, светска реакција — од Пекинга до Париза — показује да празнина настала одсуством Вашингтона неће остати ненадокнађена. Али њено попуњавање неће зависити само од дипломатије. Рат и даље траје — на бојиштима, у економији, у умовима. А крај посредовања је само ново поглавље, не и крај приче.