Трампова тарифна игра:

Председник САД Доналд Трамп поново је уздрмао глобална тржишта најавом нових царина, које су овог пута првенствено усмерене против Кине. Међутим, за разлику од претходних рунди трговачког рата, садашњи потез делује „селективно“: већина савезника САД је привремено поштеђена, док је Пекинг поново у центру мете.

Ова стратегија делује као покушај враћања америчке контроле над полугама глобалног утицаја — посебно у условима постпандемијског опоравка и геополитичког премештања тежишта. Трампови трговачки конфликти већ су препознатљив елемент његовог економског потписа, а овај најновији талас је, у суштини, наставак линије започете 2018. године. Само што су сада улози много већи.

⚠️ Ко је погођен, а ко изузет?

🇨🇳 Кина: Царине на кинеске производе повећане су на 125% и 145%, у зависности од категорије. Ради се о најдрастичнијем пооштравању тарифа од почетка трговинског рата. Нове мере покривају робу у вредности већој од 250 милијарди долара. Посебно погођене области су електроника, соларни панели, батерије, полупроводници и челик.

🌐 Остатак света: За ЕУ, Велику Британију, Јапан, Канаду, Јужну Кореју и Аустралију уведена је „пауза“ у примени нових тарифа. Према Трампу, реч је о гесту „добре воље“ ка савезницима са којима САД намеравају да преговарају без притисака.

🌍 Реакције држава и тржишта:

🇬🇧 Велика Британија: Министар финансија Џереми Хант покренуо је хитан дијалог са представницима Пољске, Чешке и балтичких земаља о формирању координисаних трговачких механизама. Лондон предлаже заједничке гаранције за снабдевање стратешком робом, као и пакете инвестиција. Такође, Британија иницира консултације у оквиру Г7 о заједничком одговору у случају ескалације трговинског сукоба.

🇩🇪 Немачка: Немачки извозници су забринути. Повећање тарифа на челик и ауто-компоненте удара директно у индустријску основу. Удружење BDI упозорава да се „не ради само о тарифама, већ о поткопавању саме логике глобалне интеграције“. Министарство привреде оснива антикризну радну групу која припрема олакшице и субвенције за најугроженије фирме.

🇪🇸 Шпанија: Премијер Санчес одржао је састанак са представницима пословних удружења и најавио оснивање националног фонда за стабилизацију трговине. Посебан фокус биће на пољопривреду и текстил — секторе изложене америчким тржиштима. Мадрид инсистира на јачању унутаревропског тржишта и локалне производње.

🇫🇷 Француска: Председник Макрон разговарао је телефоном са немачким канцеларом и италијанским премијером, предложивши формирање „европског тарифног штита“. Министар привреде Бруно Ле Мер позива Европску комисију да делује као јединствен економски блок.

🇯🇵 Јапан: Токио је забринут због политизације трговине. Премијер Кишида наглашава посвећеност слободној и фер трговини. Велике корпорације као што су Toyota и Panasonic анализирају ризике и убрзавају планове пресељења производње у Вијетнам и Мексико.

🇨🇳 Кина: Пекинг је одговорио реципрочно — царине на америчке производе до 125%, рестрикције за америчке компаније. Домаћи медији воде кампању „Купуј кинеско“. Разматра се и забрана извоза реткоземних метала у САД.

🇺🇸 САД: Волстрит најпре у паду, затим делимичан опоравак након вести о „паузи“ за савезнике. Насдак бележи пад од 4,3% у једном дану, али касније враћа половину губитака. Министарство финансија најављује флексибилност у даљим мерама и разматра пореске олакшице. Пољопривредни савези траже компензације због могућих губитака у извозу.

📉 Последице: куда све ово води?

– Према проценама СТО, трговина САД–Кина може пасти за 80%, што би имало катастрофалан утицај на глобалну економију.

– Смањење глобалног БДП-а до 7% у случају трајне поделе трговинских блокова. То је више од 6 билиона долара у губицима.

– Азија губи конкурентност услед дуплих пореских и логистичких удара. Државе ASEAN већ бележе пад наруџбина за 12% у области електронике и текстила.

– У САД се распламсава дебата о „новом економском национализму“ и улози државе у глобалној трговини. Конзервативци подржавају Трампову линију, док бизнис-заједница тражи хитан дијалог са Кином.

Трампов приступ није само повратак протекционизму, већ покушај редефинисања глобалних правила. Али управо та стратешка неизвесност већ подрива поверење у САД — чак и међу најближим савезницима. Економија реагује нервозно, Азија и Европа реорганизују ланце снабдевања, а Вашингтон балансира између изборног популизма и глобалне одговорности.

Питање је: хоће ли систем издржати до новембра?